U našim selima kao u Švajcarskoj - biraju kako da troše pare

Gradonačelnik Nebojša Zelenović se nada da će građani Šapca moći da žive kao u Švajcarskoj, ne još po standardu, ali bar po kulturi i takvoj uređenosti i načelima da se transparetno zna na šta se troše sredstva građana.

U razgovoru za B92 Biz otkriva o čemu se zapravo radi: "Prvi put u istoriji Srbije, građani referendumom biraju za šta će dati pare. Nikada ranije nije data prilika našim građanima da se neposredno izjasne o ovakvim pitanjima. To je ono po čemu se Šabac razlikuje od drugih lokalnih samouprava. Verujemo da kada ljudu odlučuju slobodno, donose dobre odluke“, kaže on i dodaje da su ove godine otišli i korak dalje i da će imati neposredno izjašnjavanje.

"Meštani će reći koje su to najvažnije stvari za njih, na šta žele da potroše svoj novac, da biraju konkretne projekte, u vrlo jasnim utvrđenim okvirima. Dakle mogu da potroše onaj novac koji su uplatili - što ga više uplate, više će moći da potroše“, priča Zelenović.

Šabac je za dve godine, otkako su počeli sa realizacijom ove ideje, od 300.000 evra na početku, prikupio milion do sada.

"Suština je da građani žele da učetvuju kada vide kako se novac troši. Ne žele da se bave metafizikom i ne žele da učestvuju u nečemu što ne razumeju. A u pare se svi razumeju“. * Započeli ste projekat gradske bašte, što je takođe bilo originalno u odnosu na druge lokalne samouprave. Da li je zaživeo?

"To su građani sami želeli, da imamo svoju gradsku baštu. Imamo jednu veliku parcelu na kraju grada i lako se pristupa samom projektu. Funkcioniše“.

* Grad na čijem čelu ste je javnom ponudom emitovao obveznice namenjene domaćim i stranim licima, ali i građanima. Šta ste konkretno heli da postignete ovim potezom i da li planirate da ponovite?

"Ispitivali smo finansijsko tržište, želeli smo da vidimo kakve su nam tu mogućnosti da mi uzmemo novac, odnosno da vratimo, a da nekako u isto vreme od toga profitiraju svi. Mi kao Grad, jer bismo dobili jeftiniji novac, a drugo, oni koji ulažu da zarade više nego kad bi ostavili te pare na primer, u banci. Izračunali smo da su obveznice pravi mehanizam za to i to je prošlo jako dobro“, kaže Zelenović.

Ponosan je na činjenicu da su u ovom "poduhvatu“ učestvovala i pravna i fizička lica da je kako kaže, deleći zajedničke ideje i projekte došlo do toga da je Šabac grad bez neplivača.

"Zahvaljujući bazenu koji smo od toga napravili, svako u gradu znaće da pliva“.

Kako smo ubedili Japance da odaberu Šabac?

Foto: Medija centar

* Poslednja velika vest iz Šapca je otvaranje fabrike Jazaki, koja je najavljena kao jedna od najvećih grinfild investicija u Srbiji. Da li se već oseća njihovo prisustvo? Šta za građane Šapca znači njihov dolazak?

"Bilo je jako teško izboriti se u konkurenciji gde je bilo nekoliko gradova u Srbiji i regionu – u Hrvatskoj, BiH i u Rumuniji da Japanci izaberu baš nas. Drugo, činjenica je da su oni i dugo vemena tražili prostor za svoju investiciju u Srbiji, da im baš Šabac i nije bio predstavljen kao mogućnost, ali uspeli smo da uđemo u oštru konkurenciju, da pokažemo da smo mi najbolje mesto za investicije, što je ta kompanija, odnosno njihova odluka i pokazala.

* Kako ste ih ubedili?

"Mi smo grad koji najbrže izdaje građevinske i upotrebne dozvole, koji ima najjednostavniju administraciju, u isto vreme mi smo vlasnici naše industrijske zone. Tako da kada posluju sa nama, kompanije posluju sa jednim entitetom. Odnosno sve što treba se u najkraćem roku dogovori između grada i kompanije i mi ništa ne poklanjamo. Ne poklanjamo zemlju, svako plati ono što treba da se plati po zakonu. I naravno da smo mi izračunali da imamo ekonomski interes da ta kompanija dođe u naš grad", jasan je Zelenović.

Kaže da su Japanci do sada uposlili više od 500 ljudi, a bi do kraja godine trebalo još 400 ljudi da nađe posao u toj fabrici.

"Mi već ubiramo prihod od poreza na zarade. Pored toga domaće kompanije su postali partneri sa Jazakijem i pružaju im razne vrste usluga. Neko mora te ljude i da preveze da nahrani, da im nešto dovuče, preveze, obezbedi komponente za njihov rad, tako da je dolazak te kompanije utrostručio naš poslovni obrt u tom segmentu“. * Kada pominjete vašu industrijsku zonu, koliko trenuno fabrika radi?

"U našoj zoni ima 27 fabrika koje trenutno funkcionišu, i voleli bismo da ih ima još. Imamo puno najava, a zavisi i do toga kojim tempom i mi prema njima ispunjavamo obaveze".

* Šta vam kažu investitori kada dođu ili koji žele tek da ulažu. Šta im smeta, šta nedostaje.. kako grad rešava te probleme?

"Razvijamo poseban program za svakog investitora. Organizuemo obuke, imamo plan zapošljavanja, 300. 000 evra dali smo samo za obuke za strane jezike, prekfalifikacije, IT...Ono što meni linčno smeta, jeste nedostatak sistema odnosno pravilnika po kome bi se znalo kako se subencionišu određene kompanije i koji su to tačno kriterijumi za fer borbu. Mislim da smo obespravljani u tom smislu, ne znamo kako se finansiraju lokalne samouprave, kako se subvencije dodeljuju, zašto važe različita pravila za gradove“

* Poznato je vaše otvoreno pismo predsedniku oko problema u poljoprivredi. I može li srpska poljoprivreda da dobije više novca od EU?.

"Koncept politike koji mi vodimo u gradu potpuno se razlikuje od onog koji vodi država. Meni nije jasno zašto sva sedišta svih institucija moraju da budu u Beogradu? Zašto Srbijašume, na primer, ne bi bila u Šumadiji? Srbijavode u Smederevu? Ili zašto Uprava za agrarna plaćanja mora da bude u Beogradu, a ne u Šapcu gde je i bila? Jer dok je bila u Šapcu bila je spremna da povuče milione iz predpristupnih fondova i da da našim poljoprivrednicima. To se nije desilo nazad pet godina i zbog toga mi gubimo ogroman novac", kaže Zelenovič i dodaje:

Očigledno te institucije možda i ne mogu da ispune sve stroge zahteve EU. Mislim da mi ni kao država ne možemo da ispunimo sve zahteve EU ako smo centralizovali sve.

(@VesnaBjelic)