"Bio šef ex SFRJ giganta, ali sam sve naučio na Zapadu"

Državni praznici poput 1. maja i 29. novembra bili su podsticaj radnicima u svim fabrikama za veću, pa i rekordnu proizvodnju. Želja svih bila je da se u čast praznika što više proizvede. Najbolji radnici bivali su javno pohvaljeni i nagrađivani, i na taj način motivisani i stimulisani za rad. Vodili smo računa o svemu. Jer, samo korektan odnos između radnika i poslodavaca stvara "zdravu klimu" u kolektivu i podstiče proizvodnju.

Izvor: Večernje novosti
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

“Nesporno je da sam direktor IMT bio u socijalističkoj Srbiji, ali sam sve o dobrom odnosu radnika i poslodavca učio na Zapadu, budući da se razvijeni kapitalizam brzo prilagođavao humanizmu”, otkriva nam Radović. “U IMT sam, iz Italije, Amerike, Engleske, pokušao da uvedem sve to što je dobro za radnika. Učeći u svetu uvek sam predlagao humanitarne projekte za naše zaposlene. IMT je bio prva fabrika u Beogradu koja je uvela besplatan obrok radnicima bez obzira na to u kojoj smeni rade. Bilo je to vreme ograničenih novčanih mogućnosti, ali o tome su se svi zaposleni najpre izjasnili anketom, a potom se i dogovorili sindikat i nadležne partijske, gradske i državne organizacije”, navodi. “Ono što se dogodilo IMT-u je - čist zločin. Kada je 2007. u novinama objavljen tender za prodaju IMT-a, rekao sam nadležnima da ću umesto jednog evra za koliko su tada prodata neka preduzeća, za IMT dati pet dolara, podići ga za dve godine i vratiti državi, jer mi ništa ne treba - vlasti nisu uslišile moj predlog. A, tada je za IMT, verujte mi, imalo još nade”, kaže Radović.

Ovako za "Novosti" govori Radoslav Radović (83), nekadašnji direktor beogradske Industrije mašina i traktora (IMT), uz čije ime obavezno ide i krilatica - "traktorska legenda". Dok je bio na čelu ove fabrike, od oktobra 1970. do kraja 1986. godine, IMT je zapošljavao 12.500 radnika u 12 fabrika od Knjaževca i Boljevca, preko Beograda do Slavonskog Broda.

U tom periodu traktori i poljoprivredne mašine sa proizvodnih traka IMT "pokorile" su tržište na svim kontinentima, a preduzeće s pravom važilo za moćnog, svetskog giganta. U tom zlatnom periodu IMT, zaposleni su sa elanom obavljali radne zadatke, plate i regres isplaćivani su im na vreme, a o mogućim odredištima gde će provesti slobodne praznične dane razmišljali su mesecima unapred.

“Poslednjih desetak dana aprila, radnici su se uveliko pripremali za kratak odmor i proslavu Praznika rada. Uveliko su razmišljali gde će za 1. maj, "tragali" za najboljim mestom za uranak, odlučivali da li da otputuju kod rodbine ili prijatelja... Bilo je i onih koji su ostajali da rade, jer zbog neprekidnosti procesa proizvodnje, na primer, peći u livnici nisu mogle da stanu. Radnici koji su ostajali da rade, bili su adekvatno i plaćeni za prekovremeni, noćni i rad za državni praznik. Ali, kada je reč o IMT, više od 80 odsto radnika za 1. maj se odmaralo”, priseća se Radović.

Dok prelistava jednu od foto-monografija fabrike u kojoj je proveo ceo radni vek, u čijem stvaranju i usponu je učestvovao i, kao penzioner, nažalost, doživeo njen krah i sunovrat, naš sagovornik upoređuje radnički život nekad i sad. Govori s pauzama, tiho, ali iz njegovih reči, ipak, istovremeno odzvanjaju i tuga i jed.

“Radnik je danas gotovo rob”, nastavlja Radović. “Tako je i u Srbiji i u zemljama nastalim na ruševinama socijalističke Jugoslavije. Radnik je potpuno obespravljen, objektivno nema nikakva prava, začas može da dobije otkaz, neprekidno strahuje za svoje radno mesto. Pre 30-40 godina nije bilo tako. Radnici su tada imali mnogo veća prava. Mislim, naravno, na one koji su savesno izvršavali i ispunjavali radne obaveze”.

Svom nezavidnom sadašnjem statusu, radnici su, kako priča naš sagovornik, na neki način i sami doprineli.

“Dozvolili su da budu razjedinjeni i "razbijeni" u mnogobrojnim sindikatima, a u stvari, radnike može da zaštiti samo jak, organizovan, moćan sindikat”, govori Radović.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

“Radnicima u Srbiji danas je najpotrebnije i najvažnije da izaberu jedinstven, pravi sindikat i da kroz tu organizaciju počnu da deluju. Druge nema. A, treba da se organizuju tako da se radnik zaštiti, da mu bude bolje, da ih se poslodavci pomalo pribojavaju, ali i da svako radi svoj posao kako bi svima bilo bolje”, kaže on.

Da dobar i savestan radnik bude dobro zaštićen, po rečima našeg sagovornika, interes je i mudrih poslodavaca.

“Oni bi trebalo da učine ono što Zapad radi već 100 godina: da shvate da su prava poslodavaca i radnika stvar dogovora, a nikako prinude i sile”, kaže Radović. “U tim odnosima ne sme da ima ni trunke sile, jer to ne vodi ničemu dobrom. Sedamdesetih sam bio u Detroitu, baš u vreme kada se posle tri meseca okončao štrajk radnika automobilske industrije. Postizanje dogovora i zajedničkog interesa, tri dana su slavili i radnici i poslodavci.”

Kao, kako sam o sebi kaže, "čovek industrije, zaljubljen u proizvodnju i stručne, kvalifikovane radnike", naš sagovornik veruje da ni radnici ni poslodavci ne treba da zaborave dve činjenice: koliko su za njihove odnose važni jak sindikat i zanatski obrazovan kadar.

“U razvijenom kapitalizmu, o kome često govorimo i kom, na koncu, težimo, sindikat je moćna stvar. Uz njega i dobro obučen radnik. Mi trenutno nemamo škole za stvaranje kvalitetnog, dobrog radničkog kadra. A, bez takvih radnika nema industrije. Za to su nam potrebne stručne, zanatske škole. Samo tako ćemo oživeti proizvodnju, podići radnika i Srbiju na noge”, kaže on.

Sunovrat moćne privrede Srbije počeo je u vreme Slobodana Miloševića, a dotučena je lošim, kriminalnim privatizacijama dvehiljaditih godina. Da li neznanjem ili naredbom, DOS je počeo ubrzano uništavanje naše industrije. No, danas, i posle svega, ima nade za njenu obnovu. Još imamo raspoložive proizvodne kapacitete koji nisu zastareli, još imamo zrelog, iskusnog kadra koji uz pomoć mladih, za dve-tri godine može da oživi industriju u Srbiji. To nam je jedini spas, smatra on.

Prati B92 na Viberu

Intervju

“Investitori kad to čuju, okrenu se i odu”

Izmenjeni Zakon o radu primenjuje se u Srbiji već dve i po godine. Usvajanje kontroverznih izmena u leto 2014. godine pratile su brojne sindikalne primedbe, a sam proces je i okončan tako što su dugotrajni pregovori i usaglašavanje sa reprezentativnim sindikatima prekinuti i Zakon je usvojen u Skupštini. "Zakon je u Parlament dospeo takav kakav je, jer ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin nije umeo da pregovara, već je slušao poslodavce, Američku komoru i strane investitore. To je dobar zakon za njih, daje im ekstra profit, a uzima iz džepa svakog radnika kako bi se oni bogatili", poručio je tada jedan od sindikalnih vođa, Ljubiša Orbović, inače lider Saveza samostalnih sindikata Srbije. Da li ova tvrdnja stoji, najbolje će pokazati vreme, činjenica je da je za nešto manje od tri godine nezaposlenost znatno smanjena. Sa oko 20 procenata te 2014. na nešto ispod 14 procenata, koliko je trenutno. Da li se te dve stvari mogu dovesti direktno u vezu, pitali smo pravnog stručnjaka Mirka Kovača, koji već godinama učestvuje u izradi preporuka FIC-a, kako bi se srpsko radno zakonodavstvo modernizovalo, uskladilo sa tekovinama Evropske Unije i dovelo do unapređenja privrednog ambijenta i zaštite prava kako zaposlenih, tako i poslodavaca.

Intervju utorak 11.04. 13:54 Komentara: 15

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomijom. Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje

Intervju petak 31.03. 13:36 Komentara: 1

Otkucava: Da li je vredelo čekati Ikeu?

Otkako su počele pripreme za robnu kuću, iz Ikee su poručili da traže dugoročne partnere koji garantuju redovne i sigurne isporuke. Tada je kompanija imala samo jednog dobavljača. Godinu dana posle malo toga se promenilo.

Intervju ponedeljak 20.03. 18:13 Komentara: 45

Zašto nam kasne Koridori i da li mora tako?

Izgradnju autoputeva u Srbiji oduvek je pratila velika medijska pažnja, srpska javnost naslušala se tokom decenije i po priličnog broja obećanje o tome kada će pojedine deonice biti završene, a uz nove kilometre često su poreskim obveznicima ispostavljani dodatni računi koje bi trebalo platiti jer su probijeni rokovi, nisu poštovana prava izvođača, poslovi su dobijani kao najjeftiniji pa su se pojavljivali i novi troškovi….Koliko milijardi nas je to koštalo verovatno nećemo saznati, a poslednjih nedelja suočavamo se sa polemikom bivših i sadašnjih ministara ko je kriv za kašnjenje izgradnje Koridora. Uz to, postoji problem i kašnjenja radova na deonicama koje grade grčki Aktor i bugarske firme…Ipak, premijer nam poručuje da je bolje da malo sačekamo jer ako raskinemo ugovore, gle čuda, koštaće nas mnogo više. Postavlja se pitanje kako da nas ne košta mnogo više i ima li načina da se kao poreski obveznici osiguramo od voluntarizma u lancu naručilac - investitor – izvođač?

Intervju utorak 28.02. 09:26 Komentara: 5

Da li su dizel-motorima dani odbrojani?

Pronalazač Rudolf Dizel je pre tačno 125 godina prijavio svoj motor kao patent. Od kada je na videlo izašla manipulacija Folksvagena sa izduvnim gasovima, dizel-motori opet važe za velike zagađivače. Imaju li budućnost?

Intervju ponedeljak 27.02. 08:11 Komentara: 75

"Izdali apoteke i rešili tri stvari"

U Svilajncu smo veoma ponosni na to što se nakon, da tako kažem buđenja u poslednjih šest do sedam godina, privreda u našem gradu u potpunosti osposobila i kvalifikovala da proizvodi za evropsko tržište. Više od 90 odsto proizvoda svilajnačke privrede se izvozi u zapadnu Evropu, najviše u Nemačku. Shodno tome prema podacima Privredne komore iz Kragujevca suficit naše privrede u spoljno – trgovinskoj razmeni u 11 meseci prošle godine iznosi 41,5 miliona dolara, kaže predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Intervju četvrtak 26.01. 14:40 Komentara: 0

Drakulić o RTB Boru, srpskim privrednicima i vladi

"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"

Intervju petak 16.12. 15:59 Komentara: 15
strana 1 od 56 idi na stranu