Ikea: Bubanj potok se ne izmešta zbog nas

Činjenica da smo u ovom regionu prošle godine zabeležili preko pet miliona poseta i promet od preko 150 miliona evra daje nam dobru osnovu za snažne planove za dalji razvoj poslovne mreže. U naredne tri godine otvorićemo još tri robne kuće, u Beogradu, Ljubljani i drugu robnu kuću u Bukureštu, otkriva u razgovoru za “Novu ekonomiju” Vladislav Lalić, regionalni direktor za razvoj kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu. Znači, IKEA vidi dobar potencijal tržišta Jugoistočne Evrope?

Tržište Jugoistočne Evrope, i Srbija kao deo njega, odavno je određeno kao jedno od važnih tržišta za dalji razvoj kompanije IKEA. Ta odluka je donesena još i ranije, početkom devedesetih godina, ali su planovi obustavljeni zbog tadašnjih društveno-političkih dešavanja. Ipak, IKEA nije odustala od ovog tržišta i 2008. godine, sa stabilizacijom situacije u regionu i početkom tranzicije, osetili smo da je vreme da Srbiju ponovo uključimo u globalnu mrežu od 47 zemalja u kojima imamo poslovne operacije. Te godine je i osnovano predstavništvo IKEA za Jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu, koje pokriva tržišta Srbije, Hrvatske, Slovenije i Rumunije. Trenutno u Beogradu imamo 80 zaposlenih i u procesu smo zapošljavanja novih kolega za našu prvu robnu kuću koja se gradi u Bubanj potoku, dok u regionu trenutno imamo dve robne kuće - u Bukureštu i Zagrebu, i zapošljavamo skoro 900 ljudi.

Kako napreduju pripreme za otvaranje prve robne kuće u Srbiji?

Nakon uspešno sprovedenih administrativno-pravnih procedura, dobijanjem svih neophodnih građevinskih dozvola i svečanog polaganja kamena temeljca, na zemljištu koje je namenjeno za robnu kuću kod sadašnje naplatne rampe Bubanj potok, radi se predviđenom građevinskom dinamikom. Tokom jeseni planiramo početak nadzemnih radova i izgradnje same robne kuće, a otvaranje je predviđeno za leto 2017. godine. Za sada radovi idu po planu i verujemo da će tako i ostati.

Veliko mi je zadovoljstvo što će u procesu gradnje naše robne kuće u Bubanj potoku prvi put na ovim prostorima biti primenjene i određene građevinske tehnike, kao i da će sam objekat biti sagrađen po najsavremenijim standardima i principima održivog razvoja, energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Da li ste očekivali da priprema za otvaranje te robne kuće traje tako dugo? Prema napisima iz hrvatskih medija i tamo je administracija koja je pratila otvaranje robne kuće u Zagrebu trajala dugo. Da li je ovaj region specifičniji od drugih po ovom pitanju?

Situacija u regionu je slična, sa nekim specifičnostima pojedinih zemalja. Izazovi su uglavnom u sferi imovinskih pitanja, infrastrukturne uređenosti, negde su katastarske knjige bolje uređene, negde manje. Čest kamen spoticanja predstavljaju dugi i komplikovani administrativni postupci u katastru, javnim preduzećima i jedinicama lokalne uprave. Novi Zakon o planiranju i izgradnji u Srbiji je mnoge od ovih problema eliminisao, ali bi bilo dobro da se na tome ne stane, jer u kontekstu globalne mobilnosti kapitala, unapređenje poslovnog ambijenta je proces koji se nikad ne završava. Za investitora je od krucijalne važnosti da postoji pouzdan i transparentan pravni okvir, koji mu omogućava da planira vreme i troškove.

Mi danas verujemo da su svi izazovi kroz koje smo prošli deo jednog sazrevanja, te da smo i mi i administracija naučili mnogo iz našeg slučaja. Samim tim se može reći da dolazak kompanije u tom smislu znači da je u Srbiji došlo do značajnog unapređenja poslovnog ambijenta i da je započeti proces dobar znak za sve druge kompanije koje pomno prate proces reformi i tranzicije.

Mnogo se u javnosti polemisalo zato što da država, zbog robne kuće IKEA, izmešta sadašnju naplatnu rampu na auto-putu. Da li ste vi tražili da ona to učini?

Drago mi je da ste postavili ovo pitanje kako bih mogao na njega da dam odgovor zasnovan na činjenicama. Naplatna rampa kod Bubanj potoka se ne izmešta zbog potreba kompanije IKEA. To su jasno i nedvosmisleno poručili i nadležni iz Ministarstva građevine, kao i iz Puteva Srbije. Izmeštanje rampe Bubanj potok odavno je planirano prostornim planom za auto-put E75 koji vodi prema jugu Srbije. Takođe, kako bi se kompletirala obilaznica oko Beograda i izmeštanje teretnog železničkog saobraćaja iz centra Beograda, neophodno je da se izvrši premeštanje naplatne rampe. Sa druge strane, činjenica je da je dolazak kompanije IKEA dao podstrek realizaciji te odluke, ali izmeštanje naplatne rampe je prvenstveno zbog nedovoljnog propusnog kapaciteta sadašnje naplatne rampe. Setite se samo kolike su gužve i čekanje u vreme praznika, letnjih i zimskih odmora. Te gužve će postati jos veće, ako se uzme u obzir i činjenica da će planirani broj posetilaca robnoj kući IKEA biti oko 2,5 miliona ljudi na godišnjem nivou.

Da li je IKEA, što se takođe pominje u srpskoj javnosti, dobila sredstva od države Srbije za otvaranje robne kuće u našoj zemlji?

IKEA nije dobila nikakva sredstva za otvaranje robne kuće ili zapošljavanje radnika. Investicija IKEA u prvu robnu kuću u Srbiji iznosi 70 miliona evra. Prilikom potpisivanja svih zvaničnih dokumenata, nismo dobili nijednu vrstu olakšice od Republike Srbije, niti smo je očekivali. Želim još da napomenem da smo zemljište na lokaciji Bubanj potok kupili po tržišnim uslovima i da ni u tom segmentu poslovanja nismo očekivali, a ni dobili, bilo kakvu olakšicu. Mi na ovom tržištu vidimo potencijal za poslovni razvoj i to je razlog zbog kojeg smo tu i zbog kojeg realizujemo investiciju u robnu kuću koja će se prostirati na više od 30,000 m², imaće 1.500 parking mesta, restoran sa preko 500 mesta, bistro, prodavnicu švedske hrane i igraonicu. Robna kuća će kupcima ponuditi inspiraciju za uređenje prostora i pun asortiman od oko 9.500 proizvoda za uređenje doma, visokog kvaliteta i atraktivnog dizajna, po cenama koje će biti pristupačne našim građanima. Osim u robnu kuću, mi dosta novca ulažemo u pristupne saobraćajnice i infrastrukturno opremanje lokacije u Bubanj potoku, i verujemo da će ova ulaganja uticati da cela ta oblast postane atraktivna za buduće investiticije.

Kada se uđe u neku od postojećih robnih kuća IKEA u svetu, pa i u regionu, moguće je naći dosta robe, recimo, iz Rumunije, ali ne i iz Srbije. Da li je komplikovano postati IKEA dobavljač?

Ako znamo da IKEA ima preko 1.000 dobavljača na globalnom nivou, to nas dovodi do zaključka da je moguće postati dobavljač IKEA kompanije. Trenutno sarađujemo sa jednim dobavljačem iz Srbije, koji za naše robne kuće proizvodi oklagije, daske za meso i drvene nožice. Mi nismo zadovoljni što iz Srbije imamo samo jednog dobavljača i radimo intenzivno da u kratkom periodu povećamo broj poslovnih parnera sa ovoga tržišta. Ono što je važno, jeste da potencijalni partneri budu svesni da IKEA ne traži dobavljače samo za jednu robnu kuću, već za ceo sistem i sve robne kuće u svetu i da nudimo globalnu saradnju. To znači poštovanje pravila ali i količina, rokova, konkurentnih cena i, naravno, garancija na kvalitet. Ove uslove ne doživljavamo kao zahtevne i ambiciozne, već kao temelje za dobru i dugoročnu saradnju, a kada se oni ispune, ne vidimo nijednu drugu prepreku za naše buduće dobavljače.

Da li je, posle najava otvaranja robne kuće u našoj zemlji, povećano interesovanje privrede za saradnju sa IKEA?

Za sada imamo saradnju sa samo jednim dobavljačem iz Ćuprije, kompanijom Standard Furniture, čije se oklagije i daske za sečenje prodaju širom sveta. Ali to nije dovoljno, naročito imajući u vidu tradiciju proizvodnje nameštaja u Srbiji, stručnu radnu snagu i dobru sirovinsku bazu. Kao primer navodim Rumuniju, gde imamo 20 dobavljača, koja na godišnjem nivou proizvede artikle u vrednosti od 400 miliona evra. Srbija je manja zemlja od Rumunije, ali ipak postoji veliki potencijal da povećamo proizvodnju ovde. Naš tim trenutno radi na analizi tržišta i razgovara sa brojnim domaćim kompanijama za proizvodnju nameštaja i verujemo da ćemo uskoro biti u mogućnosti da uključimo nove kompanije u naš lanac nabavke.

IKEA FOOD, odeljenje kompanije IKEA koje se bavi nabavkom i plasiranjem prehrambenih proizvoda u našim robnim kućama, nedavno je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovala sastanak sa domaćim kompanijama iz oblasti prehrambene industrije. Cilj je da se sve zainteresovane firme upoznaju sa načinom na koji poslujemo, setom internih standarda koji regulišu saradnju sa dobavljačima, tzv. IWAY, serifikatima koji su neophodni za prehrambene proizvode, procesom javnih nabavki i sl. Sve ovo je nastalo iz želje da se što više domaćih kompanija uključi u našu mrežu dobavljača.

Kakav je plan kada je u pitanju direktno zapošljavanje? Koliko ljudi će raditi u IKEA Srbija? Koliko zapošljavate u Hrvatskoj, a koliko u Rumuniji?

Pre nekoliko nedelja počeo je prvi talas zapošljavanja, u kome je otvoreno deset radnih mesta od ukupno 300 koliko ćemo do kraja godine da zaposlimo. Naredni talas zapošljavanja nas očekuje na jesen. U Hrvatskoj imamo oko 300 zaposlenih, a u Rumuniji skoro 500. Uz to kroz lanac dobavljača i fabrika koje prozvode za kompaniju IKEA u Rumuniji, indirektno zapošljavamo preko 14.500 ljudi.

Kakva je politika zapošljavanja u Ikea? Ima li nekih ograničenja pravila, da se ne zapošljavaju bračni parovi i slično, a što je čest slučaj kod ovdašnjih poslodavaca. Ima li mnogo intervencija za prijem?

Svi oni koji su zainteresovani da postanu deo IKEA tima, treba da imaju u vidu da smo mi sredina u kojoj se neguje inkluzija, empatija, otvorenost i iskrenost. Poštujemo i cenimo jedni druge, međusobne razlike i stvaramo uslove da svi učestvuju i doprinose ostvarenju naših zajedničkih ciljeva. Mi smo raznolika grupa racionalnih i jednostavnih ljudi koji dele strast prema nameštaju i opremanju doma, a rad za nas znači biti deo inspirativne, zabavne i efikasne sredine. Ograničenja nema, bitno je da budeš ono što jesi. Kompanija je tu da podrži zaposlene da se profesionalno razvijaju i u tom smislu na raspolaganju im je veliki broj obuka i mogućnost da se oprobaju u različitim oblastima.

Vrednosti na kojima IKEA temelji svoje poslovanje i traži ih u svojim zaposlenima pre svega su: zajedništvo - jer svi zaposleni doprinose napretku i samo zajednički je moguće ostvariti IKEA viziju, odnosno stvarati bolji svakodnevni život za što veći broj ljudi; skromnost i snaga volje - gde skromnost ne znači držati se po strani, jer ponekad treba da budemo odlučni kako bismo bili plemeniti; vođenje primerom - jer ljude inspiriše ponašanje drugih i zato IKEA zaposleni svojim ponašanjem treba da daju dobar primer kolegama, ali i kupcima; osećaj za troškove - jer dobre rezultate možemo ostvariti i uz pažljivo planiranje resursa; i na kraju stalna težnja za napredovanjem - i to kroz postavljanje pitanja i znatiželju.

Veoma nam je važno da i naše buduće kolege u Srbiji dele ove vrednosti i na to posebno obraćamo pažnju u procesu zapošljavanja.

Kolike su prosečne plate u IKEA?

Iznosi zarada naših zaposlenih su podaci koje ne iznosimo. IKEA je stimulativno okrenuta kompanija i trudimo se da zarade budu konkurentne na tržištu na kojem poslujemo. Takođe, plata je samo deo kompenzacionog paketa, jer pored pomenutih mogućnosti za razvoj, kompanija se na odgovoran način odnosi i prema zdravlju i budućnosti zaposlenih.

IKEA je dugoročno orijentisana i da odnos sa svojim zaposlenima gleda na isti takav način. Želimo da naši zaposleni ostanu dugo u kompaniji, da se razvijaju kako na ličnom tako i na profesionalnom planu, da rastu zajedno sa nama. Verujemo da je zadovoljstvo zaposlenih na poslu najvažniji preduslov našeg zajedničkog uspeha.

Naravno, građane najviše interesuje kakve će cene ponuditi IKEA u Srbiji. Kako ce se one formirati? Imaćete u vidu kupovnu moć ili će se gledati prosek cena na nivou cele Grupe?

Naša poslovna ideja je da ponudimo širok asortiman dobro dizajniranog i funkcionalnog nameštaja kao i proizvoda za uređenje doma po cenama pristupačnim za veliki broj ljudi. To znači da ćemo se pri formiranju cena za robnu kuću u Srbiji svakako uzeti u obzir kupovnu moć budućih kupaca u Srbiji.

Mislite li da će dolazak IKEA u Srbiju pozitivno uticati na jačanje konkurentnosti domaće industrije ili postoji opasnost, kako kažu neki stručnjaci, da ćete ponudom “potopiti konkurenciju”?

Želimo da nas domaći proizvođači nameštaja dožive kao izazov, a ne kao konkurenciju. Imamo pristup svetskom tržištu u svim državama u kojima poslujemo i svi proizvođači koji mogu da zadovolje kriterijume za snabdevanje našeg globalnog lanca robnih kuća dobrodošli su. Zato smatramo da smo pre prilika za dalji razvoj kompanija u Srbiji, nego što smo konkurencija. Takođe, podaci iz drugih država u kojima smo otvorili robne kuće govore o pozitivnom uticaju na industriju nameštaja i njen ukupan rast.

Ovde bih se ponovo vratio na primer Rumunije, gde se prozvede i izveze preko 400 miliona evra za kompaniju IKEA. Ovo nije jedini primer u regionu centralne i jugoistočne Evrope, gde imamo zemlje poput Poljske koje imaju značajnu proizvodnju i izvoz.

Gde još u regionu planirate otvaranje robnih kuća?

Trenutno je pažnja usmerena ka robnoj kući u Beogradu i njenom otvaranju. U Srbiji nam je plan da proširimo maloprodajnu mrežu i da naši proizvodi budu dostupni što većem broju ljudi. Rezultati robne kuće u Beogradu će nam biti važan input za planiranje daljeg razvoja u Srbiji, a istražujemo i druge mogućnosti, kakvi su punktovi za preuzimanje proizvoda ili razvoj online kupovine koju sve više ljudi vidi kao najlakši način kupovine. Za region, takođe. Imamo snažne razvojne planove koji podrazumevaju mrežu od 13 robnih kuća do 2025. godine.