Kostić državi: Ovo je recept za štednju

- Vlada je 2016. godinu proglasila za godinu preduzetništva. Kako kao dobitnik „laureata vrline“ za razvoj preduzetništva ocenjujete preduzetničke kapacitete Srbije danas i da li oni mogu da prerastu u značajan razvojni resurs?

Smatram da Srbija nema dovoljno razvijenu preduzetničku tradiciju. Kod nas je preduzetništvo otvaranje zanatskih radnji, za razliku od San Franciska gde se svakog dana registruje nova IT kompanija. Ne postoji brži način da se promene ekonomska i društvena klima od preduzetništva. U Srbiji postoje dobre ideje, ali moramo da radimo na tom preduzetničkom mentalitetu jer je IT industrija danas u velikoj ekspanziji i u njoj postoji ogroman potencijal. O ovoj temi treba više govoriti. Potrebno je i veće uključivanje uspešnih ljudi iz oblasti preduzetništva, ljudi koji su napravili određeni uspeh i koji kao mentori i edukatori mogu da prenesu znanje mladima. Šta je u ekonomskom smislu najveće dostignuće vlade Aleksandra Vučića?

Govorio sam da je Vučić jedini premijer u poslednjih desetak godina koji je dao prave smernice za reformske procese i od njih ne odustaje. On je još svojim prvim ekspozeom najavio reformske korake i kao privrednik mogu da kažem da to apsolutno podržavam. Na kraju ove godine vidimo da su se desile određene promene, naročito u oblasti finansijske konsolidacije i ekonomskih reformi, kao i na spoljnopolitičkom planu. Ove godine Beograd je bio diplomatska prestonica, što je dobro za promociju i razvoj zemlje, ali je Srbija uspela i da sačuva političku stabilnost i dobre i prijateljske odnose sa svim svojim susedima. Naravno, na svim poljima mora još dosta da se radi kako bi nas Evropa i ostatak sveta gledali kao ozbiljnog igrača.

Da li po vašem mišljenju politika štednje ima alternativu?

Da, država treba da štedi, ali na birokratiji, a ne na poljoprivredi i investicijama u industriji. Treba da izbegne trošenje na ono što nije neophodno, a da više investira u ono što će dovesti do novog zapošljavanja i stvaranja dodatne vrednosti, do razvoja srpske privrede i u krajnjem ishodu do bolje ekonomske situacije. Šta je najveća kočnica bržeg razvoja srpske privrede?

Godinama se susrećemo sa istom situacijom imamo nedostatak pravne sigurnosti, nepredvidivost ekonomske politike i neefikasnost javne uprave. Nužno je i uspostavljanje transparentnosti, uspostavljanje zdrave konkurencije i slobodnog tržišta. Veliki problem je i poslovanje u sivoj zoni. Želja za investiranjem postoji, ali ako nema garancija sigurnosti uloženog kapitala i brzine realizacije investicije, neće biti ni novih investicija. Zadovoljan investitor je najbolji portparol zemlje. Uporedo sa ovim procesom potrebno je snažno podstaći stvaranje ekonomskog ambijenta koji će omogućiti rast broja preduzetnika. Oni su nosioci održivog razvoja i garant ekonomske i svake druge stabilnosti jednog društva i države. Zatim, prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru jedan je od najvećih balasta za konkurentnost Srbije. Mislim da je to ključna poruka i da su svi shvatili da ovaj sistem nije održiv.

Da li se može obezbediti efikasno i profitabilno funkcionisanje javnih preduzeća i kako?

U slučaju većine javnih preduzeća situacija je ista višak zaposlenih, sklapanje štetnih ugovora, politizacija, korupcija. To je tema o kojoj se nonstop priča ali kada treba napraviti konkretne pomake, dolazimo do zastoja. Kako je njihovo funkcionisanje po brojnim kriterijumima dominantno u privredi naše zemlje, profitabilnost javnih preduzeća utiče i na ukupne rezultate srpske privrede. Da bi privreda ponovo bila zdrava sva javna preduzeća treba što pre privatizovati i ona moraju da posluju po principima po kojima posluju privatnici. Treba tražiti kupce za ova preduzeća što je pre moguće i staviti sve resurse u ruke onih koji znaju njima da upravljaju. Za koga je bolja vest to što je „Telekom“ ostao u vlasništvu države, za Srbiju ili za „Telekom“?

Ovo je pitanje za „Telekom“, ali svakako bilo da je u vlasništvu države ili da se privatizuje, „Telekom“ pod hitno mora da se reorganizuje i modernizuje i da se ulaže u njegov tehničkotehnološki razvoj da bi ostao u tržišnoj utakmici jer drugi operateri, globalne svetske kompanije, neće biti blagi prema njemu. Samo kroz profesionalni odnos može se povećati njegova vrednost.

Šta je najveća razvojna šansa Srbije?

Kao oblast u kojoj sam dosta angažovan, smatram da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu naši glavni aduti i strateška grana razvoja, a tako treba da bude i u budućnosti. Međutim, ovakva kakva jeste, poljoprivreda je u daleko lošijem stanju nego industrija, koja je skoro mrtva. Bez sistematske podrške državnog budžeta ne možemo da se takmičimo sa Evropom. Jer, da bi se ušlo u prvi tim mora da postoji stalno ulaganje u nove tehnike i tehnologije, nova znanja, kupovinu specijalnih softvera, obuku ljudi.

Da li viši nivo saradnje privreda u regionu može ubrzati regionalne ekonomske tokove i značajnije unaprediti privredne performanse svake zemlje pojedinačno?

Veća ekonomska saradnja država u regionu neophodna je radi uspešnijeg razvoja svake države. Privrednici su ti koji treba da naprave korak napred, da se povezuju i realizuju zajedničke projekte. Velike kompanije u regionu treba da budu otvorene za saradnju i, što je još važnije, za produbljivanje te saradnje u vidu ujedinjavanja i kreiranja zajedničkog nastupa na trećim tržištima. Jedino na taj način možemo da budemo spremni za evropsko tržište koje broji gotovo 500 miliona potrošača, a time i podstaknemo ekonomski razvoj svake zemlje u regionu. Otvorena su prva pregovaračka poglavlja, da li smatrate da bi bilo poželjno da privrednici budu zastupljeni u pregovaračkim timovima?

Vlada i privrednici treba da vode otvoren i korektan dijalog u pregovorima sa EU i smatram da privrednici treba da budu deo tog dijaloga. Važno je da Vlada osluškuje potrebe nas privrednika i da se u procesu pregovora rukovodi zajedničkim interesima jer su privrednici među onima koji će najviše osetiti rezultate pregovora u ekonomskoj sferi.

Šta domaće kompanije mogu da urade da bi bile spremne za evropsku tržišnu utakmicu?

Pojedinačno gledano, sva tržišta u regionu su jako mala i nedovoljno konkurentna za evropsku tržišnu utakmicu. Zato je potrebno da domaće kompanije šire sagledavaju tržišne uslove, da se povezuju sa velikim igračima u regionu, da prihvate kreiranje regionalnih brendova jer jedino tako možemo stvoriti proizvod koji po kvalitetu i ceni ne zaostaje za onim na evropskom tržištu.

Već decenijama se priča o poljoprivredi, njenim potencijalima i mogućnostima. Kako vi vidite srpsku poljoprivredu i njenu perspektivu?

Činjenica je da se već duže vreme govori da su nam poljoprivreda i proizvodnja hrane glavni aduti i strateška grana razvoja, ali, zapravo, malo toga se radi da to i postanu. Poljoprivredu Srbije karakteriše proizvodnja koja je tehnološki na nižem nivou, što utiče i na ukupnu produkciju. Primera radi, Srbija ima najmanji izvoz u regionu (osim BiH i Rumunije). Makedonija ostvaruje dvostruko, a Hrvatska trostruko veći izvoz hrane po hektaru obradive površine iako su im potencijali neuporedivo manji od naših.

Istovremeno, u Srbiji ima više stotina hiljada hektara zemljišta koje niko ne koristi, što je automatski godišnji manjak za državu od nečega od čega bi mogla da zaradi. Potrebno je zemlju dati onima koji znaju njome da upravljaju, a agrarnu politiku kreirati prevashodno u pravcu osposobljavanja vlasnika većinskih resursa da se nose sa budućim izazovima tržišta. Samo na taj način možemo obezbediti sopstvenu prehrambenu sigurnost i izbeći zavisnost u procesu brze globalizacije ukupnih ekonomskih odnosa. Pored toga, da bismo više izvozili neophodno je više investitora koji bi umesto pet proizvodili deset tona po hektaru kukuruza, koji bi doneli nove menadžerske metode, knowhow pristup i savremene tehnologije. Nedavno je pušten u rad prvi vetropark u Srbiji, šta u budućnosti možemo očekivati od vas kada je energetika kao biznis u pitanju?

Kompanija „MK Fintel vind“, zajednička kompanija „MK grupe“ i italijanskog partnera „Fintel energija“, bavi se obnovljivim izvorima energije jer smo svesni da Srbija ima izuzetan potencijala u ovoj oblasti koji je nedovoljno iskorišćen. Nakon otvaranja prvog vetroparka, u planu je i drugi vetropark u blizini Vršca. Kompanija „MK Fintel vind“ ima ambiciozni razvojni program i dodatne projekte koje će u narednom periodu sprovesti u saradnji sa stranim investitorima koji su zainteresovani za partnerstvo.

Da li po vašem mišljenu u Srbiji postoji utemeljena poslovna elita?

Reč elita danas u Srbiji ima negativnu konotacju tako da je teško odgovoriti na ovo pitanje. Elita bi trebalo da predstavlja krem društva, najobrazovanije i najsposobnije pojedince. U Srbiji ih ima, ali su prethodnih godina mnogi napustili zemlju. U cilju poboljšanja poslovne klime srpski poslovni klub „Privrednik” je nedavno potpisao sporazum sa SANU, što je značajno kako za privrednike u Srbiji, tako i za one koji razmatraju povratak u zemlju.

Kakav tretman imaju domaći investitori u poređenju sa stranim?

Novim Zakonom o ulaganjima koji je usvojen u oktobru domaći i strani investitori su izjednačeni i, što je još važnije, stvoren je institucionalni okvir, prava i odgovornosti

ulagača. Kao neko ko je na čelu jednog od vodećih domaćih sistema, podržavam napore Vlade u pravcu podjednakog tretmana za sve. Kako ocenjujete reforme i rad PKS?

Podržavam promene i menjanje Privredne komore Srbije u pravcu kreiranja boljeg privrednog ambijenta, većih izvoznih potencijala i efikasnije usluge i servisa za domaću privredu. U prošloj godini unapređena je saradnja PKS i Evropskog parlamenta, a tome su doprineli i privredni događaji koje je PKS organizovao, kao i čvršća regionalna saradnja. Drago mi je da su vidljivi napori u pravcu kreiranja jake privredne komore sa jedinstvenim stavom privrednika pred institucijama u Srbiji i Evropi. PKS je pokazao ozbiljnu nameru da modernizuje komorski sistem Srbije, osnaži domaću privredu, ali i bude siguran partner privredama drugih evropskih zemalja.

Nova godina je tek počela, šta biste poželeli poslovnim ljudima i onima koji to žele da postanu?

Poželeo bih najpre zdravlje, dobru poslovnu klimu, ali i smelost i odlučnost da naprave svoj prvi korak, jer „ko ne krene, taj i ne stigne, ko ne proba, taj ne uspe“.

(Intervju je objavljen u novom broju časopisa Nacionalna poslovna revija)