Tvorac Nordeusa: Kako smo uspeli

Broj igrača Top Eleven, video-igre u kojoj se oprobavate kao fudbalski menadžeri, premašio je 120 miliona. Za tvorca igre, kompaniju Nordeus, zaposleni kažu da je bolja od Googlea, a u toj oceni se slaže i američki magazin Forbes. Nordeus danas zapošljava više od 160 stručnjaka u kancelarijama u Dablinu, Londonu, Beogradu, Skoplju i San Francisku. To što je reč o kompaniji iz Srbije, iznenadi mnoge.

- Za pet godina ste napravili veliki poslovni bum. Kad se to tako kaže, neko bi mogao da stekne utisak da se to desilo „preko noći“. Kako se to odigralo u vašem slučaju?

Beskonačan rad, upornost i istrajnost. Tako se “desilo”. Naravno, ima tu i znanja koje je neophodno da bi se uradile stvari, ali bez mnogo rada i istrajnosti, ništa od toga. Uspeh „preko noći“ je u našem slučaju podrazumevao gotovo dve godine neprospavanih noći i stalnog rada.

- Šta je „keč“ sa igricama, zašto su postale popularne toliko da je to danas jedna od vodećih industrija?

Igre su po definiciji zabava. Zabava, odnosno igra oduvek je bila sastavni deo života čoveka. Zahvaljujući napretku tehnologije, pojavio se medij koji je omogućio da kompjuterske igre budu izrazito bitan deo zabave. Poslednjih godina, kako je visoka tehnologija postala zaista pristupačna, najviše zahvaljujući pametnim uređajima, taj medij se proširio i ušao gotovo u svaki dom. Ja bih samo tome pripisao činjenicu da je danas verovatno najbolje vreme u istoriji igara, jer dostupnost i tržište nikad nisu bili veći.

- Mnogi roditelji će se, međutim, upitati i koja je korist za njihovu decu od igranja igrica.

Pa evo, jednog dana, recimo, mogu od toga da žive (smeh). Igara ima različitih. Moje iskustvo je da su one većim delom zabava koja može pozitivno da utiče na kognitivne sposobnosti, motoriku i sposobnosti uma. Igre koje izlaze iz Nordeusa poštuju norme vezane za nasilje i druge potencijalno sporne sadržaje. Top Eleven je igra koja promoviše fudbal, sport. Među našim igračima i nema mnogo maloletnika. Kao otac mogao bih da kažem da su koristi od igara mnogo veće od mogućih problema. Naravno, u svemu treba biti umeren. I vodu ako pijete po ceo dan, neće vam biti dobro. Uz umerenost i sadržaj prilagođen uzrastu, ne bi trebalo da bude problema. - Veliku pažnju privukla je saradnja za legendarnim portugalskim trenerom Žozeom Murinjom. Kako je došlo do te saradnje i zašto baš Murinjo?

Murinjo je bio naš prvi izbor. Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da je on „taj“, da je ubedljivo najpopularniji među fudbalskim fanovima, neprikosnoven u trenerskom svetu. To su bili razlozi da se odlučimo baš za njega. Osim toga, sve to isto Top Eleven je počeo da predstavlja u svetu fudbalskih igara kao najpopularnija, najbolje ocenjena i najbolje komentarisana igra, tako da je nekako išlo najbolje sa najboljim.

- Imate proizvod iz Srbije koji konzumira verovatno najveći broj ljudi globalno. Da li u današnjem poslovnom okruženju uopšte ima nekog značaja to što je Nordeus kompanija iz Srbije?

Kada smo počeli da radimo, bili smo prvi i jedini odavde, bar što se tiče igara. Srbija tada još nije bila na spisku zemalja koje podržavaju Facebook, Google i Apple. Mi smo sve to rešili sa njima i probili led. Mislim da sada nema naročitih prepreka da neko odavde radi ovaj posao, a i ako ih ima, rešive su. Pošto ovim eko-sistemom dominira nekoliko zemalja, ljudi se često iznenade kada se na mapi pojavi neka nova, poput Srbije, ali to su prijatna iznenađenja i do sada nam u poslu nije smetalo to što smo odavde. Lepota našeg posla i jeste u tome što nismo vezani za određenu zemlju. Nema granica, nema birokratije, proizvod plasirate gde hoćete i sve je to bitno drugačije nego u drugim vrstama posla, na našu veliku sreću.

- Dosta se u poslednje vreme govori o preduzetništvu mladih, a pojmovi poput startapa su došli u fokus. Da li je moguće danas započeti biznis od nule i napraviti nešto veliko i šta je potrebno, osim onog velikog rada koji je već pomenut?

Drago mi je što je ta tema sve više zastupljena. To je globalni trend za kojim mi, kao i u mnogim drugim stvarima, kasnimo, ali opet nismo potpuno na marginama. I sami se trudimo da pomognemo kad god je to moguće. Na primer, podržavamo organizaciju SEE ICT (organizacija za promociju i podršku biznisa i startap kulture – prim. aut) i stanje je, iz mog iskustva, mnogo bolje nego što je bilo pre nekoliko godina. Da li može od nule? Može, ali nula je relativna stvar. Ne može od apsolutne nule, ali ako neko ima pre svega kapacitet i volju da nešto uradi, mnogo će lakše da prevaziđe problem finansija, koji mnogi navode kao najveću prepreku. Dosta zavisi i od oblasti, nije moguće u svakoj početi od nule, ali u jednom dobrom broju jeste. Ili bar od nečega što je blizu nule. - Industrija igara je vrlo dinamična. Kada kompanija ima novca, ona može da istraži tržište i vidi šta se traži, ali šta da radi neka mala firma koja nema takve kapacitete?

Jedna od odlika današnjice je ta što znanje nikad nije bilo dostupnije. Iz našeg iskustva, zaista mnogo toga može da se nauči i sazna bez trošenja novca. Mislim da novac ne mora da bude ključni faktor. Lepo je ako možete sve da uradite idealno, ali to ipak nije presudno danas, bar ne u našoj struci. Zahvaljujući internetu i volji ljudi da dele znanje, problem je rešiv i bez ulaganja.

- Koga smatrate najvećim konkurentom na globalnom tržištu?

U našoj industriji konkurencija je drugačija nego u nekim drugim oblastima. Razlog tome je, naravno, sama industrija, koja je izrazito kreativna, ali i to što je tržište dovoljno veliko, toliko da ako neko sa strašću i posvećenošću radi svoj posao, neće konkurencija biti ta zbog koje eventualno neće uspeti. Sve zavisi od tebe, ne od konkurencije. Mi smo sa konkurentima u veoma dobrim i prijateljskim odnosima. Otvoreno pričamo, razmenjujemo ideje. Ako bih nekoga smatrao konkurentom po poslovnim rezultatima i poziciji u kojoj i mi želimo da budemo, onda je to nekoliko kompanija iz Evrope, poput SuperCella iz Finske. Ne toliko zbog finansijskog uspeha, već zbog broja ljudi do kojih su uspeli da dođu i na koje utiču time što su napravili.

Foto: Thinkstock

- U gejming industriji se stalno nešto dešava. Kako vi to pratite i kako kompanija treba da se ponaša da bi bila u toku ili možda korak ispred?

To zavisi od modela, odnosno strategije za koju se kompanija opredeli. Mnoge kompanije prate trendove, a one koje ih postavljaju odlikuje to što su spremne na neuspeh - jer su projekti ili koraci na koje se odlučuju često vrlo rizični. Ako ste spremni da tolerišete određeni procenat neuspeha i svega što on povlači sa sobom, kao i da izdvojite neophodne resurse, možete biti ispred većine konkurenata. Ljudi nastoje da se ne izlažu riziku, to im je u prirodi. Mi smo uvek rizikovali, a sada to radimo više nego ikad.

Mi smo prvi na svetu napravili cross platform koncept, koji omogućava da se Top Eleven igra na bilo kojem uređaju. To je kasnije postao standard koji su drugi pratili.

- Kako prevazići strah od neuspeha i rizika?

Poslovno okruženje, makar same kompanije, treba da bude takvo da vi možete da radite onako kako mislite da treba. Treba prihvatiti da je neuspeh sasvim u redu i treba umeti reći sebi „Nemoj dalje“. Ako su te dve stvari jasne, element straha je najvećim delom otklonjen. Naravno, niko ne voli neuspeh. I bio bi problem kada bi se ljudi radovali kada u nečemu ne uspeju, ali makar treba otkloniti taj egzistencijalni nivo straha.

- Loša inovacija ne mora da bude loša ako se na vreme prepozna da nema potencijala. Kako prepoznati taj momenat? Mi smo često učili na svojim greškama, kada prekasno shvatiš da nešto neće uspeti, ali se u suštini sve svodi na dobar plan i proces preispitivanja. U određenim tačkama se proverava da li smo dovoljno dobro odgovorili na neke zadatke i, naravno, bilo bi super kada bi ta tačka bila što bliže početku rada. Potrebno je dosta da se investira da bi se došlo do tačke u kojoj si siguran da nešto ne treba da se nastavi, ali i to je opet mnogo pre okončanja projekta.

- Za vas poslovna klima u određenoj zemlji nije preterano bitna, ali kako biste ocenili poslovno okruženje i ambijent u Srbiji? Država je uvek optimistična, privrednici uvek tvrde da nikad nije bilo teže.

Nordeus nema dodira sa poslovnim ambijentom u Srbiji. Proizvode plasiramo direktno na globalno tržište, a glavni poslovni partneri su nam Google, Apple i Facebook. Što se tiče drugih kompanija sa kojima sarađujemo, njima smo mi klijenti i tu ne primećujem razlike u odnosu na inostranstvo. Mi smo dokaz da je razvoj tehnologije i s njim brisanje geografskih granica i lokacija kao ključnih faktora u poslu, velika šansa za svaku zemlju na svetu, pa i za Srbiju. Činjenica je da nikada više diplomaca ETF-a, recimo, na kojem sam i ja diplomirao, nije ostajalo u zemlji nakon studija, jer mogu da rade odavde.

- Povremeno čujemo da postoje problemi sa zakonskom regulativom kada je u pitanju elektronsko poslovanje. Da li ste imali negativna iskustva u tom pogledu?

Nismo imali takvih iskustava, ali ono što mi radimo je vrlo specifično. Poslujemo sa Googleom, Appleom i Facebookom i tu je naša regulativa usklađena. Apple, recimo, naplati korisnicima uslugu i nama da naš procenat. Tu je sve jasno. Što se tiče interneta kao tržišta u Srbiji, ono se sporije razvija. I dan-danas internet-plaćanje je tu i tamo rešeno, ali ni izdaleka to nije kao na Zapadu, pa sam siguran da ljudi čiji je posao vezan za internet nailaze na različite teškoće. Mi smo, sa druge strane, imali problem da objasnimo šta je to što radimo. Jer, to je ovde novo, mali broj ljudi se time bavi i onda je tu bilo raznih i prijatnih i neprijatnih situacija zbog nerazumevanja. Valjda se ovde često polazi od toga da ako nešto ne razumem, to verovatno nije kako treba. Čim se stvari objasne, ne bude problema.

- Šta je sledeće na čemu će Nordeus raditi?

Sada nam je akcenat samo na mobilnim uređajima, a budućnost je zanimljiva tema. Mi investiramo u neke visokorizične projekte, makar da nešto naučimo iz toga, bez ambicije da imamo neki poseban povrat ulaganja. Za gejming je bitno da možeš brzo da reaguješ, pre nego da predvidiš budućnost, jer kada bi ljudi mogli da predvide budućnost, ne bi imali nikada nikakvih problema. Ono na čemu Nordeus trenutno radi jeste iskorak u 3D. Većina naših aktuelnih projekata bazirana je na konzolnom kvalitetu igara za mobilne uređaje. To je neka polusadašnjost, a verovatno i budućnost gejminga na mobilnim uređajima. Virtuelna realnost bi mogla da bude sledeći veliki korak. To je jedina platforma koja trenutno liči na nešto što bi moglo da donese promene. Ipak, zasad smo još daleko, pričamo o najmanje nekoliko godina dok se nešto konkretno ne desi. - Dosta kompanija kada uspeju u kor delatnosti počnu da se šire na neke druge oblasti. Da li vi imate slične planove?

Koji broj kompanija koje tako rade dobro prođe? Ja znam za Amazon, koji je fenomenalno iskoristio interno razvijen cloud sistem, i to je jedan svetao primer. Ali, mi u Nordeusu verujemo u fokus. Nismo dovoljno veliki, a pitanje i da li je iko dovoljno velik da sebi može da dopusti da previše rasprši fokus. Naš fokus je ovo što radimo i neće se menjati. Najbitnije nam je da pravimo dobre igre koje će igrati ljudi širom sveta, sve mimo toga je samo podrška tom cilju.

- Strategija mnogih u startap sferi ima strategiju da se razvija i podiže svoju vrednost do određene tačke, posle čega sledi prodaja. Jeste li nekad razmišljali u tom pravcu?

Ljudi se uglavnom relativno rano odluče za taj put i onda u skladu sa tim donose odluke i razvijaju svoju strategiju, da bi jednog dana bili u poziciji za prodaju. Nama je bio cilj da postanemo to što smo danas: jedan od lidera u gejmingu. Taj cilj nije u suprotnosti sa ovim što pominjete, ide paralelno sa njim, ali sa veoma velikim odstojanjem. Mi smo hteli da razvijemo kompaniju koja je samoodrživa i koja generiše dovoljno resursa da može da ih reinvestira u dalji razvoj i da ide napred. Nikad ne znamo šta donosi budućnost, ali ovo je zasad put koji sledimo.