Oduvek sam znao da želim da pravim video-igre

Mirko govori o procesu kreiranja kompanije EIPIX u Srbiji (koja ove godine slavi desetogodišnjicu postojanja), o putanji od ideje do realizacije, o njegovim inspiracijama, kao i o kreativcima u Srbiji. Kako se oformila ideja za kreiranje kompanije EIPIX?

Ponekad mi se čini da sam rođen s tom idejom. Zaista, oduvek sam znao da želim da pravim video-igre. Možda je to bila i moja najveća prednost – to što nikad nisam bio neodlučan. Veoma rano sam definisao svoj cilj, a to je, verujte mi, najvažnije. Mnogo je jednostavnije osmisliti kada i kako krenuti na put, ukoliko znate koja je destinacija.

Koji je bio trenutak u životu koji te je pokrenuo da istu ideju realizuješ?

Nije postojao konkretan događaj koji me je pokrenuo da osnujem kompaniju koja će praviti video-igre. Oduvek sam to želeo. Realizacija je počela čim su se stekli uslovi za to. Išao sam okolo i vukao ljude za rukav, a onda je konačno neko rekao – da! Kada sam našao saradnike koji dele istu strast i inicijalna sredstva za rad, kao što je npr. nasleđen stan koji smo koristili kao kancelariju, počeli smo da razvijamo našu prvu igru Pyroblazer. Nisam čekao idealne uslove, samo nekoliko ključnih kockica da se slože.

Šta misliš, koliko je dug proces od ideje do realizacije iste?

To zavisi od znanja i iskustva, i od same ideje, naravno. Kada nešto radite prvi put ne poznajete dovoljno proces, vladate njime samo na nivou teorije. Ne možete da predvidite sve potencijalne probleme koji mogu da vas iznenade. Nama danas treba oko šest meseci da jednu HOPA (hidden object puzzle adventue) igru izvedemo od ideje do krajnjeg proizvoda, dok smo našu prvu igru ovog žanra, Final Cut: Death on the Silver Screen Collector's Edition, kreirali više od godinu dana. Takođe, ako bih danas, nakon što je Eipix postao jedan od vodećih razvojnih timova HOPA igra na svetu, pokretao novu firmu koja bi se bavila razvojem video-igara ili bilo kojim drugim biznisom, sigurno bih kroz čitav proces prošao brže i jeftinije. U svakom slučaju, ključno je biti iskren – iskreno verovati u ideju i istrajati bez obzira na sve poteškoće ili biti dovoljno hrabar i odustati nakon što shvatiš i priznaš sebi da ideja zapravo nije ni bila dobra. Dužina procesa nije ključna, ključno je postići cilj.

Da li uspeh dolazi preko noći?

Sasvim sigurno ne. Ponekad može delovati da je neko doživeo uspeh preko noći, ali to nikada nije ispravna slika. Osim toga, lakše je napraviti uspeh nego zadržati se na poziciji uspešnog preduzetnika i poželjnog poslodavca. Nakon prve izdate igre na kojoj smo radili tri pune godine, prošli smo kroz svima nama ne toliko omiljenu, ali strahovito važnu fazu kada smo kao eksterni saradnici učestvovali u razvoju preko 40 projekata najvećih svetskih kompanija – Ubisoft, Sony, Oxygen Interactive i mnoge druge. Tek nakon što smo ostvarili kontakte i stekli određenu reputaciju, tek nakon što su nas predstavnici industrije upoznali i stekli poverenje u nas, dobili smo priliku da postignemo globalni uspeh. Srećom, iskoristili smo je. Popeli smo se visoko, ali podsećam vas da Eipix ove godine slavi desetogodišnjicu. Naša noć je trajala bar pola od toga. Veoma sam nestrpljiv da vidim gde ćemo biti za još deset godina.

Kako se osećaš danas, kao vlasnik jedne od najboljih gejming kompanija na svetu?

Ponosan sam. I, kao što sam već rekao, nestrpljiv sam da vidim šta će sve Eipix u budućnosti napraviti. Ponekad sam i zabrinut, jer velika kompanija i zapažen uspeh nose i ogromnu odgovornost. Ono što je najvažnije, motivisan sam da se i dalje bavim ovim poslom i da radim sa svim tim mladim ljudima koji održavaju Eipix tako visoko na lestvici uspešnih HOPA razvojnih timova.

Kolika je bilo lako ili teško realizovati ovu ideju u Srbiji?

Bilo je strašno teško. U vreme kada smo mi kao grupa mladih zaljubljenika u video-igre, bez bilo kakvog iskustva u preduzetništvu, počinjali, internet još nije pobrisao sve granice. To znači da ni informacije, ni ljudi sa iskustvom nisu bili (lako) dostupni. Nije bilo literature. Naši pasoši nisu mogli da nas odvedu na velike i važne konferencije na kojima su se okupljali ključni ljudi iz industrije video-igara. Bilo je neuporedivo teže ostvariti kontakte sa onima koji mogu da pruže bilo kakvu vrstu pomoći. Srbija nije bila na mapi, nije ni u kom smislu bila značajna za tržište. Danas je, s druge strane, sve dostupno, što znači i da je konkurencija mnogo veća. Svi imaju priliku da pokušaju. Nije lako izdvojiti se. Ono što hoću da kažem jeste – onog momenta kada prestane da bude teško, nešto nije u redu, ciljevi više nisu dovoljno visoko postavljeni. Mora vam biti teško da biste napravili nešto izuzetno.

S obzirom na to da je EIPIX okrenut gejming industriji, koliko je zahtevno naći ljude koji se razumeju u nove tehnologije?

Oblast našeg delovanja je veoma specifična. U Srbiji ne postoji institucionalizovano obrazovanje za kadrove koji su nam potrebni, zbog čega u Eipixu uvek sprovodimo edukaciju za sve koji pokažu dovoljno tehničkog znanja koje je potrebno prilagoditi i na pravi način usmeriti. Gotovo nema zaposlenog koji je u kompaniju došao sa prethodnim iskustvom u industriji razvoja video igara. Zato je interna edukacija od presudne važnosti, kao i spremnost novozaposlenih da uče. Takođe, Eipix je u maju potpisao Protokol o poslovno-tehničkoj saradnji sa novosadskim Fakultetom tehničkih nauka kojim se predviđa obučavanje i stručno usavršavanje studenata pod našim okriljem, sa ciljem da se oni detaljno upoznaju sa različitim aspektima razvoja video igara i nadograde i fokusiraju svoja znanja stečena formalnim obrazovanjem. Svi će biti na dobitku – mi ćemo dobiti kvalitetne i preko potrebne kadrove, a mladi će dobiti posao u jednoj od najbrže rastućih kompaniji koja posluje u možda i najprofitabilnijoj industriji danas. Ja volim da verujem da smo ovim Protokolom napravili i prvi korak ka uspostavljanju institucionalnih okvira za formiranje programa za obrazovanje studenata u oblasti razvoja video igara.

Kao deo jedne kreativne kompanije, kaži nam šta misliš o kreativcima u Srbiji?

Ne mislim da su Srbi nebeski narod i nisam sklon generalizaciji, ali duboko verujem da ovdašnji ljudi imaju ogroman kreativni potencijal. Mislim da naši umetnici, kao uostalom i talentovani mladi ljudi koji se bave naukom, nemaju institucionalnu podršku kakvu zaslužuju. Jedan od mojih ciljeva jeste i popularizacija tog kvaliteta, ili bar ogromnog potencijala, na globalnom nivou. Naravno, veliki deo promocije odvija se i odvijaće se sve intenzivnije upravo kroz Eipix.

Šta su stvari koje te svakodnevno inspirišu da budeš bolji u onome što radiš?

Brzina kojom se sve(t) razvija. Potpuno je neverovatno koliko je brilijantnih umova tamo napolju koji svakog dana prelaze granice zamislivog: automobili sa "autopilotom“, virtuelne učionice, solarni avioni, japanski hotel u kojem rade samo roboti itd. Inspirišu me ljudi iz sveta biznisa koji su postigli velike uspehe i rekli velike mudrosti. Takođe i ljudi koji rade u Eipixu. Većina zaista voli svoj posao, što mene čini doboko srećnim. I na kraju, muzika. Muzika je uvek, pored video-igara, bila moja velika ljubav i inspiracija.

Kada pogledaš unazad, koja je to poslovna stvar na koju si najviše ponosan?

Zaista je teško izabrati samo jednu stvar. S aspekta biznisa, to je svakako potpisivanje ugovora sa kompanijom Big Fish Games (BFG) koja je lider među izdavačima na globalnom tržištu tzv. casual igara. Zahvaljujući toj saradnji, Eipix je postao najveći proizvođač HOPA igara na svetu, sa čak 25 planiranih igara za ovu godinu. Osim toga, na jesen će izaći 12. nastavak najstarije, najomiljenije i najprodavanije HOPA franšize Mystery Case Files u produkciji naše kompanije. Beskrajno smo ponosni na to što će ubuduće Eipix praviti igre iz ove čuvene franšize. Partnerstvo sa BFG-om omogućilo mi je i da zaposlim mnogo mladih ljudi iz Novog Sada i čitave Srbije. To je veliki poslovni uspeh, ali zbog toga se dobro osećam i kao čovek, ne samo kao direktor kompanije. Postoje i druga dostignuća koja su mi draga privatno, a to je recimo kolaboracija sa Smitsonian institutom (Smithsonian Institution), najvećim kompleksom muzeja i istraživačkim centrom na svetu, koja ovu instituciju stavlja u središte nekoliko naših igara iz serije Hidden Expedition. Na kraju, veoma sam uzbuđen zbog toga što će Eipix, sada već sasvim izvesno, vrlo uskoro izaći i na trenutno najprofitabilnije tržiše u okviru industrije video igara, tržište tzv. free-to-play igara koje se mogu igrati besplatno, ali takođe podržavaju i različite modele monetizacije. Naša prva match-3 igra Free the Witch mogla bi nam otvoriti vrata i u druge sfere industrije zabave.

Koje bi savete dao mladim ljudima koji imaju ideje i žele da ih realizuju?

Definišite cilj. Nema uspeha bez jasno postavljenog cilja.

Koristite sve resurse koji su vam danas na raspolaganju. Mnogo je literature o startapima, kao i uspešnih primera. Stupite s tim ljudima u kontakt. Pitajte za savet.

Istražite tržište. Proverite da li je ono što želite da „pravite“ nekome potrebno. Da li će to neko želeti da kupi?

Verujte u sebe i ubedite svoje prijatelje i saradnike da veruju u vas.

Srećno!