"Energetika i politika uvek idu zajedno"

Realizacija velikog međunarodnog infrastrukturnog projekta, koji prolazi kroz više zemalja, zahteva da sve te zemlje sarađuju. U slučaju gradnje gasovoda „Južni tok” nije sporna Srbija, već je ključ u odnosu između Rusije i Evropske Unije. Za nas je važno da gradnja „Južnog toka” počne što pre, a jos važnije da obezbedimo gasnu stabilnost do trenutka dok prvi gas ne krene kroz „Južni tok”, jer ćemo do tada kao zemlja biti ranjivi, kaže potpredsednik Vlade Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović, komentarišući za Balkanmagazin izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u četvrtak, po pitanju gradnje ovog gasovoda Srbiji, ali i Evropi poručio: „Ne možemo sami da gradimo cevovod vredan više milijardi dolara, ako to naši partneri ne žele”.

Odgovarajući na pitanje da li veruje da će Evropa uvideti potrebu da se „Južnim tokom” zaobiće Ukrajina i na kraju sa Rusijom dogovoriti gradnju ovog gasovoda prof. dr Zorana Mihajlović, koja je i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastructure u Vladi Srbije konstatuje: „Energetika i politika uvek idu zajedno. Rezultat političkog dogovora između zemalja učesnica ovog projekta biće početak radova u svakoj zemlji ponaosob.”

- Najavljeno je da će građevinska dozvola za gradnju gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju biti gotova ovih dana. Da li će sva neophodna papirologija za ovaj infrastrukturni projekat zaista biti kompletirana tokom oktobra?

Ministarstvo je, u okviru svojih nadležnosti, po zahtevu investitora do sada obavilo stručnu kontrolu projektne dokumentacije za deonice 2, 3 i 4 na trasi gasovoda. Time su se stekli uslovi za izdavanje građevinskih dozvola na ovim deonicama, ali investitor još uvek nije podneo zahtev za izdavanje građevinskih dozvola. Kao što je dobro poznato, mi smo i u prethodnoj, a i u ovoj Vladi, učinili sve da projekat krene u realizaciju, ali je jasno da početak gradnje ne zavisi od nas, već pre svega od dogovora EU i Rusije.

- Najavljivano je, takođe, da će se sa Rusijom ispregovarati rešenje za naš petrohemijski kompleks, pre svega HIP „Petrohemiju” ali i MSK iz Kikinde i „Azotaru” Pančevo. Ali, sve se zavšilo na spekulacijama. Kako, kao potpredsednik Vlade Srbije, komentarišete to što Srbija i dalje ne može ove firme uspešno da privatizuje?

Za vreme dok sam vodila Ministarstvo energetike napravljen je plan reformisanja „Srbijagasa”, kao i predlog za rešavanje pitanja „Petrohemije”. Greška je napravljena kad je pregovaran energetski sporazum, i to sa srpske strane, jer „Petrohemija” nija bila sastavni deo tog sporazuma.

Zbog toga je danas jedino rešenje ulazak NIS-a u „Petrohemiju”, uz određene investicije. Ova kompanija može doneti mnogo državi, ali su joj neophodne investicije. Naravno, ne odjednom, već po određenoj dinamici. U tom pravcu su, koliko sam razumela, išli i razgovori koje je premijer vodio u Rusiji oko „Petrohemije”.

- Ko je kriv za to što se sa crpljenjem vode iz jezera na polju „Tamnava Zapadno polje” nije počelo ranije?

Činjenica je da se sa ispumpavanjem vode moralo krenuti mnogo pre sredine septembra. Izgubili smo celo leto dok se poslovodstvo EPS-a nije organizovalo da započne sa isušivanjem tog kopa. Za to vreme smo uvozili struju, umesto da se pravimo zalihe uglja za zimu, što je znatno jeftinije. Razlozi i opravdanja su sada manje bitni, jer svako kašnjenje u uvozu energenata predstavlja problem.

Vlada će obezbediti dovoljno energenata. Ali, nije svejedno po kojim cenama kupujemo struju, gas, ugalj ili mazut i kakav je odnos cena energenata trenutno na tržištu. Tu neodgovornost će na kraju platiti svi građani.

Foto: Tanjug

- Nameće se zaključak da niko neće odgovarati zbog kašnjenja. Kako da se taj problem odgovornosti pooštri?

Ne bi bio prvi put da se to desi, pošto su javašluk i neodgovornost, na žalost, do sada bili zaštitni znak poslovanja većine javnih preduzeća.

Tako više neće moći da se radi. Javna preduzeća se moraju reformisati i donositi dobit. Što pre to shvatimo, manje će nas sve zajedno koštati.

- Dokle se stiglo sa otklanjanjem posledica poplava u sektoru na čijem ste sada čelu?

Državni putevi I i II reda u dužini od 142 kilometra, na 190 putnih pravaca, obnovljeni su do prvog oktobra, kao što smo i obećali. Sada je težište poslova na sanaciji klizišta i popravci mostova. Očekujem da i taj posao bude završen do kraja godine. Obnovljena je i većina lokalnih puteva, a država preko JP „Putevi Srbije” pruža pomoć, koja je potrebna lokalnim samoupravama da preostali putevi budu što pre završeni.

Što se tiče železnice, radovi na pruzi Beograd-Bar trebalo bi, prema informacijama iz „Železnica Srbije”, da budu gotovi u februaru. Podsetiću vas da ta ta pruga nije rekonstruisana od kako je izgrađena, a da je plan da se, sa kompletnom rekonstrukcijom i iskorišćenja sredstava iz ruskog kredita, od Beograda do Bara vozom putuje oko pet sati.

- Infrastrukturni projekti su zamajac razvoja cele privrede. Koji su projekti u sektoru saobraćaja i energetike po Vama najbliži realizaciji? Gde su problemi? Da li nam je za njihovu realizaciju najveći problem finansiranje ili…?

Do kraja 2016. godine trebalo bi da završimo Koridor 10, koji se gradi već 25 godina, a što se tiče energetike nadam se da će ubrzo, posle decembarskog samita sa Kinom u Beogradu, početi gradnja novog bloka B3 TE „Kostolac”. To će, nadam se, biti prvi veliki energetski objekat koji smo dobili posle tri decenije. Ne smatram da je finansiranje u prošlosti bilo glavni problem što pojedini projekti kasne godinama, budući da imamo 2,7 milijardi evra odobenih sredstava na koje plaćamo penale, pošto sredstva nisu povučena na vreme. Zbog toga smo u prošloj i ovoj godini, do sada, platili 12,7 milona evra iz budžeta, a u tome su prednjačili EPS, „Železnice Srbije” i „Koridori Srbije”. Dakle, novca ima, ali moramo bolje da uredimo javna preduzeća, kako zbog lošeg upravljanja i javašluka pored već postojećih kamate, ne bismo bacali još novac na penale. Taj novac je mogao biti upotrebljen da se izgradi još neki kilometar autoputa, da se uradi projektna dokumentacija, a ne da se potroši zbog toga što neko nije radio svoj posao.

- Nedavno ste imenovani za prеdsеdnika srpskog dеla Mеšovitе mеđuvladinе komisijе za trgovinu i еkonomsku saradnju sa Narodnom Rеpublikom Kinom. Prilikom posete premijera Vučića Kini najavljeno je da će se krajem godine u Srbiji održati samit 16 lidera zemalja centralne i istočne Evrope. Kakve benefite očekujete od tog sastanka?

Na samitu u Beogradu očekujemo učešće premijera svih zemalja Centralne i Istočne Evrope, kao i kineskog premijera. Počastvovani smo prilikom da budemo domaćin ovog susreta, za koji se, kao organizatori, uveliko pripremamo. U Srbiji se, trenutno, realizuju dve velike kineske investicije: izgradnja mosta Zemun - Borča, koji će biti otvoren tokom posete kineskog premijera i na Koridoru 11, deonica Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig. Takođe su u toku završne aktivnosti na izboru koncesionara za deonicu Beograd-Požega, gde su u najuži izbor ušle dve kineske kompanije. Intenzivno radimo i na utvrđivanju načina realizacije rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. Naša želja je da Srbije bude lider u razvoju infrastrukture u regionu i sa ovim ciljem idemo u susret predstojećem samitu u Beogradu.

- Kinezi već grade u Srbiji, a zainteresovani su i za finansiranje, ne samo saobraćajnica već i železničkih projekata. Hoće li to biti „čisto finansiranje” ili će se ići na partnerske odnose?

Zbog problema sa javnim dugom insistirali smo na koncesionom modelu finansiranja, a mađarska i kineska strana prihvatile su takav pristup.

- Dokle se stiglo sa kreditom za drugu fazu u TE KO „Kostolac”?

Druga faza projekta u TE KO „Kostolac”, izgradnja novog bloka B3 snage350 MW, ima veliki značaj za energetsku bezbednost Srbije, jer će taj blok u budućnosti zameniti neke od najstarijih termokapaciteta, koji se moraju povući iz upotrebe. Krajem prošle godine potpisan je komercijalni ugovor, a u decembru (2013. godine) je poslata kreditna prijava kineskoj EXIM banci. Kineska strana, međutim, još nije dostavila Nacrt ugovora o finansiranju, iako su sve analize okončane i svi uslovi sa naše strane ispunjeni. Kašnjenje ovog dela postupka, koji je ključan, uvodi u rizik II fazu projekta, o čemu je kineska strana više puta obaveštavana. Krajnji rok za potpisivanje ugovora je kraj ove godine.

- Očekujete li da će kineska strana Nacrt ugovora o finansiranju dostaviti na vreme, kako bi taj ugovor, eventualno, bio potpisan prilikom dolaska kineskog premijera?

Bilo bi dobro da se to desi, ali ovo je pre pitanje za kinesku stranu.

- I sami ste, dok ste vodili resor energetike, isticali da su Kinezi zainteresovani za gradnju energetskih kapaciteta u Obrenovcu, Kovinu kao i za Đerdap 3. Dokle se stiglo u tim pregovorima?

Jedan broj kineskih kompanija pokazao je interesovanje za naše planove o gradnji novih energetskih objekata, koji su detaljno prikazani u Knjizi projekata koju je uradilo prethodno Ministarstvo energetike. Radi se o projektima TE „Morava 2”, izgradnji TE „Štavalj” sa pripadajućim rudnikom, hidroelektrani „Đerdap 3”, kao i projektima „Energetski kompleks Kovin” i TENT-B3 u Obrenovcu. Nadam se da će barem deo ovih projekata, koji su zaista ambiciozni i kojima sma se bavila dok sam bila ministar energetike, u dogledno vreme ući u fazu realizacije.