Dinkić: Najbolje sam sarađivao sa Koštunicom

Lider URS-a u svom prvom intervjuu za dnevne novine posle rekonstrukcije Vlade kaže da se posvetio jačanju stranke koja 2. aprila kreće u skupljanje potpisa i veliku kampanju za decentralizaciju Srbije.

Znači, vi krećete u kampanju 2. aprila, a naprednjaci 16. aprila? Ne vodimo računa o drugim partijama. Ovo je inicijativa zbog koje smo mi osnovali URS. Kao šef poslaničke grupe podneću početkom juna Skupštini predlog izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, Zakona o javnoj svojini i Zakona o lokalnim izborima i prateće propise, sa idejom da vidimo da li Skupština želi da posluša glas naroda i nešto od toga usvoji i pre isteka njenog mandata.

A da li možete sebe da zamislite da to sprovedete u vladi Tomislava Nikolića?

Naši odbori na lokalnom nivou samostalno biraju sa kim će biti u koaliciji. Svi koji žele istinsku decentralizaciju i ravnomerniji regionalni razvoj dobrodošli su u koalicije na lokalnom nivou. Neki drugi, ne ja, ne G17, ne URS, izbrisali su ideološke razlike koje su postojale u prethodnom periodu i danas imate 90 odsto političkih partija koje se zalažu za ulazak Srbije u EU, kao i URS.

Što se tiče republičkog nivoa, sačekaćemo rezultate izbora. Ja imam lični problem sa Nikolićem i Aleksandrom Vučićem zbog njihovog ponašanja prema meni u prošlosti i to ne mogu da zaboravim.

A da li vaša stranka ima problem?

Dovoljno sam vam rekao.

Praktično ne možete samo sa Koštunicom?

Naprotiv. Njegova prva vlada u kojoj sam bio ministar finansija postigla je najbolje ekonomske rezultate od 5. oktobra. To je činjenica. Što se unutrašnje politike tiče, u ovih deset godina ni sa kim u državnim organima nisam tako dobro sarađivao kao sa Koštunicom. Nikada me nije pritiskao da odustanem od reformi samo zato što one nisu popularne, kao na primer uvođenje PDV 2005. godine.

Znači, Koštunica je bolji premijer nego Cvetković?

Mi smo dobili SSP, ušli smo u Partnerstvo za mir, potpisali sporazum CEFTA, napravili budžetski suficit od dve milijarde evra o kom sadašnja vlada može samo da sanja - sve to dok je Koštunica bio premijer.

Ali niste imali svetsku finansijsku krizu.

Tako je. Zato i smatram da se prve dve godine ove vlade ne mogu porediti ni sa kojim drugim godinama. Ali, ako poredimo gospodina Koštunicu i Cvetkovića, Koštunica je imao autoritet. Problem je nastao u spoljnoj politici DSS-a i tu smo se razišli maja 2006. godine. Odlazak Crne Gore i samoproglašenje nezavisnosti Kosova očigledno su imali snažan uticaj na Koštuničin evroskepticizam.

Činjenica je da ste samo od Telenora dobili milijardu i po evra.

Nismo mi to dobili na lepe oči. Karić je na papiru bio vlasnik 51 odsto Mobtela, a mi smo jednu izgubljenu situaciju pretvorili u 70:30 odsto vlasništva za državu. I u jednom od najtransparentnijih procesa napravili fantastičnih milijardu i po evra i još 360 miliona evra od prodaje treće licence. Svih pet zemalja u regionu su od prodaje treće licence dobile ukupno sto. Kamo sreće da je ovaj proces za privatizaciju Telekoma približno profesionalno vođen kao kada sam bio ministar finansija. Ne bismo imali neuspeh ovog tendera.

Ko je kriv za propast tendera za Telekom?

Amatersko vođenje procesa od strane ljudi iz Ministarstva finansija.

Morate priznati da nije isto prodati nešto 2011. i 2008?

Da je profesionalno vođen proces prodaje, imali bismo nekoliko ponuđača.

Da li rekonstruisana Vlada sada ima autoritet?

O tome ćemo moći da pričamo tek za jedno mesec dana kada vidimo kako radi.

Da li to znači da su iz Vlade otišli svi oni koji je trebalo da odu?

Mislim da ne.

Ko još treba da ode?

Ne sastavljam ja Vladu tako da ne želim da dajem preporuke onome ko ih od mene ne traži.

Koji bi to segment rada Vlade trebalo još da se popravi?

Pre svega koordinacija, međusobno informisanje, zajedništvo, kao i sektori koji su najvažniji za građane.

Zar narušavanje zajedništva nije glavni razlog zbog kog ste isključeni iz Vlade?

Ne mislim da su zbog toga ljudi u vrhu DS-a doneli odluku o mom razrešenju, već je razlog bio u nekom neopravdanom strahu od konkurencije. Sve ostalo su izgovori.

Da li je bilo zajedništva u Vladi? Što se mene tiče, jeste. U najžešćoj krizi preuzeo sam da koordiniram saradnju sa MMF-om, što je posao guvernera i ministra finansija, i umesto da za to dobijem podršku, optuživali su me da grabim sebi više nego što mi pripada. I to je trajalo sve do sredine 2010. godine.

A onda?

Sve je eskaliralo nakon pobede URS u Boru, na leto 2010. Posle toga su mnogi iz DS više vodili računa o tome šta ja radim nego šta rade njihovi ministri. Vrhunac je bio početkom ove godine sa lažnom optužbom da odvodim Gorenje iz Valjeva u Zaječar, a zapravo sam Gorenje odveo iz Velenja i doveo ga u Zaječar.

Mislite da su tada odlučili da vas smene?

Ne, nego su želeli da umanje, čak i da obesmisle rezultate mog rada. Tri dana sam ćutao dok se sve to događalo iz obzira prema Gorenju, ali je to bila poslednja kap u prepunoj čaši poremećenih odnosa. Gorenje je bilo samo jedan primer, a mogu nabrojati još desetak.

Na primer?

Primer je otvaranje fabrike Kalcedonija u Somboru, na čemu sam radio nekoliko godina. Italijani su, kako to protokol i nalaže, pozvali na otvaranje predsednika Borisa Tadića, premijera Vojvodine Bojana Pajtića i mene. Međutim, kabinet predsednika je izabrao da dan otvaranja fabrike bude baš kada sam ja na službenom putu u Južnoj Koreji, iako sam ponudio bilo koji drugi termin u tom mesecu. To su sitnice koje su besmislene građanima, ali sitnica po sitnica dovela je do narušavanja odnosa.

Zapravo, mislim da druga strana nije želela zajedništvo. Ja jesam. Uvek sam zvao predsednika kada smo otvarali važne fabrike, na primer u Prokuplju. Uvek mi je bila čast da idem sa predsednikom na otvaranje neke proizvodnje.

Od Bora ste se sastali sa Tadićem sigurno nekoliko puta?

Da. Više puta sam mu rekao da ove probleme treba rešiti, a s druge strane predlagao sam mu da popravimo stvari u Vladi.

Da li ste vi predložili smenu premijera?

Jesam, dva meseca pre svih ovih događaja, predložio sam da to budu Đilas ili Šutanovac, osoba sa političkom težinom koja bi mogla sa mnogo većim autoritetom da koordinira rad Vlade. To je predlog za koji i dan-danas smatram da je bio dobar.

A šta je Tadić želeo osim rekonstrukcije, koju mu manje stranke godinu dana nisu dozvoljavale?

Ne želim da ulazim u to kakvo je njegovo razmišljanje na ovu temu, ali sam smatrao, i danas smatram, da opozicija uopšte nije jaka koliko mi u Vladi nismo dovoljno dobro radili. Opozicija, bez konkretnih rešenja, gradi svoju poziciju na opravdanom nezadovoljstvu građana. Ipak, nisam očekivao odluku o smeni, ali sam osetio olakšanje kada sam na sastanku dobio ceduljicu na kojoj sam pročitao šta je premijer odlučio.

Niste imali nikakvu indiciju da će se to desiti?

Nisam, ali ne verujem ni da su oni očekivali moju reakciju, tako da smo jedan-jedan.

Da li ste se posle toga čuli sa Cvetkovićem i sa Tadićem?

Nisam, ali kada je počeo ekonomski forum na Kopaoniku, iz DS-a su pozvali da pitaju da li želim da se vidim sa Cvetkovićem koji želi da prenese Tadićevu poruku u vezi sa rekonstrukcijom Vlade. Nemam ništa lično protiv Cvetkovića, tako da sam prihvatio taj sastanak. Te večeri do kraja smo se dogovorili o rekonstrukciji Vlade, mada su ključni razgovori bili obavljeni pre toga između Verice Kalanović i Dragana Đilasa.

Cvetković je rekao da ne može da vas procenjuje kao ekonomskog stručnjaka. Da li vi možete njega?

On je dobar konsultant, ali loš premijer. Što se tiče stručnosti, mene i njega najbolje mogu da procene drugi, a ne mi jedan drugog.

Zašto je loš premijer?

Na prvom mestu nema snagu, ali ni sposobnost koja je potrebna da bi se vodila Vlada.

Kako ostajete u Vladi u koju nemate poverenja?

Pokušaćemo da sa kolegama iz koalicije uradimo maksimalno što se može. Ali URS svoju sudbinu sada vezuju za inicijativu za decentralizaciju Srbije. Tražimo da građani kroz peticiju podrže našu inicijativu da više novca ostane u gradu ili opštini gde je i zarađen, da se hitno vrati imovina lokalnim samoupravama i da se gradonačelnici i predsednici opština biraju i smenjuju direktno.

Mi predlažemo da 80 odsto poreza na plate ostane u budžetu grada i opštine u kom se prikupi, a ne da ide u centralnu republičku kasu, što onda znači demonopolizaciju političkog života i mogućnost za ravnomerni regionalni razvoj. U Kragujevcu 2. aprila počinjemo sa prikupljanjem potpisa za peticiju.

Da li ste vi vlast, opozicija ili opozicija u vlasti?

Mi smo deo vladajuće koalicije, ali nevezano od toga ko je na vlasti, dobro je da se omogući ravnopravnost opština i gradova. Lokalna vlast zavisi od republičkog budžeta i milosrđa ministra finansija. Ako gradovi i opštine dobiju 80 odsto od poreza na plate, dobiće motiv da snize lokalne takse kako bi firme zaposlile što više ljudi i na taj način napunile opštinsku kasu. A onda od tog novca treba da se gradi lokalna infrastruktura, vrtići, škole, bolnice i sve ostalo.

Kada je formirana Vlada, vama su date ingerencije i nad ekonomijom, i nad infrastrukturom?

Tako je. I ja sam zaista krenuo da radim najbolje što sam mogao i rezultat je bio spasavanje srpske ekonomije kroz subvencionisane kredite, koji su moja ideja. Srbija je ipak imala najmanji pad bruto domaćeg proizvoda u regionu i među prvima je statistički izašla iz recesije. Međutim, od sredine prošle godine, kad sam shvatio da mi zabijaju klinove u točkove, ja sam se povukao i počeo da se bavim isključivo industrijskom politikom.

Da li je premijer iz senke sada izašao iz nje?

Ne želim da govorim o tome.