Hipo banka profitabilna i stabilna

„Ukupna kapitalna baza sa subordinarnim kreditima prelazi 360 miliona evra, a to se smatra osnovnim elementom sigurnosti banke, jer banka sa velikim kapitalom može da izdrži i najveće udare. Mi smo jedna od najkapitalizovanijih institucija u Srbiji, i ukupni plasmani Hipo grupe koji uključuju banku, Hipo lizing i direktne kredite naše centrale privredi, prelaze sumu od dve milijarde evra. Vrlo smo oprezni kada donosimo odluke o investiranju, i centrala je i dalje spremna da podrži naš razvoj i usvim planovima Srbija predstavlja ključno tržište za razvoj Hipo grupe“

Kakav je tačno odnos Hipo alpe adria banke u Srbiji i banke koja je vaš vlasnik. Koliko ste nezavisni u donošenju odluka?

„Vlasnik 99,9 odsto kapitala Hipo banke u Srbiji je Hipo alpe adria internešnal, koja je u većinskom vlasništvu Bajeriše Landensbanke. U tom smislu vlasnički odnosi su ti koji definišu kako će banka funkcionisati, jer vi morate sprovoditi politiku i sisteme organizacije koje diktira centrala. Međutim bankarstvo je specifična branša, jer vi na datom tržištu upravljate depozitima građana i privrede. Zbog čega je sektor bankarstva regulisan od strane države u daleko većoj meri nego što su to drugi sektori ekonomije. Centralna banka, kao kontrolna institucija na datom tržištu diktira uslove, što znači da krajnji vlasnik ni pod kojim uslovima ne može da naloži Hypo banci ništa što bi ugrozilo depoztini potencijal banke. Narodna banka čak ima obavezu da interniše kako bi zaštitila svoje tržište“.

„Čak iako bi neka strana banka odlučila da proda svoj udeo, ili neku banku u Srbiji, to ne bi mogla da uradi bez saglasnosti Narodne banke. Svako ko kupuje više od pet odsto vlasništva u jednoj banci mora da ima saglasnost Narodne banke. Suština banakarskog sistema je poverenje. Vi banci dajete stredsva koje ona plasira putem kredita i finansijski sistem se štiti tako što postoji kontrolna institucija koja vodi računa o tome da banke funkcionišu, i štite depozite koji su im građani poverili“.

Da li su, dakle, depoziti građana sigurni? Da li Hipo banka ima dovoljno novca da isplati svaki uloženi dinar ukoliko bi građani zatražili svoju štednju?

„Imamo novca više nego dovoljno. Odnosno naša likvidnost je veća nego štednja, što znači da kada bi svi klijenti hteli da podignu svoje depozite, mi bi smo imali novca da to isplatimo. Ali to nije slučaj samo sa našom bankom, već su, prema našim saznanjima, sve banke u Srbiji visoko likvidne. Sistem nas je terao da imamo veliki kapital i da budemo jako likvidni.“

„Takđe kapitalna adekvatnost bankarskog sistema u srbiji, odnosno odnos kapitala banaka i rizičnih plasmana je u ovom trenutku oko 21 odsto. Taj nivo adekvatnosti kapitala je najveći u Evropi i jedan od najvećih u svetu, i sa tog stanovišta je bankarski sistem izuzetno siguran i klijenti ne treba da brinu“. Mnogi građani ipak još uvek pamte krizu bankarskog sektora iz devedsetih pa burno reaguju kada čuju vest da neka banka ima problema. Koju informaciju treba da prihvate kao validnu, kada razmišljaju da li da poklone poverenje nekoj banci?

„Zvanični izveštaji banke su izvor potpuno adekvatnih informacija, naročito kada se objave na sajtu NBS i kada su potpisani od ovlašćenog strane revizora. Ono što je bitno za građane je da prate izveštaje NBS jer mislim da više nego korektno ocenjuje kakav je finansijski sistem Srbije“

„Bankarski sistem je po mom mišljenju izuzetno siguran, a ličnu odluku o tome gde žele da stave novac na štednju ili kod koga treba da se zaduže, građani treba da donesu najviše na osnovu uslova koji se nude“

Često se čuju kritike da banke imaju velike profite u Srbiji. Nekoliko banaka, pa i Hipo banka banka zaradile su rekordne profite u 2008. koja je bila obeležena krizom. Kako to komentarišete?

„ U ekonomije je sve odnos uzroka i posledica, a efikasnost se meri u relativnom smislu. Ako ste napravili profit od 50 miliona evra, to može zvučati puno, ali ukoliko banka ima kapital do 500 mmiliona, onda je profitna stopa 10 odsto. To znači da će vam se investicija vratiti za 10 godina. U ovom trenutku, zbog rizika zemlje, zahtevani period povraćaja investicija u Srbiji iznosi za 5 -7 godina, što znači da se od vas traži da ostvarite profitnu stopu od minimum 15 procenata.

„Mi u bankarskom sistemu znamo da je profitni zahtev naših centrala od 20 do 25 odsto prinosa na kapital, što znači da smo faktički vrlo neefikasni u odnosu na te zahteve. Mi ostvarujemo dobre profite, ali je regulatorni sistem takav da nas tera da imamo puno kapitala, što profitnu stopu čini niskom ali ceo finansijski sistem čini rigidnim. Što se tiče portfolia HYPO Alpe-Adria-Bank a.d.,Beograd, od njenog osnivanja 2003.godine, sav profit koji je do sada ostvaren nije transferisan njienim vlasnicima već je dodat njenom kapitalu, i ta praksa je se odnosi i na 2008.godinu.“

Koliki je precenat kredita koji finansirate iz domaće štednje?

„Štednja u Srbiji u odnosu na kreditne plasmane je vrlo mala. Srbija je makroekonomskom smislu neto uvoznik kapitala, što znači da novcem koji povlači iz inostranstva finansira potršnju preko potencijala domaće privrede i obezbeđuje relitivnu stabilnost kursa. Globalni trend je takv da je priliv kapitala zaustavljen, a naše obaveze još uvek postoje. Pošto smo primorani da ih finansiramo, plaćamo skuplji kapital koji je trenutno dostupan.“

Izvori finansiranja iz inostranstva su dosta poskupeli zbog krize. Da li će smanjena tražnja ipak uticati na nivo kamata?

Èupiæ: Kada bi svi klijenti želili da podignu štenju mogli bismo da ih isplatimo

„Tražnja je drastično opala, ali cenu kredita uslovljava činjenica da je kapital iz inostranstva poskupeo, ali i to da je poskupeo i domaći kapital. Ako banci porastu troškovi po kamatama na strane kredite, i pri tome banke na domaću štednju plaćaju 8,5 -9 odsto, ne možete očekivati da se odobravaju krediti po kamatati od 6 odsto. Banka zarađuje na razlikama između pasivne i aktivne kamate, i u tom slučaju ne bi bilo ekonomskog rezona.“

Da li će banka u ovoj godini menjati kreditnu politiku?

Sigurno, ali prevashodno zbog toga što Srbija kao tržište ima dobar potencijal rasta za Hipo grupu. Gledaćemo da radimo više sa malim i srednjim preduzećima, a naročito ćemo biti aktivni u poslvovanjem sa javnim sektorom. Hipo alpe adria banka je prva u Srbiji isplatila kredit za likvidnost. Kako ocenjujete celokupan paket mera za pomoć privredi?

„Ceo paket mera je izuzetno dobar jer će pokazati kako specifičnim merama može da se pokrene tražnja, što je neophodno da bi privreda počela da radi. Trenutno, najveći problem preduzeća je likvidnost, i upravo na te kredite se odnosi najveći broj zahteva. U ukupnoj sumi svi zahtevi prelaze 35 miliona evra. Banke su ipak orpezne kada odobravaju te kredite i dobijaju ih samo bonitetne firme.“

„Što se tiče kredita koji podstiču potršnju, mislim da će se fond kredita naročito namenjen kupvini punta brzo istrošiti i da će država sumu za odobrenje ovih kredita morati da obnovi“

Već ste kazali da bankarski sistem zbog date regulative ima dovoljno kapitala. Koji je predlog vaše banke, odnosno bankarskog sektora da se dodatni deo sredstava oslobodi?

„Mere koje je sporvela NBS, kao što su smanjenje obavezne rezerve, i ukinuta obavezna rezerva za nove kredite već ide u tom pravcu.. Ukolik dođe do dodatnog smanjenja obaveznih rezervi moj savet je da taj novac mora da se usmeri na tržište kroz kredite“