Tender za Jat po planu

Tender za privatizaciju Jata biće raspisan u drugoj polovini maja. Saša Vlaisavljević, generalni direktor nacionalne avio-kompanije, u intervjuu za B92 kaže da je osim Er Indije (Air India) i Aeroflota, za Jat zainteresovano i nekoliko kompanija iz Evropske unije, koje u ovom periodu zahtevaju diskreciju.

Ivana Pešić Izvor: B92

Da li će politička kriza u zemlji i izbori uticati na odlaganje tendera za prodaju Jata?

Mi očekujemo raspisivanje tendera za privatizaciju u drugoj polovini maja. Insistiramo da u tom postupku učestvuju samo kompanije iz industrije, odnosno kompanije koje se u ovom trenutku bave avioprevozom. Trenutno se radi na samoj proceni vrednosti kompanije.

Jat ima flotu od 16 aviona i oko 50 predstavništva u inostranstvu. U mnogim zemljama poput Holandije, Italije, Engleske, Jat ima poslovne zgrade. U kakvom su stanju i kolika je vrednost onoga što Jat poseduje?

Jat Ervejz (Airways) poseduje poslovne zgrade na eksluzivnim lokacijama u Amsterdamu, Milanu, Londonu, Atini. Dao sam nalog da se u naredna dva meseca naša predstavništva u cilju racionalizacije troškova, presele na aerodrome u manji i operativniji prostor, a da se navedene zgrade hitno iznajme.

Što se tiče naše flote realna vrednost u ovom trenutku je 100-120 miliona dolara. Pošto pričamo o vrednosti Jata ne mogu da ne spomenem da imamo i nenaplaćena potraživanja od makedonske avio kompanije MAT u vrednosti od oko 9,5 miliona dolara, zatim potraživanja u kompaniji Sosoliso (Nigerija), neiskorišćeni avans u Erbasu od 23,5 miliona dolara, značajna potraživanja od GSA (ovlašćeni agenti za prodaju aviokarata) na Bliskom istoku, što sve skupa iznosi preko 50 miliona dolara. Imamo 14 aerodromskih slotova na Londonskom aerodromu Hitrou (Heatrow) , kao i slotove na drugim evropskim aerodromima čija je vrednost višemilionska. Ove činjenice moraju biti uzete u obzir.

U Evropskoj Uniji je počeo da se primenjuje Sporazum o otvorenom nebu, a u budućnosti se očekuje primena ovog sporazuma i u Srbiji. Da li mislite da pozicija Jat-a može biti ugrožena lou kost kompanijama?

Najjače svetske aviokompanije su danas prisutne na beogradskom aerodromu i sporazum o otvorenom nebu neće bitnije ugroziti našu poziciju kao i lou kost kompanije koje su isto tako i sada prisutne. Strateški je za našu kompaniju prihvatljivije da sporazum o otvorenom nebu bude ratifikovan u Skupštini nakon što dobijemo strateškog partnera, odnosno nakon tendera.

Da li postoje precizne procene dugova Jata, s obzirom da prema ranijim podacima dug iznosi 209 miliona evra?

To su otprilike naša dugovanja.

Bilo je nezvaničnih indicija da postoji mogućnost da se i Jat, poput NIS-a proda bez tendera. Kako bi prema Vašem misljenju trebalo privatizovati Jat?

Odluka je na našem vlasniku, Vladi Republike Srbije i Agenciji za privatizaciju. Moje mišljenje je da je za nas u ovom trenutku najbolje raspisivanje tendera što pre i prodaja većinskog paketa.

Jat već ima potpisana pisma o namerama sa Er Indijom i Aeroflotom. Da li se u međuvremenu pojavila još neka kompanija zainteresovana za privatizaciju Jat-a?

Imao sam lično kontakte sa nekim svetskim kompanijama u Evropskoj uniji i izvan nje, ali su tražili diskreciju u ovoj fazi, pa ću to i poštovati.

Kolika moraju da budu ulaganja strateškog partnera u Jat?

Od najvećeg značaja za našu kompaniju su investiciona ulaganja kao i tajming za njih. Upravo zbog toga insistiramo na raspisivanju tendera što pre, jer sa "finansijskom injekcijom" Jat ima šansu da bude i više od lidera u regionu. Procene su od 200 do 400 miliona evra.

Kojim delovima Jat -a su najneophodnije investicije? Da li je to flota, logistika, obnova poslovnih zgrada?

Potrebna nam je nova flota i suma od 200 do 400 miliona evra, neophodna je upravo za takvu vrstu ulaganja. Treba platiti zaostale dugove iz proteklih godina dobavljačima avio delova, motore, stajne trapove, enterijer.

Kakvi su poslovni ciljevi postavljeni pred Jat do kraja godine i da li su po vašem mišljenju svi ostvarivi?

Jat Ervejz je 2007. godinu završio pozitivno posle 17 godina u finansijskom smislu i prevezli smo preko 1,3 miliona putnika. U ovoj godini očekujemo i bolji rezultat, do 1,5 miliona putnika. U finansijskom smislu cena kerozina nam ne daje za pravo da imamo optimističku prognozu, naročito zbog toga što su prosečne tarife naše nacionalne kompanije u ovoj godini snižene u odnosu na prethodne, kako bi se nosili sa konkurencijom.

I u konkurenciji najboljih svetskih kompanija Jat Ervejz je zadržao preko 50 odsto tržišta što je rezultat kojim možemo da se ponosimo. Naša kompanija nema pomoć države, nije na budžetu i sve investicije realizujemo isključivo iz sopstvenih sredstava, a one su u ovoj godini oko 12 miliona evra.

U susret letnjoj sezoni Jat je promovisao nove letove. Kakva su vaša očekivanja u tom domenu?

Punjenja na linijama za Oslo su odlična, a za letove za Solun i Pulu tokom leta već sada se traži karta više. Očekujemo odličnu sezonu čime se vraćamo na mesto lidera u regionu.

Intervju

Otkucava: Da li je vredelo čekati Ikeu?

Otkako su počele pripreme za robnu kuću, iz Ikee su poručili da traže dugoročne partnere koji garantuju redovne i sigurne isporuke. Tada je kompanija imala samo jednog dobavljača. Godinu dana posle malo toga se promenilo.

Intervju ponedeljak 20.03. 18:13 Komentara: 43

Zašto nam kasne Koridori i da li mora tako?

Izgradnju autoputeva u Srbiji oduvek je pratila velika medijska pažnja, srpska javnost naslušala se tokom decenije i po priličnog broja obećanje o tome kada će pojedine deonice biti završene, a uz nove kilometre često su poreskim obveznicima ispostavljani dodatni računi koje bi trebalo platiti jer su probijeni rokovi, nisu poštovana prava izvođača, poslovi su dobijani kao najjeftiniji pa su se pojavljivali i novi troškovi….Koliko milijardi nas je to koštalo verovatno nećemo saznati, a poslednjih nedelja suočavamo se sa polemikom bivših i sadašnjih ministara ko je kriv za kašnjenje izgradnje Koridora. Uz to, postoji problem i kašnjenja radova na deonicama koje grade grčki Aktor i bugarske firme…Ipak, premijer nam poručuje da je bolje da malo sačekamo jer ako raskinemo ugovore, gle čuda, koštaće nas mnogo više. Postavlja se pitanje kako da nas ne košta mnogo više i ima li načina da se kao poreski obveznici osiguramo od voluntarizma u lancu naručilac - investitor – izvođač?

Intervju utorak 28.02. 09:26 Komentara: 5

Da li su dizel-motorima dani odbrojani?

Pronalazač Rudolf Dizel je pre tačno 125 godina prijavio svoj motor kao patent. Od kada je na videlo izašla manipulacija Folksvagena sa izduvnim gasovima, dizel-motori opet važe za velike zagađivače. Imaju li budućnost?

Intervju ponedeljak 27.02. 08:11 Komentara: 75

"Izdali apoteke i rešili tri stvari"

U Svilajncu smo veoma ponosni na to što se nakon, da tako kažem buđenja u poslednjih šest do sedam godina, privreda u našem gradu u potpunosti osposobila i kvalifikovala da proizvodi za evropsko tržište. Više od 90 odsto proizvoda svilajnačke privrede se izvozi u zapadnu Evropu, najviše u Nemačku. Shodno tome prema podacima Privredne komore iz Kragujevca suficit naše privrede u spoljno – trgovinskoj razmeni u 11 meseci prošle godine iznosi 41,5 miliona dolara, kaže predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Intervju četvrtak 26.01. 14:40 Komentara: 0

Drakulić o RTB Boru, srpskim privrednicima i vladi

"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"

Intervju petak 16.12. 15:59 Komentara: 15

"Od države očekujem da ne smeta"

Verujem u ovu zemlju. Ja nisam rođen ovde. Rođen sam u Hrvatskoj i ovde smo došli sa onim groznim ratovima. Već sam napravio korak iz zone komfora sticajem okolnosti, tako da ja nemam neku potrebu da moram da promenim mesto života, kaže Darko Mandić, predsednik BEUM-a.

Intervju nedelja 6.11. 11:37 Komentara: 3
strana 1 od 56 idi na stranu