Tender za Jat po planu

Tender za privatizaciju Jata biće raspisan u drugoj polovini maja. Saša Vlaisavljević, generalni direktor nacionalne avio-kompanije, u intervjuu za B92 kaže da je osim Er Indije (Air India) i Aeroflota, za Jat zainteresovano i nekoliko kompanija iz Evropske unije, koje u ovom periodu zahtevaju diskreciju.

Ivana Pešić Izvor: B92
Saša Vlaisavljević, generalni direktor Jat-a
Saša Vlaisavljević, generalni direktor Jat-a

Da li će politička kriza u zemlji i izbori uticati na odlaganje tendera za prodaju Jata?

Mi očekujemo raspisivanje tendera za privatizaciju u drugoj polovini maja. Insistiramo da u tom postupku učestvuju samo kompanije iz industrije, odnosno kompanije koje se u ovom trenutku bave avioprevozom. Trenutno se radi na samoj proceni vrednosti kompanije.

Jat ima flotu od 16 aviona i oko 50 predstavništva u inostranstvu. U mnogim zemljama poput Holandije, Italije, Engleske, Jat ima poslovne zgrade. U kakvom su stanju i kolika je vrednost onoga što Jat poseduje?

Jat Ervejz (Airways) poseduje poslovne zgrade na eksluzivnim lokacijama u Amsterdamu, Milanu, Londonu, Atini. Dao sam nalog da se u naredna dva meseca naša predstavništva u cilju racionalizacije troškova, presele na aerodrome u manji i operativniji prostor, a da se navedene zgrade hitno iznajme.

Što se tiče naše flote realna vrednost u ovom trenutku je 100-120 miliona dolara. Pošto pričamo o vrednosti Jata ne mogu da ne spomenem da imamo i nenaplaćena potraživanja od makedonske avio kompanije MAT u vrednosti od oko 9,5 miliona dolara, zatim potraživanja u kompaniji Sosoliso (Nigerija), neiskorišćeni avans u Erbasu od 23,5 miliona dolara, značajna potraživanja od GSA (ovlašćeni agenti za prodaju aviokarata) na Bliskom istoku, što sve skupa iznosi preko 50 miliona dolara. Imamo 14 aerodromskih slotova na Londonskom aerodromu Hitrou (Heatrow) , kao i slotove na drugim evropskim aerodromima čija je vrednost višemilionska. Ove činjenice moraju biti uzete u obzir.

U Evropskoj Uniji je počeo da se primenjuje Sporazum o otvorenom nebu, a u budućnosti se očekuje primena ovog sporazuma i u Srbiji. Da li mislite da pozicija Jat-a može biti ugrožena lou kost kompanijama?

Najjače svetske aviokompanije su danas prisutne na beogradskom aerodromu i sporazum o otvorenom nebu neće bitnije ugroziti našu poziciju kao i lou kost kompanije koje su isto tako i sada prisutne. Strateški je za našu kompaniju prihvatljivije da sporazum o otvorenom nebu bude ratifikovan u Skupštini nakon što dobijemo strateškog partnera, odnosno nakon tendera.

Da li postoje precizne procene dugova Jata, s obzirom da prema ranijim podacima dug iznosi 209 miliona evra?

To su otprilike naša dugovanja.

Bilo je nezvaničnih indicija da postoji mogućnost da se i Jat, poput NIS-a proda bez tendera. Kako bi prema Vašem misljenju trebalo privatizovati Jat?

Odluka je na našem vlasniku, Vladi Republike Srbije i Agenciji za privatizaciju. Moje mišljenje je da je za nas u ovom trenutku najbolje raspisivanje tendera što pre i prodaja većinskog paketa.

Jat već ima potpisana pisma o namerama sa Er Indijom i Aeroflotom. Da li se u međuvremenu pojavila još neka kompanija zainteresovana za privatizaciju Jat-a?

Imao sam lično kontakte sa nekim svetskim kompanijama u Evropskoj uniji i izvan nje, ali su tražili diskreciju u ovoj fazi, pa ću to i poštovati.

Kolika moraju da budu ulaganja strateškog partnera u Jat?

Od najvećeg značaja za našu kompaniju su investiciona ulaganja kao i tajming za njih. Upravo zbog toga insistiramo na raspisivanju tendera što pre, jer sa "finansijskom injekcijom" Jat ima šansu da bude i više od lidera u regionu. Procene su od 200 do 400 miliona evra.

Kojim delovima Jat -a su najneophodnije investicije? Da li je to flota, logistika, obnova poslovnih zgrada?

Potrebna nam je nova flota i suma od 200 do 400 miliona evra, neophodna je upravo za takvu vrstu ulaganja. Treba platiti zaostale dugove iz proteklih godina dobavljačima avio delova, motore, stajne trapove, enterijer.

Kakvi su poslovni ciljevi postavljeni pred Jat do kraja godine i da li su po vašem mišljenju svi ostvarivi?

Jat Ervejz je 2007. godinu završio pozitivno posle 17 godina u finansijskom smislu i prevezli smo preko 1,3 miliona putnika. U ovoj godini očekujemo i bolji rezultat, do 1,5 miliona putnika. U finansijskom smislu cena kerozina nam ne daje za pravo da imamo optimističku prognozu, naročito zbog toga što su prosečne tarife naše nacionalne kompanije u ovoj godini snižene u odnosu na prethodne, kako bi se nosili sa konkurencijom.

I u konkurenciji najboljih svetskih kompanija Jat Ervejz je zadržao preko 50 odsto tržišta što je rezultat kojim možemo da se ponosimo. Naša kompanija nema pomoć države, nije na budžetu i sve investicije realizujemo isključivo iz sopstvenih sredstava, a one su u ovoj godini oko 12 miliona evra.

U susret letnjoj sezoni Jat je promovisao nove letove. Kakva su vaša očekivanja u tom domenu?

Punjenja na linijama za Oslo su odlična, a za letove za Solun i Pulu tokom leta već sada se traži karta više. Očekujemo odličnu sezonu čime se vraćamo na mesto lidera u regionu.

Intervju

"Od države očekujem da ne smeta"

Verujem u ovu zemlju. Ja nisam rođen ovde. Rođen sam u Hrvatskoj i ovde smo došli sa onim groznim ratovima. Već sam napravio korak iz zone komfora sticajem okolnosti, tako da ja nemam neku potrebu da moram da promenim mesto života, kaže Darko Mandić, predsednik BEUM-a.

Intervju nedelja 6.11. 11:37 Komentara: 1

“EUR bio 75, sad je 123 RSD, je li i to promenjena okolnost”

Prva presuda za raskid ugovora za stambeni kredit odobren u švajcarskim francima teško da će doneti rešenje tog problema, naprotiv – otvoriće nove. Banke za svaki raskinut ugovor mogu da traže naknadu štete a ne gubi automatski ni hipoteku, kaže prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović u intervjuu za B92.biz i ističe da je puka neistina da su banke ostvarile ekstra profit odobravajući ove kredite.

Intervju petak 21.10. 09:48 Komentara: 133

Nastavićemo da unapređujemo poslovnu klimu

U ovom mandatu moramo završiti proces rešavanja problema preduzeća koja nemaju tržišnu valorizaciju i okrenuti se daljem unapređenju poslovne klime i davanju šanse zdravom delu privrede. A to znači, privlačenju investitora i jačanju malih i srednjih preduzeća.

Vlada i ministarstvo postaju sve više partneri privrede obezbeđujući institucionalne uslove za privlačenje novih investicija, za razvoj privatnog sektora i jačanje konkurentnosti domaće ekonomije. U tom smislu će i Ministarstvo privrede, svoj fokus prebacivati sa rešavanja pitanja neefikasnih preduzeća koja su dugo opterećivala ekonomiju zemlje i podrivala fiskalnu stabilnost, na jačanje domaćih preduzeća koja su se pokazala konkuretnim i sposobnim da se prilagode tržišnoj utakmici i privlačenju investitora kojima je na raspolaganju postojeći sistem za podršku koncipiran tako da bude na raspolaganju svim zainteresovanim ulagačima, polazeći od Razvojne agencije, koja je prva stanica za zainteresovane, preko lokalnih samouprava, do Ministarstva i Vlade Srbije. „Verujem da će i grčki investitori naći interes da u ovakvim uslovima učvrstimo saradnju“, kaže ministar privrede Goran Knežević. “Tim pre što je grčki privatni sektor i dalje veoma jak i pokazuje snažan interes za investicije u oblastima obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine i transporta.“

Intervju utorak 18.10. 14:53 Komentara: 1

"Srbiju čekaju sveobuhvatne reforme i mi ćemo pomoći"

Srbija će u procesu pridruživanju Evropskoj uniji morati da sprovede sveobuhvatne reforme kao i da podigne administrativne kapacitete da sprovede nove zakone, što je jedan od ključnih problema u Srbiji danas, kaže predsednica Saveta stranih investitora Jana Mihajlova i dodaje da će to udruženje pružiti svu pomoć u tom procesu.

Intervju petak 14.10. 15:23 Komentara: 0

"To što radi Srbija nije samo protiv pravila EU, već i STO"

Franc Fišler je u dva mandata (od 1995. do 2005. godine), u vreme kada je agrarna politika EU prolazila kroz najveće reforme, bio evropski komesar za poljoprivredu. Bio je takođe i ministar poljoprivrede u austrijskoj vladi. U Beogradu je nedavno učestvovao na skupu “Novo okruženje + novi ljudi = nova poljoprivredna politika”, koji su organizovali beogradski Klub Albah, Privredna komora Srbije i konsultantska kuća Seedev. To je bila prilika da gostu iz Austrije postavimo nekoliko pitanja.

Intervju sreda 5.10. 14:46 Komentara: 3

"Kinesko seme je jeftinije ali mi ga nikada nećemo cediti"

Počeo je porodičnu proizvodnju prirodnih, hladno ceđenih ulja pre sedam godina, u šidskom selu Bikić, sa 110 kuća i 300 stanovnika. Celu proizvodnju obavljaju sa dve prese za ceđenje, a sirovine koriste isključivo domaće. Vlasnik i glavni menadžer Ekovitala Vladimir Kovač kaže da se od ovakve vrste prerade poljoprivrednih proizvoda, koji tako dobija dodatu vrednost, može živeti.

Intervju četvrtak 29.09. 13:29 Komentara: 1
strana 1 od 55 idi na stranu