Tender za Jat po planu

Tender za privatizaciju Jata biće raspisan u drugoj polovini maja. Saša Vlaisavljević, generalni direktor nacionalne avio-kompanije, u intervjuu za B92 kaže da je osim Er Indije (Air India) i Aeroflota, za Jat zainteresovano i nekoliko kompanija iz Evropske unije, koje u ovom periodu zahtevaju diskreciju.

Ivana Pešić Izvor: B92
Saša Vlaisavljević, generalni direktor Jat-a
Saša Vlaisavljević, generalni direktor Jat-a

Da li će politička kriza u zemlji i izbori uticati na odlaganje tendera za prodaju Jata?

Mi očekujemo raspisivanje tendera za privatizaciju u drugoj polovini maja. Insistiramo da u tom postupku učestvuju samo kompanije iz industrije, odnosno kompanije koje se u ovom trenutku bave avioprevozom. Trenutno se radi na samoj proceni vrednosti kompanije.

Jat ima flotu od 16 aviona i oko 50 predstavništva u inostranstvu. U mnogim zemljama poput Holandije, Italije, Engleske, Jat ima poslovne zgrade. U kakvom su stanju i kolika je vrednost onoga što Jat poseduje?

Jat Ervejz (Airways) poseduje poslovne zgrade na eksluzivnim lokacijama u Amsterdamu, Milanu, Londonu, Atini. Dao sam nalog da se u naredna dva meseca naša predstavništva u cilju racionalizacije troškova, presele na aerodrome u manji i operativniji prostor, a da se navedene zgrade hitno iznajme.

Što se tiče naše flote realna vrednost u ovom trenutku je 100-120 miliona dolara. Pošto pričamo o vrednosti Jata ne mogu da ne spomenem da imamo i nenaplaćena potraživanja od makedonske avio kompanije MAT u vrednosti od oko 9,5 miliona dolara, zatim potraživanja u kompaniji Sosoliso (Nigerija), neiskorišćeni avans u Erbasu od 23,5 miliona dolara, značajna potraživanja od GSA (ovlašćeni agenti za prodaju aviokarata) na Bliskom istoku, što sve skupa iznosi preko 50 miliona dolara. Imamo 14 aerodromskih slotova na Londonskom aerodromu Hitrou (Heatrow) , kao i slotove na drugim evropskim aerodromima čija je vrednost višemilionska. Ove činjenice moraju biti uzete u obzir.

U Evropskoj Uniji je počeo da se primenjuje Sporazum o otvorenom nebu, a u budućnosti se očekuje primena ovog sporazuma i u Srbiji. Da li mislite da pozicija Jat-a može biti ugrožena lou kost kompanijama?

Najjače svetske aviokompanije su danas prisutne na beogradskom aerodromu i sporazum o otvorenom nebu neće bitnije ugroziti našu poziciju kao i lou kost kompanije koje su isto tako i sada prisutne. Strateški je za našu kompaniju prihvatljivije da sporazum o otvorenom nebu bude ratifikovan u Skupštini nakon što dobijemo strateškog partnera, odnosno nakon tendera.

Da li postoje precizne procene dugova Jata, s obzirom da prema ranijim podacima dug iznosi 209 miliona evra?

To su otprilike naša dugovanja.

Bilo je nezvaničnih indicija da postoji mogućnost da se i Jat, poput NIS-a proda bez tendera. Kako bi prema Vašem misljenju trebalo privatizovati Jat?

Odluka je na našem vlasniku, Vladi Republike Srbije i Agenciji za privatizaciju. Moje mišljenje je da je za nas u ovom trenutku najbolje raspisivanje tendera što pre i prodaja većinskog paketa.

Jat već ima potpisana pisma o namerama sa Er Indijom i Aeroflotom. Da li se u međuvremenu pojavila još neka kompanija zainteresovana za privatizaciju Jat-a?

Imao sam lično kontakte sa nekim svetskim kompanijama u Evropskoj uniji i izvan nje, ali su tražili diskreciju u ovoj fazi, pa ću to i poštovati.

Kolika moraju da budu ulaganja strateškog partnera u Jat?

Od najvećeg značaja za našu kompaniju su investiciona ulaganja kao i tajming za njih. Upravo zbog toga insistiramo na raspisivanju tendera što pre, jer sa "finansijskom injekcijom" Jat ima šansu da bude i više od lidera u regionu. Procene su od 200 do 400 miliona evra.

Kojim delovima Jat -a su najneophodnije investicije? Da li je to flota, logistika, obnova poslovnih zgrada?

Potrebna nam je nova flota i suma od 200 do 400 miliona evra, neophodna je upravo za takvu vrstu ulaganja. Treba platiti zaostale dugove iz proteklih godina dobavljačima avio delova, motore, stajne trapove, enterijer.

Kakvi su poslovni ciljevi postavljeni pred Jat do kraja godine i da li su po vašem mišljenju svi ostvarivi?

Jat Ervejz je 2007. godinu završio pozitivno posle 17 godina u finansijskom smislu i prevezli smo preko 1,3 miliona putnika. U ovoj godini očekujemo i bolji rezultat, do 1,5 miliona putnika. U finansijskom smislu cena kerozina nam ne daje za pravo da imamo optimističku prognozu, naročito zbog toga što su prosečne tarife naše nacionalne kompanije u ovoj godini snižene u odnosu na prethodne, kako bi se nosili sa konkurencijom.

I u konkurenciji najboljih svetskih kompanija Jat Ervejz je zadržao preko 50 odsto tržišta što je rezultat kojim možemo da se ponosimo. Naša kompanija nema pomoć države, nije na budžetu i sve investicije realizujemo isključivo iz sopstvenih sredstava, a one su u ovoj godini oko 12 miliona evra.

U susret letnjoj sezoni Jat je promovisao nove letove. Kakva su vaša očekivanja u tom domenu?

Punjenja na linijama za Oslo su odlična, a za letove za Solun i Pulu tokom leta već sada se traži karta više. Očekujemo odličnu sezonu čime se vraćamo na mesto lidera u regionu.

Intervju

Toma Piketi: Nemci prvi nisu platili dug

Francuz Toma Piketi, autor knjige "Kapital u 21. veku", rekao je da bi Evropa što pre trebalo da organizuje veliku konferenciju na kojoj bi se razgovaralo o dugovanjima i na kojoj bi se okrenuo novi list. Trenutno "najveća zvezda" među ekonomistima za nemački "Cajt" kaže i da će konzervativne mere i političari uništiti Evropu.

Intervju ponedeljak 6.07. 11:52 Komentara: 55

Stalno na vlast dolaze novi gladni

Zoran Drakulić, za jedne tajkun, šta god to značilo, jer je novac sticao u inostranstvu, za druge jedan od najvisprenijih biznismena ne samo Srbije, nego i bivše Jugoslavije, sigurno je čovek kome se ne može osporiti ni ogromno znanje, ni isto toliko međunarodno poslovno iskustvo. Neki kažu da je „njemu bilo lako“ da sa mesta finansijskog direktora tadašnjeg giganta Geneksa započne privatni biznis, a drugi opet smatraju da su takvu šansu imali mnogi, a samo su je najsposobniji iskoristili. Navodno je rekao da „njegova noga neće kročiti u Srbiju dok je Milošević na Dedinju“ i obećanje je ispunio. Podržavao je Vojislava Koštunicu i DSS, bio kandidat za gradonačelnika Beograda, ali se na kraju razočarao i napustio politiku. Dok su se na početku krize svi ovdašnji biznismeni nekontrolisano širili i zaduživali, on je deo svog biznisa prodao. Nema dlaku na jeziku i ko je spreman da sasluša, može štošta i da čuje. Prema vlasti je kritičan, ali bi ipak pomogao i to, kaže u trazgovoru za "Novu ekonomiju", volonterski, u interesu države, jer je sve poslove u životu završio. Ali niko ništa ne pita, jer ljudi kad dođu na vlast, odmah sve znaju.

Intervju četvrtak 18.06. 09:40 Komentara: 60

"I dalje se družim s vlasnikom Ikee"

Dragan Tomić, koji je na čelu „Simpa“ bio punih 50 godina, ni u 78. godini života ne odustaje od biznisa. Dva meseca po odlasku sa čela „Simpa“, Tomić već pokreće privatni posao. Nova firma baviće se dizajniranjem i opremanjem enterijera, konsultantskim uslugama, privlačenjem investicija... U toku su pregovori o prvim poslovima opremanja u Crnoj Gori, Rusiji i Srbiji. S Tomićem smo razgovarali na dan kada je iz Ministarstva privrede stigla vest da bi „Simpo“ mogao da ode u stečaj.

Intervju sreda 27.05. 09:54 Komentara: 7

"Grejanje na biomasu samo uz pomoć države"

U balkanskim zemljama, uključujući Tursku, energetska politika je usmerena na fosilna i nuklearna goriva umesto na obnovljive izvore, kaže Hajnc Kopec, predsednik Svetske asocijacije za bioenergiju (WBA). U intervjuu za Balkan Green Energy News (BGEN) on je dodao da WBA smatra regionalne i nacionalne asocijacie za bio-masu važnim instrumentom podrške upotrebi bioenergije i pozvao kompanije sa Balkana da se priključe. Organizacija će u junu objaviti drugi godišnji izveštaj o razvoju na polju bioenergije na globalnom nivou. WBA priprema brošure o gasifikaciji bio-mase i potencijalima tog resursa.

Intervju utorak 19.05. 13:20 Komentara: 0

Ko nije kupio dolar, sad je kasno

Ko nije kupio dolar pre njegovog rasta bolje je da sada to ne radi. Deo novca koji ECB upumpava u evropsku privredu će se preliti u Srbiju. To će povećati likvidnost i pritisnuti kamate naniže. Povećana tražnja iz evrozone će pozitivno delovati na naš izvoz. Pošto se dinar spušta zajedno sa evrom, izvoznici će profitirati i od nižeg kursa prema ostalim valutama. U slučaju daljeg pada evra i eventualne inflacije, Evropska centralna banka (ECB) će napustiti politiku kvantitativnih olakšica, odnosno štampanja para i upumpavanja 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu. U tom slučaju ECB, koja je najkonzervativnija centralna banka na svetu, može da revidira svoju politiku monetarnog popuštanja. Ne očekujem da će biti agresivna i istrajna u meri u kojoj su Sjedinjene Američke Države (SAD), Velika Britanija i Japan.

Intervju četvrtak 14.05. 08:23 Komentara: 8

Dolazi nemački Tenis u jedan uspešan gradić

Nemački proizvođač mesa već je odlučio da jedna od pet planiranih velikih farmi svinja bude u Zrenjaninu, a najverovatnije će tu izgraditi i veliku klanicu. Zrenjanin je ponudio mnoštvo podsticaja za investitore, zbog kojih ga je magazin Fajnenšal tajms prepoznao i uvrstio među deset najuspešnijih malih gradova

Intervju nedelja 10.05. 11:50 Komentara: 4

Andrej Jovanović: Srbija uvek razmišlja kratkoročno

Andrej Jovanović se nedavno pojavio kao investitor, zajedno sa jednim od najvećih svetskih investicionih fondova "Mid Europa Partners" u kupovini "DFG", u čijem sastavu su "Imlek", "Bambi" i "Knjaz Miloš". Jovanović će biti prvi čovek kompanije "Moji brendovi" koja objedinjuje ova tri naša velika brenda, zbog čega pristaje da se prvi put pojavi u javnosti - ili bar prvi put od gostovanja u "Indirektu" kod Marka Markovića, kao kapiten hokejaša Partizana koji je tom timu doneo titulu prvaka SFRJ - i da za Nedeljnik ekskluzivno ispriča sve o nastanku Marba, najvećeg ekonomskog čuda posttranzicione Srbije, ali i o kasnijim poslovnim uspesima, o odnosu države prema srpskim biznismenima, o šansama srpske privrede

Intervju nedelja 3.05. 09:55 Komentara: 5

Politika štednje - kriza sve veća

Zbog kombinacije ekonomske krize i reakcije vlada evropskih zemalja i institucija EU pristisnute su kočnice "socijalnoj Evropi". Socijalni dijalog je oslabljen u mnogim zemljama, a na udaru je čak i osnovno pravo na štrajk. Raste stopa nezaposlenosti, siromaštva i nejednakosti. Čak je bivši komesar EU za zapošljavanje Lasio Andor, priznao prošle godine da je politikom štednje samo produbljena kriza i pogoršana situacija za većinu ljudi, ocenjuje u ekskluzivnom razgovoru za Radnik generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) Bernadet Segol.

Intervju petak 1.05. 14:08 Komentara: 1
strana 1 od 49 idi na stranu