Nema jakih banaka sa slabom privredom

To je magazinu Bankar bio direktan povod za razgovor sa Ljubišom Jovanovićem, koji je punih 20 godina bio generalni direktor AIK banke, a potom je nastavio da je vodi kao predsednik Upravnog odbora. Jovanović je uveren da ta banka ima još prostora za dalji razvoj.

Može li se bankarski sektor razvijati ako je privreda slaba?

Često polemišem sa nekim zvaničnicima upravo zbog njihove tvrdnje da je reforma bankarskog sektora završena. Ja tvrdim suprotno. Ta reforma nije završena, već je u punom zahvatu. U Srbiji još nema ni jedne jake bankarske grupacije, niti može biti jakih banaka sa slabom privredom. Oni idu ruku pod ruku.

Ako postoji problem unutrašnjeg i spoljnog duga, a realni sektor ostvaruje velike gubitke, šta će tu banke da traže? S kim će da rade? Tačno, ima još prostora da se širi poslovanje sa stanovništvom i sada banke polako uvode građane u zaduženje, ali šta posle? Uostalom i ti klijenti imaju potporu firmi u kojima rade i ako za njih tamo nema poerspektive, onda nema perspektive ni za bankarski sistem. Zato bankarski sistem mora da se prilagođava i ima važnu ulogu u ozdravljenju realnog sektora i to snižavanjem kamata, poboljšanjem uslova kreditiranja, ali i zajedničkim, projektnim finansiranjem, koje u našem poslovanju sve više poprima dominirajuću ulogu. Kako planirate da udeo na tržištu povećate sa 3,28 na pet odsto s obzirom na prilično žestoku konkurenciju banaka sa većinskim stranim kapitalom?

Imamo realnih uslova za to i planiramo da ove i narednih godina postepeno smanjujemo profitnu stopu i da na račun profita širimo tržišnu poziciju. Ima dosta mesta za širenje u investicionom bankarstvu i ono treba da nam prokrči put ka novim klijentima. Pri tome moramo ljubomorno da čuvamo postojeću klijentelu, jer su za to troškovi mnogo manji nego za osvajanje novih.

Naš trenutni udeo od 3,28 odsto se odnosi na bilansnu sumu, a po plasmanima je skoro 4,4 odsto i prihodima od kamata 5,5 odsto. Bilansna suma može malo i da zamagli situaciju. Ako zaista hoćemo da vidimo ko zauzima kakvu poziciju onda treba gledati plasmane.

Da li u Srbiji postoji jaka koncentracija s obzirom da 10 najvećih banaka raspolaže sa dve trećine bilansne sume?

Tvrdim da u Srbiji bankarski sistem još uvek nije kartelizovan, da vlada oštra konkurencija, koja bi trebalo da podigne kvalitet usluga i dovede cenu na zadovoljavajući nivo, mada na nju ne utiče samo bankarski sistem, već ona zavisi i od političkog i ekonomskog rizika.

A postoje li dogovori banaka o politici kamatnih stopa? Mislim da toga nema, bar ja ne znam za takve dogovore. U Srbiji postoji 38 banaka i to je mnogo za ovako malo i plitko tržište i sigurno će doći do nekih spajanja i akvizicija, ili će neko morati da napusti tržište, a neki i da bankrotiraju. Za sve jednostavno nema mesta.

Ostajete li i dalje pri izjavi da AIK banka može da dobije strateškog partnera samo iz inostranstva ili ste možda razmišljali o spajanju sa nekom od postojećih banaka sa većinskim domaćom kapitalom?

Imam običaj da kažem da je AIK banka na prodaju, ali možemo i da kupimo neku drugu banku. Ima dosta dobrih, malih, ali zdravih banaka u Srbiji i moguća su neka spajanja. Menadžmet naše i još jedne, nama srodne, jake banke, ozbiljno razgovaraju o spajanju. Ako se to realizuje Srbija će dobiti izuzetno dobru bankarsku grupaciju, koja će imati vodeću ulogu u pružanju finansijskih usluga.

Kada bi mogla da se očekuje finalizacija te ideje?

Ne mogu da kažem da li će se to desiti ove ili sledeće godine. U svakom slučaju postoji inicijativa, radi se na tome, ali smo još daleko od finalizacije, jer su u pitanju pre svega interesi vlasnika, akcionara. AIK banka ima i domaće i strane vlasnike i mi smo u tom smislu „problematičniji“ za pregovore od te druge banke, jer ima mnogo konflikta interesa kod naših akcionara.

U kom smislu?

Akcionari iz inostranstva po pravilu dolaze kao preteče nekoj svojoj bankarskoj grupaciji. Svako je došao ovde da utaba put za nekog trećeg. Naš najozbiljniji akcionar ATE banka iz Atine, koja ima 20 odsto akcija, još uvek se ne uključuje u utvrđivanje strategije razvoja AIK banke.

Znači li to da praktično dolazak ATE banke za AIK banku nije imao nikakvih efekata?

Efekata još uvek nema. Oni su samo kupci, finansijski ulagači i u toj transakciji su dobro prošli, jer su uloženih 85 miliona evra vratili za pola godine. Mi iskreno očekujemo od njih da uđu i u neke strateške projekte, u njihovu realizaciju i ako do toga dođe to može biti veoma interesantna ekonomska priča. ATE je, naime, 75 odsto državna banka, koja finansijski podržava agrarni sektor Grčke i očekujemo da preko te banke dođemo do jeftinijih izvora i tako podignemo našu konkurentsku sposobnost. Ali, za sada nema konkretnih poteza i zato se i ne usuđujem da kažem da je to strateški partner. Možda će biti. Pregovarate, dakle, o spajanju sa jednom domaćom bankom, ali nemate ništa protiv prodaje AIK banke nekom strateškom partneru iz inostranstva?

Mislimo da ni bilo kom stranom strateškom partneru ništa neće smetati ako mi nastupimo u „paketu“ sa još jednom domaćom bankom. Samo će im biti bolje.

Zašto AIK banka ide u dokapitalizaciju kada je i bez toga druga po veličini kapitala u Srbiji, odmah posle Rajfajzen banke?

Prvo, želimo da zauzmemo što veći deo srpskog tržišta i drugo, ovo je trenutno najjeftiniji izvor sredstava. Novac na domaćem tržištu zaista je skup i sa njim teško može da se ulazi u okršaj sa konkurencijom.

Tim pre što strane banke od matica dobijaju pare pod vrlo povoljnim uslovima, a uz to ovdašnja preduzeća povezuju direktno sa maticom i oni zaključuju direktne aranžmane, čime se izbegava obavezna rezerva od 40 odsto, a ujedno se odvlače klijenti domaćim bankama. Zato smo se odlučili da kroz dokapitalizaciju u banku ubacimo oko 100 miliona evra i tim novcem ćemo podržati ozbiljne projekte u investicionom bankarstvu.

Šta je presudilo da postojeći akcionari imaju pravo preče kupovine svih akcija nove emisije?

Akcionari su sami tako odlučili, jer je to u njihovom interesu.

AIK banka jedna je od retkih, koja ima tri vrste akcija. Razmišljate li o njihovoj homogenizaciji?

Odluku o tome doneće sami akcionari, u skladu sa važećim zakonskim i drugim propisima.

Šta će biti sa vlasnicima prioritetnih i prioritetnih konvertibilnih akcija?

Oni i dalje ostaju. To su akcionari koji pre svega svoju ulogu vide u ostvarivanju dividendi. Njima je ugovorom zagarantovana dividenda od najmanje šest odsto. Neki od njih prodaju prioritetne i kupuju obične.

Najavili ste da će deo novca od dokapitalizacije biti usmeren u razvoj investicionog bankarstva, koje je u Srbiji tek u povoju...

Tek nedavno je usvojen Zakon o investicionim fondovima. Saglasno zakonskim rešenjima AIK banka će kroz dokapitalizaciju obezbediti materijalne pretpostavke za razvoj fondovske industrije.

Može li se dogoditi da jednog dana banka preraste u klasični investicioni fond?

Ne, ali može da bude jaka finansijska grupacija, koja će u sebi sadržati i nebankarske finansijske organizacije, lizing kompanije, osiguranja, faktoring i određeni broj fondova - za trgovanje hartijama od vrednosti, za promet nekretnina i penzioni fond. Takva grupacija bila bi interesantna ne samo partnerima u Srbiji, već i iz inostranstva.

Hoće li posle ove dokapitalizacije AIK banka biti prekapitalizovana?

Sve zavisi od toga kako ćemo se razvijati. Ako dokapitalizacija bude u junu, bilansnu sumu već ove godine ćemo dići na 700 miliona evra, sledeće na milijardu, a 2009. na 1,3 milijarde evra i uspostaviće se adekvatan odnos kapitala i bilansne sume. Muka je kada je banka potkapitalizovana.

Za klijente, pre svega stanovništvo, bitno je da banka obezbeđuje sigurnost. Ko ulaže novac, za njega je bolje da se „druži“ sa kapitalno jakom bankom, nego sa onom koja to nije. Banka koja zna da čuva i oplodi svoj kapital, znaće šta da uradi i sa tuđim novcem. U AIK banci niko nikada nije izgubio kapital, a 1992. i 1993. kada je dnevna inflacija bila 60 odsto sve štediše je isplatila u nemačkim markama. Naše štediše, dakle, nisu izgubile ni dinara, jer smo njihove uloge pretvorili u marke, obavestili ih da postoji trend daljeg rasta inflacije i pozvali ih da podignu svoj novac. To smo mogli samo zato što smo imali dovoljno kapitala.

Dugo je AIK banka vukla hipoteku „sumnjivih akcionara“, takozvanih kontroverznih biznismena, koje su na nedovoljno transparentan način stekli veliki novac.

Šta znači sumnjivi akcionar, ako ih je za partnere uzeo i onaj ko ih je i proglasio sumnjivim? Ti biznismeni su najveći kupci državne imovine i učesnici u procesu privatizacije i nije mi jasno zašto su onda sumnjivi. Ni jedan sumnjivi projekat oni nisu realizovali preko AIK banke, niti su od nje dobili kredit za kupovinu neke firme u postupku privatizacije.

Uz to, ako mislimo na iste „sumnjive“, dosta ih je u međuvremenu izašlo iz AIK banke. Oni su akcije kupili na tržištu, tamo su ih i prodali i pri tome dobro zaradili. Problem je što su do akcija AIK banke dolazili u vreme krize za vrlo male pare i sada su, zahvaljujući tim akcijama, postali izuzetno moćni.

Pojedini naši akcionari imaju u akcijama preko 100 miliona evra, a možda su uložili samo pet miliona. Ali, imali su osećaj za posao, kupili su akcije kada ih niko nije hteo i sada uživaju u dobroj proceni.

Kakvu ekonomsku politiku očekujete od nove Vlade Srbije?

Makroekonomska i politička stabilnost je pretpostavka za uspešno poslovanje. Nova Vlada ne može da izmisli bog zna šta, moguća su u osnovi dva scenarija. Prvi da se nastavi izuzetno restriktivna kreditno-monetarna i ekspanzivna fiskalna politika, kao 2006. i ranijih godina i efekti takve politike su poznati, a i cena njenog koštanja se takođe zna, s tim što bi sada mogli da se jave i problemi sa realizacijom NIP-a i njihovim uticajem na inflaciju. No, gledajući strukturu ekonomskog tima vlade, mnogo je izvesniji drugi scenario, da će doći do stezanja u fiskalnoj politici, da će budžet biti mnogo restiktivniji i da će doći do malo popuštanja u monetarnoj sferi. To može da podstakne privatne investicije i dovede do ostvarenja planiranih stopa privrednog rasta, rasta zaposlenosti i izvoza i smanjenja uvoza, odnosno uspostavljanja platnobilansne i spoljnotrgovinske ravnoteže. Takav balans fiskalne i monetarne politike olakšao bi posao i guverneru NBS Radovanu Jelašiću, koji bi mogao da nastavi smanjenje referentne kamatne stope i sa time da direktno utiče da i bankarski sektor smanjuje svoje kamatne stope. To bi se pozitivno odrazilo na realni sektor, nižu cenu koštanja njegovih proizvoda i usluga i rast konkurentnosti.

Taj drugi scenario podstakao bi i investicije i to je pravo, zdravo rešenje. To podrazumeva i debele fiskalne restrikcije, da se obuzda državna potrošnja, a istovremeno popusti kreditno-monetarna politika.

Pojedini bankari smatraju da guverner preteruje, da veštački drži kurs, da su obavezne rezerve na neizdrživo visokom nivou, dok drugi misle da sve to mora da radi zbog ekspanzivne fiskalne politike?

Ako je budžetska potrošnja iznad optimalnog nivoa, šta bi se desilo sa cenama i kursom, sa ukupnom ekonomijom kada bi i guverner popustio. To ne bi bilo dobro ni za koga. Znam i ja da je monetarna politika koštala 155 miliona evra, ali bi nas više koštalo da je popustila i monetarna vlast.

Pre izbora Radovana Jelašića i vi ste se pominjali kao kandidat za guvernera NBS. Da li vas je iko iz političkih struktura pitao da li biste prihvatili to mesto?

Moj stav po ovom pitanju je poznat, bavim se samo komercijalnim bankarstvom.

Da li ste imali neprijatnosti što ste se svojevremeno usprotivili ideji tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića da objedini skoro sve banke u Srbiji?

Bilo je svašta, ali je to već istorija i o tome nerado govorim. U to vreme je režimu bilo čudno da u provinciji može da se napravi finansijska organizacija, koja je bila jača od 60-70 odsto banaka. Istovremeno, trebalo je „osvežiti“ krv državnih banaka, koje su bile pune problema, čiji su bilansi bili prepuni dubioza...

I koje su na kraju propale. To se moralo desiti, ali moramo da priznamo da je pripajanje AIK banke Beogradskoj banci u to vreme bilo jedino pravo rešenje za njen opstanak i dalji razvoj. AIK banka je na pravi način iskoristila prednosti velikog sistema, proširila svoju bazu klijenata i uspešno sačuvala kapital svojih akcionara.

Imali ste nesuglasica i sa aktuelnim ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, jer vam kao guverner nije dao saglasnost da ponovo budete izabrani za direktora AIK banke?

Bio je taj problem, jer sam navodno bio član UO BC banke kod Branka Crnogorca i kada je nad njom pokrenut stečaj onda niko ko je bio u organima te banke nije mogao da bude imenovan na odgovornu funkciju u bilo kojoj drugoj banci.

Zato od g. Dinkića nisam dobio saglasnost, ali sam to svoje pravo ostvario preko suda, koji je presudio da ispunjvama sve uslove za direktora. Ta epizoda trajala je osam meseci, a sve je počelo tako što me je Branko Crnogorac, bez mog znanja, a time i moje saglasnosti, imenovao za člana UO njegove banke.

Lane je AIK banka u repo operacije plasirala šest milijardi dinara. Znači li to da je toliko manje novca usmereno u kreditiranje privrede i koliko je to mač sa dve oštrice?

AIK banka je posebno krajem decembra povećala učešće u repo operacije. Mi smo naše ugovore tako tempirali da su krediti za naplatu dospevali u novembru i decembru, a kupovinom blagajničkih zapisa NBS postigli smo dve stvari.

Prvo, zamenili smo uslovno rečeno nešto manje dobar sastav kreditnog portfolija i sasmim tim imali smo manje rashoda po osnovu rezervacije i automatski smo digli profit. Čim je prošla Nova godina, smanjujemo učešće u repo operacije, idemo u kreditiranje privrede, pa ćemo da vidimo kako će biti.

Uz to, iskreno rečeno, bila je i dobra kamatna stopa od 18 odsto, a rizika na takve plasmane nema uopšte.

Na čemu bazirate procene da rezultati bankarskog sektora i nisu baš tako sjajni kao što se na prvi pogled čini?           U oktobru je došlo do promene obračunskog sistema i objavljeni podaci za 2006. nisu uporedivi sa 2005. Rashodi po osnovu rezervacije su sada mnogo manji i to je automatski povećalo dobit. Drugačije ne bi ni bilo moguće da 30. septembra bankarski sistem iskaže gubitak, a tri meseca kasnije dobit od 16 milijardi dinara. Da je obračunski sistem ostao isti kao i za 30. septembar, kraj 2006. bankarski sistem bi dočekao ne sa profitom, već sa gubitkom preko 20 milijardi dinara.