Nova fabrika iz sopstvenih sredstava

„Pitanje učešća tržišta Galenike od 50 odsto, što je bilo u periodima državne dirigovane ekonomije, sa današnjim uslovima poslovanja je potpuno različit. Ogromne su razlike. Mnoge stvari su se promenile. Sistemi su drugačiji i u poslovnom i organizacionom smislu.

Galenika, kao i svaki drugi proizvođač, teži da uskladi sa optimalizacijom tog učešća u odnosu na nivo susretljivosti troškova i prihoda. To je ključna stvar. Da li će on biti na 25, 30 ili 35 odsto zavisi od politike koja se primenjuje i od tržišnih okolnosti u kojima posluje. Intencija da taj optimalan nivo bude na većem i kvalitetnijem učešću na samom tržištu poštujući sva pravila tržišne utakmice“, kaže Aleksandar Pravdić, generalni direktor Galenike.

Prema njegovim rečima, ono što je značajno je da je Galenika povećala svoje tržišno učešće u poslednje tri godine na tržištu Srbije. To se vidi iz rezultata poslovanja koji su najbolji faktor za signalizaciju gde se nalazite u određenom momentu. Zašto? Zato što znate koliko ste proizveli pakovanja, znate na koja su tržišta otišla i znate koliki je prihod.

Koji su najveći problemi sa kojima se susrećete pri plasiranju lekova na tržište?

Nemoguće je da nemate problema u funkcionisanju ovakvog segmenta proizvodnje, odnosno poslovanja. Treba razdvojiti dve vrste problema. Jedni su subjektivni. Oni su iz nasleđa, pogrešnih odluka... Ti problemi se uz dobar aganžman i kvalitetno rukovođenje daju ispraviti.

Sa druge strane imate i objektivne probleme u kome smo mi više objekti nego subjekti, a to je uređenost tržišta ili uređenost tog okvira u kome se kreće farmaceutska proizvodnja. U tome sami ne učestvujemo i sami ne kreiramo te uslove. Oni zavise od određenih regulatornih tela.

Sa toga aspekta je jako važno napraviti uslovnost funkcionisanja takvog tržišta na najefikasni način da se ne bi dolazilo u poziciju koje mogu biti kontraproduktivne ili koje bi dovele u situaciju kvazitržišta ili tržišta sa određenim sivim zonama koje bi se negativno reperkutovale po sve subjekte u farmacetskoj industriji.

Koje su to institucije koje bi mogle pomoći da još bolje funkcioniše srpsko tržište lekova?

Sve institucije koje su vezane za problematiku koja je eminentna za ovaj sektor. Znači počev od institucija kao što je vlada koja predlaže zakone, ministarstvo zdravlja, agencija za lekove, udruženje proizvođača, apoteke... Sve te institucije utiču na kreiranje jednog kvalitetnog, konkurentnog, stabilnog i uslovno prihvatljivog tržišta u sferi zdravstva i farmacije.

Konkurencija je sve veća na tržištu lekova. Došli su Štada i Aktavis. Jednom prilikom ste upozorili da bi udeo stranih farmaceutskih koncerna na domaćem tržištu mogao da dostigne i do 80 odsto. Koliki je taj procenat sada i kakvo je vaše mišljenje o konkurenciji?

To su analize koje nisu pravljene samo ovde. Tim analizama se bave ozbiljni sektori na nivou Evrope ili kompanija koje se bave istraživanjem tržišta. Taj trend jeste poslednjih godina u uzlaznoj fazi.

Konkurencija je itekako potrebna i u interesu je krajnjeg korisnika, države, proizvođača, ali kvalitetna konkurencija po standardima tržišta koje je tako uslovljeno da bude zdravo konkurentno tržište. Komkurencija ne znači anarhiju na tržištu, kada pustite da radi ko šta god hoće i kažete da je to konkurencija. Nije. Onda je to haos.

Taj haos ima multiplicirane posledice, od kvaliteta korišćenja lekova do ekonomskih efekata koji su u takvim uslovima u negativnom delu sve više izraženi. Da li je strateški interes da konkurencija ide u anarhiju? Mislim da ne treba da bude i da nije.

Naravno da nemamo ništa protiv kvalitetne konkurencije bez obzira odakle ona dolazila. Za nas to nije pretnja. Za nas je to čak pozitivan iskorak unapred i nadam se i siguran sam da će svaki ozbiljan proizvođač isto misliti. Pravila ekonomije i biznisa su univerzalna. U tom kontekstu mi to podržavamo.

Kakvi su rezultati poslovanja Gaelnike u prošloj godini i kakvi su planovi za ovu godinu?

Što se tiče rezultata poslovanja, oni su u prošloj, pretprošloj, a naročito u odnosu na 2004. godinu i prethodne godine višestruko uvećani. Nimalo to nije lako. Mi smo bili u poziciji da odrađujemo vrlo zahtevan posao, a to je bila arbitražna presuda između ICN i Galenike u Švajcarskoj sa presudom da je Galenika dužna da isplati ICN-u 50 miliona dolara. Uspeli smo da rešimo taj problem.

Pored tog problema imali smo problem sa izrabaćenom opremom i kapacitetima u koje nije bilo ulaganja u poslednjoj deceniji 20. veka. Da budem precizan, gotovo nikakvog. I pored svih tih problema uspeli smo da uvećamo našu proizvodnju i promet.

U 2004. godini Galenika je imala promet od četiri milijarde, a prošlu godinu smo završili sa osam milijardi dinara. Proizvodnja je bila oko 40 miliona pakovanja, a sada smo blizu 70 miliona pakovanja. Mi smo zahvaljujući tim rezultatima mogli da uđemo u jednu novu odluku koja je bila nezamisliva pre 2005. godine - da Galenika posle 20 ili 30 godina uđe u gradnju nove fabrike čvrstih farmaceutskih proizvoda.

Galenika je krajem prošle godine potpisala ugovor o izgradnji fabrike vredne 46 miliona evra. Tada je rečeno da će biti finansirana iz sopstvenih sredstava kompanije, a u međuvremenu je potpisan ugovor o zaduživanju kod banaka. O čemu se tu zapravo radi i da li je gradnja počela?

Mi smo posle potpisanog ugovora već na pola puta roka ka realizaciji te fabrike. Sada je u toku isporuka mašina. Početkom jeseni sledeće godine ukoliko sve bude išlo ovim tokom, a ne vidim razlog da tako ne bude, bićemo u prilici da novu fabriku pustimo u pogon.

Što se tiče ugovora sa bankom vi imate mogućnost da birate: da li ćete finansirati direktno, da li će to biti u odloženim rokovima i da li ćete to pokrivati iz kredita.

Poslovna odluka je bila da se izgradnja finansira iz kredita koji vraća Galenika. Kompanija ostvaruje prihod da može da finansira fabriku, što je u današnje vreme u takvoj količini investicija retkost. Banka jeste servis jedne poslovne odluke, ali ona se isključivo finansira iz sredstava Galenike.

Šta nova fabrika znači za Galeniku u budućem periodu?

U budućem periodu je ona višestruko značajna. Prvo, to će biti jedna od najmodernijih fabrika u Evropi što se tiče tehnologije i tehničkog dela. Fabrika će biti organizovana prema najmodernijim svetskim standardima. Ona podrazumeva mogućnost otvaranja mnogo šireg tržišta nego što je Galenika imala do sada.

Tu je i unutrašnja reorganizacija same Galenike, jer ćemo mnogo brže i efikasnije i sa manje troškova moći proizvoditi mnogo više. Ako gledamo još dalje onda u narednim godinama eksploatacija takve fabrike može nas pozicionirati na nova tržišta i doneti nove prihode koji bi obezbedili profit koji bi se dalje investirao u ostale segmente Galenike.

Sa druge strane, nova fabrika omogućava da Galenika u svojim budućim planovima kroz interes kompanije, ali i vlasnika Galenike može da odluči da u određenom momentu radi poslovnih i strateških interesa krene u dokapitalizaciju ili u strateško partnerstvo. Ako ulazite tako opremljeni, sa takvim mogućnostima i novim pozicioniranjem na tržištu efekti perspektive Galenike su znatno veći nego bez takvih investicija.

Predstavnici Vlade su u više navrata najavljivali da će Galenika biti prva kompanija koja će ići u IPO i privatizaciju. Da li je rad na pripremi za taj postupak počeo i dokle se stiglo?

Što se tiče ovog pitanja, mi smo pogrešna adresa. To ne odlučuje Galenika. Zna se ko je doneo zakon i ko je zadužen za sprovođenje tog zakona. Ono što je do sada Galenika trebalo da uradi u okviru toga je uradila. Mi smo praktično po tom pitanju samo servis.

Koliko je izvoz zastupljen u strategiji vaše kompanije i koja su to tržišta gde se proizvodi Galenike distribuiraju?

Od kada sam došao na čelo Galenike izvoz je jedna od kategorija stubova razvoja. Nažalost, izvoz je u periodu pre 2005. godine bio na veoma niskom nivou sa svim onim posledicama koje smo trpeli poslednje decenije prošlog veka što se negde objektivno moralo i očekivati.

Mi smo uspeli da od kraja 2004. godine do sada povećamo izvoz za otprilike duplo. Što se tiče zemalja u koje izvozimo to su zemlje regiona, Evropske unije, Ruske federacije, Azije i Afrike.

Koliki je broj zaposlenih i kolike su prosečne plate u Galenici? Da li se njihov broj smanjuje i da li je optimalan?

Broj zaposlenih je blizu 2.700 ljudi. Od toga je 550 sa fakultetskom stručnom spremom. Za prva četiri meseca ove godine prosečna neto zarada je 43 hiljade dinara, što je u odnosu kada sam došao u Galeniku, a to je bio maj 2005. godine, pomak od 100 odsto.

Pravimo i unutrašnje reorganizacije koje treba da prate ciljeve našeg razvoja. U ovom momentu broj zaposlenih je blizu optimalnog dela. Ono što je bilo imanetno za Galeniku kada je pravljena analiza 2005. godine prvi zaključak je bio iznenađujući, a to je da kod 2.800 radnika prosek starosti zaposlenih bio 49,5 godina.

To je mnogo za ovako sofisticiranu proizvodnju. Ceo taj segment smo drastično promenili i popravili. Napravili smo određenu reorganizaciju u strukturnom i kadrovskom smislu.

Da li je i na koji način Galenika rešila problem odlaganja farmaceutskog otpada, posebno visoko rizičnog?

U Galenici je to rešeno. Mi imamo poseban segment koji se time bavi. Imamo poseban prostor. Mi nemamo visoko rizičan otpad, iako uvek farmaceutska industrija jeste po nekim stanadardima obeležena tim problemom. Što se tiče materija kojima Galenika raspolaže i od čega pravi lekove, to nisu visokorizične materije u smislu radioaktivnosti, visoko eksplozivno zapaljivih ili otrovnih materija.