Ne računam na pomoć države

U novembru 2008. Kostić je za 23 miliona evra kupio turističke objekte Internacional CG na Kopaoniku. MK Group se, između ostalog, bavi proizvodnjom i prodajom poljoprivrednih proizvoda, uvozom i izvozom, trgovinom nekretninama, finansijskim uslugama, transportom, iznajmljivanjem prostora...

Kostić se u privatni biznis uključio 1983. a šest godina kasnije osnovao je MK Komerc, koji je u međuvremenu prerastao u MK Grupu. Za 25 godina Kostić je uspeo da izgradi pravu poslovnu imperiju, a široj javnosti postao je poznat posle kupovine nekoliko srpskih šećerana, od kojih je neke platio simboličnih tri evra.

Da li se javljaju kašnjena u naplati potraživanja od velikih trgovinskih lanaca?

U naplati ima kašnjenja, ali u ovako teškoj ekonomskoj situaciji nije realno da vam neko plaća račun. Nama je kao velikom sistemu važno da to bude plaćeno, a ne da li će biti ranije ili kasnije. U principu se sa velikim trgovinskim lancima dogovaramo i važno je da to na kraju bude plaćeno.

Da li mislite da će kriza uskoro imati i druge efekte?

I golim okom se vidi da ima kašnjenja u plaćanjima, ne samo kada su u pitanju trgovinski lanci. Trgovinski lanci su jedino, da tako kažem, eksponiraniji toj krizi s obzirom na prirodu delatnosti. Generalno, srpska privreda ulazi sigurno u fazu povećane nelikvidnosti i mislim da će u narednom periodu to biti najveći problem.

Mi smo na vreme uočili finansijsku krizu. Pripremali smo se prevashodno prekomponovanjem ukupne finansijske situacije i uzeli smo kredite na duži rok. Za 2009-tu godinu smo za prioritet uzeli sigurnost, znači štednja na svim nivoima od plata do materijalnih troškova, povećanje sigurnosti naših plasmana robe.

U situaciji kada je privreda nelikvidna, teško je ostati bez neke vrste štete. Nećemo planirati veći rast, trudićemo se da, kao većina firmi, preživimo 2009. Eventualno, ukoliko se pojavi neka izuzetno dobra investicija, naravno da smo ostavili neku rezervu, ali to je zaista samo za izuzetnu situaciju u kojoj je to izuzetno profitabilno.

Da li računate na nečiju pomoć u narednom periodu? Pomoć države?

Bilo bi dobro da država pomogne ali da budem iskren, u zacrtanim biznis planovima MK Grupe mi ne računamo na tu pomoć.

Da li računate na novac iz podsticajnih kredita koje će subvencionisati država?

Ovog puta je država reagovala brže nego što obično reaguje. Lično mislim da je mogla da bude malo izdašnija. MK Grupa se na vreme pripremila za ovu krizu i u dogovoru sa jednom stranom bankom smo već u junu aplicirali za kredit kojim smo refinansirali sve svoj postojeće kredite i odložili rok vraćanja. Pri tom imamo vrlo atraktivnu kamatu, pogotovo za današnje uslove.

Da li je konkretno MK Grupa zainteresovana za ove kredite?

Mi ćemo aplicirati preko nekog od naših preduzeća, ali koliko sam video intencija ovih kredita je prevashodno u smanjivanju kamatnih stopa, što nije dovoljno za grupu kao što je naša. Mislim da je suština nelikvidnosti provrede u neadekvatnoj ročnosti kredita. Većina privrede je uzimala kredite sa kratkim rokom dospeća i pretvarala to u dugoročne investicije.

Kriza je produžila rokove za investicije i kredite je nemoguće vratiti u tako kratkom vremenskom roku. Dakle, ako želite zaista relaksirati privredu, država ili banka mora naći dugoročne izvore finansiranja i ove kratke kredite prebaciti u duge. Mislim da je ročnost prioritetnija od kamatne stope. Manja kamatna stopa svakako će pomoći da proizvodimo jeftinije i da troškovi po proizvodu budu manji ali je prioritet pronaći dugoročnija sredstva.

Koji bi savet dali privrednicima koji kao i Vi žele da uzmu kredit od međunarodne institucije, kao što je u Vašem slučaju, Evropska banka za obnovu i razvoj?

Mi smo jedan od korisnika kredita EBRD. On je veoma značajan za nas pogotovo u novim zemljama kao što je Ukrajina. Ne samo da nam EBRD pomaže već je i neka vrsta garanta da u toj novoj zemlji za nas, sa tolikom političkom nestabilnošću.

Međutim, nisu sve firme danas sposobne da uzmu kredit od EBRD. To je jedna međudržavna, visoko sofisticirana bankarska ustanova koja ima visok stepen birokratizacije, gde je samo apliciranje za kredit izuzetno komplikovano, i mali broj firmi je u stanju da aplicira za kredit u EBRD-u. Ne kažem da je nemoguće, samo da je mali broj firmi u stanju da to uradi. Svakako da bih to preporučio svima koji su u stanju.

Širite posao u Ukrajinu koja se može smatrati vrlo rizičnom za ulaganje, posebno u vreme svetske ekonomske krize. Kako to da se Vama to isplati?

To vam je slično kao vožnja automobila. Tamo gde svi koče vi dodate gas i to je način da pobedite. Ukrajina jeste rizična, jeste krizna, ali ja to shvatam kao izazov i kao veliku mogućnost. Ja očekujem da pored svega mi izađemo kao pobednici.

Da li su rizici tamo možda manji nego u Srbiji?

U ovom momentu ja bih rekao da su veći.

Vi ste jedan od najvećih vlasnika obradive zemlje u Srbiji. Da li je, po Vama, opravdana bojazan da će u Srbiji doći do nestašice hrane?

Pa prvo da definišemo pitanje velikog vlasnika. To je vrlo pompezno. Običan svet ne zna šta znači ukupna površina svih privatnih vlasnika u Srbiji. Znači, svi ovi tajkuni koji se pominju po medijima zajedno imaju manje od jedan odsto. Znači, mi pojedinačno možda jesmo veliki ali ukupno nismo toliko važni.

Neće doći do nestašice hrane. Srbija je zemlja koja imali veliku prednost u odnosu na evropske zemlje jer u procentu teritorije ima prilčno veliki procenat poljoprivrednog zemljišta i ako imamo negde komparativnu prednost u Evropi to je sigurno poljoprivreda. Kao što i sami znate, poslednjih godina se jako malo ulaže u poljoprivrednu proizvodnju a naročito u preradu te proizvodnje.

Upravo je prerađivačka industrija u krizi, iako se smatralo da bi to mogao da bude najveći izvozni potencijal. Kako to objašnjavate?

Prerađivačka industrija je u krizi zato što nema stimulativnih mera za podizanje kapaciteta. Vraćamo se na onu staru priču od pre 20 godina da Srbija i dalje izvozi balvane umesto da izvozi nameštaj. Prevedeno na poljoprivredu, mi smo i dalje izvoznici osnovnih poljoprivrednih proiztvoda umesto da izvozimo višu fazu prerade – šećer, brašno i proizvode od brašna, proizvode od soje...

Za takve stvari su potrebne velike investicije koje se moraju finansirati iz dugoročnih izvora. Nažalost niti država niti banke imaju sluha i mogućnosti za tu vrstu podsticaja. Mislim da su dobar primer šećerane, čiji sam i sam bio učesnik, da od jedne propale industrije privatizacijom dobijemo najbolje izvoznike.

Ja moram da kažem da od dana privatizacije 2003. godine ja nisam dobio ni dinar iz budžeta za dalje podizanje proizvodnje šećerana. Na žalost, neke mere Ministarstva poljoprivrede i dan danas ne pomažu da povećamo proizvodnju. Naprotiv, deo šećerne repe se i dalje odliva za Hrvatsku koja će ulaskom u EU imati šanse za veću kvotu nego što ima Srbija danas.

Kada pominjete nedostatak ulaganja, recite nam kako Vi ulažete?

Mi kao kompanija ulažemo uz pomoć kredita poslovnih banaka i mislim da smo u ovom trenutku, uz Sojaprotein i Deltu, najveći investitor. To su firme koje konstantno ulažu ovih nekoliko godina i to se u krajnjoj liniji vidi i po rezultatima. Ali ponavljam, mi sami ne možemo i potrebne su nam podsticajne mere jer poljoprivreda je grana koja sporo vraća uloženi kapital.

Šta planirate da uradite sa hotelima Grand i Konaci na Kopaoniku?

Hoteli Grand i Konaci su naša dugoročna onvesticija. Tenderom smo obavezani da postignemo četiri zvezdice u roku od dve godine u Grandu i mi planiramo da to završimo već ove godine. Sve sobe u Grandu biće renovirane do decembra 2009. dok će sa Konacima, koji su prilično ruinirani, ići teže i ja očekujem da u roku od dve godine i tamo dostignemo nivo od četiri zvezdice.

Suština koncepta i Konaka i Granda je produženje sezone na sedam meseci. Imaćemo top letnju i zimsku sezonu. Kao suštinu letnje sezone pravimo najveći velnes (wellness) centar u ovom delu Evrope. Sam velnes će biti na 2200 kvadrata, a fitnes deo će biti na oko 350-400 kvadrata.

Planiramo da to podignemo na nivo kakav postoji u Švajcarskoj ili u najboljim centrima u Americi, Austriji, Italiji, da se ne postidimo da nam dođu gosti iz inostranstva. Oni koji su letovali i zimovali po zimskim centrima u svetu imaće isto u Srbiji i nadam se po znatno pristupačnijoj ceni.