Monopolisti zabrinuti zbog novog zakona

Mi smo kao komisija do sada mogli samo da podnesemo prekršajne prijave sudovima, ali od dvadesetak takvih prijava, nijedna nije rezultirala oduzimanjem dela profita monopolistima. Novi zakon će omogućiti komisiji da sprovodi sankcije, odnosno da izriče novčane kazne koje idu i do 10 odsto godišnjeg prihoda kompanije. Tačnije, komisija će sada biti u obavezi da kada utvrdi povredu konkurencije, istovremeno izrekne i odgovarajuću kaznu. Dakle, nećemo biti nemoćni kao do sada, kada svi učesnici na tržištu znaju da im nijedan sudija za prekršaje neće izreći kaznu. To će se promeniti, novčanih kazni će biti, a monopolisti će sigurno voditi više računa o svom ponašanju. Verujem da su neki od njih već zabrinuti, jer su takve kazne u okruženju, poput BiH i Makedonije, urodile plodom. Sigurno im nije svejedno ako im nad glavom visi pretnja od deset odsto godišnjeg prihoda, kaže Marković-Bajalović, napominjući da je novi zakon proevropski i da doprinosi jačanju ove institucije.

Novina u ovom zakonu jeste i to što će komisija dobiti istražna ovlašćenja, odnosno moći će sama da prikuplja dokaze na osnovu kojih će odlučivati. To u praksi znači da ćemo moći da dobijamo sve podatke od drugih državnih institucija, ali isto tako i da sami pročešljamo dokumentaciju kompanija koje odbijaju da nam dostave traženu dokumentaciju.

Imali ste i određene primedbe na ovaj zakon. Je li resorni ministar Slobodan Milosavljević prihvatio vaše sugestije?

Saglasnost još nije postignuta oko rokova zastarelosti slučaja, koji je smanjen sa pet na tri godine, što je po mom mišljenju neopravdano. O tome još treba da razgovaramo sa ministrom.

Predlog od tri godine ide naruku učesnicima na tržištu, a naš interes je da rokovi budu duži jer, recimo, postupci otkrivanja kartela mogu da traju i po četiri, pet godina. Imali smo primedbe i na rokove u postupku kontrole koncentracija učesnika na tržištu. Tu je ministar Milosavljević prihvatio našu sugestiju da postupak traje najduže četiri meseca, ali da istražna faza, koja je za komisiju važna, traje tri meseca.

Hoće li građani osetiti ikakav boljitak zbog usvajanja ovog zakona, odnosno hoće li biti više konkurencije? Hoće, možda ne kratkoročno, ali na duži rok, sigurno da. Trenutno stanje na terenu i postojeće monopole sada ne možemo menjati. Stanje je takvo kakvo je. Kratkoročno ne možete očekivati da ćemo imati brzi dolazak konkurencije, ali dugoročno to može da se ostvari i pomoću ovog zakona. Ono što ćemo sigurno moći jeste da efikasnije utičemo na ponašanje učesnika na tržištu.

Kakva je trenutno situacija na tržištu, pre svega u maloprodaji prehrambene robe?

Komisija se bavila istraživanjem tržišta maloprodaje, i to pretežno prehrambenih proizvoda. Tu smo utvrdili da je prisutan monopol pre svega na tržištu Beograda. Ovo tržište je veoma značajno jer se jedna trećina ukupne potrošnje u Srbiji realizuje u Beogradu.Tu je utvrđeno da je u 2007. godini kompanija Delta pokrivala približno 70 odsto tržišta maloprodaje u Beogradu.

Prilikom istraživanja tržišta otkupa mleka utvrđeno je da kompanija Salford ima u Srbiji udeo od 47 odsto. Ne treba zaboraviti da proizvođači i dobavljači ne mogu da dođu do potrošača bez tih velikih trgovinskih lanaca, koji zahvaljujući svojoj kupovnoj snazi dobijaju niske otkupne cene, a istovremeno u maloprodaji zaračunavaju veliku maržu i samim tim imamo visoke cene. Tako korist od niske otkupne cene ne osete građani, već trgovinski lanci, kojima se slije enormna zarada.

Delta želi da kupi i Merkator. Ukoliko se to desi, koliki bi udeo na tržištu imala Delta?

Ukoliko bi realizovali tu kupovinu, morali bi da podnesu zahtev komisiji, ali do toga još nije došlo. Sasvim sigurno bi udeo ove kompanije još porastao, ali koliko, to sada ne znam.

Zašto još nema velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, koji nam se obećavaju već godinama? Da li to država čuva monopol?

Trgovinski lanci mogu da dođu na dva načina - da kupe neki postojeći lanac ili da izgrade svoje objekte. Iskustva iz prethodnih godina govore da trgovinski lanci dolaze tako što grade svoje objekte. Izuzeci su samo Merkator, koji je kupio "Rodić" i"Agrokor (vlasnik trgovinskog lanca "Idea"), koji je kupovao kompanije na jugu Srbije. Kada neko dolazi gradeći sopstvene objekte, to traje.

Ali činjenica je da država treba da donese set mera, od obezbeđenja odgovarajućih lokacija, preko omogućavanja kupovine građevinskog zemljišta do olakšanja komplikovane procedure, kako bi ti lanci došli.

Sada kada su lokacije u centru Beograda uglavnom zauzete, što znači da svakodnevna sitna kupovina namirnica ostaje u rukama domaćih lanaca, moguće je očekivati da veliki lanci dođu preko hipermarketa koji bi bili na obodu grada. To bi zahtevalo i promenu naših navika, i to tako da poput većine Evropljana idemo jednom nedeljno ili mesečno u veliku nabavku, pa i na obode grada.

Ali te mere Vlade mi čekamo godinama. Znači li to da je država mogla da uradi mnogo više?

Sasvim sigurno da je mogla, ne samo ova vlada, već i prethodne.

Kada ćemo se jeftinije hraniti, odnosno kada će cene namirnica pasti?

Ne tako brzo. Do toga će doći tek sa dolaskom velikih stranih lanaca, a na to ćemo čekati sigurno još dve-tri godine.

Ovih dana objavljeno je istraživanje Saveza ekonomista Srbije, koje kaže da je Beograd po ceni prehrambenih namirnica najjeftiniji u regionu. Građani nikako nemaju takav utisak. Šta vi kažete?

Ne znam ni za koga je rađena ta analiza, ni po kojoj metodologiji i na osnovu kojih podataka. Ono što znam jeste da su namirnice u BiH, gde često putujem poslom, jeftinije nego ovde. Tako i sami građani, koji putuju van Srbije, najbolje znaju da li je napolju nešto jeftinije ili ne.

Gde je još prisutan monopol u Srbiji? Sasvim sigurno u javnim preduzećima, gde imamo monopol ne samo na nivou Srbije već i na lokalnom nivou. Tako imamo monopol i u domenu komunalnih usluga, gde treba sprovesti liberalizaciju tržišta. To se odnosi praktično na sve usluge, od snabdevanja vodom, odnošenja smeća, parkiranja, održavanja zgrada…

EU insistira na liberalizaciji svih sektora privrede, pa i ovog, što ćemo i mi, ako želimo pridruživanje, morati da radimo.

Šta će ukidanje monopola javnih preduzeća značiti za građane?

Značiće niže cene struje, telefoniranja, odnošenja smeća i, naravno, mogućnost izbora. U Velikoj Britaniji, na primer, građani mogu da biraju ko će im biti distributer gasa, iako je infrastruktura jedna.

Gasovod pripada jednoj kompaniji, ali ima više distributera sa različitim cenama, paketima, povoljnostima. Isto je i sa strujom, gde više distributera koristi iste dalekovode, a građani biraju cene i uslove. To kod nas još nije ni na vidiku, a verujem da ćemo takve usluge imati tek za pet do deset godina.

Zbog čega ste se proglasili nenadležnim za ugovor o prodaji NIS-a Gaspromnjeftu?

Ugovor o prodaji NIS-a je međudržavnog karaktera i ratifikovan je u našoj skupštini septembra prošle godine.

Pošto su ratifikovani međunarodni sporazumi iznad domaćih zakona, tu komisija nije ni imala šta da odlučuje. Uopšte ne znam zašto je ugovorom bila predviđena obaveza pribavljanja saglasnosti od komisije, jer mi tu nismo ni imali mogućnosti da odlučujemo.