Kurs je ključ

Učestali su sastanci privrednika s predsednikom i premijerom. Kakve efekte možemo da očekujemo?

Ti susreti su dobra stvar. Makar zahvaljujući i krizi, uspostavili smo bolju komunikaciju s predsednikom i premijerom. Stekao sam utisak da nikada nije postojala veća želja vlasti da pomognu u privredi.

Šta su najveći problemi koje ste izložili državnom vrhu?

Nas u privredi najviše brinu likvidnost i sudbina dinara. Za privrednike je vrlo bitno da imamo stabilan kurs, koji ne mora da bude fiksni. Očekujemo da što pre dođe do stabilizacije kursa.

Koliko je, po vašoj oceni, realan kurs?

Moja procena je da bi evro trebalo da se zaustavi na 95 ili 100 dinara.

Koju ste ključnu meru za izlazak iz krize predložili Tadiću i Cvetkoviću?

Predlog privrednika je bio da se zadužimo dodatno bar dve milijarde evra na međunarodnom tržištu, čime bismo popravili kurs kao žarište svih problema, a istovremeno bismo rešili i pitanja inflacije, cena, plata, radnih mesta, održanja kupovne moći...

Kako vam izgleda paket mera koje je Vlada ponudila za ublažavanje krize? Čini mi se da Vlada pokušava da usliši sugestije privrede i pravilno interveniše kreditima i subvencijama kamate na kredite u domenu likvidnosti, očuvanja kupovne moći stanovništva, zaposlenosti i investicija. Jedna od namera je i sačuvati što veći broj preduzeća od propasti.

Dakle, zadovoljni ste?

Problem je u tome što je to premalo sredstava za tako ozbiljan paket mera. Ako prostom matematikom podelimo tih 122 milijardi dinara sa brojem građana, uvidećemo da se pomoć u privredi svodi na oko 170 evra po stanovniku. A Mađarska u privredi pomaže sa 2.500 evra po stanovniku. U tom programu nigde se ne pominje kurs kao ključni element naše ekonomije.

Hoćete li uzeti kredit?

Zašto da ne? Konkurisaće ”Soko Štark” kao veliki izvoznik.

Gde privrednici još vide izlaz?

Moramo da razvijamo dobre odnose sa svim okolnim zemljama sa područja CEFTA, posebno sa BiH i Crnom Gorom, jer nema kvalitetnije saradnje i bolje trgovine nego poslovati s komšijama.

Šta obični građani mogu da očekuju u 2009?

Ovo nije godina za investiranje i kapitalne odluke, ovo je godina za štednju i preživljavanje. Ovo bi mogla da bude prelomna godina za budućnost, jer nije nam potrebna ni dozvola Skupštine UN ni NATO da rešimo paradoksalne administrativne probleme kako bi Srbija postala meka za investiranje. Srbija mora 2009. da iskoristi da radi na sebi kako bismo spremno dočekali investicioni bum koji će doći narednih godina.

Hoćete li otpuštati radnike u ”Soko Štarku”? Trudićemo se da čuvamo radna mesta. Ako bude potrebno, pre sam za model slovenačkog ”Gorenja”, gde su umesto otpuštanja 10 odsto ljudi svim zaposlenima smanjili plate za 10 odsto.

Strahujete li od štrajkova?

Nije vreme za štrajkove, a da je prošao Opšti kolektivni ugovor mi bismo bankrotirali. Svi moramo da podelimo krizu. Ovo je godina gorkih pilula.

Ima li bojazni od pada prihoda ”Soko Štarka”?

Naravno. Iako smo planirali ambiciozan rast, bio bih zadovoljan sa bar jedan odsto rasta.

Hoće li poskupeti konditorski proizvodi?

Nema razloga za povećanje cena ako ne poskupe kakao i ostale sirovine koje su vezane za uvoz. I, naravno, biće poskupljenja ako se poveća PDV.

A šta će biti sa cenom ”grand” kafe?

I zbog kursa i zbog povećanja cene sirove kafe u Brazilu doći će do povećanja maloprodajne cene, pošto smo naše veleprodajne cene od 20. januara morali da povećamo za 10 odsto.