"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Izvor: Danas
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

“U Paraćinu se gradi poslovno stambeni objekti u kojima je 25 hiljada kvadrata namenjen tržištu, odnosno za prodaju. U "Beogradu na vodi" gradi se 300.000 kvadrata, ali ako uzmemo da je Paraćin 30 puta manji od Beograda, to znači da se u Paraćinu gradi dva i po puta više, naveo je Paunović”, na predstavljanju istraživanja u beogradskom Medija centru.

Kao primer, koliko se očekuje da država i opština daju stranom investitoru, a koliko će ljudi biti zaposleno zauzvrat, takođe je naveo slučaj jedne strane kompanije koja je trebalo da ulaže u Paraćin.

“To je klasična priča o stranom investitoru, dakle on zapošljava manuelne radnike na jednostavnim poslovima, bez visoke tehnologije, dobija 10 miliona evra subvencija plus još tri miliona evra, koje po njegovom zahtevu treba opština da uloži u infrrastrukturu, kao i 7 hektara građevinskog zemljšta”, kaže Paunović.

“Za halu od 15 hiljada kvadrata opština treba da uzme poslovni kredit kako bi obezbedila generatore u slučaju nestanka struje, i tako dalje. Investitor zakupljuje halu na deset godina, sve u svemu država i opština mu daju oko 25 miliona evra, a efekat je 1.500 radnih mesta, ali na nivou regiona, dakle njih 700 je iz Paraćina, ostali su iz Jagodine, Ćurpije... Imamo dakle 700 novozaposlenih, dok su naša srednja i mala preduzeća koja već posluju na tržišu u našoj opštini zaposlili 600 ljudi u istom vremenskom peridu. Da li treba ukazati o kakvoj anomaliji je reč i koliko treba preispitati politiku podsticaja na nivou Srbije”, naveo je Paunović.

Dodao je da srednja i mala preduzeća iz paraćinske opštine uz to još, usled borbe za tržište, moraju i dalje da ulažu u sticanje novih znanja i usvajanje novih tehnologija.

“Strani investitor sem poreza i dažbina koje plati, sav svoj profit iznosi iz zemlje”, ukazao je Paunović, dodajući da nije sporno da strani i domaći investitori treba da budu jednaki pred zakonom, ali da država i lokalne samouprave moraju bolje da analiziraju prilikom dodele podsticaja, šta im zaista donosi privredni razvoj i zaposlenost.

Saša Paunović istakao je da su u opštini Paraćin takse kao i u svim drugim opštinama u Srbiji, jer su već godinama sve lokalne takse propisane i određene zakonima. “U prethodnoj godini mala i srednja preduzeća na teritoriji opštine Paraćin zaposlila su 320 novih radnika, dok je ukupan broj novozaposlenih, u ovom sektoru, u prethodnih sedmanest godina oko 2.700.”

U prilog ovim zaključcima Paunović je novinarima detaljno predstavio rezultate istraživanja, koje je sprovedeno od 2000. do 2017. godine na teritoriji opštine Paraćin, u organizaciji udruženja preduzetnika iz Paraćina, uz podršku Opštine Paraćin i Regionalne agencije za razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Kako je istakao, cilj je bio da se tačno ustanove pravci kretanja u oblasti zaposlenosti, efekti tranzicionih dešavanja, kao i efekti direktnih stranih investicija na zapošljavanje.

U istraživanju je uzeto u obzir i smanjenje broja stanovnika grada i opštine u ovom periodu, koje beleže i druge opštine u Srbiji, kao i tri talasa tranzicije, u kojima su nestala velika državna preduzeća. Paunović je istakao da se Paraćin nalazi na 16. mestu od 165 opština u Srbiji po broju stranih investicija, u period od 2000. do 2012. godine a 108. je na skali kada se gleda smanjenje broja stanovnika.

Najveći udar nezaposlenosti u Paraćinu je bio 2013. godine. Najveći izvor nezaposlenih jesu bivša socijalistička preduzeća, poput Štofare, Srpske fabrike stakla i Fabrike cementa Novi Popovac u kojima je, nakon privatizacije i stečaja, bez posla ostalo preko sedam hiljada radnika.

Što se tiče manjih društvenih preduzeća, neka od njih, poput Paraćinke‚ i Budućnosti, nastavila su sa poslovanjem i posle privatizacije ili prodaje kroz stečaj, sa manjim brojem radnika, istim obimom proizvodnje i novim tehnologijama. Tu nije bilo gubitaka u zaposlenosti i tako sada na primer imamo Čokolend i druge konditorske firme. Umesto onih društvenih preduzeća koja su prestala sa radom, osnovan je veliki brojih novih privatnih mikro, malih i srednjih privrednih društava koja zapošljavaju isti i veći broj radnika.

Nova privredna društva i preduzetnici u profitabilnijim proivrednim delatnostima, poput proizvodnje bezalkoholnih pića, mesa i suhomesnatih proizvoda, koje do njihovog osnivanja nisu postojale na teritoriji opštine Paraćin, zaposlila su veliki broj radnika, objasnio je Paunović.

Kao primer neuspešnog dolaska stranog investitora on je naveo i primer Štofare koju je preuzela italijanska kompanija, koja je ubrzo posle toga u Italiji bankrotirala.

Istraživanjem je zaključeno da je u poslednje četiri godine zabeležen pad nezaposlenosti u Paraćinu, koji se ogleda u malim i srednjim preduzećima. Kako navodi predsednik opštine Paraćin, reč je o preduzećima koja su fleksibilnija i podložnija promenama na tržištu. "Dok mala i srednja preduzeća uspevaju da zaposle šesto stanovnika, bez subvencija, strani investitori zapošljavaju stotinu manje, uz velike novčane nadoknade, a ne proizvode bolje efekte i ne donose novine'', ponovio je on.

Prati B92 na Viberu

Analiza

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?“. I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Analiza petak 1.09. 11:55 Komentara: 3
strana 1 od 53 idi na stranu