Srbija kešles: Jednom plati elektronski, ne vraća se šalteru

Kada u zemlji u kojoj jedna od najvećih banaka zapošljava na stotine ljudi da samo broje novac, najviši zvaničnici najave da tome napokon mora doći kraj, postavi se logično pitanje – kako brzo i bezbolno prevesti, pre svega, svest ljudi da umesto u banku idu na bankomat, laptop ili mobilni telefon.

Vesna BjelićIzvor: B92
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Nagde u isto vreme kada je Švedska najavila da proteruje keš i prelazi samo na kartice, srpska premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Dušan Vujović su u sukcesivnim izjavama i srpsku ekonomiju proglasili kao onu koja će putem, kako su naveli, kešles ekonomije.

Iako okosnicu modernistički ocenjenog programa nove srpske premijerke čini digitalizacija, Srbija je, prema ocenama sagovornika B92 Biz i dalje dominantno analogna, što se jasno vidi i iz priznanja ministra Vujovića, da se, ne slučajno, u državnim Poštanskoj štedionici kao i Pošti Srbije stotine ljudi angažuje samo kao brojači para.

Čini se, Srbija krade uspešan recept od Šveđana. Bankari i ekonomisti uglavnom pozdravljaju inicijativu ali misle da nam je potrebno još vremena da bismo bili zemlja bez gotovog novca, pre svega, kažu, nedostaje nam edukacija, digitalizacija...

„Takva inicijativa je uvek dobrodošla jer doprinosi smanjenju sive ekonomije gde procene još uvek govore da je to kod nas na značajno višem nivou u odnosu na razvijene privrede“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Prema njegovim rečima, za takav „poduhvat“ nisu potrebni posebni preduslovi, već samo više volje:

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Ministar finansija rekao je da keš pogoduje crnoj ekomoniji i izneo podatak da Pošta i Poštanska štedionica imaju stotine ljudi koji samo broje novac. Kako bi se to moglo promeniti i koji bi to podsticaji klijentima bili najbolji način da više koriste kartice a manje keš? „Srbija je još uvek oslonjena na tradicionalno bankarstvo, koje se nije mnogo promenilo u odnosu na ono od pre 30-40 godina. Još uvek se većina transakcija radi u filijalama, iako to zahteva gomilu papira, procedura, administrativnih troškova. Tu se ne može naći prostora za smanjenje operativnih troškova, koji kasnije diktiraju ostale troškove i klijenata iskazane kroz bankarske usluge i proizvode. Upravo kroz digitalizaciju se unapređuju procesi i optimizuju operativni troškovi, što je i cilj finansijskog poslovanja u globalu. Jedan od koraka ka tome je i više korišćenje novih kanala plaćanja“, kažu iz Adiko banke.

Banke sa svoje strane treba da učine dodatni napor u smislu različitih kartičnih i drugih proizvoda vezano za e-banking. Da motivišu i ohrabre građane u smislu većeg korišćenja ovih proizvoda. Svakako da edukacija predstavlja značajan deo u svemu tome. One čine napor u smislu da reklamiraju proizvode, ali svakako treba te napore intenzivirati“.

Predsednik Izvršnog odbora NLB banke Branko Greganović je saglasan, pozdravlja inicijativu jer korišćenje kartica, uopšte elektronskog bankarstva i drugih opcija bezgotovinskog plaćanja, pre svega olakšava život.

Veruje da neće proći puno vremena dok onlajn plaćanja postanu preovlađujući način plaćanja.

„Digitalizacija nije nešto što treba da se desi u nekoj budućnosti, ona je proces koji već uveliko traje u svim segmentima života, a banke su među prvim institucijama koje su prepoznale potencijal digitalizacije i kreirale proizvode i usluge kojim su odgovorile na nove trendove“.

„Trend je povećanje korišćenja usluga mbankinga i verujemo da će se on nastaviti i u narednom periodu. Drago nam je što se Narodna banka Srbije saglasila sa implementacijom instant što znači da će klijentima digitalne transakcije novca biti omogućene 365 dana u godini 24 sata. Praktično to znači da će svaki klijent moći da putem mbanking plati račun, recimo u restoranu, i da se on pojavi na računu ugostitelja u roku od nekoliko desetina sekundi“, kažu iz Adiko banke.

Navode da će ubrzavanje tokova novca povećati efikasnost platnog prometa da implementacijom takvih inicijativa dolazimo na listu naprednih zemalja koja uvode tehnološka rešenja iznad standarda Evropske unije.

Greganović smatra da smo na dobrom putu:

„Još uvek ima dosta građana koji su navikli na korišćenje keša, koji vole da dođu u ekspozituru i da posao koji imaju završe u gotovini i u direktnoj komunikaciji sa bankarom, ali je sve veći broj korisnika bankarskih proizvoda i usluga koji radije koriste mogućnost da to urade onlajn, bez odlaska u banku“.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Kako kaže, kartice su već postale standard, pa ih veliki broj građana koristi za svakodnevne kupovine, kao i za kupovinu nameštaja, bele tehnike i slično kada su u pitanju kreditne kartice. I elektronsko bankarstvo je sve zastupljenije, tvrdi.

„Iako kod dela građana postoji skepsa prema e-bankingu, iskustva pokazuju da klijent koji jednom iskoristi prednosti elektronskog bankarstva za na primer, plaćanje računa, više se ne vraća na šalter. Pored značajne uštede vremena, kojeg danas imamo sve manje, razlike u troškovima koje klijenti ostvaruju su svakako dodatna motivacija“, kaže Greganović.

A ko može najviše da profitira, odnosno uštedi?

„Dobitnici su svi građani i država, a gubitnici su učesnici u sivoj ekonomiji“, kaže Grubišić.

„Mnogo stvari postoji u administraciji koje bi mogle da se digitalizuju kako bi privreda mogla brže da završava poslove. Sigurno jedan od koraka u cilju štednje jeste proces smanjenja neophodne dokumentacije. Primera radi, u našoj banci se ranije za otvaranje jednog paketa računa trošilo 60 papira, a danas manje od deset. Izračunali smo da smo uštedeli 30.000 radnih sati samo u tom poslu. Smanjenjem učešća keša postoji prostor za dodatne uštede, a samim tim i mogućnost za podsticaje koje Vlada može pružiti privredi“, iz Adiko banke.

Grubišić ima i savet kako bi se građani mogli stimulisati:

„Moguće su neke nagradne igre kao promotivne aktivnosti kao recimo da svi koji plate putem određenih kartica automatski učestvuju kao kandidati za neku nagradu. Dolaze u obzir i druge promotivne aktivnosti“.

Kako Vi plaćate možete odgovoriti u anketi:

Prati B92 na Viberu

Analiza

"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Analiza četvrtak 2.11. 08:51 Komentara: 17

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?“. I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Analiza petak 1.09. 11:55 Komentara: 3
strana 1 od 53 idi na stranu