Na drugi pogled: Nije Nemačka ono što se misli

Na prvi pogled, nemačkoj ekonomiji odlično ide i Nemci bi mogli da se pitaju zašto menjati nešto u Berlinu. Ali na drugi pogled je i u privredi mnogo toga što bi moglo neugodno da iznenadi Angelu Merkel.

Izvor: Deutche Welle
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Prvi utisak je da ide odlično: nemačka privreda solidno raste (1,9 odsto u 2016), stopa nezaposlenosti već decenijama nije bila tako niska; nikad nije bilo toliko prihoda od poreza, ministar finansija može da izađe na kraj sa budžetom i bez novih dugova. I u firmama vlada optimizam, a njihovi proizvodi – od automobila preko mašina pa do farmaceutskih proizvoda – odlično se prodaju u inostranstvu.

Ali nije baš sve tako sjajno: ozbiljan problem predstavlja loša infrastruktura u Nemačkoj: putevi širom zemlje su puni rupa, mostovi su dotrajali, a i škole su u jadnom stanju. To je „glavna slabost Nemačke“ piše i u zaključku komisije stručnjaka koja je po nalogu vlade i ministarstva privrede 2014. analizirala stanje infrastrukture. A u protekle tri godine je stanje postalo – još gore.

Putevi i pruge, škole i internet...

Dok se drugde javnost uzbuđuje zbog zastoja u sezoni godišnjih odmora, u Nemačkoj ima više od 1.900 zastoja na putevima – svakog dana, izbrojao je auto-moto klub ADAC! Kada je reč o železničkom saobraćaju, ne prođe dan bez kašnjenja i potpunog ukidanja pojedinih kompozicija; u gradskom i međugradskom javnom prevozu je u pravilu – još gore.

Ili uzmimo za primer vaspitanje i obrazovanje: roditelji svakog desetog malog deteta ne mogu da nađu mesto u obdaništu, iako zakonski imaju pravo na to. Škole su trošne, roditelji često dobijaju pozive na „dobrovoljni rad“ – krečenje i uređivanje učionica. Ili: trenutno je u ovoj zemlji 1.041 javni i gradski bazena ili već zatvoren, ili će zbog dotrajalosti i nedostatka novca ubrzo morati da bude zatvoren.

„Javni izdaci se smanjuju, mnoge javne usluge su postale žrtve mera štednje ili su privatizovane a povećane su i cene korišćenja“ takvih javnih prostora, žale se i predstavnici sindikata izveštaju Eskpertske komisije.

To nisu tek subjektivni utisci: kada je reč o izdacima za obrazovanje, po statistikama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) za 35 razvijenih zemalja, Nemačka se približava dnu lestvice. U proseku se u tim zemljama izdvaja 5,2 odsto BDP, u Nemačkoj – 4,3 odsto.

Još je tužnije stanje u digitalnoj infrastrukturi: internet brzog protoka putem optičkog kabla u zemljama OESR ima oko 20 odsto korisnika, Japan i Južna Koreja su tu rekorderi sa 75 odsto, ali i zemlje Skandinavije, uključujući i „nove“ zemlje EU na Baltiku su daleko odmakle. A država koja se hvali svojom „Industrijom 4.0“? Koliko je korisnika obuhvaćeno u Nemačkoj? Tačno – 1,6 odsto!

Zato Nemačka već pada na tabeli privredne konkurentnosti i to više nije zabavno ni ovdašnjoj industriji, i preduzetnicima, ni biračima koji će ove jeseni izaći na izbore za nemački parlament.

A koliko imam u džepu?

Može se reći da mnoge birače zapravo ne zanima „velika ekonomija“ i da ne razumeju značenje ekonomskih pokazatelja dok su im puni novčanici. U periodu od 2000. do 2011. je Nemcima realno, dakle ako se odbije inflacija, ostajalo u džepu 1,8 odsto manje nego na početku tog perioda! Za razliku od Nemaca, Danci, Britanci, Francuzi ili Amerikanci su u tom razdoblju mogli da se raduju povećanju prihoda od 10 do 16 odsto. Naravno, to pre svega pogađa srednji sloj – koji se i na političkoj lestvici u prvom redu postavlja kao „centar“. A njemu preti odumiranje: „Statistička sredina se po svojim prihodima se ravnomerno smanjuje“, piše istraživanju Instituta za rad Univerziteta Duizburg-Esen.

Jer dok sredina nestaje, rastu prihodi onih imućnijih – i broj onih koji sve manje zarađuju. „Ukupno gledano, ovi nalazi pokazuju sve veću neravnomernost u raspodeli prihoda“, pišu analitičari. Jer koliko god se Berlin hvalio stopom zaposlenosti, Nemačka ima najveći udeo onih koji rade za platu koja iznosi svega dve trećine prosečne zarade ili manje. Tu je 23 odsto takvih zaposlenih, dok je ne samo u Danskoj ili Finskoj, nego i u Italiji ili Francuskoj takvih ispod 10 odsto, u Belgiji i Švedskoj čak i manje od pet odsto.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Čak i statistike o nezaposlenosti, ako se malo bolje pogledaju i povežu sa nekim drugim podacima, pokazuju dramatičnu sliku. Zvanično je obavljeno da je ovog maja bilo manje od dva i po miliona osoba bez posla. Ali kako to onda povezati sa statistikom prema kojoj čak 6,2 miliona osoba zavisi od pomoći države? Radi se o čitavoj armiji građana koji rade, ali koji svojom platom ne mogu da izdržavaju sebe i svoje porodice. Jer broj onih koji primaju pomoć od velike reforme socijalnih sistema pomoći nije ni izdaleka pao toliko koliko je na papiru pao broj nezaposlenih.

Dve strane medalje

Otvorenih pitanja ima napretek: da li da vlada otvori blagajnu za infrastrukturu i obrazovanje? Ili da sa tim pričeka do recesije da bi joj to poslužilo kao svojevrsni New Deal? Treba li spustiti poreze – i kome? Ako uopšte, onda „pošteno“ i svima kao što i ovaj puta najavljuje CDU Angele Merkel? Ili pre svega onima sa srednjim i nižim prihodima, a bogataši da plaćaju i više – o tome razmišljaju Socijaldemokrate. I kako uopšte postići „novu socijalnu pravdu“, o kojoj govore stranke levice uoči izbora?

A onda su tu i „velike“ teme koje nužno zadiru i u privredu i opterećuju blagajnu: izdaci za izbeglice i došljake, pa troškovi okretanja ekološkoj energiji. Ne treba zaboraviti i teret za nemačke građane ako se doista uvedu „evropske“ obveznice, teško će biti da se izbegne još jedan otpis dugova Grčkoj... Mnogo je olujnih oblaka na horizontu.

Jedno je sigurno: čak ni u Nemačkoj stanje u privredi neće biti potpuno pouzdani pokazatelj za to ko će slaviti nakon ovih izbora za Bundestag.

Prati B92 na Viberu

Analiza

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?“. I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Analiza petak 1.09. 11:55 Komentara: 3

Da li se Kragujevac seli u Saharu?

Da li se era jeftine radne snage u centralnoj Evropi bliži kraju i da li će to rezultirati daljim seljenjem proizvodnje velikih zapadnih kompanija na istok i jug u potrazi za novom jeftinom radnom snagom?

Analiza sreda 2.08. 18:18 Komentara: 9

Rušenje mita o “bacanju novca”: Zašto najam a ne kupovina

Za mnoge je kupovina doma konačna potvrda da su se ostvarili kao osoba, da su spremni zasnovati porodicu, “skrasiti se”. U SAD to je bila ključna komponenta tzv. “Američkog sna” koji je ostatak sveta pokušao što bolje primeniti. O tome koliko je američki san bio prisutan u stvarnosti, a koliko je bio samo san, predmet je jedne druge velike debate, ali ovog puta fokusiraćemo se samo na ključnu komponentu – kupovinu vlastitog doma. Stvari su se po tom pitanju poprilično promenile – mnogi stručnjaci ukazuju na to da kupovina stana, ili kuće, više nije pametna investicija, dok neki od njih tvrde kako je takav potez čak ravan finansijskom samoubistvu. Većina ih je u pravu, svidelo se nama to ili ne. Danas ćemo razgovarati o ključnim razlozima zašto je bolje stan iznajmiti umesto kupiti ga, ali bez obzira koliko pritom razloga naveli moramo imati na umu da mnogi na ovo pitanje ne gledaju, kako bi trebalo, racionalno, već često emotivno. Koncepcija “ostvarene osobe” koja poseduje nekretninu u vlasništvu urezana je duboko u samo društvo i neće tek tako nestati, bez obzira na argumente.

Analiza subota 22.07. 11:33 Komentara: 78
strana 1 od 53 idi na stranu