Zlatni kamen o vratu države

Od svih državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih tekućih obaveza, poput računa za električnu energiju, kažu iz Fiskalnog saveta. Jedino ispravno je da se, ukoliko država i dalje bude dozvoljavala takvu poslovnu politiku, u budžetu transparentno prikaže koliko tačno iznosi pomoć RTB-u Planom državnog budžeta za 2017. godinu predviđeno je da Rudarsko-topioničarski basen Bor dobije pomoć od dve milijarde dinara, kako bi kompanija održala likvidnost dok se ne vidi hoće li biti uspešan pokušaj pronalaska strateškog partnera. To što je Vlada Srbije uspela da ubedi Međunarodni monetarni fond da se saglasi sa subvencionisanjem RTB-a, uprkos zabrani davanja budžetskog novca preduzećima u restrukturiranju, može da znači da ima ozbiljne garancije da će neki veliki svetski investitor naći interes do počne poslovanje u Boru.

Priželjkuje se da problemi RTB-a budu rešeni na sličan način kao što je urađeno sa Železarom Smederevo, čiju imovinu je sredinom prošle godine kupila kineska kompanija Hestil. Kao kandidati za preuzimanje RTB-a spominju se dve kineske kompanije, Liten i Pauer Čajna, a kineski zvaničnici ne kriju da su uključeni u procene šta bi za Kinu i neku od njenih najvećih kompanija posle ulaska u proizvodnju čelika u Srbiji značio ulazak i u preradu bakra. Srpski premijer Aleksandar Vučić traži na sve strane kupca za RTB, ali veruje da su Kinezi ti koji u ovom trenutku jedini mogu biti spasioci i na sve načine ubeđuje kineskog premijera Li Kećijanga da mu pomogne kako Bor ne bi izgubio oko 5.000 radnih mesta.

RTB je veliki gubitaš i finansijsko stanje u tom preduzeću je, prema priznanju Vučića, gore nego što se mislilo i ima rukovodstvo koje je povlačilo loše poslovne poteze. I analiza američke konsultantske kuće Mekinsi ukazala je da se kompanijom loše rukovodi i da hitno mora biti uveden profesionalni menadžment. Na mestu generalnog direktora od 2008. godine je Blagoje Spaskovski koji je bio uspešniji u prelasku iz jedne u drugu političku partiju, nego u upravljanju tako velikim sistemom.

RTB, kako su procenili stručnjaci Mekinsija, može da preživi ukoliko se promeni način upravljanja i pronađe strateški partner spreman da u nove rudnike uloži nekoliko stotina miliona evra, i to uz smanjenje broja zaposlenih za 1.200. Izbor profesionalnog menadžmenta i smanjenje troškova proizvodnje odavno je trebalo da bude recept bar za pokušaj spasavanja RTB-a, ali su to izbegavale sve prethodne vlade iako nijedna nije bila zadovoljna radom Spaskovskog, čoveka za kojeg kažu da skoro čitava Bor drži pod kontrolom.

Bakar težak kao olovo

Po oceni Fiskalnog saveta, u grupi državnih preduzeća koja posluju sa gubitkom najveći fiskalni rizik predstavlja RTB, koji se trenutno održava u životu zahvaljujući pomoči države, tako što mu ona toleriše neplaćanje nekih tekućih obaveza, poput računa za električnu energiju. Jedino ispravno je, kako je preporučio Savet, da se, ukoliko država i dalje bude dozvoljavala takvu poslovnu politiku, u budžetu transparentno prikaže koliko tačno iznosi pomoć RTB-u.

Savet je upozorio i da RTB ne sprovodi reformske mere, predviđene Unapred pripremljenim planom reogranizacije (UPPR) koji je od letos u primeni. Jedna od tih mera je smanjenje broja zaposlenih i do kraja godine preduzeće treba da napusti više od 400 radnika, a druga je promena menadžmenta koja je bila planirana za drugu polovinu 2016. godine. Izostale su bilo kakve suštinske promene u poslovanju, zbog čega usvojeni plan reogranizacije predstavlja samo prividno, i po svemu sudeći neodrživo rešenje, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

U program restrukturiranja duga od 1,2 milijarde evra, najvećeg do sada u Srbiji, uključeni su matično preduzeće, Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i rafinacija. Taj program predviđa smanjenje broja zaposlenih sa sadašnjih oko 4.700 na 3.500 u narednih osam godina, koliko bi trajala otplata dugova, a moguće je i otpuštanje i većeg broja zaposlenih. Nadležne državne institucije su pocenile da se otpisom dugova RTB-u ni na koji način ne remeti konkurencija na tržištu jer je RTB jedini rudnik bakra u državi i jedini koji ima topionicu, tako da kompanija ne može biti privilegovana ako joj država pomogne.

Država je po osnovu tog programa otpisala RTB-u oko 900 miliona evra duga i to je cena koja se plati, kako smatraju stručnjaci, kada se iz kompanije kakva je RTB izbace struka i nauka, a njhovo mesto zauzme politika, korupcija i kriminal. Preostalih oko 300 miliona evra trebalo bi da RTB otplaćuje sedam godina, posle jedne godine počeka. Otpisani dugovi su nastali pre više decenija kada su uzimani krediti bez jasnih poslovnih planova i koji nisu otplaćivani, nisu plaćani ni energenti, porezi i diprinosi, kao ni takse za iskopanu rudu.

Niska cena bakra

Dug koji RTB treba da otplati je uglavnom po osnovu kredita od kanadske EDC banke, koji je uzet za izgradnju nove Topionice i rafinacije koja je je koštala oko 300 miliona era, umesto 175 miliona, kako je bilo planirano, a puštena je u rad krajem 2014. godine. Taj dug nije moguće vraćati iz tekućeg poslovanja, jer je u prošloj godini prihod RTB-a bio svega 24,3 milijarde dinara, iako je rukovodstvo kompanije saopštilo da se prvi put nakon 16 godina proizvodi punim kapacitetom i da je proizvedeno 46.786 tona bakra. Niska cena bakra i ogromna dugovanja i dalje su prepreka da i posle otpisa ogromnog duga RTB izađe iz finansijske krize.

RTB godišnje pravi gubitak od oko 100 miliona evra i nije mogao da bude u plusu ni kada je cena bakra bila 10.000 dolara po toni, odnosno 11.000 dolara 2011. godine, a kamoli sada kada je više nego duplo manja i očigledno je da je jedino rešenje da ga kupi neki veliki investitor. Do sada su bila tri pokušaja privatizacije RTB-a, ali na prvom i drugom rumunska, odnosno austrijska firma koje su dale ponudu nisu uplatile novac, a na trećem tenderu nije bilo ponuda.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je za "Novu ekonomiju“ rekao da je "pomalo optimista“ da postoji rešenje za RTB, u slučaju da neka velika kineska kompanija odluči da ga preuzme.

"Za RTB i državu bi bilo najbolje da Kinezi nađu interes da dođu u Bor, kao što su došli i u Smederevo. Slučaj RTB je sa jedne strane mnogo komplikovaniji nego što je bila situacija sa Železarom pre nego je njenu imovinu kupio kineski Hestil, a sa druge strane je lakši jer borska kampanija ima neke prednosti u odnosu na čeličanu“, kazao je Savić.

Po njegovom tumačenju, Železara je morala da uvozi sirovine za preradu, a RTB ima svoju rudu i to značajna nalazišta bakra i nusproizvoda, poput zlata i srebra, i zbog toga veliki investitori mogu naći dugoročan interes da ulažu u tu kompaniju. Međutim, finansijski problemi RTB su mnogo veći nego što ih je imala Železara pre dolaska Kineza.

Sve je tehnološki prevaziđeno

"Železara nije imala velike dugove pre dolaska Hestila jer je država 2003. godine, da bi to preduzeće kupio američki Ju-Es stil, preuzela dugove od 1,7 milijardi dolara. RTB je sada u lošoj finansijskoj situaciji, i pored toga što će po osnovu usvojenog UPPR-a država preuzeti njegove dugove od oko 900 miliona evra. Većina tog novca neće morati da se namiruje iz budžeta, jer su to dugovi RTB-a prema državnim firmama i za porez, ali će to dovesti u problem ta javna preduzeća koja imaju velika potraživanja od borske kompanije. Pitanje je kako će RTB vraćati preostali dug kada je njegov godišnji prihod 24 milijarde dinara“, rekao je Savić.

U RTB-u je, kako je dodao, sve osim Topinice tehnološki prevaziđeno, otišli su ljudi koji su znali da rade, pokidane su veze i sa dobavljačima i sa kupcima, pa je praktično van tržišne utakmice. Nije se mnogo radilo na otkivci, odnosno na novim nalazištima i skidanju jalovine. Sa nekadašnjom preradom od 140.000 tona bakra preuduzeće je iz tekuće proizvodnje moglo da podmiruje sve troškove, a sada je to palo na 30.000 tona i eventualni kupac će morati da povećava proizvodnju i smanjuje fiksne troškove.

"Kinezi to mogu, ali je pitanje da li hoće. RTB nije interesantan investitorima sa Zapada, koji procenjuju koliki će im biti profit i kad ga nema odmah odlaze, kao što je bio slučaj sa Ju-Es stilom koji je napustio Železaru. Kineski investitori malo drugačije procenjuju gde i u šta će ulagati i u tome im pomaže država, ili preko državne banke sa povoljnim kreditima ili direktnim subvencijama ako procene da je to strateški interes. Kina je zemlja u ekspanziji i koristi jednu trećinu svih strateških materijala. Pitanje je samo da li će se u Boru poklopiti interesi Kine i Srbije, slično kao u Smederevu. RTB može biti dobra investicija za one koji znaju da rade u toj delatnosti. Dobra vest je da u Srbiji počinje da posluje Kineska banka, jedna od najvećih u svetu, što nagoveštava da je u dugoročnim planovima Kine dobro pozicioniranje u srpskoj industriji. Kockice se slažu i možda dolaze bolji dani za RTB“, smatra Savić.

Podržavljenje RTB-a je, tvrdi on, put u propast jer država ne može da organizuje proizvodnju u takvom kombinatu, kojem trebaju nova tržišta. Kinezi imaju ta tržišta pa bi mnogi, a ne samo premijer, i bukvalno trebalo da ih mole na kolenima da naprave računici po kojoj bi im bilo isplativo da preuzmu i borski rudarski basen. Pogotovo što je Srbija zauzela važno mesto u kineskom projektu širenja ka Evropi i Africi "Jedan pojas, jedna put“, za koji je u narednih 35 godina opredeljeno oko 900 milijardi evra. Možda će na mapi "novog puta svile“ biti mesta i za RTB.