Zašto cena nafte od 20$ i nije tako loša

Ali u kontekstu promene u toleranciji rizika investitora, on je i dalje skeptičan dok ne vidimo pravu rasprodaju koja će doći glave svima i zbog koje će svi biti veoma pesimistični, što će po njegovom mišljenju biti oko 20, 22 dolara za barel. To uključuje kašnjenja u plaćanju obaveza i mnogo frustracija na tržištu, a mi smo svakako mnogo bliže dnu nego što smo bili kada je počela godina. Tehnički posmatrano, kako navodi Jakobsen, savršeno bi nam odgovaralo kada bismo mogli da pređemo na 20, 22 dolara za barel i ako bismo uzeli WTI naftu pre nego što cena krene naviše. To bi na neki način očistilo duge spekulativne pozicije i temeljni proces koji je već na snazi u naftnoj industriji i energetskom sektoru uopšte će eskalirati u skladu sa posledicama. Sada se svi ponašaju kao da idu u crkvu nedeljom i mole se da se tržište stabilizuje i krene naviše. Naravno, to je delimično ono što OPEK i zemlje koje nisu članice ove organizacije pokušavaju da postignu, ali u osnovi Jakobsen misli da je potrebno da se smanji proizvodnja ili poveća potražnja.

Povećana potražnja sada izgleda daleko dok većina velikih ekonomija i dalje relativno sporo raste.

Povezanost ove teme sa dolarom je veoma velika pogotovu što smo, kako podseća Jakobsen, videli kako dolar raste tokom ove godine, i postaje veoma jak što je veoma negativno uticalo na robe na berzi i kamatne stope. Dakle, sve u svemu to je kombinacija negativnog uticaja dolara jer ova pojava veoma utiče na početno ulaganje. Ono nažalost nije malo i nije zamenilo negativne uticaje širom ove grane industrije, jer bi u energetskom sektoru mogli da imamo povećanje kašnjenja u plaćanju obaveza kada je reč o bankrotu kompanija, što podrazumeva Poglavlje 11. Tako da sada nismo potrošili novac od štednje koji smo planirali da potrošimo a finansijske nevolje bez pražnjenja naftne industrije tek treba da vidimo i šta je to što donekle cirkuliše na tržištu u vezi sa rizikom sve dok god su cene nafte na nižem nivou, zaključuje Jakobsen.