Socijalni program preko sive ekonomije

Pre neku godinu na Kopaoniku, tokom takozvanog „srpskog Davosa" odnosno tradicionalnog biznis foruma na koji se sjati sva poslovna i državna elita, kako svedoči jedan domaći privrednik, pola Vlade Srbije se veselilo u jednom restoranu, a da nisu videli ni jedan jedini fiskalni račun.

Iz ove kratke priče mogao bi se izvući zaključak kako je moguće da se i dalje u Srbiji oko 30 odsto BDP-a prometuje u sivim i crnim kanalima. Toliki procenat preduzeća dakle ne plaća porez, ne ispunjava zdravstvene i bezbednosne standard. Zašto ljudi masovno nemaju zdravstvene knjižice, o radnom stažu da ne govorimo, pa zato što rade na crno. Sad smo, pomislićete, otkrili toplu vodu. U tome i jeste problem.

Ako je 1990-ih za vreme sankcija i hiperinflacije siva ili takozvana „neformalna" ekonomija bila i preko 50 odsto BDP-a i možda bila i način da ljudi prežive, pa čak se i država uveliko time bavila, 15 godina nakon demokratskih promena u srpskoj javnosti se vode iste diskusije, donose novi zakoni, spremaju strategije, ali u stvarnosti se malo šta menja.

Trenutno je pri kraju izrada najnovijeg nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. U radnom telu koji čine predstavnici Vlade, institucija koje su zadužene za suzbijanje sive ekonomije, zatim Poreska uprava, Uprava carina, Tržišna inspekcija, Republički sekretarijat za javne politike, kao i predstavnici privrede, preko NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju.

Kada program bude završen, on ide pred Koordinaciono telo Vlade koje vodi ministarka Kori Udovički, a koji čine još i ministri Vujović, Ljajić, Vulin i Sertić. Kad ga ovo telo pregleda i odobri, ulazi u javnu raspravu u oktobru. Ovaj program bi trebalo da se odnosi i na crnu ekonomiju i to pre svega na suzbijanje organizovanog šverca, odnosno svih onih koji rade preko fantomskih firmi sa lažiranim papirima, ili potpuno na crno, bez ikakvih faktura i papira.

Poreska uprava nema ljude

U aprilu ove godine donet je i Zakon o inspekcijskom nadzoru koji predviđa i mogućnost da inspektori uđu u neregistrovane firme. Do sada je vladao paradoks da su inspekcije „češljale" samo registrovane firme i kažnjavale ih za sitne prekršaje, a da nisu imale ovlašćenja da uđu u firmu koja je neregistrovana i kompletan posao obavlja na crno. Tako se, kako su svedočili sami privrednici, dešava da inspekcija uđe u prodavnicu i kažnjava je za simbolični višak u kasi, a bukvalno ispred nje čovek sasvim nelegalno prodaje svoju robu i za njega taj inspektor nije nadležan. „Dođe mi da zatvorim firmu i da robu poređam po kutijama ispred radnje", kako je poluozbiljno objašnjavao svu apsurdnost situacije jedan privrednik.

Efekte primene ovog novog zakona tek treba sačekati, budući da su različite inspekcije po pravilu nekoordinisane i da hronično "boluju” od nedovoljnih kapaciteta. Na primer, Poreska uprava je jedna od retkih državnih institucija u Srbiji koja ima manjak zaposlenih, što bi retko ko pomislio, pa i poverovao, a i među zaposlenima ima tek 10 odsto poreskih inspektora koji mogu da idu u terenske kontrole. Problematičan je i sistem zarada, odnosno nepostojeći sistem nagrađivanja inspektora. Na kraju, nedostaju im čak i računari, softveri i baze podataka.

Prema rečima Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, potrebna je reforma sistema Poreske uprave, umesto zamajavanja onlajn kasama koje privredu koštaju desetine miliona evra, a kako iskustva iz Hrvatske pokazuju, nisu imale nikakvog efekta.

"Problem je i što Poreska uprava ima 170 filijala, u svakoj opštini po jednu, pa u malim sredinama gde svako svakog zna ne može inspektor da sprovodi nepopularne mere, da kažnjava, zatvara firme i podnosi krivične prijave. Rešenje je 20-30 jakih regionalnih filijala sa inspektorima iz različitih opština koji mogu da idu u opštine gde ih ne poznaju”, ukazuje Altiparmakov.

Siva ekonomija uništava privredu

Šteta od sive ekonomije je dvojaka. Ona direktno oštećuje državni budžet i što je možda još i važnije, ugrožava dugoročan privredni rast zemlje. Siva ekonomija smanjuje poreske prihode i samim tim ugrožava kvalitet javnih usluga kao što su zdravstvo i obrazovanje. U okviru fiskalne konsolidacije ne samo da su smanjene plate zaposlenima u državnom sektoru i penzije, već se namerava i otpuštanje velikog broja zaposlenih (procenjeno 9.000 ove godine), a istovremeno poreski prihodi ostaju uskraćeni za stotine miliona evra. Prema nekim procenama iznetim u studiji USAID-a i Fonda za razvoj ekonomske nauke, urađenoj 2013. godine, obim sive ekonomije u Srbiji je oko 30 odsto BDP-a, što znači da se godišnje na sivo prometuje oko devet milijardi evra. Svakako, to sve nije izgubljeni poreski prihod, već je potrebno videti koliko od toga je dodata vrednost na koju se plaća PDV, kao i koji deo čini zapošljavanje na crno.

Prema procenama iz ove studije, ali i Fiskalnog saveta iz juna ove godine, ukoliko bi se išlo na smanjenje sive ekonomije sa 30 odsto na 26 odsto BDP-a, koliko je prosek u Istočnoj Evropi, moglo bi se u srednjem roku prihodovati 300 do 350 miliona evra u budžet. Poređenja radi, najvažnija i najbolnija mera smanjenja deficita u prošloj godini, smanjenje plata i penzija, donelo je uštede od oko 400 miliona evra. Najvažniji i najizdašniji prihod za državu je PDV, a veliki pad naplate PDV-a i bujanje sive ekonomije desio se u 2013.godini, da bi se tokom 2014. I 2015. Tek blago oporavio. Kako procenjuje Fisklani savet, kada bi se stepen naplate PDV-a samo vratio na nivo iz 2012. godine, to bi donelo dodatnih 25 milijardi dinara u budžet. Drugi i po nekim mnogo štetnijij efekat sive ekonomije jeste nelojalna konkurencija legalnim firmama koje smanjuju proizvodnju, otpuštaju ljude i na kraju ili zatvaraju posao, ili i sami idu u sivu ili crnu zonu. To je onaj primer sa početka priče, Ovo , posebno u uslovima krize, postaje začarani krug u kome recesija tera firme u sivu zonu, zbog čega se smanjuju poreski prihodi, na šta država odgovara povećavanjem poreza, što opet dalje tera firme iz legalnog poslovanja u crnu zonu. Deluje zamršeno, ali je sasvim logično. Pritom, svaki krug se odvija na nižem nivou poslovanja i sa sve manje zaposlenoih. Ako BDP opadne za jedan pocentni poen, siva ekonomija raste za 0,6 do 0,7 procentnih poena.

Koga uništava siva ekonomija

Siva ekonomija je najprisutnija u građevini, ugostiteljstvu, saobraćaju i trgovini. Prema rezultatima ankete među preduzećima, čak 85,3 odsto anketiranih privrednika navelo je postojanje nelojalne konkurencije u okviru svoje delatnosti. U građevinarstvu i ugostiteljstvu gotovo svi su izloženi nekom vidu nelojalne konkurencije, što znači da ili druge firme nabavaljaju robu za keš, ili ne prijavljuju zaposlene, ili ih pak prijavljuju na minimalac, a ostatak plate isplaćuju u gotovini. Goran Kovačević, generalni direktor trgovinske kompanije Gomeks, ističe da su legalni trgovici robom široke potrošnje bitno pogođeni sivom ekonomijom. „Dovoljno je posetiti bilo koju zelenu pijacu i sigurno ćete naći veliki broj proizvoda koji su se tu našli na nelegalan način. Poreklo te robe može biti od klasičnog prekograničnog šverca, preko nelegalne (za keš) nabavke kod lokalnih dobaljvača, do klasične prepordaje kradene robe. Postoji i slučaj kada preprodavci kupuju robu u legalnim prodavnicama (akcijski artikli), pa onda izbegavaju plaćanje PDV-a na svoju zaračunatu razliku u ceni, ali to je ipak manje zlo, jer je lagalni trgovac već obračunao veći deo poreza. Drugi slučaj je kada se roba nabalja bez obračunatog poreza, jer su neki proizvođači spremni da prodaju robu za gotovinu i da zauzvrat ne obračunaju PDV i tu je država zakinuta za celokupni iznos poreza“, objašnjava Kovačević, napominjujući da postoji i treći slučaj, kada naši državljani odlaze u inostranstvo i kupuju robu sa uračunatim inostranim porezom. Prilikom povratka u zemlju, preprodavac dobija povrat uračunatog PDV-a od inostranog prodavca, ali prilikom ulaska u zemlju ne prijavljuje robu za carinjenje i na taj način je država ostala i bez carine i bez poreza. „Ovo je najopasniji i najrašireniji način izbegavanja plaćanja poreza“, napominje on.

Kako to utiče na one koji legalno posluju nije teško zaključiti. Ako je zbog neplaćanja PDV-a roba na sivo ili crno jeftinija 20 dosto, a može biti i ivše ako je prodavac spreman da još spusti cenu za plaćanje u kešu, pa razlika u ceni bude i oko 30 odsto, jasno je da su legalni trgovci potpuno nekonkurentni.

„Ako tu dodamo i dodatne trođkove koje legalna trgovina ima, kao što su prijavljena radna snaga, troškovi adekvatnog čuvanja proizvoda (rashladni uređaji, klimatizovani prostori), onda je jasno da legalna trgovina ne može izdržati ovu bitku sa sivom ekonomijom“, upozorava Kovačević.

Kako zaustaviti ili bar smanjiti sivu ekonomiju, s ozbirom na to da i u najuređenijim zemljama postoji 10 do 15 odsto BDP-a sive ekonomije? Prema mišljenju Gorana Kovačevića, postoje palijativne, kratkoročne mere kao što su kontrola izlaza robe kod domaćih proizvođača, kontrola graničnih prelaza, kontrola javnih meta gde se prodaje roba na otvorenom i kontrola maloprodajnih objekata koji delimično rade u beloj, a delimično u sivoj zoni, ali prava i najteže sprovodljiva mera jeste da se legalno poslovanje učini dovoljno isplativim i da se na taj način destimuliše nelegalno poslovanje. „Najveći deo ljudi ipak želi da sradi u legalnim tokovima, ali ako su nameti na legalno poslovanje preveliki, onda s može očekivati beg u sivu zonu. To je klasična metoda štapa i šargarepe. Omogućiti ljudima da kroz legalni posao dovoljno zarade (šargarepa), a za one koji žele „leba preko pogače“, sledi kazna (štap)“, kaže Kovačević.

„Seknd hend“ sahranjuje tekstilnu industriju

Prema anketi koju je radio NALED krajem prošle godine, 58 odsto građana je navelo nižu cenu kao glavni motiv za kupovinu robe na buvljacima i uopšte na crno.

U Srbiji, prema rečima Milana Kneževića, vlasnika tekstilnog preduzeća Modus, ima 70.000 tezgi na buvljacima koj će, uz prodavnice „seknd hend“ polovne garderobe, sahraniti srpsku tekstilnu industriju.

„Na najlon pijaci u Novom Sadu nalazi se 50 miliona evra robe bez porekla. Na pančevačkom buvljaku je 2.600 tezgi, a ljudima zatvaraju prodavnice zato što imaju dve majice manjka. Svaki put kada kupite nešto na buvljaku ili platite u kešu i bez računa zubaru, automehaničaru ili bilo št adrugo, znajte da ste uskratili novac za zdravsto, za školstvo, za vrtiće. „Seknd hend“, će sahraniti srpsku tekstilnu industriju. Uvozi se polovna roba, a zajedno sa njom se provlači i nova, samo se skinu etikete. U drugim zemljama je dozvoljena prodaja polovne garderobe, ali samo domicilne, a ne da se uvozi otpad iz drugih zemalja“, rezigniran je Knežević, dodajući da se efekat sive ekonomije na njegovu kompaniju može opisati i time da je firma nekada imala 257 zaposlenih, a sada ih ima 80.

Prema njegovim rečima, utaja proeza je onajmanje posledica sive ekonomije. Onja pre svega ukida cenovnu logiku i cenovnu konkurenciju. Ne manje bitno je i to što ukida Ustavom zagarantovanju ravnopravnosti pravnih subjekata, pa tako nekom mora da plaća poreze, a neko ne mora.

Pored toga legale firme ne mogu da investiraju. Ništa malignije posledice nisu ni to što se pravi moralna diskriminacija prema onima koji plačaju poreze i, na kraju, siva ekonomija je glavni izvor korupcije.

„Sve što se radi je lečenje posledica. Moglo bi se brzo prepoloviti sivo tržište, samo kada bi htelo da se utvrdi ko su snabdevači crnog tržišta i ko omogućava da roba u vrednosti od tri milijarde evra godišnje uđe na tržište Srbije. Po mojoj proceni, siva i crna ekonomija čine 50 odsto, napravljeno je paralelno podzemno tržište. Ljudi danas prave kuću i svaki dinar ispalte na crno, od materijala, zidara, keramičara, vodoinstalera... Kod nas nema političke volje da se reši problem sive ekonomije. Tretira se kao socijalni program, kažu gledaj jadne ljude na tezgama, a oni koji organizju prodaju na crno zarađuju milione“, kaže Knežević, dodajući da se često prenebregava multiplikativni efekat po kome 500 dinara potrošenih na crno, može značiti utaju poreza od više hiljada dinara.

Šverc duvana košta bužet 20 milijardi dinara

Luksuzni sat vredan 15.000 evra, pokušaj nelegalnog unošenja mobilnih telefona vrednih 12.000 evra, lekovi, autodelovi... deo su ogromnog arsenala robe koja se svakodnevno švercuje preko granice i samo je ono što carinici uspeju da otkriju. Međutim, najrasprostranjenije i najprimamljiviji je šverc akcizne robe, naftnih derivata, alkohola, ali najviše cigareta i duvanskih proizvoda. Nelelgalna trgovina iznosi čak 15 odsto tržišta cigareta i duvanskih proizvoda u Srbiji.

„Tokom 2014.godine zaplenili smo pet puta više rezanog duvana nego u 2013. Reč je o preko četiri tone ovog akciznog proizvoda, dok smo u prvoj plovini 2015.godini već dostigli tri tone zaplenjenog duvana. Što se tiče cigareta, one trenutno nisu toliko atraktivne za švercere kao duvan. Pošto je 2014.godine količina zaplenjenih cigareta gotovo duplirana (sedam miliona komada) u odnosu na 2013.u prvoj polovini 2014.godina sprečili smo krijumčarenje 1,5 miliona komada tog akciznog proizvoda“, kaže Rade Knežević, načelnih Odeljenja za analizu i upravljanje rizikom Uprave carine i dodaje da se u poslednje vreme rezani duvan najčešće otkriva u akcijama dubinske kontrole carinika iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, kada se na puztevima u unutrašnjosti teritorije otkrivaju ovi nelegalni tovari. Carinici mahom plene švercovani duvan na auto – putu Beograd – Ništ i to u vozilima kurirske službe koja inače prevozi poštanske pošiljke. Taj model krijumčarenja postao je izuzetno popularan, kažu u Upravi carina. Glavni razlog za krijumčarenje duvana i cirgareta je ogroman profit koji se ostvaruje na razlici u ceni. Proizvodna cena ilegalno pravljenih cigareta u tajnim fabrikama je 50 centi za paklicu, a u EU se prodaju na crno za 2, 5 evra, što je upola jeftinije od cene legalizovanih cigareta. Na istom zadatku je i Poreska urpava koja je za prvih osam meseci podnela 1.108 krivičnih prijava, protiv 1.527 prijavljenih lica. Iznos izbegnutog poreza je 8.2 milijarde dinara i pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu od 5,37 milijardi dinara. Kada se radi o akciznoj robi, poreznici su od početka godine zaplenili 9,6 tona rezanog duvana, 42,3 tone duvana u listu, 285.930 paklica cigareta, 19 motornih vozila, 1.800 kilograma kafe, 11.975 litara baznog ulja i 648 litara flaša vina. Prema oceni iz jednog od proizvođača cigareta kompanije Japan tobako internešnl (JTI), nelegalna trgovina duvanskim proizvodima je osnovni uzrok manjka od 21 milijarde dinara u budžetu za 2013, to jest 22 milijarde dinara u budžetu za 2014.samo po osnovu akcize. U prvih šest meseci ove godine naplata akciza poboljšana JE za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. „ U Srbiji najveći problem predstavlja nezakonita trgovina rezanim duvanom. Iz istog razloga je u 2013. I 2014.godine tršiđte cigareta u Srbiji izgubilo više od trećine ukupnog obima. Snadbevanje ilegalnih kanala postoji i iz domaće proizvodnje i iz inostranstva, što dokazuju brojne zaplene kako carinskih organa, tako i onih koji kontrolišu domaće tržište. Takođe, sve učestaliji je i šverc ilegalnih cigareta putem međunarodnih kanala krijumčarenja, pre svega onih cigareta koje su i proizvedene sa namerom da budu krijumčarene i na koje nijedan proez nije plaćen, pa ih je lako prepoznati po odsustvu bilo kakva akcizne markice“, navodi se u pisanom odgovoru iz ove kompanije. Oni ističu da bi pravosudni organi trebalo da efikasno procesuiraju slučajeve krijumčarenja, budući da je MUP do sada pdoneo 780 krivičnih prijava u vezi sa švercom duvana samo u 2014.godini, dok je prema javno dostupnim podacima, u istom periodu samo oko 100 osoba osuđeno za krivično delo nezakonite trgovine i to uključujući sve proizvode, ne samo duvanske.