Novi impuls pohodu na Evropu

U Kini je 2014. proglašena godinom promovisanja investicija i trgovine između Kine i zemalja CIE koje se međusobno nadmeću koja će postati još jedna „ulazna vrata“ za Kinu u Evropu.

Ono što se danas zove Platforma 16+1, počelo je Prvim ekonomskim i trgovinskim forumom Kine i ZCIE održanom u junu 2011. u Budimpešti. Tada aktuelni premijer Kine Ven Điaobao izneo je predlog u pet tačaka koji je podrazumevao rast bilateralne trgovine, unapređenje dvosmernih investicija, jačanje saradnje i izgradnji infrastrukture, produbljivanje fiskalnih i finansijskih veza, proširivanje kontakata među građanima 17 država i razmena u kulturi.

U proleće 2012, u Varšavi, inaugurisana je nova platforma saradnje između Kine i ZCIE, a u novembru 2013. su novi kineski premijer Li Kećijang i lideri ZCIE, na sastanku u glavnom gradu Rumunije, utvrdili tzv. Bukureštanske vodilje, ciljeve i ključne oblasti za produbljivanje saradnje. Dve strane su se složile da uspostave šest regionalnih centara u Centralnoj i Istočnoj Evropi za razmenu u oblasti kulture, privrede, finansija, nuklearne energije, turizma i trgovine. Potpisnici tog dokumenta poručili su da će u narednih pet godina udvostručiti uzajamnu trgovinu i razgovarali o planovima za izgradnju nove železničke linije koja bi povezivala zemlje u regionu. Od prvog samita u Varšavi, mehanizam saradnje Kine i ZCIE je, prema oceni pekinške štampe, bio sve dinamičniji, o čemu svedoči i podatak da je 2013. trgovinska razmena Kine 16 zemalja CIE dostigla 55,1 milijardu dolara, što je za 5,9 odsto više nego prethodne godine. Procenjuje se da će obim trgovine u 2014. premašiti 60 milijardi dolara. Prema pisanju kineskih medija, rast bilateralne trgovine ubrzan je naročito posle izbijanja globalne finansijske krize 2009. od kada je uvoz iz ZCIE rastao po prosečnoj stopi od 30 odsto.

Rast beleže i investicije. Kineski preduzetnici najviše su investirali u hemijsku industriju, a atraktivne su bile i industrije mašina, kućnih aparata, automobila, ali i telekomunikacija i novih energija. Uprkos tome, trgovina između tog dela Evrope i Kine čini tek deseti deo razmene koju ova zemlja ostvaruje sa EU, koja je u 2013. premašila 559 milijardi dolara. Zanimljiv je podatak da su ukupna ulaganja Kine u 16 zemalja ovog regiona, koji se prostire na površini od 1,3 miliona kvadratnih kilometara i broji 123 miliona stanovnika, manja nego, recimo, u Švedskoj, kao i to da Austrija investira više u Kini nego sve ZCIE zajedno.

Nesporno je takođe da ZCIE beleže veliki deficit u robnoj razmeni sa Kinom. Na primer, Poljska, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Kine u regionu, prošle godine uvezla je robe u vrednosti od 12,6 milijardi dolara, dok je izvoz vredeo samo 2,2 milijarde. Prema podacima carine NR Kine, suficit u robnoj razmeni beleže samo Slovačka i Makedonija.

Posle samita u Varšavi iz Kine su u zemlje ICIE počele da stižu trgovinske investicione promotivne misije, uspostavljen je združeni savetodavni komitet eksperata za izgradnju transportne mreže. Iz Pekinga su obećali i 5.000 stipendija, a stvoreni su Turistička alijansa i Istraživački fond. Investicije se sada šire na oblast poljoprivrede, finansija, nauke i tehnologije.

Njihov doprinos domaćem ekonomskom rastu i zaposlenosti je značajan, a zajednički infrastrukturni građevinski projekti takođe su pokazali dobre rezultate. Ohrabruje podatak da je od početka 2014. uvoz iz ZCIE počeo da raste - u prvom kvartalu bilateralna razmena porasla je za 10,5 odsto. Izvoz iz ZCIE uvećan je za 38,9 odsto, dok je ukupan uvoz u Kinu u tom periodu porastao samo 1,6 odsto.