9/11: Osamina finansijska pobeda?

Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, samo je jedan u nizu ekonomista koji tvrde da je cena koju su platile SAD u pokušaju da se obračunaju sa terorističkim pretnjama širom planete bila prevelika i da se mogla izbeći. Isplati se promisliti pre kretanja u akciju, kaže on. Američki mediji su se, u osvit desetogodišnjice napada na SAD, prisetili da se Osama bin Laden svojevremeno hvalio da će „oterati“ Ameriku u bankrot.

Kolika je, dakle, zapravo račun koji će ukupno biti ispostavljen američkim građanima za borbu protiv terorizma i očuvanje „američkog načina života“? I da li, možda, Osamin plan uspeva?

Već pomenuti Stiglic je, zajedno sa koleginicom Lindom Bilms, još 2008. godine procenio trošak koji je Amerika imala u ratu sa terorizmom na oko tri hiljade milijardi dolara (3.000.000.000.000 USD!).

U tu, po njima „ekstremno konzervativnu“, procenu ulaze kako neposredni troškovi vojnih operacija u Avganistan i Iraku, već i svi oni posredni sadašnji i budući troškovi koji će, pre ili kasnije, doći na naplatu.

Tako oni navode da gotovo 50 posto angažovanih vojnika ima pravo na određeni nivo invalidnine i procenjuju da će samo buduće isplate invalidnine i zdravstveni troškovi ukupno iznositi između 600 i 900 milijardi dolara. Naknadni troškovi za unutrašnju bezbednost procanjuju se na dodatnih 400 milijardi dolara.

Na rashodnoj strani se nalaze dva rata koja su trajno vezala po 150.000 vojnika i koštala jednu četvrtinu odbrambenog budžeta, povećani bezbednosni aparat, kao i najskuplji napad u istoriji SAD, napad na Svetski trgovinski centar, sa štetom od 25 milijardi dolara i privrednim gubicima u visini od 150 milijardi dolara.

Pored toga uzeti su u obzir za 50 odsto povećani budžet za odbranu zemlje od 2001, povećanje troškova za bezbednost diplomatskih predstavništava i osoblja, ali i rastuća cena nafte zbog terorističke pretnje.

Stiglic podseća i da su ovo prvi ratovi u istoriji koji su u celosti finansirani na kredit i dodaje da su oni znatno doprineli američkoj makroekonomskoj slabosti, što je pogoršalo stanje s deficitom i dužničko opterećenje.

Pozajmljivanje novca za rat je povećalo deficit SAD, povećalo je i nacionalni dug, ali i kamatne stope. U protekloj deceniji, Amerika je za te kredite platila samo kamate u vrednosti 185 milijardi dolara.

Procene ekonomista pokazuju da će, ukoliko SAD odmah ne vrate do sada pozamljeni novac do 2020. godine iznos plaćenih kamata preći hiljadu milijardi dolara.

Direktna vladina potrošnja na navedene ratove ukupno do sada iznosi preko dve hiljade milijardi dolara, odnosno čak 17 hiljada dolara po svakom američkom domaćinstvu. Stručnjaci očekuju da ta suma nastavi da raste.

Decenija brzog bogaćenja za vojnu industriju

Kako se i američko vojno angažovanje u Iraku i Avganistanu polako privodi nečemu što bi se moglo nazvati krajem, a naročito odkada je likvidiran „neprijatelj broj jedan“ Osama bin Laden, vreme je za svođenje računa.

A taj račun pokazuje da je američka vlada u ozbiljnim dugovima, kao i da je na njih uticalo nekontolisano trošenje na vojsku u protekloj deceniji.

U deceniji posle 11. septembra 2001. američki budžet za odbranu je više nego udvostručen i godišnje dostiže preko 700 milijardi dolara.

Ipak, neki zadovoljno trljaju ruke. Industija za koju neki tvrde da je jedva dočekala razvoj situacije nakon 11. septembra – vojna industrija SAD.

Svi ti troškovi su se pozitivno odrazili na vojnu industriju, koju predvodi pet velikih kompanija - Lokid Martin, Boing, Nortrop Gruman, Dženeral Dajnemiks i Rejtion. Tako, dok je vojni budžet dupliran, profit vojne industrije je učetvorostručen.

U 2001. godini prihodi vojne industrije bili su 217 milijardi dolara, a prošle godine 386 milijardi. Profit je u istom periodu porastao sa 6,7 na 24,8 milijardi dolara. Akcije tih kompanija su za tih 10 godina porasle 67 odsto, iako su ukupni berzanski indeksi pali za osam odsto.

Međutim, troškovi na odbranu sada su na silaznoj putanji, pošto je Kongres već odlučio da u narednih 10 godina na tom planu uštedi 350 milijardi dolara, a budžetu Pentagona u istom periodu preti i dodatno kresanje od 500 milijardi dolara, ako se do novembra ne postigne dogovor o kresanju budžeta.

Upravo su budžetski deficit, nezaposlenost i nestvarnih 14 hiljada milijardi duga pitanja koja građane Sjedinjenih Američkih Država trenutno upućuju na to da pobliže pogledaju na šta je tačno to njihovo domaćinstvo "potrošilo" 17 hiljada dolara u poslednjih deset godina. I, da li je vredelo.