Dinkić - neradnik ili neposlušnik?

Da li je i kolika odgovornost Dinkića za to teško je proceniti, ali je sigurno da je za većinu projekata imao podršku vlade i samog premijera, koji je do pre nekoliko meseci isticao kao najveće uspehe vlade investiciju Fijata, kredite za početnike, kao i pokretanje proizvodnje u nerazvijenim područjima, za šta najveće zasluge pripadaju upravo Dinkiću.

1. Akcije 1.000 evra

Glavno predizborno obećanje Mlađana Dinkića bilo je to da će građanima biti podeljena akcije javnih preduzeća, koje bi vredele 1.000 evra. Iako su stručnjaci u startu sumnjali da će vrednost akcija dosegnuti taj iznos, Dinkić je dugo isticao da je ta procena bila dobra, ali da nije ispunjena zbog ekonomske krize i bagatelne prodaje NIS-a ruskom Gaspromnjeftu.

Dinkić je, čak za jedan dnevni list izjavio da je 1.000 evra obećavao kako bi Boris Tadić pobedio na izborima, ali je kasnije to demantovao, navodeći da su mu novinari istrgli izjavu iz konteksta.

On je međutim kazao da je uveren da je defakto Tadiću tim obećanjem pomogao.

Građani su do sada dobili po pet akcija Naftne industrije Srbije, po jednu akciju Aerodroma, po sedam akcija iz Akcionarskog fonda, a jednokratno su dobili i po 1.700 dinara u januaru prošle godine.

Ukupna vrednost svih tih akcija ne premašuje 100 evra. Građane očekuju i besplatne akcije Telekoma Srbije, EPS-a i Galenike.

2. Fijat u Kragujevcu

Priča o dolasku Fijata u Kragujevac lansirana je neposredno pred izbore 2008. godine i njen glavni kreator bio je upravo Mlađan Dinkić.

Memorandum o saradnji Fijata i grada Kragujevca potpisan je u Kragujevcu 6. maja, u prisustvu potpredsednika Fijata Alfreda Altavile i čitavog državnog vrha Srbije.

Predviđao je ulaganje Fijata od 700 miliona evra i početak proizvodnje dva nova modela koja će se prodavati u celom svetu. Prvi automobili su trebali da siđu sa traka Zastave u 2009. godini.

Zbog ekonomske krize planovi i investicije Fijata su usporene, pa se stalnim odlaganjem odšlo do toga da će šprobni model biti proizveden do kraja ove, a prvi automobili u 2012. godini.

Fijat je do sada uložio 100 miliona evra, a srpski zvaničnici najavljuju da je naručena oprema u vrednosti od 400 miliona evra. Kako su najavili, uskoro će fabrike početi da grade i Fijatovi komponentaši, kojih će biti desetak.

3. Subvencije za investitore

Mlađanu Dinkiću najviše se spočitava rast nezaposlenosti, iako je sama Vlada svojim odlukama podržala njegov predlog da se pojačanim subvencijama privuku strani investitori i poveća zaposlenost.

Vlada Srbije inače sredinom 2008. usvojila je i Uredbu o uslovima i načinu privlačenja stranih direktnih investicija, koja je osmišljena u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, koja je predvidela da država pokrije do 25 odsto vrednosti ulaganja stranim investitorima koji ulože više od 200 miliona evra i zaposle više od 1.000 ljudi. Mlađan Dinkić je tada rekao da ova posebna pogodnost ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji jugoistočne Evrope i da će važiti samo do 2010. godine. Dinkić je tada naveo i da očekuje da će uredba omogućiti veći priliv stranih direktnih investicija i da će dati podstrek ulasku velikih kompanija iz oblasti informatike, telekomunikacija i elektronike.

Koristeći se potpuno ovom Uredbom Dinkić je proteklih godina delio ogroman deo novca poreskih obveznika upravo na ove programe.

Među najnovijim subvencijama za zapošljavanje svakako su one date slovenačkoj tekstilnoj kompaniji Lobod, kojabi u svojim pogonima u Rekovcu kod Kragujevca trebalo da otvori nova 82 radna mesta do kraja godine. Programa Ministarstva ekonomije za te namena Lobod je dobio 7.000 evra po novom radnom mestu.

Kompaniji Beneton koja je najavila otvaranje fabrike u Nišu i zapošljavanje 2.700 ljudi ministar je obećao čak 9.000 evra po zaposlenom, dok je Gorenju za svako novo otvoreno radno mesto ponudio čak 10.000 evra.

Ove godine je naime, za državne podsticaje izdvojeno oko tri milijarde dinara , odnosno oko 30 miliona evra.

Italijanska Pompea ove godine je kao „zahvalnicu“ za odluku o proširenju proizvodnje tekstilnih proizvoda u Srbiji, od Dinkića kroz program finansijske podrške investitorima dobila 1,5 miliona evra za otvaranje 300 radnih mesta u Zrenjaninu i Brusu, što je 5.000 evra po zaposlenom.

Ništa gore nije prošla ni kompanija Radijator, koja takođe proširuje kapacitete, za šta će iz programa dodele bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, dobiti 955.000 evra za otvaranje 191 novog radnog mesta.

Prošle godine Dinkić je istim ugovorima podržao i Juru koja je prvobitno za otvaranje proizvodnje električnih instalacija u Rači dobila 4.500 evra, a potom 7.000 evra po novozaposlenom koje Jura planira da zaposli u novoj fabric u Nišu čija gradnja treba da počne na proleće ove godine.

Nemački proizvođač čarapa „Falke“ je od od države preko SIEPA dobio po 4000 evra za svakog novozaposlenog radnika, ukupno 2,4 miliona evra, uz polaganje bankarskih garancija za taj iznos, a država će finansirati i obuku dela radnika, koja se već odvija u Školi za tekstil i dizajn u Leskovcu, dok će jedan deo radnika otići u Nemačku na obuku, o trošku poslodavca.

U stalni radni odnos za sada je primljeno samo 25 radnika, ali su zvaničnici obećali da će biti čak 600 zaposlenih.

Ministar ekonomije se trudio da gotovo u svakom gradu potpiše neki ugovor o dodeli bespovrаtnih sredstаvа zа podsticаj investicijа sа preduzećimа, pa je tako oktobra prošle godine potpisao ugovor i sa preduzećima „Sanch“ i „Mitа doo“ koji su obećali da će u Vranju otvoriti čak 350 novih rаdnih mestа.

4. Regionalizacija

Vlada Srbije je sredinom 2009. godine usvojila Zakon o regionalizacije Srbije, na pritisak i zahtev Mlađana Dinkića, koji je na taj način iskoristio velike regionalne razlike za promociju nove političke opcije koju je napravio – Ujedinjeni regioni Srbije.

Vlada je u martu prošle godine usvojila program za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, vredan 100 miliona evra, čiji je kreator upravo Dinkić, a koji je trebalo da pomogne zapošljavanje i oživljavanje proizvodnje u najsiromašnijim opštinama u Srbiji. “Sedamdeset milona evra biće namenjeno za pokretanje proizvodnje u 40 najnerazvijenijih opština, sa stepenom razvoja nižim od 50 odsto prosečne stope razvoja u Srbiji, a najbolji način da se program realizuje je da strateški partneri predlože Ministarstvu ekonomije plan za ulaganje u neko od preduzeća u nerazvijenim opštinama”, kazao je ministar Dinkić.

Ova izjava ministra regionalnog razvoja prošlog petka delovala je kao već viđeno. Isti iznos za iste namene Dinkićevo ministarstvo uložilo juna 2007. godine. Na koje su projekte pare otišle niko ne zna, ali jasno je da u nerazvijenim krajevima Srbije vidljivog napretka nema.

Deo regionalizacije je i seljenje institucija iz Beograda i to Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevac, a Fonda za razvoj u Niš, što je utvrđeno izmenama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i o Fondu za razvoj.

Sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Srbije iz Beograda će biti premešteno u Užice, utvrđeno je izmenama zakona o toj agenciji, dok je Agencija za regionalni razvoj otvorena u Zaječaru.

Dinkić je uvek isticao da seljenje institucija iz Beograda nema političku pozadinu i nikakve veze sa novoformiranom strankom Ujedinjeni regioni Srbije.

5. Subvencionisani krediti

Jedan od značajnih programa izlaska iz krize koje je predložio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a Vlada 2009. uvrstila u svoj paket mera pomoći građanima i privredi u toku trajanja ekonomske krize bio je i program subvencionisanih kredita.

Cilj subvencionisanih kredita bio je da se „podstakne privredni rast i ubrza izlazak iz krize“, rekao je Dinkić.

Program subvenisanih kredita za privredu (krediti za likvidnost preduzeća, jačanje izvoza i investicije) i građane (od subvencionisane kupovine automobila punto, do subvencija za kupvoinu FAP-ovih kamiona,domaćeg nameštaja, domaće bele tehnike, turističke aranžmane u domaćim banjama, planinama i na jezerima) uveden je 2009. godine a proširen u aprilu 2010. Prema rečima Dinkića za oko godinu dana trajanja programa u za podizanje likvidnosti privrede – koji je jedan od najvećih problema srpskih preduzeća, preko subvencionisanih kredita na tržište je „upumpano” oko 812 miliona evra – a plan je bio da do kraja 2010. suma dostigne milijardu evra.

6. Giljotina propisa

Najavljivana kao veliki projekat, koji će omogućiti lakše poslovanje i privlačenje investitora. Počeo je da se sprovodi krajem 2008. godine i traje godinu i po, a do danas je od oko 200 preporuka za ukidanje nepotrebnih procedura ukinuto nešto više od četvrtine.

Mlađan Dinkić je bio jedan od glavnih zagovornika te reforme, ali je i sam isticao da su veliki otpori administracije u primeni preporuka. Da li je u nekom trenutku izgubio interesovanje ili je birokratija bila jača od ministra?

7. Prodaja (poklanjanje) NIS-a

Od samog početka pregovora sa Rusima o sklapanju naftno-gasnog aranžmana, Dinkić je bio protiv, navodeći da je ponuda od 400 miliona evra za 51 odsto akcija NIS-a ponužavajuća. Inicirao je procenu nezavisne revizorske kuće, koja je vrednost NIS-a procenila na 2,2 milijarde evra.

Bio je i član pregovaračkog tima koji je dogovorao detalje ugovora sa Rusima i iz kojeg je izašao nezadovoljan tokom pregovora. naime, Rusi su, prema njegovoj oceni bili nefleksibilni.

Oni nisu prihvatali da obezbede garancije za ispunjenje dela sporazuma koji se odnosi na izgradnju gasovoda Južni tok i skladišta Banatski Dvor, već su insistirali samo na tome da realizuju kupovinu NIS-a.

Dinkić, međutim, iako duboko protiv potpisivanja ugovora sa Rusima, nije izašao iz vlade. Argument da je NIS skoro poklonjen Rusima kasnije je koristio u prilog tome da je upravo zbog toga nemoguće dostići da vrednost besplatnih akcija bude 1.000 evra.

8. Prva šansa

U jeku ekonomske krize, Mlađan Dinkić je lansirao subvencionisano zapošljavanje mladih. U 2009. godini, kada je program Prva šansa startovao država je iz budžeta izdvojila 1,3 milijarde dinara dok je iz pokrajinske kase za te svrhe namenjeno 2,3 milijarde dinara. Tako je prvo radno iskustvo steklo 17.150 pripravnika. To znači da je otvaranje jednog radnog mesta državu godišnje koštalo oko 210.000 dinara.

S obzirom na to da je manje od polovine njih nakon isteka pripravničkog staža dobilo produženje ugovora, to znači da je jedno radno mesto budžet koštalo više od 400.000 dinara. Uprkos tome čak 50 odsto njih sa visokom stručnom spremom ostalo je u radnom odnosu, kao i 46 odsto onih sa višom stručnom spremom, odnosno 38 odsto kandidata sa srednjom stručnom spremom, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje.

Program Ministarstva ekonomije nastavljen je i u 2010. godini, s tim što je država malo promenila pravila igre. Mladima je omogućeno da bar dve godine preko programa Prve šanse rade kod istog poslodavca. Po novim pravilima, kandidati su tri meseca volontirali uz nadoknadu od 10.000 dinara, nakon čega im je tekao pripravnički staž od 12 meseci.

Po isteku tog perioda, poslodavac je bio obavezan da još godinu dana zadrži kandidata na tom radnom mestu. Lane je za ovaj program iz budžeta potrošeno 1,8 milijardi dinara, a prvu radnu knjižicu tako je dobilo 10.500 mladih ljudi.

S obzirom na to da je program još u toku, ne zna se ko će na kraju 2011. godine imati razlog da časti. I ove godine za angažovanje 15.000 pripravnika država je izdvojila 2,6 milijardi dinara.

Osim toga što je bilo slučajeva da su u program ulazila preduzeča bliska strnaci G 17 plus, treba reći da je program uticao da na tržištu rada dobro plaćena zanimanja izgube na ceni, jer su u to vreme poslodavci za sve poslove nudili plate na nivou Prve šanse, što je bilo u proseku oko 20.000 dinara.

9. Profitiraćemo od krize, svi sele fabrike

Kada su se u Srbiji osetili prvi negativni efekti svetske finansijske krize, Mlađan Dinkić je izjavljivao kako je kriza prednost za Srbiju i kako ćemo od nje profitirati. On je, naime, najavljivao da ima puno zainteresovanih kompanija koje planiraju da svoju proizvodnju iz zemalja regiona presele u Srbiju. Koliko je poznato, ni jedan pogon nije preseljen.

10. Olimpijada na Staroj planini

Još jedna velika investicija od koje Dinkić nije odstao i pretvaranje Stare planine u Olimpijski zimski centar. Takvu transformaciju ovog turitisčikog centra Dinkić je najavio još 2007. godine, ulaganja od oko 200 miliona evra, sistem od 24 žičare za 28.000 skijaša do 2010. godine.

U međuvremenu Dinkić se osmelio i da Staru planinu u budućnosti svrsta u red najvećih zimskih turističkih centara u jugoistočnoj Evropi koji će sa partnerima iz Bugarske istaknuti kandidaturu za zimsku Olimpijadu.

Dinkić je, međutim, tek 2010. godine potpisao ugovore o izgradnji hotela na lokaciji Jabučko ravnište, kapaciteta 900 ležajeva, sa predstavnicima vodećih španskih kompanija iz oblasti hotelijerstva.

Prema poslednjoj najavi, na Staroj planini će do kraja 2011. godine biti izgrađena prva četiri hotela modernog ski-centara kojim će upravljati vodeći španski hotelski lanci “HG Hotels” i “Sol Melia“.