Radnici Pošte postaju "instant brokeri"

Svi brokeri u Srbiji zajedno to ne bi mogli. Bez „dodatne radne snage“ svakom od trenutno aktivnih 400 brokera dnevno bi „palo“ po pedesetak novih klijenata, koji se uglavnom prvi put susreću sa hartijama od vrednosti, da sa njima razgovaraju, objasne im proceduru trgovanja, ispoštuje želje i puste naloge za kupovinu ili prodaju.

Po kući, to je oko 240 klijenata dnevno, koliki je maksimalni kapacitet M&V Investmentsa, jedne od najvećih brokerskih kuća u Srbiji, sa učešćem od 16 odsto u ukupnom prometu akcija u 2008.

U Agenciji za privatizaciju za Ekonom:east kažu da će se ovom poslu za brokere bez sumnje pridružiti zaposleni na šalterima Pošta Srbije. Oni će od januara izdavati potvrde Centralnog registra za hartije od vrednosti o stečenih pet akcija vrednosti 2.500 dinara i primaće naloge za prodaju, kažu u Agenciji. Brokeri, ipak, neće ostati kratkih rukava budući da je 23.160 zaposlenih i bivših zaposlenih NIS-a upućeno na njih jer nemaju prava da iskoriste „besplatan šalter“ niti će, pak, „poštari“ zaista postati brokeri, kako su mnogi mediji pisali.

U planu je, naime, da se oko 1.200 šalterskih službenika interno obuči na kursu o osnovnim elementima brokerskih naloga i puta kojim oni idu, a ne da polažu brokerski ispit, kaže za Ekonom:east Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. „Obuka će početi do Nove godine, ali ti ljudi neće dobiti brokersku licencu jer se radi o vremenski ograničenom poslu, već će proći internu obuku“, objašnjava Štimac.

Zbog toga, iako uglavnom nezadovoljni rešenjem, brokeri veruju da građani neće biti zadovoljni kvalitetom usluge nakon „instant“ brokerskog kursa te da će mnogi, veruju oni, ipak platiti svog brokera. Štimac kaže da će šalteri Pošta služiti samo za one koji ne žele da angažuju brokera i za to plate te da im država nudi besplatnu prvu transakciju preko banke Poštanska štedionica.

Izazov za berzu

Štimac dodaje da su svi učesnici tržišta kapitala sada u niskom startu budući da do sada Srbija „nije videla“ pet miliona akcionara niti Beogradska berza „zna“ za kompaniju veličine NIS-a. Uprkos tome, on je ubeđen da su berza i Centralni registar osposobljeni da prime veliku količinu naloga, ali, ipak, savetuje da bi građani trebalo da sačekaju sa prodajom.

Vojislav Kecman iz Pošta Srbije kaže da se ovo preduzeće priprema za podelu akcija ali da je za sada jedino izvesno da će 6. januara isplatiti građanima po 1.700 dinara iz privatizacionog registra i da će podeliti akcije NIS-a.

„Učestvovaćemo u posredovanju, ali detalje još uvek ne znamo s obzirom na to da smo u fazi sklapanja ugovora“, kaže Kecman za Ekonom:east. On dodaje da će Direkcija za kadrove organizovati obuku zaposlenih i da nema posebnih smetnji da se posao odradi.

Pomoć Poštama je neophodna i da građani u manjim mestima ne bi putovali u susedne gradove kod brokera, kaže za Ekonom:east Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

“Infrastruktura Pošte, šalteri PTT-a, predviđeni su kao pomoćna infrastruktura člana berze, banke Poštanske štedionice. Nalozi klijenata će berzi biti prosleđeni preko člana berze, kako zakon i nalaže”, kaže Dostanićeva i dodaje da Poštanska štedionica ima pravo da angažuje drugo pravno lice koje će pružiti infrastrukturnu pomoć, sa kojim će potpisati ugovor o međusobnim pravima i obavezama, kao i da poseduje spisak lica koja će neposredno komunicirati sa klijentima i da ta lica obuči za poslove sa klijentima.

Uprkos apelu nadležnih da se akcije ne prodaju odmah jer će, navodno, kasnije više vredeti, Dostanićeva očekuje masovnu prodaju akcija.

“Pred nama je realna situacija u kojoj se 15 odsto kapitala NIS-a nalazi u rukama 4,8 miliona građana Srbije. Imajući u vidu strukturu tih investitora, njihovu dosadašnju investicionu aktivnost i njihova očekivanja od statusa akcionara, sa visokim stepenom verovatnoće se može računati da će milioni akcionara već u prvim danima nakon uključenja NIS-a na berzu ponuditi svoje akcije na prodaju”, kaže Dostanićeva.

Ona dodaje da će se to sigurno odraziti na cenu dugo očekivanih akcija. Podsetimo izlazak deonica NIS-a na berzu očekuje se sredinom 2010. do kada bi NIS trebalo da promeni pravnu formu iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo.

Reakcije brokera

Reakcije brokera su različite. Jedni su ogorčeni jer im Pošte „uzimaju hleb iz usta“ dok su drugi zadovoljni što će im olakšati posao koji sami ne bi mogli da završe. Stavovi se preklapaju oko dilema kakve će usluge dati „instant obuka“ zaposlenih u Poštama.

Branislav Jorgić, direktor Jorgić brokera za Ekonom:east kaže da upućivanje građana na šaltere Pošta nije tržišni način razmišljanja. „To doprinosi stvaranju monopola a svaki monopol nosi loš kvalitet usluge“, kaže Jorgić.

Dragijana Radonjić-Petrović, predsednik Upravnog odbora M&V Investments skeptična je povodom rezultata najavljene brze edukacije iako smatra da je to pomoć brokerima. „Toliki broj ljudi je ceo jedan birački spisak. To je zahtevan posao“, kaže Radonjić Petrović.

Vladimir Petrović, direktor InterCapital Securitiesa kaže da je uzimanje posla brokerima u godini kada je ugašeno 14 brokerskih kuća, nepotrebno. Osim toga, za brokerski posao je osim teorijskog znanja neophodna i praksa, kaže Petrović za Ekonom:east.

Iako je, kako kaže, poštena tržišna utakmica, najbolje rešenje, od ponuđenog bi bilo bolje da je država propisala maksimalnu cenu brokerskih usluga. „Prosečan prihod brokerske kuće po akcionaru za ceo paket besplatnih akcija bi iznosio oko 500 dinara“, kaže Petrović.

Na vest o tome da će šalteri Pošta brokerima „izbiti“ iz džepa „posao veka“ vredan bezmalo 2,5 milijarde dinara ukupno, Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza Invest Groupa kaže da će kvalitet usluge brzog procesa obuke biti u skladu sa cenom. Tu će, kaže Gujaničić, zbog toga, ipak, biti posla i za brokere.

Gujaničić kaže da je u ovom trenutku najvažnije da se omogući izlazak akcija NIS-a na Beogradsku berzu i transparentno trgovanje ovim deonicama. To je način da se izbegnu malverzacije na vanberzanskom tržištu koje prate masovno akcionarstvo u mnogim tranzicionim zemljama, ističe Gujaničić.