Sos prodavnice - za i protiv

Oni koji su pomislili da će jedna SOS prodavnica da zatvori Deltine supermarkete, Ideu ili Merkator, naravno da nisu u pravu, ali je i pored svih dilema, njeno otvaranje pokazalo da u Srbiji proizvodi mogu da budu jeftiniji i da marže mogu da se smanje. Tako su dugogodišnja objašnjenja, koja su najčešće vređala zdrav razum, da marže trgovaca nisu najveće u okruženju i da su cene jednostavno visoke jer nema konkurencije, sada prevaziđena.

Kriza, nazivali je svetskom ili domaćom, ali i bahatost trgovaca koji su dobavljače umesto na dva ili tri meseca počeli da isplaćuju na pola godine, učinila je da se svi presaberu i shvate da je bolje da zarade manje, ali da novac dobiju na vreme. Svež novac je inače ono što je najskuplja roba trenutno u Srbiji, u situaciji lančane nelikvidnosti, za koju su odgovorni i država i preduzeća.

Beograd je ove nedelje, tako postao drugi grad u regionu, nakon Ljubljane, koji je dobio prodavnicu u kojoj mogu da kupuju samo siromašniji građani. Trgovinsko preduzeće Jabuka jedino je u Srbiji za sada sprovelo tu ideju i nema najava da bi taj primer mogli da slede i neki veći trgovinski lanci na srpskom tržištu.

Iako je ideja o prodavnicama u kojima mogu da kupuju samo određene kategorije stanovništva u početku naišla na niz prepreka i osuda, na kraju je ipak otvorena, a očekuje se da će Beograd dobiti još 10 takvih objekata.

Ministrastvo trgovine i usluga na početku se oštro protivilo Sos marketima navodeći da neće podržati taj koncept podele građana i da Jabuka može da nudi jeftinu robu, ali za sve građane.

Resorni ministar Slobodan Milosavljević, koji je na kraju ipak otvorio prvu prodavnicu, neprimereno presecajući pritom vrpcu, za šta nije bilo ni vreme ni mesto, najavio je da će u naredne dve nedelje biti usvojena uredba koja će utvrditi koje kategorije građana su najugroženije i kojima je potrebna pomoć.

Mogućnost da se smanji porez na dodatu vrednost za najpotrebnije proizvode za sada je isključena, jer je teško utvrditi na koje proizvode je potrebno sniziti poreze, ali i zato što država, kako navodi Milosavljević, za to nema dovoljno novca.

Država je takođe najavila da će formirati i radnu grupu, koja će se baviti tom problematikom i da analizira mogućnosti otvaranja takvih prodavnica u Srbiji.

Osim predatvnika Ministrava trgovine u stručnom timu bili bi i predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Privredne komore Srbije, organizacije potrošača i trgovce, a prvi sastanka mogao bi da se očekuje početkom aprila.

Predsednica ASNS Ranka Savić izjavila je da će prvi sastanak te grupe biti održan 1. aprila, i da će se razgovarati i sa predstavnicima Asocijacije malih trgovina i Zdrave alijanse, koji su takođe zainteresovani da pokrenu Sos markete.

U Srbiji, prema njenim rečima, ima 155.000 osoba koje primaju socijalnu pomoć, a otvaranje ovakvih prodavnica će pored pomoći njima, omogućiti i zapošljavanje oko hiljadu ljudi u tim objektima, kao i pospešivanje lokalne privrede koja će proizvoditi potrebnu robu.

Za početak, 50 dobavljača

Kako navode u preduzeću Jabuka, za sada je na saradnju sa Sos marketima pristalo oko 50 dobavljača, a prema rečima direktora marketinga Jabuke Milene Radulović ima još zainteresovanih firmi i preuzetnika iz cele Srbije koji na taj način vide šansu za plasiranje svoj prozivoda.

Za sada su se toj ideji pridružile neke od najveći prehrambenih kompanija među kojima su Svislajon, Simka, Voda Vrnjci, Big Bul, Imes, Cvet Banata, mlekara iz Sremske Mitrovice.. Dobavljači su u takvim prodavnicama pronašili i prednosti za svoje poslovanje, jer su rokovi plaćanja skraćeni na mesec dana. Prema navodima, Radulovićeve, samo prvi dan je kroz Sos market prošlo oko 2.000 ljudi i prodato je više od pola tona mleka.

Vlasnik kompanije Big Bul Milenko Gačić kaže da se ta kompanija na taj način odlučila da pomogne najsiromašnijim građanima i najavio učešće i u projektu Narodne kuhinje za građane koji su u još težoj poziciji. Kako je rekao u Sos prodavnici oni nude samo određene proizvode, a smatra i da je za tu firmu, kao proizvođača dobro što su rokovi naplate kraći, što im omogućuje da podmire svoje obaveze.

“Trgovci su se odrekli dela marže, a prozivođači dela rabata i svi su tu našli svoju računicu, a pomogli smo građanima”, navodi Gačić. Jabuka u SOS prodavnicima je marže smanjila sa 25 i 30 na pet do šest odsto.

Direktor korporativnih poslova Denjub fuds grupe, u okviru koje posluju Bambi Banat, Imlek, Novosadska, Subotička mlekara, Knjaz Miloš, Rade Pribićević rekao je da ta kompanija još nije počela da plasira svoje proizvode preko Sos marketa.

“Kompanija spremna da podrži takve akcije i da u njima učestvuje, ali još nije precizno definisala model i način na koji bi to mogla da uradi”, dodao je Pribićević.

Srbiji potrebne diskontne radnje za sve građane

Ekonomista Stipe Lovreta kaže da treba voditi računa da se ne meša profesionalna trgovina i socijalna politika.

“Profesionalna trgovina nije socijalna institucija. Mešajući tako nešto ući ćemo u netržišni koncept privređivanja i vratiti se unazad”, smatra on, navodeći da ne treba mešati socijalnu politiku i profitabilni biznis i da treba biti obazriv kada je u pitanje uvođenje takozvanih “socijalnih prodavnica”.

“To je moguće sprovoditi od strane neprofesionalnih trgovaca, potrošačkih zadruga, neprofitnih socijalnih organizacija, koji će dobijati pomoć i to na bazi jasne socijalne politike”, objašnjava Loverta, daodajući da su potrebni vrlo jasni parametri ko će da se snabdeva u tim objektima.

Prema njegovim rečima, trebalo bi formirati fond za socijalno ugrožene i iz tog fonda posebno pomagati osobe sa invaliditetom, niskim primanjima, izbeglice i druge socijalno ugrožene kategorije.

Loverta kaže da su diskontne radnje, u kojima mogu svi da kupuju, ono što nedostaje trgovini Srbije i da bi se na taj način doprinelo jačanju konkurencije i potrošači bi imali veću mogućnost izbora. “Srbiji su potrebni diskontni lanci , koji imaju strategiju niskih cena, ograničen asortiman i koji mogu da se bore za potrošače tim niskim cenama”, navodi Loverta. Svi građani Srbije mogli su ipak samo prva tri dana da pazare u Sos marketima, a nakon toga će tu privilegiju imati samo “siromašniji”. Ostali će ipak morati da sačekaju diskontne radnje, koji posluju širom Evrope, po istim principima kao Sos marketi, ali bez socijalne kategorizacije kupaca.

Ekonomista Stojan Stamenković smatra da je otvaranje Sos prodavnica ordinarna glupost i da otvara mogućnost za manipulacije. “To je budalaština i od toga neće biti ništa. Autori te ideje tvrde da će trgovci Jabuke smanjiti marže, a bolji prihod imati većim prometom. To je loše rešenje, a da ne pričam o prostoru koji se otvara za manipulacije“.

Sa druge strane, to je i segregacija, kroz davanje nekakvih kartica i penzione potvrde. „Pa to onda znači da će jedna, recimo, dobrostojeća porodica sa vrlo visokim prihodima zahvaljujući svojoj baki, koja živi sa njima i ima, naravno, malu penziju, moći da imaju tu potvrdu i da se snabdevaju u takvim radnjama. To je nečuveno“, smatra Stamenković.

Na konstataciju da slične radnje postoje u Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji, Stamenković tvrdi da to nije tačno i da se radi o običnim prodavnicama u kojima može da kupuje ko hoće.

„U Nemačkoj postoje dva takva trgovinska lanca u kojima, doduše, nema luksuzne robe, nema skupih namirnica ali su cene svakako mnogima prihvatljive. Tamo uglavnom kupuju ljudi skromnijih primanja...Mi smo imali nekad neku vrstu takvih radnji, kao što je bila Gorica gde su hrana i osnovne potrepštine bile jeftinije od tadašnje Pekabete i C marketa“, ističe on.

Pristupačnije cene siromašnima mogu da se obezbede vrlo lako i jednostavno i bez diskriminacije, odnosno kada bi se dozvolilo da u takvim specijalnim radnjama može da kupuje ko hoće i da budu otvorene za sve.

„Tada ćete videti šta radi konkurencija i kako će i ostali trgovački lanci morati da spuštaju cene kada vide da su ove radnje pune kupaca. Jedino zdravom konkurencijom, možemo imati jeftiniju hranu“, kaže Stamenković.