Beograd: Vožnja na uljarice

Na tim pumpama kažu da se biodizel dobro prodaje i da su potrošači veoma zadovoljni.

Iako opterećen porezom na dodatu vrednost od 18 odsto, biodizel se može kupiti po ceni koja je za oko 10 dinara niža od evrodizela, naftnog derivata koji je po količini sumpora najsličniji tom biljnom gorivu.

Cena po kojoj ta kompanija prodaje biodizel benzinskim stanicama je 63,8 dinara za litar, njegova maloprodajna cena na pumpi "Pantrejd" iz Novog Sada je 67,7 dinara, a na četiri pumpe iz sistema "Mihajlovac" iz Paraćina iznosi 66,9 dinara po litru.

Šef benzinskih stanica "Mihajlovac" Goran Savić kazao je Beti da se u prodaji biodizela dnevno beleži promet izmedju 500 i 1.500 litara, a prva količina od 15.000 litara je već prodata.

Prema njegovoj oceni, interesovanje za tu novu vrstu goriva potiče pre svega iz činjenice da je njegova cena za devet dinara niža od cene evrodizela, koji mu je po kategoriji najbliži, a jeftinije je i od eko 3 dizela i približne cene kao dizel D2.

Savić je najavio da će uskoro početi prodaja biodizela na još dve pumpe iz tog sistema.

Cena bi bila konkurentnija kada bi država uvela subvencije za biljne kulture koje se koriste kao sirovine za proizvodnju tog ekološkog goriva, kazao je agenciji Beta generalni direktor Viktorija oil Nikola Vujačić.

U toj kompaniji navode da očekuju poreske olakšice, kako bi se omasovila potrošnja tog obnovljivog goriva, za čiju razgradnju je potrebno 28 dana.

Sadržaj sumpora u dizelu D2 je 2.000 puta veći nego u biodizelu, u
eko 3 dizelu 70 puta, a u evrodizelu deset puta. U isto vreme, emisija toksičnih i mutagenih materija se njegovim korišćenjem smanjuje za 90 odsto, a čestica za 50 odsto.

Nedostaci su mu što emituje nešto više azotovih oksida nego fosilna goriva, daje neznatno nižu snagu motorima i izaziva oštećenja na zaptivačima i kalaisanim delovama motora, a dužim stajanjem u rezervoaru može da se pokvari kao i sva druga biljna ulja - jednostavno užegne.

Prednosti njegovog korišćenja su ipak mnogo brojnije.

Godišnji kapacitet fabrike Viktorija oil u Šidu je 100.000 tona biodizela, a cilj kompanije je da veći deo plasira u domaću potrošnju, pre svega preko velikih sistema, kao što su Naftna industrija Srbije, gradska saobraćajna preduzeća i poljoprivredna dobra.

Pozivajući se na direktive Evropske unije, koje propisuju da do 2010. godine udeo biodizela u ukupnoj potrošnji goriva u državama članicama bude 5,75 odsto, Vujačić smatra da bi Srbija trebalo da svojim propisima na to obaveže i ovdašnje prometnike naftnim derivatima.

To znači da bi NIS i ostali proizvođači i trgovci bili u obavezi da u tom procentu mešaju fosilna goriva sa biodizelom, ali se postavlja pitanja da li je država spremna da se odrekne prihoda od akciza i poreza na udeo koji bi činio biodizel.

Od većih potrošača, za sada ga koriste sva vozila na poljoprivrednom dobru Kinđa iz Kikinde, kao i 150 kamiona šabačkog preduzeća Interkop, čija su iskustva pozitivna.

Viktorija oil je u pokretanje proizvodnje biodizela uložila oko 20 miliona evra, a u fabrici, jedinoj u regionu, zaposlila je 200 radnika.

Korist od korišćenja biodizela u Srbiji bila bi i u tome što bi se smanjio uvoz fosilnih goriva, a time i veliki spoljnotrgovinski deficit, ali i povećala poljoprivredna proizvodnja.

Prema nekim procenama, Srbija može da proizvede oko 200.000 tona biodizela sa 600.000 hektara, a uljarice se trenutno seju na oko 450.000 hektara.