Agrobanka: Dug - dobar drug

Mnogi su se te dilerske doskočice setili ovih dana kad je država Srbija nezgrapno i sa velikim zakašnjenjem pokušala da maksimalno „kapitalizuje“ potraživanja od Agrobanke, našta sa akcionari te Banke otprilike odgovorili - „dođi juče“.   

Inače, tihi rat Države i Agrobanke trajao je daleko od očiju javnosti i teško ga je bilo naslutiti jer je ta Banka u poslednjih godinu i po dan bila jedna od berzanskih vedeta u Beogradu o čije su se hartije od vrednosti otimali mnogi investicioni fondovi ali i mali akcionari.

Prošlu godinu na Beogradskoj berzi, Agrobanka je počela sa cenom od 12.000 dinara za akciju da bi u januaru ove godine cena akcije bila 47.975, a krajem juna oko 34.000 dinara. 

Na opštu pomamu za akcijama Agrobanke i mogućnost enormne zarade „primila“ se i država Srbija koja je, inače, do pre nekoliko dana bila jedan od manjinskih (7,5 odsto) akcionara ove Banke. Država se, naime, setila da joj Agrobanka „duguje“ 43,5 miliona evra, izračunala da bi taj dug mogla da pretvori u akcije (i postane vlasnik 20,1 odsto kapitala Agrobanke) koje će kasnije prodati i ostvariti veliki profit.

Najviše za državu

Za tu operaciju trebalo je mnogo „lukavstva uma“ i pregovaračkog smisla da bi na kraju Država i ostali akcionari došli do sporazumnog rešenja, mada se država u pojedinim trenucima ponašala kao u vreme samoupravnog socijalizma kad je bilo koji ministar samo jednim telefonskim pozivom „sređivao“ bilansno stanje neke banke.

U akciju „ubeđivanja“ akcionara Agrobanke uključila se i Narodna banka Srbije koja je pre tri meseca uvela neku vrstu privremenih mera (nadzora). Prema rečima Dušana Antonića, predsednika Izvršnog odbora Agrobanke, te mere nanele su Banci štetu od 25 miliona evra, a guverner NBS Radovan Jelašić tvrdi da nisu direktno zadirale u likvidnost i solventnost Banke.

Krajnji rezultat tih pregovora je krajem juna doneta odluka Skupštine akcionara Agrobanke da državi omogući da potraživanja zameni za akcije banke, tako što će Banka emitovati novih 98.445 akcija.

Cena po kojoj bi Država preuzala akcije Agrobanke na ime duga je 36.000 dinara po akciji, dok će Agrobanka državne akcije otkupljivati (od države) po ceni od 40.600 dinara. Skupštini akcionara predloženo je da ako Država u narednih godinu dana ne proda svoje akcije na berzi, Agrobanka ima obavezu da otkupi te akcije u 12 mesečnih rata.

Koliko su akcionari Banke bili „oduševljeni“ tom odlukom svedoči i njihova reakcija u jednom internom dokumentu u koji je imao uvid Ekonomist magazin: „I pored mišljenja nezavisnih revizora i brojnih advokatskih kancelarija da ne postoji osnov da se banka tereti za ovaj Zajam, Agrobanka pritisnuta privremenim merama NBS prihvatila je rešavanje spornog duga. Rukovodstvo Banke je samim prihvatanjem duga, iako nije obveznik po istom Zajmu, napravilo ogroman ustupak i iskorak ka rešavanju konkretnog problema“.

Na pitanje šta se događa sa Agrobankom, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić za Ekonomist kaže da „ta banka decenijama nije rešila svoje obaveze po osnovu kredita Svetske banke i da je neovisno od toga izvršila nekoliko dokapitalizacija. Došlo je do značajnog povećanja cena akcija i mi smo počeli da budemo zabrinuti pošto smo videli da deo penzija jedan broj srpskih građanina investira u akcije Banke koja značajan deo svojih obaveza nije rešila prema državi“.

Guverner NBS je izrazio očekivanje da će država iz svih tih transakcija izvući najbolje i najviše za sebe i da će posle odluke Agencije za sanaciju depozita uslediti i potvrda Vlade kojom će se naći konačno rešenje, a ono podrazumeva da država konvertuje deo svoga potraživanja u akcije u toj banci uz opciju donjeg nivoa cene po koojoj ona može da proda te akcije na tržištu.

Na pitanje ko je Državi dao garancije da će po toj ceni moći da proda akcije, Jelašić kaže da je to „dogovor Agencije za sanciju depozita sa Agrobankom i to sada Vlada treba to da potvrdi“.

Stručnjaci za hartije od vrednosti tvrde da konverzija duga u akcije nije sporna. Zabunu su uneli zahtevi da Banka garantuje tržišnu cenu po kojoj bi Država prodavala akcije.

Ekonomista Dejan Šoškić kaže da na otvorenom tržištu kapitala (berzi) cenu određuje isključivo odnos ponude i tražnje. Šoškić, međutim, smatra da je u slučaju Agrobanke primenjena takozvana „put opcija na akcije“, po kojoj je Agrobanka dobila obavezu, a država privilegiju.

„Cena od 40.600 dinara po kojoj bi Agrobanka trebalo da otkupi akcije od države nije tržišna cena i ovde ne možemo da govorimo ni o kakvoj manipulaciji. Ta cena je formirana arbitrarno između dve strane. Država je dobila pravo da proda akcije Agrobanke po toj ceni u slučaju da je na Berzi cena niža, a da li će tu mogućnost i da iskoristi zavisi od vrednosti akcije na Berzi“, pojasnio je Šoškić.

On je dodao da se takve transakcije ne obavljaju preko Berze, ali da je za njihovo realizovanje potrebno da Centralni registar ima infrastrukturu koja omogućava preknjižavanje vlasništva koje je stečeno mimo Berze. Sa druge strane, Zakon o tržištu hartijama od vrednosti omogućava državi kao akcionaru, da trguje izvan berze.

Sprečavanje tržišnih manipulacija

Da je Državi ipak bilo stalo da „izvuče“ veću cenu za svoje akcije koje je dobila konvertovanjem potraživanja od Agrobanke pokazuju prethodni pokušaji Agencija za osiguranje depozita, odnosno njenog direktora Milorada Džambića da ta rešenja nametne kao „državni interes“.

Naime, Agencije je pre konačnog dogovora predlagala rešenje koje su akcionari Agrobanke (22. juna 2007. ) okvalifikovali kao direktno suprotne zakonima koji regulišu tržište kapitala. Tako je Agencija pokušala da nametne sledeće opcije.

Prema prvoj, potraživanja Države bila bi pretvorena u akcijski kapital banke emitovanjem običnih akcija u korist Države po ceni od 40.000 dinara za jednu akciju, uz garanciju Agrobanke da će cena akcija u momentu prodaje iznositi 50.000 dinara po akciji.

Akcionari su tu opciju odbili uz obrazloženje da Agencija zahteva da joj Banka garantuje tržišnu cenu na otvorenom tržištu kapitala gde cenu reguliše isključivo odnos ponude i potražnje i da se taj zahtev direktno suprotstavlja propisima Komisije za hartije od vrednosti i Beogradske berze koji se odnose na sprečavanje tržišnih manipulacija.

Kao drugu opciju Agencija za osiguranje depozita predložila je konverziju potraživanja u akcijski kapital emitovanjem preferencijalnih konvertibilnih akcija (akcije bez prava glasa) po ceni od 26.000 dinara za jednu akciju, s tim da u momentu njihovog konvertovanja u obične akcije odnos bude 1:1.

Da bi to rešenje postalo operativno izvršen je veliki pritisak na Komisiju za hartije od vrednosti da odobri emisiju preferencijalnih akcija. Od Komisije je traženo da napismeno zahteva od akcionara Agrobanke da prihvate emitovanje preferencijalnih akcija „jer je to državni interes“.

Umesto toga, Komisija je zaključila da Skupština akcionara Agrobanke može da izglasa šta hoće i ako oni prihvate da isplate državu, Komisija će to da aminuje. Akcionari su, međutim, zaključili da bi u ovom slučaju država ostvarila dvostruku zaradu, prvo kroz konverziju potraživanja u preferencijalne akcije, a zatim i njihovim konvertovanjem u obične akcije u odnosu 1:1.

„Tržišna vrednost prioritetnih akcija bila bi 26.000 dinara, dok je vrednost običnih akcija u ovom trenutku nešto ispod 37.000 dinara, što predstavlja zaradu od preko 40 odsto“, kaže se u analizi koju su akcionari Agrobanke napravili na sastanku od 22. juna.

Nekoliko dana kasnije Agencija se definitivno nagodila sa akcionarima Agrobanke. Odluka o konverziji duga, čini se, nije naišla na odobravanje tržišta jer je već prvog dana posle Skupštine, akcija Agrobanke na Beogradskoj berzi pala za oko dva odsto, a  naredna dva dana za dodatnih pet procenata.

Ovakav rasplet nije naišao ni na odobravanje malih akcionara koji imaju osećaj da ih je, na izvestan način, menadžment banke „prevario“. Jer do sada su nekoliko puta iz Uprave stizale izjave da Agrobanka neće biti opterećena tim spornim dugom što je moglo da dovede u zabludu sve koji su kupovali akcije Banke na Berzi.

Dug iz ’83

Udružena beogradska banka (sada Beogradska banka u stečaju) sklopila je 1983. godine ugovor o zajmu sa EBRD, a Agrobanka je bila zadužena za njegovu realizaciju. Zajam je odobren u iznosu od 136 miliona dolara, ali je do kraja 1990. godine iskorišćeno 94 miliona dolara.

Do uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija 1992. godine otplaćeno je 80 miliona dolara, a za otplatu glavnice i kamata preostalo je 55 miliona dolara. Do danas je taj dug uvećan na 167 miliona evra. Posle uvođenja stečaja Beogradske banke, poverilac zajma EBRD-a prema Agrobanci postala je Republika Srbija, koja bi, prema predlogu uprave Agrobanke, trebalo da otpiše deo zajma od 123,8 miliona evra, a da u akcijski kapital pretvori potraživanja od 45,5 miliona evra.

Kako su pojasnili u Agrobanci, za otpis je predložen deo zajma koji je iskorišćen u Srbiji, dok bi se u akcije konvertovao deo zajma kojim je u inostranstvu plaćena nabavka opreme za korisnike zajma.