Uvoz radne snage u Srbiju?

Upravo zbog toga, ministarstvo rada planira da olakša uvoz radne snage iz inostranstva, jer se ispostavlja da u Srbiji nema ko da radi. Deluje nemoguće, ali nije: od 912 hiljada nezaposlenih, njih 140 hiljada odbilo je ponuđeno zaposlenje, pa su na tri meseca brisani sa evidencije Službe zapošljavanja.

Stručnjaci smatraju da je tri meseca malo i predlažu godinu dana jer po njihovom mišljenju kome zaista treba posao, on prihvata ono što se nudi, dok ne nađe ono što želi.

Prosečni nezaposleni u Srbiji ima 38 godina, posao traži 44 meseca, ima završenu srednju školu, u službu za zapošljavanje se javlja svaka tri meseca da bi mogao da dobije besplatnu zdravstvenu zaštitu, mesečnu novčanu nadoknadu  od osam do 17 i po hiljada dinara i privilegije pri plaćanju komunalija, obdaništa, javnog prevoza. Ipak, nezaposleni se razlikuju po tome koliko su spremni da prihvate posao van svoje struke. Neki poput Nikole Starovića, diplomiranog pravnika koji radi manuelni posao, tj. obrađuje kamen, ne odbijaju posao koji im država nudi.

Drugi, poput ekonomiste Spomenke Stojanović koja traži posao tri meseca, su spremniji da sačekaju neko vreme kako bi našli posao u struci ili bar sličan posao. Podaci pokazuju da ponuđene poslove najčešće odbijaju građevinci. Razlog je, ekonomski gledano, logičan - na crno mogu da zarade i tri puta više nego da prihvate poslove koje im država nudi. Privatnici neprijavljenim radnicima plaćaju 30.000 dinara mesečno, dok država za isti posao nudi 13 hiljada dinara, ali plaća i poreze i doprinose. Sledeći na listi takozvanih „izbirača“ su  mesari, pekari, ugostitelji. Da bi uveo konkurenciju i pokazao kako je bolje raditi i za malu platu, nego sedeti besposlen, ministar rada Slobodan Lalović nedavno je najavio da će biti olakšano zapošljavanje radnika iz inostranstva. On je objasnio da takav predlog postoji u novom zakonu o zapošljavanju, koji je u skupštinskoj proceduri.

Brojke govore da od 912 hiljada nezaposlenih, više od polovine posao traži duže od dve godine. Trećina njih je bez ikakvih kvalifikacija i nema mogućnosti da bira posao. Poslodavci sve češće nove radnike primaju na određeno vreme, koje se može tretirati kao probni period. Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost, ali i član Upravnog odbora Službe za zapošljavanje, kaže da naši radnici nisu navikli da menjaju poslove i da se  uglavnom teško prilagođavaju. “Naši ljudi to nose iz socijalističkog vremena, jer su navikli da njihovi očevi i majke čitav život rade u jednoj firmi. Sada toga nema i oni treba da se obuče i prilagode novim potrebama” kaže Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost.

Da bi stekli nova znanja potrebna poslodavcima, nezaposleni mogu da pohađaju kurseve kompjutera, stranih jezika, pojedinih zanata, koje besplatno organizuje služba za zapošljavanje.

Lovac na pametne glave

U prvom susretu sa poslodavcem potrebno je pokazati odreðena znanja, iskustvo i odreðene veštine

Osim manje atraktivnih poslova kao što je građevina ili čuvanje ovaca, i ona radna mesta koje zahtevaju visoke kvalifikacije nije lako popuniti. Da bi došli do odgovarajućih kadrova, velike kompanije angažuju specijalizovane agencije.

„Hedhanter“ (headhunter) ili „lovac na kadrove“ Sonja Cagronov kaže da poslodavci koji se odlučuju da potraže njene usluge uglavnom traže ljude koji su dobri rukovodioci, menadžere koji umeju da vode druge ljude, da dobro organizuju posao kao i da ostvare dodatni profit za kompaniju u kojoj rade. „Druga grupa je talent-menadžment (upravljanje talentima), gde je zapravo cilj da identifikujemo mlade ljude koji imaju potencijal za razvoj, a koje će kompanije obučiti u vezi sa onim što je bitno za te  kompanije, u skladu sa nekim svojim sistemom vrednosti i na te kadrove će računati na duži rok“, kaže ona. Intervjui sa poslodavcem uglavnom imaju nekoliko krugova. U prvom se traži da kandidat pokaže koliko vlada nekim poslom i prikaže određena znanja, iskustvo ukoliko je to potrebno i određene veštine (poznavanje rada na računaru, jezik tj. elementarna pismenost). Bitan je i profesionalno personalni profil osobe koju želimo da zaposlimo.

Neko treba da bude komunikativan, pozitivan, ljubazan, da zna da radi u timu, fleksibilan, tolerantan ...

„Ukoliko radite direktno sa klijentima na šalteru nikako ne bi bilo zgodno da imate neku svađalicu koja je namrgođena od jutra do mraka, jer to neće biti baš dobro za klijente te banke“, objašnjava Cangronov.

„Cilj intervjua nije ne pokazati nijednu manu, ne priznati nijednu manu, već da čovek pokaže da ima uvid u to šta su mu jače strane da je svestan toga šta mogu biti nedostaci, ali da kontinuirano radi na tome da ili to otkloni ili da ne dozvoli da se to manifestuje u poslu“, kaže ona uz savet da se direktna pitanja koja se odnose na platu i radno vreme ne postavljaju tokom prvog intervjua.

„Nije dobro postavljati direktna pitanja tokom prvog intervjua. Preporučuje se da ih kandidati postave, kada uđu u uži izbor“, savetuje ona.

Osim novca, mogućnosti za napredovanje i kreativnosti koje neko radno mesto pruža, postoje i drugi argumenti za biranje određenog posla. Nekada se ljudi ipak odlučuju za poslove koji su manje kreativni, manje plaćeni ukoliko procene da to od njih neće tražiti neki izuzetan napor, da misle o poslu, da ostaju prekovremeno, bez obzira što bi možda na takvom poslu imali veće izglede da se lično usavršavaju.