Devalvacija u toku

Devalvacija, odnosno smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na stranu već je, uprkos potezima centralne banke, u toku, što rađa strah od dolaska novog cunamija. Taj strah, međutim, što je najgore, još više pojačavaju izjave zvaničnika, stručnjaka i privrednika, jer niko od njih zapravo nije znao da odgovori na pitanje postavljeno u prvoj rečenici ovog teksta: ima li kraja?

Ta neizvesnost, naime, već pojačava inflatorna očekivanja, što su građani već osetili na sopstvenoj koži, budući da su trgovci počeli da svakodnevno menjaju cene svoje robe. U skladu s tim je i pitanje koje postavljaju pojedini ekonomisti, više sebi i poluglasno, da li bi jednokratna devalvacija možda bila bolje rešenje od ove koja je trenutno na delu.

U Narodnoj banci Srbije tvrde da ne postoji nijedan planski, kritični ili psihološki nivo kursa dinara koji se brani i da se "ne zna da li će dinar padati tri dana, tri nedelje ili tri meseca". Ekonomisti kažu da će kretanje kursa zavisiti od priliva i odliva kapitala, a bankari procenjuju da bi pad dinara mogao da zaustavi povećanje izvoza i okončanje svetske finansijske krize, što je u trenutnim uslovima malo realno.

Objašnjenja stručnjaka zašto evro svakodnevno jača prema domaćoj valuti manje-više su ista i svode se na nesrazmeran odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu.

Taj odnos, međutim, posledica je sve manjeg priliva stranog kapitala, prvenstveno stranih direktnih investicija, kredita za finansiranje preduzeća, te povlačenja devizne štednje iz banaka i rasta rizika. Sve to, plus jačanje straha od pada izvoza glavni su razlozi što je poslednjeg dana septembra jedan evro vredeo 76 dinara, a 26. novembra, čak 88,77 dinara. Uzgred, to je najniža vrednost dinara od početka godine. Intervencije centralne banke na deviznom tržištu, po rečima samih njenih predstavnika, dakle, nisu motivisane nastojanjem da se brani unapred zacrtani i određeni nivo niti će to Narodna banka pokušavati. "Nesporno je da povremeno i sporadično centralna banka interveniše na deviznom tržištu, ali su te intervencije prvenstveno neophodne da se ograniče preterane dnevne oscilacije kursa dinara i obezbedi stabilan rad deviznog tržišta", kaže Branko Hinić, direktor sektora za analize u NBS.

Da bi sprečila velike dnevne fluktuacije kursa, centralna banka je od početka oktobra prodala više od pola milijarde evra na međubankarskom deviznom tržištu. Samo u oktobru je prodala 269 miliona evra, dok je u novembru prodala 262 miliona evra.

Takođe, centralna banka je za deset procentnih poena (na 20 odsto) povećala obaveznu deviznu rezervu koja se izdvaja u dinarima. To je za efekat imalo povlačenje dodatnih 350 miliona evra dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora.

Prema rečima Vladimira Gligorova iz Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja, develvacija se već sprovodi, samo postepeno. "Razlog je taj što ni Vlada niti centralna banka nisu sposobne da formulišu privredni program i da usvoje paket mera koji bi sadržao jednokratnu korekciju kursa uz odgovarajuće promene u fiskalnoj i ostalim politikama.

Tek kada postane jasno kakva će se politika stabilizacije slediti, a to u Srbiji ne mora da se dogodi uskoro, onda će se videti hoće li se ponovo preći na fiksni kurs ili će se održavati fleksibilan kurs i na kom nivou ili u kom rasponu i kojim tačno sredstvima", kaže Gligorov. On dodaje da će problem biti u tome što "sada centralna banka gubi i ono malo preostale kredibilnosti, a kako će to obnoviti, uopšte nije jasno".

I u "Hipo-Alpe Adrija banci", procenjuju da bi kurs lagano mogao da raste. " Ako se priliv kredita bude nastavio, kurs će moći da se stabilizuje. To, međutim, u prvom kvartalu naredne godine nije realno, pa će dinar nastaviti da pada ako centralna banka ne bude dnevno intervenisala", kaže za "Novac" Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora "Hipo-Alpe Adrija banke".

Čupić ističe da bi trend kursa mogu da zaustave dva faktora. Jedan je da dinar toliko oslabi prema evru da to robu iz uvoza učini jako skupom, te da onda prestane da se uvozi sve što nije egzistencijalno neophodno (gorivo i lekovi). "To bi istovremeno učinilo naše proizvode dovoljno jeftinim na međunarodnim tržištima i time uvećalo izvoz i devizne prilive. Drugi faktor jeste razrešenje globalne finansijske krize i obnavljanje normalnih tokova kapitala", kaže Čupić.

Da će kretanje kursa zavisiti od priliva i odliva kapitala, slaže se i Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Kurs je uslovljen razvojem globalne krize, posebno u Evropi, gde se zadužuju naše banke i preduzeća. Naše regulatorne mere mogu delovati korektivno, ali ne i fundamentalno. Razlog je veliki deficit i značajno zaduživanje banaka i preduzeća u inostranstvu", pesimističan je Živković.

Značajan problem predstavlja razlika između uvoza i izvoza. Mesečno, ona je veća od 600 miliona evra u korist uvoza, naravno. Delimično je pokrivaju tekući prilivi, prvenstveno doznake iz inostranstva. Nedostaje, međutim, 400 miliona evra mesečno, koje su do kraja septembra pokrivali prilivi od finansijskih transakcija, prvenstveno strane direktne investicije i cross-border krediti preduzećima od inostranih banaka. S tim u vezi, ekonomista Đorđe Đukić smatra da je ključni problem nedostatak kredita za finansiranje preduzeća. "Koliko je to bio važan izvor ponude deviza najbolje govori podatak da su preduzeća u Srbiji u avgustu bila zadužena za više od 12 milijardi evra. Sada dolazi vreme vraćanja tih kredita. Dodatni problem je što su sve zemlje upozorile preko centrala svojih banaka da banke u Srbiji više ne mogu da računaju na izvore spolja" kaže za "Novac" Đukić.

Naš sagovornik je jedan od retkih koji smatra da bi Narodna banka trebalo da se opredeli za slobodniji kurs, što podrazumeva intervenciju samo u ekstremno teškim situacijama. "Narodna banka treba da motri potencijalna inflatorna žarišta, jer je sebe obavezala da ostvari ciljanu stopu inflacije, a ne kretanje kursa. Greše svi koji misle da bi sa slobodnijim kursom evro otišao na 120 dinara. Ako centralna banka, naime, suzbije inflaciju onda nema razloga da dinar depresira u meri u kojoj to mogu da učine špekulanti", kategoričan je Đukić.

Za stabilizaciju kursa, doduše u manjoj meri, nedostaju i portfolio investicije, odnosno kupovina akcija i obveznica na Beogradskoj berzi. Stranci još uvek čine više od polovine prosečnog prometa na strani kupovine, ali je dnevni promet od oko milion evra, praktično zanemarljiv.

Konačno, dobro bi bilo i da banke ne prodaju takozvane repo hartije koje izdaje centralna banka, pa domaću valutu pretvaraju u devize. Naime, prema podacima NBS, od početka oktobra plasmani banaka u hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka su smanjeni za oko 80 milijardi dinara (milijardu evra), tj. sa 240 na 162 milijarde.

"Povlačenje iz repo operacija je samo posledica očekivanog pada dinara. Kad prestane poverenje u dinare i kad se repo hartije prodaju, povećava se tražnja za devizama, što dovodi do rasta kursa", kaže Čupić i dodaje da je 60 odsto sredstava povučenih kroz takozvani repo stok iskorišćeno za pribavljanje deviza za potrebe banaka i za prevremenu isplatu devizne štednje.