Egzit 08: Svi su zaradili

Već prvog dana vreme je bilo idealno i videlo se da će Petrovaradinska tvrđava biti puna. U Novi Sad sa svih strana slivali su autobusi, automobili i vozovi. Tog prvog dana bilo je preko 35 hiljada posetioca.

Preduzeće „Železnice Srbije“ dodatnim vagonima pojačalo je redovne putničke vozove u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju do Novog Sada od 10. do 13. jula, a bile su uvedene i vanredne autobuske linije iz svih pravaca Srbije.

Povratna karta Beograd-Novi Sad koštala je oko 300 dinara, a autobuska oko 650 dinara. Pored pojačanog železničkog i autobuskog prevoza posao su napravili novosadski i beogradski taksisti koji su u vreme festivala imali po nekoliko vožnji do Novog Sada.

„Ko god je hteo da radi i zaradi - mogao je. Cena vožnje od Beograda do Novog Sada kretala se između 50 i 70 evra“, kažu u beogradskom udruženju taksista. Sa druge strane, ni njihove novosadske kolege nisu prošle loše. Običnim danima taksi vožnja od novosadske autobuske ili železničke stanice do Petrovardinske tvrđave košta oko 300 dinara, a u vreme Egzita cene poprilično skočile i kretale su se i do 20 evra.

Oni koji nisu našli smeštaj u kampu u kom je bilo oko deset hiljada ljudi, smestili su se u hotele, kuće, stanove, a i ove godine kao i prošle tražnja je bila veća od ponude. Cene kreveta kretale se u proseku između 20 i 40 evra zavisno od kvaliteta i udaljenosti od Petrovardinske tvrđave.

Najskuplji stanovi i kuće su oni pored Dunava. Generalno posmatrano, stanodavci su po danu zaradili oko 130 evra. Inače, prosečna cena mesečnog iznajmljivanja stana u Novom Sadu je oko 200 evra.

Na samoj Tvrđavi cene su bile različite zavisno od pića. Od prošle godine uvedena je i zvanična valuta „token“, po ugledu na slične svetske festivale. Ovaj vid plaćanja je uveden, prema rečima organizatora, kako bi se lakše kontrolisalo poslovanje i plaćanje PDV-a.

„Tokeni“ su mogli da se kupe samo za dinare u različitim apoenima u vrednosti od 80 dinara (za vodu, sok i vino), 140 dinara (za pivo) i 700 dinara (za pet piva). Kao i prošle godine, „egzitaši“ su se žalili zašto ne mogu plate običnim novcem.

Osim tokena, mnoge druge valute (funte, evri, dinari) trošene su izvan Tvrđave u kafićima, restoranima, prodavnicama i tezgama u Petrovardinu i Novom Sadu. Da za dobar biznis ne postoje barijere u godinama govori i Danica Marić, koja ima 67 godina, i koja prodaje krofne i kuvani kukuruz u blizini Petrovardinske tvrđave.

„Do sada sam zaradila jednu svoju penziju. Moja penzija je 12 hiljada dinara. Tek su prošla dva dana. Nadam se da će i sledeća dva dana biti tako“, kaže ona.

Da Danica Marić nije jedina koja je dobro zaradila u vreme festivala govori i to da su gotovo svi marketi i radnje u blizini Tvrđave zbog povećane tražnje produžili radno vreme na 24-časovno i svi vlasnici tvrde da im je pazar mnogo veći nego običnim danima. „Dva puta se poveća promet. Kupuje se voće, gazirana voda, pivo i alkohol“, kaže jedan od vlasnika mini-marketa u Petrovardinu.

Što se tiče stranaca oni Srbiju smatraju „jeftinom“ državom. „Mnogo je jeftinije pivo ovde nego u Engleskoj. Novac koji ostavim za jedno veče u pabu kod kuće, ovde potrošim za četiri dana“, kaže David Kejn iz Londona.

Pošto su se stranci većinom hranili po kafićima i restoranima, pojedini ugostitelji su došli na ideju da znatno povećaju cenu što se izgleda nije svidelo domaćim posetiocima koji su se žalili da moraju parče pice platiti 200 dinara.

U raznim anketama stranci su izjavljivali da su u vreme festivala trošili između 150 i 450 evra, dok su domaći posetioci za četiri dana Egzita na karte, prevoz, piće i hranu potrošili u proseku po 200 evra.

Precizni podaci o broju posetilaca ne postoje. Policijske procene govore da je broj posetilaca bio oko 160 hiljada, dok podaci iz novinskih izveštaja govore o cifri od 170 hiljada ljudi. Za sada se kao jedini tačan podatak koristi o broju stranaca, a njih je ove godine bilo 25 hiljada.

U kampu bilo oko deset hiljada ljudi

Prema njihovim rečima, oni su u proseku potrošili oko 300 evra, pa proizilazi da su stranci na Egzitu ostavili barem 7,5 miliona evra, a na tu cifru treba dodati i troškove domaćih posetioca koji su potrošili više od 12 miliona evra. Tako dolazimo i do ukupne zarade Egzita koja iznosi oko 20 miliona evra.

Ono što je karakteristično i za organizatore i za lokalne preduzetnike, kao i lokalnu i pokrajinsku vlast je da su svi oni veoma zadovoljni - kako sa posetom tako i sa zaradom.

Na kraju, organizatori, država i sponzori, koji su ove godine su uložili oko dva miliona evra u festival, će morati da razmisle šta treba učiniti kako bi sledeći Egzit bio još bolji. Govoreći o tome, možda nije loša ideja da se razmisli o prevozu stranih gostiju.

Procene govore da je na ovogodišnji Egzit preko 80 odsto Engleza stiglo, kao i prošle godine, lou-kost avioprevozom do Budimpešte i Zagreba, a zatim autobusima i vozovima do Novog Sada. Postavlja se pitanje zašto se ti letovi ne bi mogli organizovati do aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, jer bi to dodatno podiglo zaradu od stranih turista koji u sve većem broju dolaze na festival u Novom Sadu.