Kako do uspešnog JAT-a?

Flota

JAT u ovom trenutku raspolaže sa malom i nedovoljno diversifikovanom flotom. Jedina smislena opcija je nabavka više aviona, kupovinom ili iznajmljivanjem od drugih kompanija. U ovom trenutku JAT nema potvrđene narudžbine novih aviona, i zbog toga se nalazi u veoma nepovoljnoj situaciji.

Svi svetski proizvođači komercijalnih putničkih aviona trenutno rade sa rekordnim godišnjim produkcijama, ali i pored toga rokovi od trenutka narudžbine do trenutka isporuke traju i po više godina. Takozvani „beklogovi“ dva najveća proizvođača na svetu, Erbasa i Boinga, veći su od pet godišnjih produkcija.

To je jedan od razloga zašto Erbas više i ne insistira na rešavanju problema oko narudžbine aviona 1998. godine, a sve namere menadžmenta prethodne tri godine da pregovara sa evropskim proizvođačem oko promene broja i tipa aviona kao da predstavljaju paradigmu nespremnosti uprave da razume trendove i postojeće stanje u avio industriji.

Da situacija bude još gora, Bombardier, za čije avione iz „regional jet“ familije je menadžment JAT-a već iskazao javno interesovanje, trenutno ima „beklog“ u veličini dvoipogodišnje trenutne godišnje produkcije. Ukratko, JAT ne može imati novi putnički avion u svom vlasništvu naredne tri godine, čak i da danas ima finansijsku podršku za kupovinu. Jedino možemo spekulisati da bi EU ili SAD bile voljne da poguraju isporuku nekoliko aviona, na politički zahtev srpskih vlasti, što bi moglo da i prepolovi period čekanja.

Druga i jedina moguća opcija za najmanje naredne dve godine je iznajmljivanje aviona, što nas neminovno dovodi do moguće ponude „Turkiš erlajnsa“. Turska nacionalna avio kompanija već u 2010. godini će povećati flotu novim avionima, jedini problem što su dva nova aviona tipa „boing 737“, koja bi u narednom periodu odgovarala JAT-u, već pod ugovorom o iznajmljivanju bosansko-hercegovačkom nacionalnom prevozniku „BH erlajns“ u 2010.

Turkiš u svojoj floti ima samo avione dva proizvođača, Erbasa i Boinga, a JAT-u skoro očajnički trebaju avioni proizvođača Bombardier, ATR i Embraer. U slučaju strateškog povezivanja JAT-a i Turkiša, postavlja se pitanje koliko dobar ugovor o iznajmljivanju JAT i država mogu i da postignu, kao i spremnosti Turkiša da iznajmi avione na tzv. „dry lease“ osnovi, koja JAT-u, koji ima kvalitetan pilotski kadar, predstavlja mnogo bolju opciju od tzv. „wet lease“ osnove, kada sa avionom ide i pilotsko osoblje.

Trenutna situacija – 1; Perspektiva – 3

Mreža

U ovom trenutku, JAT nema održivi model mreže destinacija. Indeksi popunjenosti aviona na postojećim linijama su nedopustivo niski. Da stvari budu još gore, sa stupanjem na snagu Sporazuma o otvorenom nebu, konkurencija postaje sve veća i manevarski prostor i vreme u kome je taj manevar moguće i sprovesti u delo sve kraći.

Najvećem broju građana Srbije prva asocijacija su low-cost kompanije, koje će odneti značajan deo tržišta upravo prema tradicionalnim destinacijama, kao što su Beč, Cirih, Pariz, London. Ipak, značajniji trend i indikator slabašnosti nade u oporavak i održivi model poslovanja naše aviokompanije, vezan je za aktivnosti regionalnih avio kompanija i veliki neuspeh menadžmenta da pronađe makar prelazno rešenje za ovu poslovnu pretnju.

JAT u ovom trenutku ima veoma slabu mrežu destinacija u regionu, niti leti u nacionalnom saobraćaju. S druge strane, Tarom leti na 11 aerodroma u Rumuniji, Malev, koji leti u sve zemlje Balkana, ima tri destinacije u Ukrajini i pet u Rumuniji, „Kroacija erlajns“ leti sa osam aerodroma u toj zemlji.

U današnjoj avioindustriji, gde samo par procenata više putnika razlikuje uspešno od neuspešnog poslovanja, dolazimo do jednog od najinteresantnijih aerodroma u regionu - Prištine.

Bez šire diskusije, jasno je da će ovaj deo tržišta izvesno duži period deliti druge regionalne kompanije, i da JAT neće skoro leteti za Prištinu. Tako dolazimo do paradoksa da zemlja koja geografski, i još više politički, pretenduje da bude regionalni lider ima tako slabu „kartu“ u vidu nacionalnog avio prevoznika sa relativno slabim značajem u regionu.

Trenutna situacija – 2; Perspektiva – 2

Zaposleni

U ovakvim situacijama, za svakog konsultanta je skoro „safe bet“ da predloži redukovanje broja zaposlenih. Detaljnom analizom i dokumentovanjem poslovnih procesa, moguće je pokazati da se broj zaposlenih može dodatno optimizovati, ali to nije osnovni problem.

Putnici JAT-a nemaju problem da li ih „kiselo“ uslužuju dve ili četiri stjuardese, putnici imaju problem što nisu lepo usluženi. Osećaj dobijene vrednosti za novac, kvalitet usluge, u ovom trenutku je nizak da ne može biti niži.

Jedino rešenje je, bez obzira kako radikalno bilo, zamena jednog broja zaposlenih novim, mladim radnicima, koji bi prošli savremene programe treninga. Drugi kontingent viška radne snage bi predstavljali zaposleni u predstavništvima, čija je uloga u savremenom avionskom putničkom prevozu sve manja.

Trenutna situacija – 1; Perspektiva – 4

Menadžment i organizacija

Od odlaska Miloševića sa vlasti, JAT je imao sedam generalnih direktora. Za samo devet godina.

Rukovodstvo je uvek birano po partijskom ključu i u njega se moglo doći samo preko stranke.

Ne ulazeći u menadžerske sposobnosti rukovodstva JAT-a, postavlja se opravdano pitanje da li avio kompaniju danas mogu da vode ljudi bez velikog iskustva u avio industriji.

Na čelu više regionalnih avio kompanija su stranci, koji imaju decenije radnog iskustva na najvišim pozicijama u najvećim evropskim avio kompanijama. Čak i ako vlasnik JAT-a odluči da strani menadžeri nisu izbor, i ako pretpostavimo da će i dalje stranačka knjižica biti preduslov, postavlja se logično pitanje zašto bi stranke na vlasti „ulagale“ svoj najbolji kadar, jer samo takav može eventualno da spasi JAT, kada se mnogo veća marketinška vrednost za stranku može postići ako se ti kadrovi pošalju u druga javna i državna preduzeća, koja imaju veće bilanse i veći broj zaposlenih.

Sa druge strane, bez ozbira na kvalitet menadžmenta, nedopustivo je da se već godinama planira reorganizacija i privatizacija JAT-a a da još uvek ne postoji detaljna i tačna dokumentacija svih poslovnih procesa u kompaniji, što je preduslov za uspeh svake buduće strategije, ali i za bolju cenu koju strateški partner ili kupac nudi, jer tada zna da ne kupuje mačku u džaku.

Primenom standarda i savremenih informatičkih rešenja, moguće je opisati sve poslovne procese u okviru kompanije, te tako, po prvi put, steći kompletnu i neiskrivljenu sliku kako ova kompanija radi.

Trenutna situacija – 1; Perspektiva – 3

Predlog moguće strategije

JAT je verovatno jedan od najomraženijih domaćih brendova, nezadovoljstvo korisnika usluga JAT-a je veliko i stvaranje novog lanca vrednosti, novog predloga vrednosti za korisnike je od presudnog značaja za sudbinu JAT-a.

Sve što se u poslednje dve decenije radilo, bilo je protiv interesa korisnika. Putnici su plaćali previsoke cene, usluga je bila loša, višekanalna integracija u prodaji i usluzi ne postoji, savremena IT rešenja avio industrije ili ne postoje ili se koriste na potpuno pogrešan način.

Godinama smo svedoci brojnih intervjua u kojima su direktori JAT-a govorili samo o JAT-u, iz nedelje u nedelju. Problem JAT-a čak i nije problem viška priče o njima, problem je izostanak priče o korisnicima.

Lista predloga rešenja koji bi činili buduću strategiju održivog razvoja JAT-a izvesno je dugačka i uglavnom se odnosi na unapređenje lanca vrednosti i stvaranje poslovne organizacije koja je orijentisana na korisnike usluga, na putnike JAT-a. Fleksibilniji i za putnike finansijski povoljniji model određivanja cena, koji predstavlja nauku za sebe i gde se pomoć vrlo povoljno može pronaći na domaćim univerzitetima, prvi je zadatak.

Bolje cene mora pratiti i niska korisničkih alata, tako da bi procesi kao što su pretraga i kupovina karata, čekiranje, potražnja izgubljenog prtljaga bili automatizovani i na neposrednom raspolaganju samim putnicima, nezavisno od vremena i lokacije.

IT rešenja moraju biti birana i implementirana tako da budu modularna i interoperabilna sa rešenjima drugih avio kompanija, posebno onih koje su već članice alijanse kojoj će se JAT priključiti u narednom periodu.

Što viši kvalitet usluga, fokusiranost na očekivanja korisnika, manji trošjovi poslovanja, odgovornost prema državi, prema svim partnerima, od kojih je najvažniji upravo onaj koji JAT najviše osporava, JAT Tehnika, dinamično i fleksibilno poslovanje i strateško odlučivanje, put su ka mogućem oporavku nacionalnog avio prevoznika.

Situacija je toliko teška da je možda tačka sa koje nema povratka već i pređena. Ipak, radnici JAT-a su mnogo dobili od svoje kompanije i društvo je mnogo ulagalo u JAT, tako da je moralna obaveza menadžmenta i svih zaposlenih da učine sve u svojoj moći da svi naredni potezi u strategiji budu najbolji mogući, a da putnici dobiju mnogo veću vrednost za svoj novac.