|
|
SRBIJA
SRBIJA NEĆE VINJETE, NE ISPLATE SE
Izvor:Novosti Beograd -- Autoputevima Srbije lane je prokrstarilo ukupno 34.051.042 vozila, što je za 544.212 vozila više nego u 2010. godini.
Tako su Putevi Srbije od naplate putarine ostvarili prihod od 14,4 milijarde dinara, što je za 2,63 odsto više nego u 2010. odnosno dodatnih 369 miliona dinara u kasi ovog javnog preduzeća.
Najveći porast broja vozila od 4,89 odsto zabeležen je u takozvanoj četvrtoj kategoriji, a to su šleperi, za koje je putarina i najskuplja. To znači da se “teškaši” ipak nisu opredelili za alternativni Koridor 4, koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku.
Više od polovine, tačnije 17.401.802 vozila, prošlo je auto-putem Beograd - Niš, dok je najveći porast saobraćaja sa 4,54 odsto zabeležila deonica Beograd - Novi Sad, kojom je saobraćalo nešto više od pet miliona vozila.
Kako kaže Milenko Caković, direktor sektora za naplatu putarine, neuparenih kartica je 0,06 odsto, što znači da je naplativost gotovo stopostotna. Naime, zahvaljujući odeljenjima analike i video nadzora, koji proveravaju rad inkasanata, poslovođa, kontrolora, onemogućen je bilo kakav vid organizovane krađe na naplatnim rampama.
"Neuparenost kartica je posledica divljih izlaza, zbog kojih budžet Srbije ima godišnju štetu od oko 1,2 miliona evra. Kada je loše vreme, odnosno kada vozila ne mogu da koriste divlje izlaze, neuparenih kartica nema. Ipak, zahvaljujući saradnji sa MUP pokušavamo da rešimo i taj problem", ističe Caković.
Caković kaže da je prošle godine čak 55.949 vozača dalo izjavu da odbija da plati putarinu, što je za 13,29 odsto više nego u 2010. godini. Zbog velikog broja predmeta deo zaposlenih je preraspoređen na poslove obrade izjava, a do leta će svi nesavesni vozači ili kompanije za koje rade, biti utuženi.
"Od ukupnog broja onih koji su odbili da plate putarinu čak 81,17 odsto su vozači teških kamiona. Reč je o našim vozačima, jer stranci nemaju pravo da pišu izjave. Naime, svi vozači šlepera dobijaju od vlasnika kompanije novac da plate putarinu, ali to zadržavaju za sebe, pišu izjave, a onda posle godinu dana napuste firmu i to preduzeće posle mora da plati Putevima ne samo punu cenu putarine, već i troškove postupka kao i kamatu", kaže Caković.
Cena putarine na relaciji Beograd - Niš za automobile iznosi 730, a za šlepere 4.390 dinara i ove godine neće biti menjana.
NEKOM HLEBA, NEKOM VEĆE PLATE
Izvor:B92, Press Beograd -- I dok nam premijer Mirko Cvetković obećava da nećemo gladovati, zaposleni u lokalnim samoupravama dobili su dozvolu da već i ovako visoke plate dodatno uvećaju.
Karakteristični su primeri Niša, gde su ćate „udebljale" koverte, i Valjeva, gde to nije slučaj.
Niškim funkcionerima odlukom Gradskog veća uvećane su plate na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih funkcionera i zaposlenih u državnim organima.
Koliko će novčanici biti deblji zasad je nemoguće utvrditi jer se iz gradske uprave umesto informacije o brojkama novinarima serviraju „koeficijenti". U informatoru o radu gradskih uprava takođe u stavkama o platama stoje samo koeficijenti.
Sve u koeficijentima
Snežana Jovanović, načelnik Uprave za finansije, kaže da je grad morao da poštuje Uredbu vlade o povećanju zarada imenovanim i postavljenim funkcionerima.
"Na osnovu Vladine uredbe maksimalno uvećanje zarade je moglo biti do 30 odsto. Međutim, prosečno uvećanje koje smo prihvatili je 4,28 odsto. Najvišu stimulaciju od 10 odsto dobila su dva načelnika uprave, četiri nisu dobila ništa, a ostalima su zarade uvećane za pet odsto", navodi Jovanovićeva.
Ona je uporno isticala da ne može da kaže koliko je to u parama.
Na pitanje koliko je povećanje ona dobila, Jovanovićeva je kazala da je ona među onih četiri koji nisu dobili ništa.
Prema podacima iz informatora o radu Gradskog veća, članovi ovog tela aprila prošle godine imali su platu od 74.482,05 dinara, ali koliko je uvećanje nemoguće je utvrditi.
Za sada je jedino sigurno da će nakon primene Vladine uredbe zaposleni sa srednjom školskom spremom primati plate manje za oko 5.000 dinara.
I dok su Nišlije primenile uredbu, valjevska vlast je odlučila da ne povećava plate zaposlenima u lokalnoj samoupravi, iako je ta mogućnost dozvoljena uredbom Vlade Srbije.
Po toj uredbi plata gradonačelnika mogla bi da bude 295.000 dinara, dok bi zarada načelnika uprave iznosila 120.000 dinara.
U Valjevu je odlučeno da se zarade ne povećavaju funkcionerima, niti da se smanjuju zaposlenima sa srednjom stručnom spremom, koji bi po uredbi trebalo da imaju i do 6.000 dinara manju platu.
Korigovane neke zarade
Gradonačelnik Zoran Jakovljević kaže da su u skladu sa uredbom korigovane neke zarade.
"Plate su nakon ove uredbe neznatno povećane načelnicima odeljenja i samostalnih stručnih saradnika sa visokom školskom spremom. Reč je o povećanjima od 200 do 2.000 dinara, pa tako samostalni stručni saradnik koji je imao 46.200 sada ima 47.300 dinara", kaže Jakovljević.
AZIJSKI MODEL - JEDINI PUT SRBIJE
Izvor:Press Beograd -- Nakon što je premijer Malezije prozvao Evropljane da premalo rade i da zato treba da žive u siromaštvu, srpski stručnjaci kažu da se to odnosi i na Srbiju.
Naime, i mi moramo, kako kažu, da stegnemo kaiš.
Srpski stručnjaci ipak smatraju da nije sve tako jednostavno kao što Muhamed poručuje, ali i da će Evropa, pa tako i Srbija, morati da smanjuje troškove.
Neven Cvetićanin sa Instituta društvenih nauka ocenjuje da je poruka malezijskog premijera realistična, jer evropske države žive već dugo u hedonističkom krugu u kojem ne postoji ni minimum uvažavanja realnosti.
"Evropa je danas jedna ostarela, umorna i potrošena civilizacija koja liči na lepo našminkanu gospođu koja ide po balovima i provodi se, a u stvari živi u dugovima od kredita i nema ni dinara. S druge strane, Azija predstavlja civilizaciju čiji rast je u zamahu, u kojoj žive skromni i vredni ljudi", kaže Cvetićanin.
On objašnjava da su ljudi u Srbiji raspojasani i nedisciplinovani.
"Političke elite nisu dobro rasporedile resurse koje poseduje naša država. Imamo plodnu zemlju i puno reka, a to ne koristimo, dok bi Japanci svaki santimetar obradili i od toga lepo živeli", ističe Cvetićanin, ali dodaje da ne bi valjalo odjednom „zavrnuti" dotok novca.
"To bi izazvalo revolt građana. Treba smisliti dugoročan plan kako da se ljudi postepeno uvedu u drugačiji sistem trošenja", navodi Cvetićanin.
Ne odnosi se na Nemačku
S druge strane, saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić tvrdi da se opaska bivšeg premijera Malezije prvenstveno odnosi na najzaduženije zemlje.
"Tu ne možete da uključite jednu Nemačku, jer je prethodne godine zabeležila rekordan izvoz. Ali je činjenica da će mnoge zemlje koje se oslanjaju na privredu Nemačke proći kroz velike probleme. Grčka je pred izazovima jer mora drastično da smanji plate i penzije zato što je previše trošila", navodi Nikolić.
On smatra da zemlje Azije svoj napredak duguju napornom radu stanovništva, ali najviše sklonosti da štede. Nikolić kaže da takav „kalup" postoji u Kini i jugoistočnoj Aziji - Tajvanu, Tajlandu, Filipinima i Maleziji, dok Japan napušta tu „filozofiju".
"Delom se poruka malezijskog premijera odnosi na Srbiju. Međutim, mi smo kroz to prilagođavanje već prošli, iako trošimo više nego što imamo pa moramo da se zadužujemo. Ipak, čini mi se da je poruka pre svega upućena onim zemljama koje će kroz određene probleme tek proći, koje ne znaju šta znači hiperinflacija", smatra naš sagovornik.
Zaduženost Evropskih zemalja
Grčka 159,1% BDP
Italija 119,6% BDP
Portugal 110% BDP
Irska 104,9% BDP
Belgija 98,5% BDP
evrozona 87,4% BDP
Velika Britanija 85,2% BDP
Francuska 85,2% BDP
Mađarska 82,6% BDP
Nemačka 81,8% BDP
Austrija 71,6% BDP
Španija 66% BDP
Srbija 44,8% BDP
Slovenija 44,4% BDP
Češka 39,8% BDP
Švedska 37% BDP
Rumunija 33,3% BDP
Bugarska 15% BDP
KOMTREJD NAJBOLJI NA ISTOKU EVROPE
Izvor:Tanjug Beograd/Monte Karlo -- Srpski Komtrejd proglašen je najboljom IT kompanijom u istočnoj Evropi, na dodeli nagrada za najbolje kompanije Evrope, Bliskog istoka i Afrike DISTREE- EMEA.
Predsednik Komtrejda Veselin Jevrosimović je istakao da je ova nagrada veliki podstrek za dalje uspehe kompanije, ali istovremeno i veliko priznanje za srpski IT sektor, jer je prvi put jedna domaća kompanija prepoznata i priznata u IT svetu.
''U izuzetno velikoj konkurenciji uspeli smo da osvojimo prestižnu nagradu kao najbolja IT kompanija u Istočnoj Evropi, a za nas su glasali i svi veliki proizvodjači kao što je Del, Majkrosoft i HP'', kazao je Jevrosimović.
Na skupu u Monte Karlu, na kome je bilo više od 2.500 učesnika, žiri je bio sastavljen od najvećih svetskih IT proizvođača kao što su HP, Intel, Majkrosoft...
Članovi žirija su elektronskim glasanjem uživo, izabrali dobitnike nagrada po kategorijama, odajući priznanje i kompaniji Komtrejd u ovom regionu, odnosno prepoznajući uloženi trud koji je kompanija pokazala na polju informacionih tehnologija.
"NIJE SE GLADOVALO NI U TEŽE VREME"
Izvor:Novosti Beograd -- U Srbiji se nije gladovalo ni u mnogo teže vreme, poruka je premijera Mirka Cvetkovića građanima koji sve više strahuju za svoj posao i egzistenciju.
Premijer navodi da "naše teškoće uzrokuje ekonomska kriza koja traje i pojačava se. Nevolja je i što će ova zima da ugrozi proizvodnju".
Cvetković kaže Vlada još uvek nema procenu kolika će šteta biti od ovog nezapamćenog ledenog talasa koji je potpuno paralisao Srbiju, ali dodaje da "država sve čini da šteta bude što manja" i da je "najvažnije da se zaštite životi ljudi".
Na pitanje ko će snositi troškove zbog odluke da se socijalno najugroženiji oslobode plaćanja februarskog računa za struju, on odgovara da će ti biti "ili EPS ili će da se prelije na poreske obveznike. Trošak, svakako, neće biti veliki".
Kada su u pitanju predstojeći izbori, on kaže da neće biti ekonomskih posledica zbog njih. "Kad je reč o izborima oni će proteći normalno i ne vidim da će bilo šta biti ugroženo. Oni predstavljaju demokratski proces i za njih su obezbeđena sredstva", kaže Cvetković.
Komentarišući obustavu proizvodnje u smederevskoj železari, on kaže da to preduzeće ima sirovina za mesec dana, ali je tehnologija takva da moraju da stižu nove.
"Procenjeno je da te sirovine neće stići u martu, a kad se zaustavlja proizvodnja, to mora da se učini organizovano kako bi prošlo bez velikih troškova. Nažalost, plovni put na Dunavu je blokiran i nisu dobre prognoze. Narudžbine sirovina su plaćene ali imamo vremensku nepogodu. Spojilo se više nesrećnih okolnosti odjednom", objašnjava on i dodaje da se Vlada trudi da do kraja mandata nađe strateškog partnera za železaru.
PRIVREDA NEĆE PREŽIVETI PAD DINARA
Izvor:Press Beograd -- Građani i privreda zbog drastičnog pada dinara od početka godine trenutno su dužni bankama čak 79 milijardi dinara više nego poslednjeg dana prošle godine.
Dinar je od početka godine izgubio oko šest odsto vrednosti. Tačno toliko je u domaćoj valuti porasla i zaduženost preduzeća i građana koji su uzimali zajmove u evrima, a takvih je najviše.
Računica je jednostavna: dug privrede na kraju prošle godine, prema zvaničnim podacima, iznosio je 1.352 milijarde dinara, što je po tadašnjem kursu od 104,6 dinara za evro bilo oko 12,9 milijardi evra. Kako je od tada domaća valuta oslabila na 109,2 dinara za evro (današnji srednji kurs), dug privrede porastao je na 1.413 milijardi dinara, odnosno za 61 milijardu.
S druge strane, građani su poslednjeg dana decembra na ime indeksiranih kredita bankama dugovali oko 382,34 milijarde dinara ili 3,7 milijardi evra. Sada je taj dug veći za 17,7 milijardi dinara i prestigao je 400 milijardi dinara.
Vlasnik ITM grupe Toplica Spasojević kaže da su gubici privrede zbog slabljenja dinara ogromni i za mnoge firme neizdrživi.
"Čak 90 odsto srpske privrede neće preživeti ako kurs evra ode na 115 dinara. Bez stabilnog kursa privreda ne može da ima pomak u razvijanju proizvodnje i zapošljavanju radnika. Ako nema kredita i ako oni nisu dostupni, Srbija je osuđena na ekonomsku izolaciju", naglašava Spasojević.
On dodaje da će ovo biti teška godina i da svi u državi moraju da rade na oživljavanju privredne proizvodnje. "Baš zbog toga NBS mora sada da reaguje i spreči dalji pad dinara, inače će biti kasno. Ako puste kurs, imaćemo psihološku reakciju tržišta koja će dodatno gurati dinar naniže", kaže Spasojević.
Generalnog direktora koncerna Bambi Miroslava Miletića takođe brine sudbina domaće valute. "Kada imamo ovako brze promene kursa, uvek sam zabrinut jer se pitam gde će stati. NBS je do juče izlazila na kraj sa kursom, ali sada izgleda da je izgubila kontrolu. Ovo liči na kraj 2008. godine, kada je dinar za kratko vreme oslabio čak 15 odsto. A to su, kao i sada, ogromni gubici za srpsku privredu", naglašava Miletić.
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da dinar ne može biti jak, jer je naša privreda slaba, imamo visok spoljni dug, slab izvoz i hroničan nedostatak stranih, ali i domaćih investicija.
On ističe da će NBS morati da reaguje na međubankarskom tržištu kako bi sprečila naglo slabljenje dinara. "Ubeđen sam da će centralna banka u narednom periodu prodati značajniju sumu deviza da smiri ovako velike oscilacije kursa. Moguće je da NBS dnevno proda i po 30 miliona evra", navodi.
U ŽELEZARI OBEZBEĐENJE I FINANSIJE
Izvor:Novosti Smederevo -- Druga visoka peć u Železari Smederevo stavljena je na tihi hod, zbog čega će oko 4.000 radnika bar dve sedmice biti na plaćenim odsustvima i godišnjim odmorima.
U petak ističe rok da se 5.500 radnika izjasni da li će ići na plaćeno odsustvo uz isplatu 60 odsto od zarade ili će koristiti godišnji odmor zbog zaustavljanja proizvodnje u železari.
"Na poslu će ostati radnici obezbeđenja, deo administracije i finansijskog sektora, što je sigurno oko 800 ljudi", kaže Dragan Milovanović, iz sindikata ASNS.
U Železari zvanično još ne govore koliko će radnika morati na odsustvo.
"Železara Smederevo se još nalazi u procesu pripreme za obustavu proizvodnje. Na poslu će ostati broj radnika dovoljan da pokrije proces održavanja", kratko je izjavila Dušanka Ranković, portparol Železare Smederevo.
U Čeličani, Toploj i Hladnoj valjaonici i na Visokim pećima dežuraće ekipe sa zadatkom da brinu o održavanju pogona.
Radnici strahuju da vremenske neprilike nisu jedini povod za zaustavljanje proizvodnje, već smanjenje gubitaka države. U sindikatima tvrde da neće biti optuštanja i da je proizvodnja zaustavljena isključivo zbog nevremena. Primarna proizvodnja u železari zaustavljena je i početkom 2009. godine kada je, kao i sad, uvedena i četvorodnevna radna sedmica koja je bila na snazi šest meseci. Povod je bio kriza na tržištu čelika.
ĐUKIĆ: PADA REJTING, BEŽE ULAGAČI
Izvor:B92 Beograd -- Ekonomista Đorđe Đukić smatra da odlaganje revizije aranžmana iz predostrožnosti s MMFom šalje lošu poruku ulagačima i vodi smanjenju kreditnog rejtinga zemlje.
"Poruka je loša i ide u pravcu smanjenja kreditnog rejtinga zemlje, koji je trenutno BB, iz dva razloga. Prvo, MMF je već revidirao stopu ekonomskog rasta, što se inače znalo, i privredni rast će biti između 0 i 0,5 odsto", kaže Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
S druge strane, dodaje, činjenica da Vlada Srbije nije ispoštovala MMF u delu budžeta, je signal stranim investitorima da za svako buduće investiranje ovde, kada je reč državnom dugu, traže mnogo veću rizičnu premiju.
To, kako navodi, znači da će sama država plaćati mnogo veću cenu za dodatno zaduživanje koje je ona već najavila.
Takođe, i domaći investitori reaguju nervozno, i to iz dva razloga.
"Jedan je MMF, a drugi je i drastični rast kursa evra i činjenica da Narodna banka Srbije nije smirila devizno tržište. Ako je već bilo izvesno u krugovima vlade i centralne banke da će MMF ostati pri svome, za mene je fundamentalno pitanje zašto se intervencijama nije bar smirilo devizno tržište i time smanjila dodatna panična reakcija investitora", smatra Đukić.
"Danas je kurs 109,18. Intervencija je bilo, ali su one bile neznatne, a s druge strane, pozivanje na argumentaciju da je reč o tražnji deviza zbog velikog uvoza energenata, pa to nije ništa novo. To se moglo predvideti i u tom kontekstu ofanzivnije intervenisanje na deviznom tržištu bi smirilo kurs i automatski negativne reperkusije na strah investitora bi bile umanjene“, navodi Đukić.
Ako u inicijalnoj tački ne intervenišete adekvatno, s velikom sumom, i smirite tržište, onda će upravo zbog straha obim intervencija će biti sve veći i veći da biste postigli cilj koji ste na početku želeli, ako ste imali u vidu 105 ili 106 dinara za evro, navodi Đukić.
BEOGRAD I NOVI SAD NAJBOLJE PROŠLI
Izvor:Dnevnik Beograd -- Srbija je u tri krizne godine izgubila 255.000 radnih mesta, odnosno broj zaposlenih se u tom periodu smanjio 12,8 odsto, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
On ukazuje na to da je, posmatrano po regionima, kriza najviše pogodila centralnu Srbiju, gde se broj zaposlenih smanjio 15,7 odsto, dok su tri teške ekonomske godine najmanje loših posledica ostavile na Beograd i Novi Sad, gde je broj radnih mesta 9,1 odsto manji.
U analizi objavljenoj na sajtu makroekonomija.org, Zdravković upoređuje podatke o broju zaposlenih i fondu zarada po regionima i opštinama između septembra 2008. i septembra 2011. godine.
On navodi da je ostatak Vojvodine prošao osetno gore nego njen glavni grad – u Pokrajini je, ako se ne računaju podaci za Novi Sad, bez posla ostalo 14 odsto zaposlenih. Ipak, dodaje, u septembru je, u odnosu na mart prošle godine, došlo do rasta broja zaposlenih u Vojvodini, opet najvećim delom zahvaljujući kretanjima u Novom Sadu, dok je zaposlenost u Beogradu i centralnoj Srbiji nastavila da se smanjuje.
U 15 opština u Srbiji broj zaposlenih je tokom tri krizne godine povećan, a najveći skok desio se u Rači – gotovo duplo, svakako zahvaljujući korejskim investicijama koje su stigle u tu opštinu. Među ovih 15 lokalnih sredina su i četiri vojvođanske: u Sremskim Karlovcima se broj radnih mesta povećao 39 posto, u Sremskoj Mitrovici 1,8 posto, u Opovu 1,4 posto, a u Titelu jedan procenat. Tu treba dodati i Čoku, gde je izgubljeno tek šest radnih mesta, odnosno zaposlenost je snižena za manje od pola procenta.
Na drugoj strani lestvice je devet opština gde se desio sunovrat zaposlenosti veći od 30 procenata. Među njima je samo jedna vojvođanska opština, Bač, gde je izgubljeno 39,3 odsto radnih mesta. Najgore je prošao Svrljig, gde je broj zaposlenih maltene prepolovljen.
Zdravković analizira i fond isplaćenih zarada, koji je povećan 14,2 posto. S obzirom na to da je rast cena u prethodne tri godine bio 25,8 posto, to znači da je fond zarada realno smanjen devet procenat, dodaje on. On ukazuje na to da su rast fonda zarada iznad inflacije imali Jablanički, Toplički, Pirotski i Borski okrug.
Nominalni pad fonda zarada imao je Niš, što znači da je realni pad standarda u tom gradu bio 23,7 odsto, dok su svi ostali okruzi imali smanjenje standarda između nula i 20 procenata.
Fond zarada po glavi stanovnika (pokazatelj u kojem se ukupan zbir plata deli s brojem stanovnika) za Srbiju je u septembru iznosio 9.318 dinara. Plata po stanovniku u Vojvodini bez Novog Sada iznosi 7.046 dinara, a u užoj Srbiji bez Beograda 6.163 dinara. I po tom pokazatelju najbolje su prošli Novi Sad i Beograd, gde su zarade po glavi stanovnika 17.533, odnosno 16.690 dinara.
PLAĆENO ODSUSTVO SAMO BUDŽETLIJAMA
Izvor:Novosti Beograd -- Plaćeno odsustvo ipak je privilegija a ne pravo radnika, a o slobodnim danima mimo godišnjeg odmora, može samo da mašta većina od 403.246 radnika u privredi.
Da je neophodno uvesti više reda u načine korišćenja plaćenog odsustva kategorični su poslodavci koji tvrde da ih zloupotrebe slobodnih dana skupo koštaju.
Iz tog razloga Unija poslodavaca Srbije traži da se načini korišćenja slobodnih dana ubuduće uređuju posebnim kolektivnim ugovorima na nivou svake kompanije ponaosob, a ne opštim aktima.
"Na plaćeno odsustvo radnici mogu da računaju u slučaju smrti člana porodice, sopstvenog venčanja, selidbe, porođaja drugog člana porodice, saniranja štete u domaćinstvu, polaganja stručnog ispita, učestvovanja u sindikalnim aktivnostima, teže bolesti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi...", nabraja Dragoljub Rajić, iz Unije.
Zato nije retkost da zaposleni ”nakupi” i po deset, petnaest dana mimo godišnjeg odmora.
Ovo pravo najčešće koriste radnici u javnim preduzećima, dok je među preduzetnicima to mnogo ređe. U malim firmama se izostanak svakog pojedinca veoma oseća, pa su (zlo)upotrebe slobodnih dana svedene na minimum. U velikim je kolektivima, međutim, situacija potpuno drugačija.
Rajić navodi da neke delatnosti naročito trpe štetu zbog neracionalnog korišćenja slobodnih dana, a da je trgovina na veliko i malo, u kojoj je trenutno zaposleno 183.326 radnika, na najvećem udaru.
"Istraživanja su pokazala da je u svakom trenutku sa posla istovremeno odsutno čak 11 odsto zaposlenih u trgovini", sabira Rajić.
GDE SE KRIJE 13.600 MEDICINARA?
Izvor:Novosti Beograd -- Niko u zdravstvu ne zna gde su i šta rade zaposleni mimo ugovora sa RFZO, zbog kojih država gubi pet milijardi dinara godišnje.
Gde se, među 104.500 zvanično zaposlenih u zdravstvu, smestilo još njih 13.600, koliko je prema računici Ministarstva zdravlja zaposleno mimo ugovora sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja? Kojeg su profila i na kojim poslovima rade?
To, izgleda, trenutno niko precizno ne zna.
U Ministarstvu zdravlja je rečeno da nemaju ni popis ”prekobrojnih”, ni spisak ustanova koje su prema svojim potrebama zapošljavale nove kadrove.
Jedini popis kojim raspolaže Ministarstvo je poslednji presek broja zaposlenih od 31. decembra 2010. godine. Po njemu je u sistemu bilo ukupno 113.866 ljudi. To je za 9.366 više nego što priznaje RFZO, iz čije kase se isplaćuju zarade za zvanično ugovorena radna mesta.
Iako od tada nije bilo ”skeniranja” zaposlenih, u Ministarstvu su, izgleda, zaračunali da je trend zapošljavanja ”prekobrojnih” nastavljen i prošle godine i da se popeo još za bar 4.000.
"U zdravstvu je mimo ugovora sa Fondom zaposleno 13.600 ljudi. Samo za njihove zarade zdravstvo je godišnje na gubitku od pet milijadi dinara", tvrdi Zoran Stanković, ministar zdravlja.
Novac za plate radnika koje su zaposlile ”na svoju ruku”, zdravstvene ustanove ne dobijaju iz kase zdravstvenog osiguranja, već ih isplaćuju ”iz samostalnih prihoda”. Ali, to je, ako je tačna računica Stankovića, neizvodljivo.
"Za plate tih 13.600 zaposlenih izdvaja se 8,7 milijardi dinara, a sve ustanove su kroz komercijalni program za godinu dana zaradile ukupno 5,8 milijardi. Od tog prihoda polovina ”ide” za lekove i potrošni materijal", procenjuje Stanković.
Prema tome, proizilazi da direktori moraju deo novca koji dobiju za funkcionisanje zdravstvene ustanove da preusmere za plate zaposlenih mimo ugovora sa RFZO. A, možda je u nekim ustanovama baš takvo poslovanje delimično dovelo do ukupno 33,4 milijarde dinara duga u kojima trenutno ”grca” zdravstvo.
Za mnoge je, ipak, najveći apsurd ”neplansko” zapošljavanje u sistemu gde svakoj bolnici nedostaju medicinske sestre, anesteziolozi, radiolozi...
Samo Kliničkom centru Srbije prema normativima fali čak 1.000 medicinskih sestara, a direktor Đorđe Bajec, smatra da bi optimalno bilo da se zaposli bar 600 sestara i 100 lekara. Generalno, zdravstvo Srbije radi sa 30 odsto sestrinskog kadra manje nego što je potrebno, a procenjuje se da zdravstvenim ustanovama nedostaje i oko 300 anesteziologa.
"Čitava stvar se previše politizuje. Formalno je pitanje da li je zapošljavanje tih ljudi ugovoreno sa RFZO ili nije, a činjenica je da su oni potrebni zdravstvu i samo zbog inertnosti plana mreže zaposleni su na taj način. Direktori ustanova su u nezavidnoj poziciji, jer od kada je ukinut dopunski rad ne mogu da zarade kroz komercijalne programe da bi platili te ljude, a ne mogu ni da ih otpuste jer nemaju za socijalni program", kaže Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.
POSLANIK KOŠTA 8.000 EVRA PO SATU
Izvor:Press Beograd -- Poslanik Srpske radikalne stranke Branimir Đokić prošle godine u skupštinskoj klupi proveo je samo sat i po vremena.
I dok Đokićev radni sat - sedenje u klupi - košta čak 8.000 evra, lekari izgaraju za 2,9, a profesori na univerzitetu za 2,2 evra po satu.
Zapravo jedino teniski as Novak Đoković može da doskoči ovom radikalu. Prvi reket sveta i najbolji sportista planete morao je prošle godine da odigra čak 76 mečeva i provede 143 sata na terenu da bi zaradio 12,6 miliona dolara (oko devet miliona evra ili 63.053 evra po satu).
Đokića po nedolasku na poslanički posao u stopu prate stranačka koleginica i glumica Lidija Vukićević, koja je u skupštinskoj sali provela celih 13 sati ili nepuna dva osmočasovna radna dana, kao i naprednjak Gojko Radić sa 18 radnih sati
Vukićevićeva tvrdi da sedenje u klupi nije merilo poslaničkog rada, ali navodi da je taj posao trpeo zbog glumačkog.
"Gotovo nikad se ne identifikujem kada uđem u salu, ne ubacujem karticu. Drugo, dosta sam radila na terenu. Nije suština poslaničkog rada sedeti u Skupštini, pogotovu ako nemate šta da radite, niste određeni da govorite. Konačno, imam dogovor sa predsednikom stranke Vojislavom Šešeljem - rekao mi je da radim svoj posao, ne otkazujem predstave, a imala sam u 2011. dosta gostovanja", navodi ona.
Pošto je Đokić juče bio nedostupan za komentar, Vukićevićeva je stala i u njegovu odbranu: "On je non-stop na terenu. Stvarno mnogo radi i u odboru za dijasporu. Neće da sedi u klupi, ako nema zadatak", kaže.
Skupština je u protekloj godini zasedala ukupno 133 dana, što znači da su poslanici imali čak 232 slobodna dana ili sedam i po meseci odmora. Pojedincima izgleda ni to nije dovoljno, pošto se ni tokom tih retkih radnih dana nisu pojavljivali u parlamentu.
Zbir radnih časova svih poslanika iznosi 55.698 sati. S obzirom na to što je iz budžeta u 2011. na ime plata i poslaničkih dodataka isplaćeno 464.071.000 dinara (ne računajući naknade, troškove putovanja, doprinose), ispada da prosečni poslanički radni sat - sedenje u klupi - košta 8.332 dinara ili oko 82 evra.
Najrevnosniji poslanik je Srđan Milivojević iz DS-a, koji je prošle godine u skupštinskoj klupi proveo 777 sati i 35 minuta. Milivojević je i 2010. od svih kolega u parlamentu imao najviše radnih sati.
"Prazna sala ne nailazi na razumevanje građana. I nije samo sedenje u sali merilo nečijeg rada. Poslanički rad podrazumeva i odlazak na Kosovo, gde sam prošle godine bio 47 puta, obilazak zavejanih područja, rad u odborima, podnošenje zakona...", rekao nam je Milivojević.
IMA POSLA ZA IZVRŠITELJE U SRBIJI
Izvor:Tanjug Beograd -- Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen pozvao je zainteresovane na novi konkurs za polaganje ispita za privatne izvršitelje, otvoren do 1. marta.
Na konkurs, koji je raspisalo Ministarstvo pravde, mogu se prijaviti diplomirani pravnici sa dve godine iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine iskustva na pravnim poslovima.
On je ocenio da bi poseban motiv za kandidate moglo da predstavlja to što će, pored troškova i fiksnog dela zarade, dobijati i varijabilni deo koji će zavisiti od njihove uspešnosti u radu.
Oglasi za ispit objavljeni su u dnevnoj štampi i "Službenom glasniku", a svakog trenutka dostupni su na Internet sajtu Ministarstva pravde www.mpravde.gov.rs.
Prema rečima državnog sekretara, privatni izvršitelji su nova pravna profesija koja je u zemljama regiona i čitave Evrope odavno zaživela kao vrsta zanimanja koja je značajno doprinela efikasnijem radu pravosuđa, a od koje može veoma pristojno da se zaradi.
U nadležnosti privatnih izvršitelja biće naplata dugovanja za komunalne usluge, a poznato je da je broj takvih predmeta u sudovima veliki, što, kako je naveo Homen, znači da će izvršitelji uvek imati puno posla.
S druge strane, njihov rad trebalo bi da doprinese efikasnosti pravosudnog sistema, odnosno izvršenju donetih rešenja, što je i osnovni razlog za uvođenje ove profesije, kazao je Homen.
CVETKOVIĆ: MMF ĆE ČEKATI NOVU VLADU
Izvor:Novosti Beograd -- Sa MMF-om je postignut dogovor da se prva revizija aranžmana realizuje nakon formiranja nove vlade i rebalansa državnog budžeta, kaže Mirko Cvetković.
”Potvrđeno je da će Vlada Srbije nastaviti da sprovodi sve dosadašnje dogovore uključujući nivo deficita i visinu javnog duga", rekao je on.
Upitan da li MMF traži od Srbije da precrta neke projekte u budžetu, Cvetković je rekao da MMF to ne traži sada nego kada se formira nova vlada.
"Oni ne traže da projekte izbrišemo sada nego kada se formira nova vlada. Do tada, mi faktički nećemo trošiti novac na te projekte, ali oni moraju formalno da postoje", rekao je premijer.
Cvetković je rekao da je u javnosti pogrešno prikazano da je smisao sastanka sa delegacijom MMF-a bio da se promeni budžet i da se Srbija uskladi sa brojkama MMF-a.
"U javnosti je pogrešno prikazano da je smisao ovog susreta da se promeni budžet i da se uskladimo sa ciframa MMF. To nije bilo ni planirano. Ovo je bila tehnička misija koja je pohvalila finansijsku situaciju u 2011. godini i analizu kretanja tokom ove godine. Sredinom godine će misija doći ponovo", rekao je on.
Cvetković je rekao da je projekcija privrednog rasta Srbije smanjena na 0,5 odsto, ali je dodao da to neće imati "efekte na sam budžet".
"U januaru je deficit bio na nivou planiranog, u aprilu ćemo imati novo merenje. Važno je da, uprkos tome što će prihodi biti niži, nećemo povećavati budžetski deficit", rekao je premijer.
AMERIKANCI I DRŽAVA OŽIVELI TRAJAL
Izvor:Beta Krušebav -- Uposlenost kapaciteta u sve četiri fabrike Trajal korporacije povećana je na oko 80 odsto, jer su rasterećene dugova i imaju dovoljno sirovina za proizvodnju.
"Početak godine je, zbog zimskih uslova i prirode proizvodnje u Trajal korporaciji, obično period kada proizvodnja ne radi punim kapacitetom, ali ove godine preduzeće je uspelo da postigne znatno bolju uposlenost nego u prethodnom periodu", rekla je Lenka Marković, zadužena za odnose sa javnošću u Trajalu.
U Fabrici teretne i industrijske pneumatike, prema njenim rečima, dnevno se proizvede oko 18 tona robe, što je za oko 50 odsto više nego krajem prošle godine, a cilj je da se dostigne 21 tona dnevno, što bi značilo da Fabrika radi skoro punim kapacitetom.
Dodala je da je Fabrika guma za dvotočkaše i unutrašnje gume u Ćićevcu počela proizvodnju, te da bi ugovoreni poslovi za inostrane kupce iz Belorusije i Češke, ali i za domaće kupce, trebalo da obezbede punu uposlenost te fabrike.
Fabrika eksploziva je uposlena sa skoro 90 odsto, jer snabdeva najveće rudnike u zemlji, dok, prema njenim navodima, pojedni pogoni Fabrike zaštitnih sredstava već imaju ugovorene poslove za inostrane kupce.
Povećanje uposlenosti kapaciteta Trajal korporacije usledilo je pošto je u oktobru prošle godine dug od 23 miliona evra državi za poreze i carine, pretvoren u državni udeo u kapitalu kompanije, a zatim u januaru prodata Fabrika autoguma.
Većinski vlasnik Trajala sa 70 odsto je bugarska kompanija Brikel, država ima oko 25 odsto vlasništva, a ostalo pripada malim akcionarima.
SLOBODNI PAD DINARA, EVRO NA 109,17
Izvor:B92, Beta, Tanjug Beograd -- Ledeni dani zamrzli su i srpski dinar. Zvanični kurs prema evru za petak dostigao je 109,17 dinara za jedan evro. Narodna banka Srbije prodala 68,5 miliona evra
Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 68,5 miliona evra, a juče 10 miliona evra da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
Sutrašnji kurs dinara, u odnosu na današnji biće slabiji za 0,7 odsto, a u odnosu na proteklih mesec 4,7 odsto, dok će nacionalna valuta biti slabija 5,4 odsto na godišnjem nivou. Dinar ovako nisku vrednost prema evru nije imao ni tokom 2011. godine, jer je njegova najniža vrednost zabeležena 6. januara 2011. bila 106,4947 dinara za evro, a od početka ove godine bio je najjači 11. januara, kada
Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je slabljenje dinara posledica uticaja privremenih psiholoških faktora i povećane tražnje preduzeća za devizama zbog rasta uvoza energenata. Kako se dodaje, devizne rezerve od 12,1 milijarde evra, koliko su iznosile na početku godine, su više nego dovoljan garant sposobnosti za to.
Slabljenje dinara prema evru u uslovima nepovoljnih makroekonomskih pokazatelja nije iznenađenje, ali NBS bi intervencijama trebalo da spreči naglo gubljenje vrednosti dimaće valute, ocenili su ekonomisti.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris smatra da "nije ništa loše što dinar u određenoj meri gubi na vrednosti, međutim, ono što nije dobro to je da dođe do naglog gubljenja vrednosti dinara u kratkom roku".
On navodi da slabljenje dinara nije neočekivano jer je u uslovima kada Srbija ima visok spoljnotrgovinski deficit, visok budžetski deficit i inflaciju veću nego što je inflacija u evrozoni, "jasno da je jačanje domaće valute neodrživo i da je bilo samo pitanje dana kada će domaća valuta oslabiti".
Fabris je podsetio da je Srbija prethodnu godinu završila sa nivoom deviznog kursa nižim od kursa kojim je počela 2011, odnosno dinar je ojačao, "i bilo je jasno da to nije bilo prirodno jačanje dinara".
On je ocenio i da je NBS svesna da je određeno gubljenje vrednosti dinara nužno, ali da neće dozvoliti da dinar naglo izgubi na vrednosti u kratkom roku. Gubljenje vrednosti dinara biće kontrolisano "jer sve što je brzo i naglo kada je u pitanju devizni kurs uvek nosi rizik da se otrgne kontroli i da ima mnogo veće neželjene posledice".
PROKOPIJEVIĆ: LOŠE, GORE, KOMEDIJA
Izvor:B92 Beograd -- Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže za Radio B92 da je ne postizanje dogovora sa MMF-om mnogo gora vest za Srbiju, nego za aktuelnu vladu.
Predstavnici MMF-a i Srbije nisu se dogovorili o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti, jer Vlada nije pristala da izvrši rebalans budžeta.
"Ovo je značajniji trenutak za Srbiju nego što je bio pre nekoliko godina kada se pregovaralo o tri milijarde evra. Ali za Vladu Stbije može da bude manje značajno jer se njen mandat bliži kraju i ona može da kaže - ovo ostavljam nekom drugom, a ja ću sa ovim sredstvima koje sam predvideo raditi kampanju i sve ostalo. Vrlo je velika razlika šta ovo znači za Srbiju, a šta znači za Vladu Srbije", kaže Prokopijević.
Na pitanje da li je Vlada ozbiljna u odluci da ne želi da na zahtev MMF-a radi rebalans budžeta koji je usvojila pre mesec i po dana, Prokopijević kaže:
"To morate Vladu Srbije da pitate, ali kada vam neko traži da uradite rebalans tek što ste napravili budžet, onda to više liči na komediju nego na ozbiljnu predstavu".
Prokopijević je ocenio da je rebalans ovogodišnjeg budžeta neminovan, i to više od jednog, jer je ovo prilično optimistična proekcija.
"Stvari idu na gore i u drugoj polovini godine se dodatno mogu pogoršati tako da je jedan rebalans minimum što možemo da vidimo do kraja godine", ocenjuje on.
Ne postizanje dogovora sa MMF-om za državu Srbiju znači mnogo skuplje zaduživanje i pogoršanje njene investicione pozicije.
"Ali pošto Vlada Srbije računa da brzo odlazi i da se njen mandati početkom maja završava, za nju to i ne mora da bude tako loša vest. Gora je vest za sve nas ostale", navodi Prokopijević.
Konkretno to bi, kako pojašnjava, značilo mnogo toga jer od vremena kada se Srbija zaduživala na međunarodnom tržištu pre samo sedam, osam meseci mnogo toga se pogoršalo.
"Sada su krediti mnogo skuplji i praktično nedostupni za zemlje kreditnog rejtinga tipa Srbije. A ako je to tako onda bi se iz nekih drugih izvora morala naći nedostajuća sredstva, a to je velika pitanje gde bi sa ona našla", kaže on.
To znači da ćemo se zaduživati po veoma visokim kamatama, verovatno sada već preko devet odsto, što znači da vam se ne isplati uzimati sa ovakvom privredom.
"Sa privredom koja sta stagnira vi ih ne smete uzimati pod takvim uslovima", zaključuje Prokopijević.
BOING VOLJAN DA PRODA AVIONE JATU
Izvor:Tanjug Beograd -- Boing je zainteresovan za unapređenje poslovne saradnje sa Jat ervejz, ali i za učešće u obnavljanju njene flote.
Na sajtu Ministarstva za infrastrukturu i energetiku objavljeno je da su predstavnici Boinga izrazili veliku zainteresovanost da u budućnosti sklope poslovni angažman i ponude prodaju aviona srpskom avioprevozniku", navelo je ministarstvo.
Ministar Milutin Mrkonjić je krajem prošle sedmice u Beogradu razgovarao s predstavnicima "Boinga“ o poslovno-tehničkoj saradnji.
Njima su predstavljeni namere i planovi države za "Jat ervejz" koji je, kako je navedeno, u završnoj fazi pronalaženja modela po kojem će se privatizovati, na čemu intenzivno radi Vlada Srbije.
U razgovorima su, pored Mrkonjića, učestvovali državni sekretar za vazdušni saobraćaj Miodrag Miljković i generalni direktor Jata Vladimir Ognjenović, a delegaciju "Boinga“ je predvodio direktor za prodaju Ruan Rubinštajn i šef ekonomskog odeljenja u američkoj ambasadi u Beogradu Daglas Apostol.
Do sada se pisalo da delegacija ruskog proizvođača aviona Suhoj dolazi u Srbiju i našem državnom vrhu ponudiće svoj putnički avion „superdžet 100“, a nisu izostale ni priče da je moguće da Jat svoju flotu obnovi zahvaljujući Erbasu.
FABRIS: ODE MMF, KLIMA SE I REJTING
Izvor:Beta Beograd -- Zamrzavanje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) može se negativno odraziti na kreditni rejting Srbije, kaže ekonomista Nikola Fabris.
"Odlaganje revizije može imati određeni negativni uticaj, mada prilikom donošenja odluke o kreditnom rejtingu Srbije to neće biti dominantna varijabla", kazao je Fabris.
Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Fič je potvrdila u novembru 2011. godine kreditni rejting Srbije na "BB-" sa stabilnim izgledima za poboljšanje rejtinga, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.
Agencija Standard end Purs povećala je kreditni rejting Srbije sa "BB-" na "BB"u martu 2011.godine.
Bez obzira što Srbiji trenutno nije neophodan novac iz aranžmana, Fabris je ocenio da odluka MMF-a da odloži prvu reviziju "nije dobra za reputaciju i kredibilitet Vlade Srbije".
Prema njegovoj oceni, zamrzavanje aranžmana neće imati veći negativni uticaj na strane direktne investicije.
Vlada Srbije saopštila je da je MMF zamrzao kreditni aranžman sa Srbijom. Kako se navodi u saopštenju, predstavnici MMF-a naveli su da će prva revizija kreditnog aranžmna iz predostrožnost, vrednog 1,1 milijardu evra, biti realizovana nakon usvajanja rebalansa budžeta Srbije za 2012.
NEUSPEH PREGOVORA VLADE I MMF-A
Izvor:B92 Beograd -- Pregovori predstavnika Misije MMF-a i Vlade Srbije završeni su bez dogovora, a uslov za prvu reviziju aranžmana je rebalans ovogodišnjeg budžeta.
U saopštenju se navodi da su se dve strane dogovorile da će status aranžmana koji Srbija ima sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom ostati nepromenjen.
Predstavnici MMF-a naveli su da će prva revizija ovog aranžmana biti realizovana nakon usvajanja rebalansa budžeta, piše u saopštenju.
Potvrđeno je da će u međuvremenu Vlada Srbije nastaviti da sprovodi sve dosadašnje dogovore uključujući nivo deficita i visinu javnog duga.
Predstavnici MMF-a podvukli su da je Vlada Srbije zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici tokom 2011. godine doprinela održanju ekonomske aktivnosti i očuvanju makroekonomske stabilnosti.
Predstavnici MMF-a ponovo će dođi u Beograd sredinom ove godine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Tokom pregovora, Misija, predvođena novom šeficom Zuzanom Mugasovom, insistirala je na tome da se na neki način formalizuje obećanje premijera Mirka Cvetkovića da državne garancije javnim preduzećima neće biti veće od 30 milijardi dinara.
Tokom razgovora sa delegacijom MMF-a razmatrane su mere fiskalne politike, budžet i makroekonomski okviru za ovu godinu, strukturne reforme, a pre svega budžetske garancije za pozajmice javnih preduzeća, koje prema oceni te institucije premašuju dogovoreni okvir.
Zbog spornih garancija MMF je dva puta odlagao ocenu prve revizije aktuelnog kreditnog aranžmana sa Srbijom u vrednosti 1,1 milijarde evra.
Prema proceni MMF-a, postoji opasnost da privredni rast u Srbiji u 2012. bude manji od ranije procenjenih 1,5 odsto, što bi moglo prouzrokovati manje budžetske prihode i veći deficit, pa se ocekuje da će ocena prve revizije aranžmana biti ponovo odložena do donošenja rebalansa budžeta.
Dogovorom MMF-a i Vlade Srbije o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti, postignutim sredinom novembra, bilo je predviđeno da budžetski deficit u 2012. bude 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Bajec: Aranžman nije prekinut
Aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nije prekinut, niti je doživeo krah, već ostaje na snazi, ali se njegova revizija odlaže do polovine godine, dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ono što je dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade, kaže ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.
On navodi da "program ostaje na snazi, ali se njegova revizija odlaže dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ovo što je inače dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade".
Bajec je podvukao da ni ovog puta u razgovorima s tehničkom misijom MMF-a "nije bilo nikakvog govora o zamrzavanju isplata plata i penzija."
"Drugim rečima, to uopšte nije bilo na dnevnom redu. Znači, dogovoreni okviri koji su zakonom definisani, a to je isplata plata u javnom sektoru, isplata penzijaa, socijalna davanja, sve ide kako je dogovoreno", podvukao je Bajec.
Teme razgovora su bile isključivo rizici koji bi se eventualno javili, ukoliko bi se država "preinvestirala", odnosno, ukoliko bi davanjem garancija za kredite ugrozila visinu javnog duga i prešla granicu od 45 odsto BDP-a, kao i pitanje dokapitalaizacije Komercijalne banke.
UPS: Nema ko da donosi ozbiljne odluke
Unija poslodavaca Srbije navodi da će zamrzavanje kreditnog aranžmana Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa Srbijom pogoršati situaciju u kojoj se nalazi privreda i država.
"Kreditni rejting države nastaviće sa daljim padom, što znači da će i zaduživanje države i eventualno zaduživanje privrede kod potencijalnih kreditora u inostranstvu biti otežano", kazao je predstavnik Unije poslodavaca Srbije zadužen za odnose sa javnošću Dragoljub Rajić.
Prema njegovim rečima, zamrzavanje aranžmana će stvoriti i "dodatnu nestabilnost u privlačenju stranih investitora, jer je Srbija još uvek na listi zemalja za koje se traže dodatne garancije da bi neko došao i investirao". "Sporazum sa MMF-om uvek predstavlja vrstu sigurnosti što se videlo i kod pravljenja nekih ušteda u toku mandata prethodne vlade kada je trebalo povući racionalne poteze u interesu privrede i građana", kazao je on.
Prema njegovim rečima, zbog predstojećih izbora i sastavljanja nove vlade, zemlja u narednih šest sedam meseci neće imati nikoga ko donosi ozbiljne odluke, što nije dobro po pitanju aranžmana sa MMF-om.
"Nama je MMF potreban jer političke strukture na vlasti u proteklih 10 godina nisu sprovele neophodne reforme koje bi danas dovele da javni sektor i administracija budu manji, a da privreda bude jača i sposobnija da puni budžet", zaključio je predstavnik UPS Dragoljub Rajić.
EU SPREMILA PLAN ZA NOVU BREZOVICU
Izvor:Beta, Tanjug Priština -- Kancelarija Evropske komisije na Kosovu predstavila je u Brezovici plan razvoja turističkog centra na Brezovici, koji će funkcionisati tokom cele godine.
Kapacitet novog centra je oko 10.000. Tu će biti tereni za početnike ali i za profesionalce. Centar će takodje imati i jedno turističko selo i prateće objekte kao što su restorani i drugi javni objekti.
Planom je predviđeno povezivanje sa starijim centrom za skijanje kao i moderizacija površina za skijanje.
Očekuje se da izgradnja tog centra obezbediti hiljade novih radnih mesta i da će učiniti Brezovicu atraktivnom, čuvajući istovremeno životnu sredinu, imajući u vidu da se radi o nacionalnom parku.
Planirano je da ceo plan bude ostvaren za 10 godina, a u Kancelariji EK navode da će pomoći u ostvarivanju plana. Očekuje se da će u skijaškom centru posao dobiti više od 3.000 ljudi.
Vlada Kosova trebalo bi ove godine da organizuje međunarodnu donatorsku konferenciju kako bi se obezbedile potencijalne investicije iz javnog i privatnog sektora. Predstavljanju plana za Brezovicu prisustvovali su specijalni izaslanik Evropske unije na Kosovu Samuel Žbogar i premijer Kosova Hašim Tači sa članovima kabineta.
KOSOVO PREKO CNN-A TRAŽI ULAGAČE
Izvor:Tanjug Priština -- Vlada Kosova izdvojila je milion evra za promociju investicionih potencijala na američkoj televiziji CNN, javila je prištinska novinska agencija Kosovolajv.
Ministarka za trgovinu i industriju Mimoza Kusari Ljilja rekla je da će kampanja početi 17. februara na četvrtu godišnjicu nezavisnosti Kosova.
"Poslednjih godina Kosovo je preduzelo jedan broj promotivnih kampanja. Bez obzira na to pokazala se potreba da se nastavi ova promocija bilo na političkom, bilo na polju investicija", rekla je ona.
Kusari Ljilja je naglasila da će kampanja početi 17. februara i da će ovog puta cilj kampanje biti promociju investicionih potencijala na Kosovu.
DINKIĆ: DOBRE VESTI IZ SVRLJIGA
Izvor:B92 Svrljig -- Kompanije Div, Kameleon i Niška mlekara u narednom periodu će u Svrljigu otvoriti ukupno 412 novih radnih mesta i investirati oko 18,5 miliona evra.
"Nastavljamo sa programom za podsticanje investicija koji će omogućiti posao za više od 400 ljudi u Svrljigu, jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji", kaže potpredsednica Vlade Srbije za privredu i regionalni razvoj Verice Kalanović.
"Država protiv krize može da se bori samo ako se zapošljavaju ljudi, ako se investira, ako imamo izvoz i ako podižemo konkurentnost", kazala je ona.
Prema njenim rečima, u opštinu Svrljig do sada je zahvaljujući programu podrške investicijama preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) došlo šest kompanija, od čega je čak pet domaćih, a to je dokaz da taj program ne favorizuje nikoga.
Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić kazao je da Program podsticaja za invesitore donosi Srbiji veće izvozne prihode i više radnih mesta.
Bivši ministar ekonomije je rekao da je "najbolja vest posao za ljude i mi danas iz Svrljiga možemo da pošaljemo dobre vesti - 400 ljudi će dobiti posao u tri fabrike koje se rekonstruišu i grade".
"Nije lako ni u većim opštinama uposliti nove radnike u ovako kratkom roku, ali zahvaljujući lokalnoj samoupravi, koja je imala sluha i koja je pomogla investitorima da realizuju svoje projekte, danas će Svrljig doći u nacionalne vesti i po nečem dobrom, a najbolja vest je da će u jednoj siromašnoj opštini ljudi dobiti posao", rekao je predsednik URS-a Mladjan Dinkić.
PETROVIĆ: HRANA ČAK I POJEFTINILA
Izvor:Tanjug Beograd -- Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović izjavio je da nema razloga za poskupljenje osnovnih životnih namirnica u Srbiji.
"Bez obzira što su na berzama krenule cene pšenice i kukuruza, nema nikakvog razloga za pokupljenje osnovnih životnih namirnica", rekao je Petrović i napomenuo da je neophodno povećanje proizvodnje u poljoprivredi, što nije moguće bez ekspanzije izvoza.
Petrović je naglasio da hrana u Srbiji nije skuplja nego u okruženju i nema "odskakanja" u njenim cenama.
"U poslednjih godinu dana cena hrane ne raste, a cene mnogih proizvoda su pale... litar jestivog ulja je koštao i do 145 dinara, a sada možete da ga kupite i po ceni od 117 i 118 dinara", kazao je on.
Petrović je dodao da je cena kilograma šećera dostizala i 130 dinara, a sada na akcijama iznosi i po 83 dinara, te da je slična situacija i sa cenama svinjskog, goveđeg i pilećeg mesa.
On je naglasio da je učinjen vrlo veliki pomak, te da su stabilizovane cene osnovnih namirnica, napominjući da je krajem prošle godine doneta odluka i o ograničavanju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice.
MALE ŠANSE ZA NOVA RADNA MESTA
Izvor:Tanjug Kragujevac -- Direktor Nacionalne službe zapošljavanja Srbije Dejan Jovanović kaže da je u zemlji zvanično evidentirano 760.000 nezaposlenih.
"Ne očekujem veliku mogućnost za otvaranje novih radnih mesta u Srbiji, ne računajući Kragujevac gde će biti zapošljavanja jer Fijat i njegovi komponentaši nude više stotina radnih mesta, raznih profila", rekao je Jovanović.
Naglašavajući da je stopa nezaposlenosti 23,7 procenata, te i da sajmovi zapošljavanja daju veliku šansu nezaposlenima, Jovanović je rekao da anketa o radnoj snazi govori da je broj nezaposlenih nešto manji nego što pokazuje evidencija sa gotovo 760.000 prijavljenih.
"Stopa nezaposlenosti jeste velika i moramo svi zajedno da se sistemski u budućnosti borimo sa nezaposlenošću jer bez rešavanja tog velikog makroekonomskog problema ne možemo kao društvo da krenemo napred", rekao je Jovanović.
On je ukazao da je neophodno popraviti i sistem obrazovanja, ali i nastaviti sa privlačenjem stranih investicija i razvijati domaće preduzetništvo.
Naglašavajući da će Nacionalna služba zapošljavanja i u ovoj godini nastaviti sa organizuje sajmove zapošljavanja, Jovanović je rekao da se godišnje u raznim gradovima Srbije organizuje više od 80 takvih manifestacija, a tu su i sajmovi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
PETROVIĆ: PUNO PROBLEMA NA VIDIKU
Izvor:Beta Beograd -- Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da nije dobro što je MMF zamrznuo aranžman sa Srbijom jer će to smanjiti kredibilnost ekonomske politike Vlade.
"Presudno je da se održe fiskalni ciljevi i da se Vlada Srbije drži dogovora da budžetski deficit u ovoj godini bude do 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno oko 153 milijarde dinara", kazao je Petrović.
Kako je podsetio, Fiskalni savet je još u decembru prošle godine ocenio da rast BDP u 2012. neće biti planiranih 1,5 odsto, već između 0 i 0,5 odsto.
To će za poslednicu imati manje prihode budžeta za 30 do 35 milijardi dinara, kazao je Petrović i dodao da će to morati da se nadoknadi smanjenjem troškova ili većim prihodima. Ukoliko do toga ne dođe, dodao je, deficit državnog budžeta Srbije biće 5,3 odsto BDP-a.
"Presudno je da taj deficit pre izbora ne otrgne kontroli", naglasio je predsednik Fiskalnog saveta dodajući da su u vreme izbora pojačani pritisci na rast javne potrošnje.
Petrović je precizirao da Vlada Srbije sa MMF ima dogovoren i nivo budžetskog deficita za prvi kvartal ove godine i da će Fiskalni savet pratiti da li će deficit biti u tim granicama.
"Ako budžetski deficit bude veći to će biti znak da Vlada popušta i da može doći do makroekonomske nestabilnosti, što može imati negativne posledice i na investicije i poverenje međunarodne javnosti", ocenio je Petrović.
Kako je dodao, ako se Vlada ne bude pridržavala fiskalnih pravila o nivou deficita i javnog duga moguće su turbulencije već u prvoj polovini ove godine.
"OSVAJAMO AFRIKU I BLISKI ISTOK"
Izvor:Tanjug Beograd -- Srbija može dobro da sarađuje u oblasti agrara i prehrambene industrije sa afričkim i zemljama Bliskog istoka sa kojima ima veliko istorijsko prijateljstvo.
On je, otvarajući prvi internacionalni sajam hrane i pića "Fudreks", istakao da je to prilika da Srbija profesionalnim kupcima iz više od 17 zemalja sveta pokaže "kako ima dobru hranu i piće".
"Veliki broj farmera u Srbiji teško radi i proizvodi dobre sirovine, a sposobni i preduzimljivi ljudi ih prerađuju u vrhunske prehrambene proizvode", naglasio je Petrović.
On je napomenuo da Srbija trenutno većinu svog agrarnog izvoza plasira u zemlje EU te da je neophodno osvajati i nova tržišta.
Sajam je okupio više od 120 profesionalnih inostranih kupaca iz 15 zemalja. Kupcima je predstavljeno više od 70 srpskih kompanija sa oko 100 domaćih prehrambenih brendova.
Manifestacija na Beogradskom sajmu će trajati do 12. februara i za proizvođače iz Srbije će biti prilika, kako su istakli organizatori, da "otvore vrata" novih tržišta, pre svega u zemljama Afrike.
Direktor sajma "Fudreks" Zoran Đukanović kazao je da će posle svečanog otvaranja prvi sajamski dan biti isključivo poslovni, za profesionalne kupce, dok će šira publika moći da vidi i degustira prehrambene proizvode od 10. februara.
IRAČANI KUPUJU JOŠ 16 NAŠIH AVIONA?
Izvor:Novosti Beograd -- Na avionima pančevačke Utve u vojnoj bazi Tikrit počela obuka 200 kadeta. Zadovoljni Iračani planiraju da kupe još 16 naših letelica.
U Avio-industriji Utva u Pančevu, čiji su stručnjaci pune dve i po godine radili na izradi 20 aviona tipa „lasta 95“ za iračku armiju, kažu da su tamošnji instruktori veoma zadovoljni prikazanim.
Oni navode i da će Iračani, najverovatnije, da kupe još 16 letelica.
Avione čiju je proizvodnju i finansirao, Iraku je isporučio Jugoimport - SDPR u sedam tura. Po tri "laste“ su rastavljene i složene u transportni avion "iljušin“, a onda su ih na bagdadskom aerodromu sastavljala sedmorica srpskih tehničara i mehaničara.
Pored letelica, Iračanima su u Bagdadu isporučeni kompletna dokumentacija, oprema, alati i rezervni delovi. Uz avione su ostali naši tehničari i mehaničari, da brinu o njihovom održavanju.
Za Avio-industriju Utva proizvodnja "laste 95“ je gotovo istorijski poduhvat, jer je fabrika, zahvaljujući strateškom partneru Jugoimportu - SDPR, zaustavila bankrotstvo, ušla u proces restrukturiranja, uposlila kapacitete, zaposlila 200 novih radnika i izašla na svetsko tržište.
DINKIĆ: VOLEO BIH DA DŽEJ LO DOĐE
Izvor:B92, Blic Kragujevac -- Lider URS Mlađan Dinkić hteo bi da upozna Dženifer Lopez koja će na sajmu u Ženevi biti promotivno lice Fijatovog modela “500 L” koji se pravi u Kragujevcu.
„To je u svakom slučaju dobar model. Daću sve od sebe, ali je pitanje šta će na kraju da bude. Voleo bih da dođe u Kragujevac i da bude gost u centru Šumadije. Sve je to povezano sa „Fijatom“, i sa poslom. Prodaja novog automobila znači više posla za naše radnike” , kaže Dinkić.
Inače, probna proizvodnja u pogonima Fijatovih dobavljača, za novi model automobila, koji su podigli pogone u Grošnici u Kragujevcu, počeće 15. marta, dok je serijska proizvodnja planirana za maj.
Dinkić je kazao da će novi automobile biti srpski proizvod. Oko 80 odsto delova proizvodiće se u Srbiji, koja će već iduće godine, od izvoza tog automobila imati prihod od 1,3 milijardi evra, što je šestina izvoza u Srbije u prošloj godini, rekao je Dinkić.
On je dodao da će kod svih sedam kooperanata biti zaposleno 1.000 radnika.
U Gošnicu su stigli iz Italije i roboti namenjeni proizvodnji "500 L" , a biće angažovani na svim proizvodnim procesima.
ŽAGUBICA LEŽI NA BOGATSTVU U ZLATU
Izvor:Novosti Kanadska kompanija "Avala risorsis“ završila je sa istražnim bušenjem u potrazi za ležištima zlata u istražnom polju Bigar hil u okolini Žagubice.
Kanađani su podatke do kojih su došli tokom višegodišnjih istraživanja u ovom kraju dostavili konsultantskoj kući AMC, iz Velike Britanije, kako bi ovi sačinili nezavisnu reviziju i obavili procenu resursa.
Ti rezultati bi trebalo da budu dostupni javnosti najkasnije do kraja ove godine, kada će i definitivno biti poznato da li će se u okolini Žagubice ući u investiciju otvaranja rudnika zlata.
Inače, preliminarni rezultati pokazuju da u tom području ima značajnih rezervi zlata. Na osnovu obavljenih 140.000 analiza, i izbušenih gotovo 50.000 metara u 195 bušotina, ustanovljen je sadržaj zlata u granicama od 1,7 do čak 9,46 grama po toni. Podsetimo, ležišta zlata, u kojima ima do dva grama ovog plemenitog metala po toni rude, smatraju se ekonomski isplativim.
Kanadska kompanija će sa istražnim bušenjima nastaviti na lokacijama Kraku i Kraku pešter, a dosadašnji preliminarni rezultati kazuju da se pojas sa jakom mineralizacijom zlata prostire na prostoru dužine 20 i širine osam kilometara u okolini Žagubice.
ALPINA TRAŽI JOŠ 35 MIL. € ZA BEŠKU
Izvor:Politika Beograd --
Izgradnja mosta kod Beške ugovorena za 33,7, Austrijancima do sada plaćeno 55 miliona evra. Međutim, Alpina za svoje radove sada traži 90 miliona evra.
Dok su Putevi Srbije spremni da izdvoje 55 miliona evra, austrijska Alpina će zbog produženja roka izgradnje pokušati da traže dodatni novac.
Prema računici Austrijanaca, koja je ranije ispostavljena investitoru, novo premošćavanje Dunava koštalo bi oko 90 miliona evra.
Ko je kriv što je od ugovaranja izgradnje mosta do njegovog završetka proteklo pet godina, da li su opravdano prekoračeni rokovi i koliko je sve to eventualno koštalo, ostalo je da partneri dogovore.
U „Putevima Srbije” priznaju da je u samom startu bilo kašnjenja pri izdavanju urbanističkog akta „što se može smatrati opravdanim zahtevom izvođača za odštetu, kao i produžetak rokova usled obima naknadnih radova koji nisu bili poznati u vreme izrade tendera”.
S obzirom na to da su svi tehnički detalji usaglašeni, kako navode u pisanom odgovoru, detaljnom analizom biće utvrđeno da li je izvođač opravdano ili neopravdano završio most tek 30. septembra prošle godine.
„Prema ugovoru, ukoliko izvođač neopravdano kasni predviđeni su penali, 0,05 odsto po danu, odnosno maksimum 10 odsto od ugovorene cene. Ako izvođač uspe da dokaže opravdanost produžetka roka, njegovi zahtevi biće vrednovani” , najavljuju u „Putevima Srbije”.
U ovom javnom preduzeću podsećaju da su izgradnju nadgledale kompanije „Skot Vilson” i „Most projekt”, dok su tehničku pomoć pružale po jedna francuska i američka firma. Projekat su periodično kontrolisali i pregledali konsultanti Evropske banke za obnovu i razvoj.
„Ispostavljene odštetne zahteve nezavisno su vrednovale kompanije koje su nadgledale gradnju. Njihove procene prihvatili su investitor, to jest „Putevi Srbije” i finansijer EBRD. To je prihvatila i „Alpina”. To podrazumeva da je dogovor obostrano prihvaćen” , navedeno je u pisanom odgovoru „Puteva Srbije”.
Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je utvrđivanje činjenice, ko je „kriv” za produženje roka izgradnje, ključno za određivanje konačne cene mosta. Ukoliko je to investitorova zasluga, „Alpina” može da dobije naknadno novac na ime poskupljenja cene materijala.
„Oko toga nema pogađanja. Lako je proverljivo to što „Alpina” tvrdi da je ugradila mnogo više materijala nego što je ugovoreno. Papiri i činjenice sve govore i nema mesta pogađanju po principu ja tebi dođem ovoliko ti meni onoliko” , kaže Rodić.
Prema mišljenju mostograditelja Ljubivoja Kostića, potpredsednika Udruženja građevinskih inženjera Srbije, u ovom slučaju su podbacili domaći pregovarači. Izgradnju, prema njegovom mišljenju, nisu smeli da ugovaraju bez projekata i sa puno nepoznanica.
„Žurili smo da dobijemo most što pre, ali nas ta žurba nikuda nije dovela. Trebalo je da se držimo tradicije. Uraditi sve proračune pa tek ulaziti u posao, jer kada u kapitalnu investiciju ulazite bez projekata ne znate čemu da se nadate. Projektovanje smo prepustili stranoj kompaniji i ona je radila kako njoj odgovara. Nadzorni organ je takođe bila strana kompanija. Mi smo to nemoćno posmatrali. Ispali smo kao onaj što poslednji ostane u kafani i mora da plati ceh za sve” , kaže Kostić.
PROSEČAN PDV U SRBIJI IPAK 15 ODSTO
Izvor:Tanjug Beograd -- Budžet bi mogao da se stabilizujei bez povećanja poreza, a unapređivanje rada Poreske uprave dovelo bi do rasta prihoda u budžetu, kaže Milica Bisić.
Direktor tržišta revizorske kuće KPMG kaže da je potrebno detaljno sređivanje postojećih poreskih oblika i bitno unapređenje rada Poreske uprave.
"Pre bilo kog povećanja poreza neophodno je ''pretresti'' postojeći Zakon o porezu na dodatu vrednost, videti gde su njegove rezerve, pre svega kroz povećanje osnovice, a tek onda odlučivati o povećanju poreza", kazala je Bisić.
''Najjednostavnije je povećati porez, ali je pogrešna pretpostavka da će prihodi biti srazmerno veći povećanju stope, jer je moguće smanjenje poreskih obveznika", navela je ona, ističući da prosečna stopa poreza na dodatu vrednost u Srbiji 15 procenata, jer se veliki broj dobara i artikala oporezuje po nižoj stopi.
U grupi tih proizvoda, smatra Bisić, svakako ima i onih koji treba da budu na nižoj stopi, pa zato prvo treba dobro izanalizirati postojeće poreske propise.
Prema njenom mišljenju računari se, na primer, neopravdano oporezuju sa nižom stopom od osam odsto.
"Zbog čega je na njih porez na dodatu vrednost osam odsto, a na televizore 18 odsto? U toj oblasti tehnika napreduje i proizvod sam smanjuje cenu, nezavisno od poreza, jer je reč o velikom tehnološkom napretku i izbacivanju novih modela", navela je Bisić i dodala da se isto tako može postaviti pitanje i zbog čega se gas oporezuje po nižoj stopi, u odnosu na struju.
Ona je istakla i da je takođe, ključno i poboljšanje naplate i efikasnosti rada Poreske uprave, naglasivši da su porezi osnovni prihodi budžeta i da ne bi trebalo bazirati očekivanja na poboljšanje prihoda u nekoj drugoj oblasti, na primer, kroz povećanje efikasnosti preduzeća.
"Budžet ni jedne države ne bi trebalo da zavisi od rezultata bilo koje firme, bužet po definiciji prihode ostvaruje kroz poreze", naglasila je ona dodajući da bi trebalo izbeći parafiskalne namete.
ZA VOJVOĐANE POSLA IMA U NOVOM SADU
Izvor:Novosti Novi Sad -- U Vojvodini prošle godine za 2,5 odsto manje zaposlenih nego pretprošle,Njih 135.000, ili četvrtina Vojvođana koji još imaju stalan posao, živi u Novom Sadu.
Kada se taj broj stavi u korelaciju sa ukupnim brojem stanovnika Novog Sada, dolazi se do podatka da na jedno stalno radno mesto u proseku dolaze dva i po žitelja najvećeg vojvođanskog grada.
Što dalje od njega, taj odnos je sve nepovoljniji. Tako u Subotici na jedno stalno radno mesto u proseku dolazi tri i po, u Pančevu, Zrenjaninu, Somboru i Vrbasu otprilike četiri, u Inđiji, Apatinu i Bačkoj Palanci po pet, u Novoj Crnji i Titelu po devet i, kao najdrastičniji primer, u Opovu čak 18 stanovnika.
„To je, ipak, relativan podatak” , tvrdi Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje.
Kako kaže, to su gradovi, odnosno opštine, manje urbani, a više ruralni, smanjuje se i broj evidentiranih radnih mesta.
„To, naravno, ne znači da ljudi tamo ne rade, naprotiv, ali su pre svega vezani za poljoprivredu. Zato će nova pokrajinska vlada svakako morati maksimalno da se posveti očuvanju i razvoju života na vojvođanskom selu” , kaže Vasin.
S druge strane, potpredsednik vojvođanske Skupštine Igor Mirović i smanjenje broja zaposlenih i njihovu neravnomernu teritorijalnu disperziju vidi kao svojevrsnu "novosadizaciju" Vojvodine, sličnu "beogradizaciji" centralnog dela Srbije, ali i kao krajnju neefikasnost njene aktuelne administracije.
"Paradoksalno je da Vojvodina ima sve više svog novca i nadležnosti, a da se broj ljudi koji rade smanjuje. Samo budžet za ovu godinu veći je od 60 milijardi dinara. Umesto u projekte, koji će ga oploditi i stvoriti bazu za nova investiranja, novac se, iz političko-marketinških razloga, usmerava, recimo, u sportske hale koje, naravno, jesu potrebne, ali su ipak samo trošak" , kaže Mirović.
Jedina oblast u kojoj je u Vojvodini u 2011. ostvaren rast broja zaposlenih jeste državna uprava.
Naime, u njoj je lane radilo 17.129, a preklane 16.985 ljudi. I tu je, međutim, rast vezan gotovo isključivo za Novi Sad. Od ukupno 144 nova službenika, koji su posao dobili u lokalnim i pokrajinskim, odnosno ispostavama republičkih organa državne uprave, 123 su u Novom Sadu.
PROPAST ZMAJA NA DUŠU DRŽAVE?
Izvor:Danas Beograd -- Fabrika Zmaj proizvodila je kombajne kojima se želo 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji.
Nekoliko stotina metara dalje, na „Zmajevom“ zemljištu nalaze se dva hipermarketa. Bogdan Rodić je podigao Rodu, koju je kasnije prodao slovenačkom gigantu Merkatoru, dok je drugi u vlasništvu kompanije DIS.
Finansijski izveštaji pokazuju da je broj zaposlenih opao sa 647 pre privatizacije, na 73 u 2010.
„Zmaj“ je 2005. proizveo 34 traktora. Godinu dana kasnije u posed su ušli novi vlasnici, obavezani privatizacionim ugovorom „da će obezbediti kontinuitet proizvodnje u periodu od pet godina“ i da će ugovor biti raskinut ako kupac „ne obezbedi kontinuitet u obavljanju osnovne registrovane delatnosti Subjekta privatizacije“. Proizvodnja je odmah potpuno stala.
Država je Zmaj kao strateški važno preduzeće, prodala na tenderu konzorcijumu of-šor kompanija smeštenih na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru (SAD), u decembru 2006. Grupacija je platila milion evra za preuzimanje preduzeća i obavezala se na još šest miliona evra investicija.
Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo, iza konzorcijuma koji je kupio Zmaj stoje kompanije „Figra“ iz Beograda, koja je u vreme privatizacije kupila 50 odsto Zmaja, Finpro, registrovan u Delaveru, koji je imao na početku 18 odsto Zmaja, i novosadski Agrocoop (31 odsto).
Uslovi privatizacionog ugovora nisu ispunjeni, a Agencija za privatizaciju je, prema njenim internim dokumentima, znala za smanjenje proizvodnje, stavljanje hipoteka na nekretnine Zmaja, pa čak i prebacivanje novca ove kompanije na račun firme Bogdana Rodića.
Raskid ugovora, međutim, nije pokrenut. Na primer, Agencija je u izveštaju iz oktobra 2007. navela da ne postoji „organizovana proizvodnja“ i da je preduzeće ostvarivalo prihode prodajom rezervnih delova i materijala, te iznajmljivanjem i kroz subvencije.
Izveštaj iz maja 2008. pokazuje da je preduzeće u stvari prestalo da funkcioniše i da prihod od prodaje „čini samo 9,4 odsto u poređenju sa prihodima od prodaje u 2005“.
Danas „Zmaj“ ne proizvodi ništa, ali kontroliše zemlju vrednu više miliona evra, a Zoran Ćopić je u razgovoru za CINS rekao da „Zmaj nije kupljen radi poljoprivrede“ i potvrdio da je privatizovan samo zbog nekretnina.
Revizori iz Agencije za privatizaciju su otkrili da su partneri, tokom prve godine, stavili pod hipoteku 24 odsto nekretnina preduzeća kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa Zmajem.
Bankovna garancija od 2,7 miliona evra, od tadašnje novosadske Metals banke nije trebalo da pomogne Zmaju, već kupovini preduzeća „Vršački vinogradi“ koje je Rodić privatizovao (i ta je privatizacija kasnije raskinuta). Drugi deo imovine Zmaja je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija „Rodić M&B iInvest“ dobila tri miliona evra, navodi se u dokumentaciji Agencije za privatizaciju.
Inače, za kapital Metals banke sumnjalo se da potiče iz narko poslova Darka Šarića, kao i da je usko povezana sa jednom velikom crnogorskom bankom, te da se u tom krugu odvijaju glavne operacije pranja novca.
Zbog nesolidnih kreditnih aranžmana, Narodna banka Srbije je pre nekoliko godina uvela prinudnu upravu u Metals banku, i ona je kasnije transformisana u Razvojnu banku Vojvodine.
SNEG NAS KOŠTA ČAK 500 MILIONA EVRA
Izvor:Press Beograd -- Vremenske nepogode koje su zadesile Srbiju ove zime papreno će koštati domaću privredu, koja će zbog toga pretrpeti štetu od čak 500 miliona evra.
Hladni talas, koji je „okovao" našu zemlju snegom i ledom i otežao rad velikog broja firmi imaće svoj epilog, pa stručnjaci upozoravaju da nakon otopljavanja snega slede poplave, a moguć je i pad roda žitarica.
Urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković kaže da će Srbija zbog toga imati manji izvoz i uvoz. On dodaje da će industrijska proizvodnja takođe biti smanjena, pošto se isključuju mnoge fabrike kako bi se redukovala potrošnja struje. Najavljeno je i da će Železara Smederevo privremeno prestati s radom.
"Slabiji promet treba da očekuje i sektor ugostiteljstva, kao i nekretnina. Uz sve ove probleme, imaćemo i neradne praznike sledeće nedelje. Prosveta i zdravstvo ne rade u punom kapacitetu i to neće moći da nadoknade povećanim radom kad se normalizuju vremenski uslovi", navodi Zdravković.
Zbog rušenja krovova na kućama i prokišnjavanja, predviđa se i velika materijalna šteta, naročito nakon otapanja snega i bujanja potoka i manjih reka. "Srbija će zbog nepogoda imati direktnu štetu od 300 do 500 miliona evra", izračunao je Zdravković.
Procene Unije poslodavaca Srbije, na osnovu informacije koje pristižu iz južne, istočne i zapadne Srbije, Šumadije i Vojvodine, govore da je zbog veoma niskih temperatura gotovo svako treće proizvodno preduzeće obustavilo rad ili redukovalo proizvodnju.
"Preduzeća ne mogu da zagreju prostorije za rad, imaju probleme u snabdevanju energentima i održavanju proizvodnje, dopremanju sirovina po zavejanim putevima... Dnevni gubitak privrede, samo u užoj Srbiji, jeste između tri i pet miliona evra. Situacija je nešto bolja u Vojvodini, tako da je tamo do prekida rada došlo samo u pet odsto proizvodnih firmi", kaže portparol Unije Dragoljub Rajić. On podseća da firme u oblasti transporta zbog čestih kvarova na vozilima imaju dvostruko veće troškove.
Viši naučni savetnik evropske istraživačke grupe „Kašman i Vejkfild" Saša Milojević kaže da je šteta u Srbiji zbog vremenskih nepogoda, prema gruboj proceni, od 400 do 500 milion evra. Milojević je rekao da je ova suma uglavnom kombinacija direktnih šteta po potrošnju, poljoprivredu, industriju i ponovo pokretanje proizvodnje.
"Biće interesantno videti u kojoj meri će loše vreme i hladnoća imati efekat po potrošnju i trgovinu na malo. S obzirom na to da je izborna godina u Srbiji, argumentom lošeg vremena može se beskrajno manipulisati, tako da ako BDP podbaci, očiti krivac biće sneg", kaže Milojević.
U ŽELEZARI OSTAJE SAMO 400 RADNIKA
Izvor:Blic Beograd -- Oko 5.000 radnika Železare Smederevo ima rok do petka da se izjasni da li će ići na godišnji odmor ili na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto.
Na radnim mestima će ostati službe za održavanje postrojenja od zaleđivanja, radnici obezbeđenja i finansije, ukupno pet do deset odsto zaposlenih. Zbog finansijske isplativosti najviše radnika će izabrati odmor ili bolovanje.
Vršilac dužnosti generalnog direktora kompanije Vukoica Šćekić izjavio je da će proizvodnja biti obustavljena na najmanje deset dana, jer je onemogućeno snabdevanje sirovinama. Naručene sirovine su ili u zamrznutim lukama ili zarobljene u tokovima Dunava.
Izvor Blica iz fabrike tvrdi, međutim, da je železara i ranijih godina imala problem s dopremom sirovina, ali da prinudni odmor nije dolazio u obzir.
"Dešavalo se da proizvodnja stane, ali najviše na dva do tri dana. Radnici su tada ostajali u fabrici i radili neke druge poslove. Danas je, navodno, namera da se obezbedi ruda za dve nedelje proizvodnje, pa se sve čini da je hladno vreme došlo kao kec na 11 da fabrika smanji troškove. Posebno ako se ima u vidu izjava premijera Cvetkovića da bi železara mogla u stečaj ukoliko Vlada ne nađe kupca", kaže naš izvor.
Sagovornik tog lista tvrdi da će proizvodnja biti stopirana bar do kraja februara, te da bi druga visoka peć na tihom hodu mogla da bude i duže.
"Verovatno je da će radnici od marta biti pozivani selektivno. Neće se svi odjednom vratiti na posao. Troškovi održavanja fabrike su veliki, samo na plate treba mesečno četiri miliona evra", ocenio je taj izvor.
U SAD IZ ZASTAVE ORUŽJE ZA 16 MIL.$
Izvor:Danas Kragujevac -- Zastava oružje ove godine će američkom partneru isporučiti proizvode u vrednosti od 16,5 miliona dolara.
Prvi ovogodišnji kontingent Zastavinog lovačkog, sportskog i oružja za ličnu odbranu put Amerike, najverovatnije će, saznaje Danas, krenuti sledećeg meseca.
Do tada bi Američki biro za alkohol, duvan i vatreno oružje trebalo da odobri taj poslovni aranžman, odnosno da izda uvozni sertifikat kompaniji iz SAD koja uvozi Zastavina oružja, nakon čega će nadležna ministarstva Vlade Srbije (odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova i ekonomije) da izdaju potrebne dozvole za izvoz proizvoda Zastave oružja.
Ovde se sa izvesnošću očekuje da će sve administrativne formalnosti uskoro biti regulisane, te da će Zastava u martu kupcima u Americi isporučiti prvi kontingent vojne poluatomatske puške (čuvene papovke), prerađene u lovački karabin, kao i nove malokalibarske puške, projektovane za američko tržište i određeni broj pištolja.
Zastava oružje će ove godine lovačke karabiner, malokalibarske puške i pištolje u Americi da prodaje posredstvom tamošnje kompanije CENTRURY ARMS, sa kojom je kragujevačka fabrika i ranije sarađivala, i koja slovi za jednog od najvećih distributera oružja u SAD.
Radi se o kompaniji koja uglavnom uvozi prerađeno oružje sa vojnih stokova, ali prodaje i novoproizvedene karabine, malokalibarske puške i pištolje.
Zastava oružje je, krajem prošle godine, počela realizaciju ugovora o trogodišnjem izvozu tehnologije za proizvodnju pešadijskog naoružanja u Azerbejdžan, u vrednosti od 26 miliona evra.
Kragujevački oružari očekuju i da tokom godine počne izvoz vojnog naoružanja iz zaliha Zastave oružja na Bliski istok, koje se procenjuju na oko 12 miliona dolara.
NBS: RAST BDP-A NIŽI, TEK 0,5 %
Izvor:B92, Beta, Tanjug Beograd -- Narodna banka Srbije skresala je procenu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u ovoj godini na svega 0,5 odsto.
Kako se navodi u saopštenju, procena rasta BDP je smanjena jer je procenjeno da će usporavanje svetske privrede, uz verovatnu recesiju u evrozoni, uticati na usporavanje privrednog rasta Srbije u 2012.
Srpska centralna banka prethodno je procenjivala da će rast BDP u 2012. biti 1,5 odsto.
Kako je saopštila NBS, održavanje budžetskog deficita u ranije dogovorenim okvirima sa Međunarodnim monetarnim fondom predstavljalo bi dodatnu garanciju makroekonomske stabilnosti i ostavilo veći prostor za buduću relaksaciju monetarne politike.
Inače, pregovori Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda danas su okončani bez dogovora, jer Vlada nije bila spremna da izvrši rebalans budžeta na zahtev MMF-a.
SSSS: DINAR NAM "UBIJA" STANDARD
Izvor:Tanjug Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od vlade i Narodne banke Srbije, da preduzmu potrebne mere kako bi se sprečilo dalje slabljenje dinara.
“Najveći broj zaposlenih i penzionera u Srbiji sa velikom zabrinutošću prati dešavanja u vezi sa kretanjem vrednosti nacionalne valute u odnosu na evro, imajući u vidu da se to kretanje nepovoljno odražava na njihov i onako ugrožen životni standard”, saopštio je SSSS.
Rast vrednosti evra realno dodatno obara vrednost zarada i penzija, kaže se u saopštenju.
Istovremeno će to neminovno dovesti do rasta cena i rasta vrednosti rata za otplatu uzetih kredita, a što će se sve negativno odraziti na porodične budžete najvećeg dela stanovništva, upozorio je SSSS.
Inače, dinar je danas oslabio prema evru za jedan odsto, tako da je srednji kurs 108,4031 dinara za jedan evro, što je do sada najslabija vrednost domaće valute.
DINAR ZALEĐEN, EVRO DANAS PREKO 108
Izvor:B92, Novosti, Press Beograd -- Dinar će danas oslabiti prema evru za jedan odsto, tako da će srednji kurs biti 108,4031 dinara za jedan evro, što je do sada najslabija vrednost domaće valute.
Do danas dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,52 dinara za jedan evro. U 2012. dinar je bio najjači 11. januara kada je kurs iznosio 103,69 dinara za evro.
Narodna banka Srbije danas je međubankarskom deviznom tržištu prodala 10 miliona evra da bi ublažila prekomerane dnevne oscilacije kursa. U 2011. NBS je za te svrhe prodala 90 miliona evra, a kupila 45 miliona evra.
Saradnik Instututa za evropske studije Goran Nikolić kaže da na rast kursa dinara najviše utiče povećan uvoz energenata i energije. On dodaje da je ključna stvar sada kako će se NBS ponašati i koliko će intervenisati na deviznom tržištu, jer je značajnim slabljenjem dinara doveden u pitanje cilj da inflacija u 2012. bude prema planu.
"Ako želi da ostvari cilj, NBS će morati energičnije da reaguje", rekao je Nikolić i dodao da neke nezvanične informacije govore da je Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjivao da će ove godine biti potrebno da se potroši oko milijardu evra iz deviznih rezervi radi ublažavanja pritisaka na kurs dinara.
Ekonomski ekspert Miroljub Labus navodi da veliki uticaj na finansijsko tržište imaju pregovori sa MMF-om.
"Sada je očigledno da nema dogovora sa MMF-om i da ova misija nije tu zbog pregovora oko aranžmana, već su to samo tehnički razgovori. Srbija nema podršku MMF-a, a revizija aranžmana odložiće se do formiranja vlade. To znaju privrednici i bankari, što utiče na njih i prenosi se na finansijsko tržište", objašnjava Labus.
Prema prognozama bankara i ekonomista, u ovoj godini možemo da očekujemo devizni kurs od 105 do 106 dinara, a da će najveći problem biti u njegovom održavanju to što se očekuje manji priliv investicija, kao i redukovana potražnja državnih obveznica. To znači da će investitori radije kupovati devize nego dinare.
Građani, kako kažu ekonomisti, ne mogu u ovoj godini da očekuju vraćanje kursa na nivo iz prošle godine, kada se spuštao i na 100 dinara. Do stabilnijeg kursa mogu da dovedu samo strane investicije, ali koliko će ih biti u ovoj godini, teško je prognozirati.
GASA ZA DVADESET, STRUJE ZA 10 DANA
Izvor:B92, Beta, Tanjug Beograd -- Ledeni dani u Srbiji ne prestaju. Gasa ima za tri nedelje, dok u EPS-u upozoravaju da bez restrikcija možemo još deset dana. Vlada ograničava isporuke struje.
"Građanima i ustanovama koje obezbeđuju vitalne usluge (toplane, bolnice, vodovodi, prehrambeni kombinati i slično) struja neće biti isključivana", istaknuto je u saopštenju Vlade Srbije.
Elektroprivreda Srbije može da izdrži bez restrikcija struje još sedam do 10 dana, ako se nastavi ovako visoka potrošnja električne energije, rekao je ranije generalni direktor EPS-a Dragomir Marković.
Marković dodaje da EPS nema više nikakvih mogućnosti da poveća proizvodnju struje, a više nema ni tehničkih mogućnosti za povećanje uvoza struje, koji je dostigao maksimum.
On je zbog toga još jednom apelovao na potrošače da smanje potrošnju struje, jer je to u ovom trenutku imperativ za održanje stabilnosti elektroenergeskog sistema Srbije.
Smanjenje potrošnje struje za samo sedam odsto očuvalo bi stabilnost elektroenergetskog sistema, a to bi bilo moguće ako svako ugasi po jednu sijalicu, jednu ringlu ili jedan "štap“ u kvarcnim grejalicama, rekao je Marković.
Marković je ukazao da je neophodno da EPS od Vlade Srbije dobije nalog za smanjenje isporuka struje velikim industrijskim sistemima, kao što su RTB Bor i železara u Smederevu, ali ne i prehrambenoj industriji i bolnicama.
Generalni direktor EPS je naveo da potrošnja struje svakog dana raste i da je dnevno premašila 160 miliona kWh, "što nikada do sada nije zabeleženo".
Gasa ima dovoljno za još tri nedelje
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kaže da u ovom trenutku imamo zalihe gasa za tri nedelje, ukoliko se potrošnja nastavi ovim tempom.
Srbija ima mogućnost da u svakom trenutku povuče 15 miliona metara kubnih gasa, što je dovoljno da se podmire potrebe jer je maksimalna dnevna potrošnja oko 12 miliona metara kubnih, rekao je on.
"U narednih dvadesetak dana ne treba očekivati nikakve restrikcije", istakao je Bajatović, dodajući da veruje da ni nakon tog perioda neće biti restrikcija jer će potrošnja biti smanjena, a i naći će se sredstva da se nabave količine gasa koje, eventualno, budu nedostajale.
On je napomenuo da Srbija u ovom trenutku može da računa na 350 miliona metara kubnih gasa iz skladišta u Banatskom Dvoru.
Govoreći o ugovoru sa Rusijom o isporuci gasa, direktor Srbijagasa je kazao da očekuje da sredinom marta bude potpisan dugoročni, desetogodišnji ugovor, koji će Srbiji omogućiti brojne koristi.
TAPKAMO U MESTU, MINUS U KASI RASTE
Izvor:Politika Beograd -- Pre nekoliko dana Fiskalni savet je upozorio da sudeći po svim okolnostima, privrednog rasta u Srbiji neće biti, odnosno da će rast BDP-a biti nula.
Tako bi se, kako procenjuju u Fiskalnom savetu, jaz između prihoda i rashoda povećaće se za čak 35 milijardi dinara, što je oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ukoliko kreatori fiskalne politike ništa ne preduzmu, minus u državnoj kasi umesto planiranih 4,25 biće 5,3 odsto BDP. Čak i da država preduzme mere, da se minus u kasi održi na sadašnjem nivou, javni dug biće veći od 50 odsto, procena je Fiskalnog saveta.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, taj dug ne može da bude veći od 45 odsto BDP-a. U svakom slučaju deficit u budžetu od 152 milijarde dinara treba da ostane nepromenjen, smatraju u Fiskalnom savetu.
Članovi ove nezavisne institucije smatraju da i u slučaju realnog rasta privrede od 1,5 odsto, kreatori fiskalne politike moraju da smanje jaz između prihoda i rashoda za 17 milijardi dinara.
To, kako predlažu u izveštaju, može da se postigne prebacivanjem dela nadležnosti s republičkog na lokalni nivo, jer su opštine dobile 40 milijardi više, ali ne i isto toliko više obaveza.
Prostor za uštede oni vide i u sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, kao što su fondovi za zaštitu životne sredine, za vode ili šume. Jer, dok su u centralnoj kasi rashodi smanjeni, izdaci budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode povećani su za petinu. I to realno.
Zato vlada treba da ima spremne kratkoročne mere kojima će minus u kasi zadržati u planiranim okvirima, smatraju u Savetu.
Iako su još prilikom objavljivanja izveštaja napomenuli da je na vladi da predloži konkretne mere, jer to nije nadležnost Fiskalnog saveta, oni ipak smatraju da minus od 35 milijardi u pesimističnom scenariju može da se nadomesti ili oštrijim smanjenjem javnih investicija, zamrzavanjem plata i penzija ili povećanjem PDV-a sa 18 na 20 odsto. To može da se učini i kombinacijom više mera, istakli su tada.
Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta smatra da su pred Srbijom sada dva izbora: da sedi i čeka epilog krize u Evropi ili da preduzme radikalne ekonomske reforme.
„U poslednjih nekoliko godina Srbija je postala veoma zavisna od stranih investicija i sami teško možemo da pokrenemo rast. Jer, domaća štednja je mala, a investitori oklevaju. U situaciji kada ne možemo da se oslonimo na sebe, već samo na priliv stranih investicija, stope rasta su neizvesne. Ako ulaganja izostanu i nulta stopa privrednog rasta biće dobar rezultat” , ocenjuje Filipović.
IZVOZ SRBIJE U TURSKU VEĆI 90 ODSTO
Izvor:Novosti Beograd -- Za 11 meseci 2011. robna razmena između Srbije i Turske dostigla je rekordnu vrednost od 544,3 miliona dolara, što je za 31,8 odsto više nego u 2010.
Ministri poljoprivrede dveju zemalja, Dušan Petrović i Mehmet Mehdi Eker saglasni su da je trgovinska razmena iz godine u godinu sve bolja, ali da bi mogla biti veća u raznim oblastima poljoprivrede od biljne proizvodnje, stočarstva, vodoprivrede do naučne saradnje.
„Posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju u oblasti poljoprivrede, oktobra prošle godine u Ankari, povećana je trgovinska razmena Srbije i Turske” , rekao je ministar Petrović.
„Razgovaramo o svim aspektima saradnje. Trendovi su dobri i narednih godina možemo očekivati porast u razmeni poljoprivrednih proizvoda” , naglasio je on.
Ministar Petrović je naglasio da postoje realne mogućnosti da se napravi veliki napredak u saradnji i unapređenju trgovinskih odnosa u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Kako je istakao, izvoz iz Srbije u Tursku lane je povećan i za 90 odsto, pa je deficit na srpskoj strani smanjen.
"Poljoprivreda utiče na svakodnevni život čoveka, a osnova je za razvoj trgovinskih i ekonomskih odnosa . U obe zemlje, gotovo 20 odsto stanovništva se bavi poljoprivredom, pa moramo više sarađivati u ovoj oblasti. Neophodno je povećavati učešće poljoprivredno- prehrambenih proizvoda u našoj ukupnoj razmeni, koje trenutno iznosi oko 10 odsto" , rekao je Eker, ministar hrane, poljoprivrede i stočarstva Republike Turske.
Srbija sa Turskom ima potpisan Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Pre godinu i po dana, na snagu je stupio i Sporazum o slobodnoj trgovini.
U 14. OKTOBRU ZAMRZNUTA POSTROJENJA
Izvor:Tanjug Kruševac -- Generalni direktor IMK “14.oktobar” Zoran Radmanovac kaže da su postrojenja u ovoj fabrici zamrznuta, neizvesno pokretanje proizvodnje sledeće nedelje.
On kaže da "14. oktobar" ima ugovorene poslove pre svega za Elektroprivredu Srbije i dodaje da su zbog niskih temperatura i zamrzavanja postrojenja i instalacija u fabrici, ovi poslovi dovedeni u pitanje.
“Teško je zagrejati hale koje imaju površinu od osam do 15.000 kvadrata, dok u nekim halama uopšte i nemamo grejanje, tako da postoji mogućnost da IMK 14. oktobar ne radi i naredne sedmice”, rekao je Radmanovac.
Radnici IMK “14. oktobar” ne dolaze na posao od početka nedelje. Prema ranijem saopštenju, prvobitno je odlučeno da direktori organizacionih celina pozivaju radnike do petka 10. februara kako bi se obavili neodložni poslovi, međutim, zbog veoma niskih temperatura, proizvodnja nije pokrenuta.
Početkom naredne nedelje, menadzment ove fabrike, doneće odluku kada će se radnici vratiti na posao.
Osim 14. oktobra, u Kruševcu zbog loših vremenskih uslova, ne radi i hemijska industrija “Župa” potvrdio je zastupnik kapitala Miroljub Milojević, dok ostala preduzeća funkcionišu, a u Regionalnoj privrednoj komori Kruševac potvrdili su da je transport robe veoma otežan.
POLICAJCI: SLEDI VELIKO IZNENAĐENJE
Izvor:Tanjug Beograd -- Predstavnici Policijskog sindikata Srbije (PSS) najavili su da za 12. mart pripremaju "veliko iznenađenje".
Predsednik sindikata Veljko Mijailović zatražio je od ministra Ivice Dačića da hitno sazove sastanak Radne grupe za izradu nove sistematizacije za zaposlene u MUP-u, jer bez njenog definisanja nema ni primene kolektivnog ugovora.
"Upućujemo apel da se zakaže jedan sastanak na kojem će biti prisutan ministar policije (Ivica Dačić), direktor policije (Milorad Veljović) i predsednik i članovi Radne grupe sa sindikalnim članovima, koji su deo te radne grupe, da se definiše pitanje sistematizacije", kazao je Mijailović.
Bez donošenja odgovarajućeg pravilnika, kako tvrdi, ne može se primeniti poseban kolektivni ugovor, koji je potpisan pre godinu dana i predviđa plaćanje noćnog rada, rada po smenama, na praznike i izjednačavanje tretmana profesionalnih vojnih lica i pripadnika policije.
Iako bi prvi deo plate za januar zaposlenima u MUP-u trebalo da bude isplaćen 10. februara, Mijailović tvrdi da od isplate u skladu sa posebnim kolektivnim ugovorom tada "nema ništa", kao ni 25. februara (prilikom isplate drugog dela), jer pravilnik nije donet.
"Mi očekujemo da se 10. marta sve isplati retroaktivno, i za januarsku platu i za februarsku platu. Sa osnovicom od 75 odsto, sa određenim koeficijentima i da se isplate neredovnosti u radu za smenski i noćni rad", rekao je on.
On je dodao da je sindikat, za slučaj da isplate izostanu i prethodno ne bude održan sastanak Radne grupe koji su zatražili, "napravio određeni plan" za 12. mart.
Mijailović nije želeo da precizira prirodu akcije koju taj sindikat, koji je član Evropske policijske unije, priprema za taj datum, ali je rekao da će ona biti izvedena "krajnje legitimnim i zakonskim sredstvima".
"Smatram da će akcija koju budemo sproveli biti onako baš nepopularna i za našu vladu i za naše poslodavce", rekao je Mijailović.
"PLAĆAJTE TV PRETPLATU, TUŽIĆE VAS"
Izvor:Beta Novi Sad -- Pokrajinski ombudsman upozorio je sugrađane da ne prihvataju savete u kojima se navodi da nema osnova za plaćanje radio-televizijske pretplate.
"Na taj način, građani se dovode u zabludu, usled čega može doći do propuštanja korišćenja prava na efikasno pravno sredstvo i do drugih negativnih posledica koje iz toga proizlaze", piše u saopštenju.
Dodaje se da su obaveza plaćanja RTV pretplate, kao i visina, način plaćanja i oslobađanje od obaveze plaćanja utvrđeni Zakonom o radio-difuziji.
Nasuprot navodima prisutnim u javnosti, Ustavni sud nije proglasio neustavnim odredbe Zakona o radio-difuziji koje se odnose na RTV, a građani su obavezni da pretplatu izmiruju na vreme, jer ih u suprotnom Radio-televizija Srbije može tužiti, piše u saopštenju.
Dodaje se i da ako građanin koji duguje sredstva za RTV pretplatu propusti sve rokove da reguliše svoju obavezu po prispeloj tužbi, rešenje postaje pravnosnažno i može se pristupiti prinudnom izvršenju.
PILOTI: JAT VREDI MNOGO, MNOGO VIŠE
Izvor:Tanjug Beograd -- Samostalni sindikat saobraćajnih pilota Srbije je saopštio da treba uraditi preciznu procenu vrednosti Jat ervejza.
Sindikat pilota smatra da, u trenutku kada Vlada Srbije kao vlasnik donosi stratešku odluku o budućnosti te nacionalne kompanije, nacionalna aviokompanija ima resurse koji su veće vrednosti, nego što se to predstavlja u javnosti.
"U javnosti je stvorena, po našem dubokom uverenju, pogrešna slika da je Jat pojeo svoju supstancu i da je gubitaš koji živi na grbači poreskih obveznika", navodi se u saopštenju tog sindikata.
U periodu od 2002. godine do danas izdvojen je bez nadoknade ili prodat za neadekvatnu cenu veliki deo imovine Jat ervejza, kaže se u saopštenju, uz napomenu da su znatno ispod realne cene prodati aerodromi u Tivatu, Podgorici, Vršcu i Pilotska akademija Jata.
Pored navedenih primera, Jat u Hrvatskoj ima nekretnine u vrednosti od 50 miliona evra. Reč je o apartmanima u Puli i zgradama koje koristi "Kroacija erlajnz" širom Hrvatske koji treba da se povrate na sudu, tvrdi sindikat pilota.
Sindikat ukazuje, osim toga, da je vrednost flote Jata veća od prikazane u završnom računu preduzeća.
Vrednost Jata leži i u pravima za letenje (slotovi), ističe se u saopštenju, uz konstataciju da "samo slot za londonski aerodrom Hitru vredi 40 miiona evra".
"Veoma je važno da kompanija bude realno procenjena za eventualno udruživanje sa domaćim i stranim partnerima. To je sigurno u interesu svih građana Srbije i mi ćemo istrajati u našoj nameri da svojim znanjem i iskustvom taj interes obezbedimo", navodi se u saopštenju Samostalnog sindikata saobraćajnih pilota.
NAPRAVIO PROGRAM, ZARADIO 100.000€
Izvor:24 sata Nesvršeni student elektrotehnike Vladimir Prelovac iz Beograda je pre dve godine pokrenuo biznis na internetu i za godinu dana zaradio 100.000 evra.
Tada je lansirao program za uređivanje blogova,a postigao je ono što uspe svakom stotom preduzetniku - firma "Prelovac media" imala je zaradu već u prvom mesecu.
"Word Press” je najpopularnija platforma za pisanje i uređivanje blogova. Za razvoj aplikacija na toj platformi uložio je 100.000 evra, a već ove godine očekuje mnogo bolju zaradu od prošlogodišnjih 200.000 evra.
Prelovac je pre samo mesec dana lansirao program “Manage WP” koji služi za upravljanje internet stranicama i koji dosad već koristi više od 19.000 korisnika za svojih gotovo 100.000 word press stranica. Njegovi najčešći klijenti su male i srednje firme koje upravljaju sajtovima za svoje klijente - bilo da je reč o blogovima profesora ili domaćica koje dele recepte.
Kako Prelovac priča, već su sklopili dogovor sa nekoliko univerziteta i posao se brzo širi.
"Internet je još kao Divlji zapad i sad svako grabi parče zemlje za sebe. Za mlade koji ne znaju čime da se bave, to je odlično tržište i što je najbolje, svejedno je da li živite u Njujorku ili u nekom srpskom selu. Najbolje je što u roku od nekoliko meseci znate ide li vam ili ne umesto da čekate godinama da se posao razradi", kaže Prelovac. Firma koju vodi zapošljava 14 ljudi, od toga četvoro u Americi.
Najveći deo svojih aplikacija prodaje u SAD. Uskoro će u Virdžiniji otvoriti i kancelariju jer korisnici više poverenja imaju u američki nego broj koji počinje sa srpskim prefiksom. Muči se sa stručnim kadrom, kojeg u Srbiji nema dovoljno.
MEDIJIMA NEPODNOŠLJIV MUZIČKI DINAR
Izvor:Dojče vele Odluka SOKOJ-a (Organizacije muzičkih autora Srbije) da podigne naknade autorskih prava muzičara izazvala buru protesta elektronskih medija.
Emiteri naglašavaju da su nove naknade donete po kriterijumima koji nisu sa njima usaglašeni, i da će novi iznosi praktično finansijski ugušiti lokalne i regionalne radio i tv stanice.
Visoke tantijeme na autorska prava dovele su do najava protesta više organizacija koje okupljaju radijske i tv emitere, i te proteste su podržala sva novinarska udruženja, OEBS, kao i predstavnici lokalne samouprave.
Razlog za proteste je što su naknade za puštanje muzike u našim programima dramatično povećane, kaže Dragan Vlajnić, direktor Javnog preduzeća Informativni centar Kikinda. Na primeru Radio Kikinde, u mestu koje ima oko 40.000 stanovnika, to znači da bi mesečna naknada samo SOKOJ-u umesto dosadašnjih 13.000 dinara iznosila 66.000 dinara mesečno.
Vlajnić napominje da nezadovoljstvo tarifama SOKOJ-a sada stiže sa dve strane. "Nezadovoljni smo mi kao emiteri, zato što zbog čitave situacije jednostavno nismo u prilici da imamo toliku dobit, kako bismo mogli da isplatimo sve ono što te agencije zahtevaju. A sa druge strane, i korisnici usluga koje štiti SOKOJ nisu zadovoljni. Saznali smo da većina tekstopisaca, kompozitora, i tako dalje, čak ne dobijaju ništa od tih sredstava, ili ih dobijaju u jako malom iznosu“, kaže on.
Marija Cvijanović, iz službe za odnose sa javnošću SOKOJ-a, za DW kaže da su nove tarife dobile odobrenje Komisije za autorska i srodna prava, čije članove imenuje Vlada Srbije, i da su u skladu sa novim Zakonom o autorskim pravima, donetim početkom 2010 godine.
"U ovoj teškoj ekonomskoj situaciji mi razumemo da, ako se radi upravo o radio i televizijskim stanicama, smatraju da je naknada previsoka. Ali, isto tako moramo shvatiti da su ovom ekonomskom situacijom pogođeni i autori. Moram napomenuti da je SOKOJ uvek spreman na razgovore, u smislu davanja pogodnosti oko nekih uslova plaćanja, naročito za one korisnike koji redovno isplaćuju autorsku naknadu, i koji imaju zaključen ugovor sa SOKOJ-em“, kaže ona.
Dragan Vlajnić ističe da su se raspitali kako su ove naknade rešene u regionu, i predložili da naknade ostanu na starom nivou, i da se odatle krene u nove pregovore. Vlada Srbije je inače usvojila neke izmene što se tiče plaćanja malih privrednika i zanatlija SOKOJ-u, gde je pojedine kategorije poput frizerskih salona, radionica i slično oslobodila tih naknada, a ugostiteljima ih smanjila. To ipak ne rešava problem elektronskih medija, kaže Vlajnić.
"Što se tiče medija, još nemamo nikakvih novih informacija da li će se nešto od toga odnositi i na njih. A sa druge strane, očekujemo da nam se ovih dana obrati i druga agencija, koja štiti prava fonograma, sa svojim predlozima, tako da se plašimo da to ne bude slično ili isto kao što je uradio SOKOJ“, navodi on.
MOŽE LI NOVAK DA DOVEDE MERCEDES
Izvor:Press Beograd -- Novak Đoković je najveći ekonomski ambasador Srbije jer svojim uspehom privlači strane investitore da dođu u Srbiju, kažu marketinški stručnjaci i ekonomisti.
Stručnjaci naglašavaju da je najbolji svetski teniser, koji je prekjuče osvojio prestižnu sportsku nagradu Laureus, pravi mamac za potencijalne strane investitore.
Oni podsećaju da je Novak Đoković postao najpoznatije lice Srbije, i da bi, pored velikog značaja domaćem sportu, Srbiji mogao da donese i ekonomski boljitak.
Direktor agencije za odnose sa javnošću Pragma Cvijetin Milivojević kaže da ime Novaka Đokovića u poslovnom svetu mnogo vredi i da ga ne čudi što najjače svetske kompanije žele da im baš on bude zaštitno lice.
"To je dobro za Novaka, ali i za Srbiju. Ne treba zaboraviti da je Nole posle osvajanja Vimbldona u Srbiju doveo vlasnika 'Serđa Takinija', kog je primio i predsednik republike. On je veliki svetski brend, ne bi me iznenadilo da bude magnet i za druge svetske kompanije, uključujući i Mercedes", ističe Milivojević.
On naglašava da postoje realne šanse da baš nemački gigant odluči da dođe u Srbiju. "Ako znamo da je predsednik Tadić nedavno rekao da se čitava priča sa automobilskom industrijom ne završava sa Fijatom, već da postoji mogućnost dovođenja još dva potencijalna kupca u Srbiju, onda je moguće da Novak bude zaslužan za početak priče o Mercedesu u Srbiji", kaže Milivojević.
Milivojević dodaje da je ulaganje u Novaka investicija koja se najviše isplati, jer će zbog njega u Srbiju doći novi i jaki investitori.
Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac uveren je da bi Srbija, zahvaljujući Fijatu i Mercedesu, postala velesila u automobilskoj industriji u Evropi. "Investicija nemačkog giganta u Srbiju bila bi za nas sedmica na lotou. To bi povećalo zaposlenost naših ljudi i kao nikada ojačalo srpsku privredu", kaže Kanjevac.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin smatra da Novakovo ime mnogo vredi u poslovnom svetu.
"Mercedes zna koliko on vredi i zato ulaže u njega. To je pozitivna stvar i ima dosta značaja jer može da bude inicijalna kapisla za neka ulaganja i u Srbiju. Uveren sam da bi od toga dobit imala i zemlja, ali i njegova porodica koja dobro ekonomski razmišlja", ističe Đuričin.
Vlasnik ITM grupe Toplica Spasojević kaže da svaki investitor koji razmišlja o Srbiji kao destinaciji za ulaganje više neće imati iskrivljeno mišljenje o nama. "Kada investitori budu odlučivali da li da grade fabriku u Rumuniji ili kod nas, sigurno će više pažnje posvetiti srpskom tržištu jer znaju da je prvi reket sveta iz Srbije", naglašava Spasojević, i otkriva da u Novaku vidi budućeg biznismena.
"Verujem da će tek kada Novak završi igračku karijeru krenuti stopama biznisa i da će njegovi pravi rezultati za srpsku ekonomiju tada doći do izražaja u velikoj meri", zaključuje Spasojević.
VLADA NEĆE USPETI DA "ŠARMIRA" MMF?
Izvor:Beta Beograd -- MMF najverovatnije neće dati "zeleno svetlo" za nastavak aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra bez rebalansa budžeta Srbije.
Umesto obećanja, Međunarodni monetarni fond, prema pisanju nedeljnika, zahteva da se sve što je dogovoreno stavi "crno na belo" u Zakon o budžetu.
Za vladu bi, kako se navodi, predlaganje rebalansa budžeta mesec i po dana pošto je Skupština usvojila plan prihoda i rashoda za 2012. bio "autogol".
"Na taj način bi uoči izbora Vlada priznala da je predložila loš budžet, a neizvesno je i da li bi još jednom mogla obezbediti skupštinsku većinu. Tim pre što u MMF-u procenjuju da Srbija neće uspeti da ostvari rast BDP-a od 1,5 odsto", piše NIN i ukazuje da bi deficit budžeta mogao biti i veći od 1,5 milijardi evra.
Misija MMF-a boravi u Srbiji od 2. februara povodom ocene prve revizije stend-baj aranžmana iz predostrožnosti koja je dva puta odlagana jer je procena te institucije da su garancije predviđene budžetom za 2012. godinu veće od dogovorenih.
Razgovori misije MMF-a i predstavanika Vlade Srbije, kako je najavljeno, trajaće do 9. februara.
U NIŠU GORIVO JEFTINIJE ZBOG TENISA
Izvor:Tanjug Beograd -- Za vreme trajanja teniskog meča Srbija - Švedska od 10. do 12. februara na benzinskim stanicama NIS Petrola u Nišu biće snižene cene goriva za pet odsto.
Ovom akcijom pod nazivom "Happy Davis day" obuhvaćene su gradske benzinske stanice - Nais, Niš 1, Niš autoput, Mediana, Ledena stena, Fontana, Đačko ostrvo, Durlan i Ratko Pavlović.
Kao generalni sponzor Dejvis kup teniske reprezentacije, Naftna industrija Srbije (NIS) je saopštila da popust važi za sve vrste goriva - BMB 95, evro premijum, D2, evrodizel i autogas.
Od 13.februara na ovim objektima važiće već poznata akcija Happy hour, koja potrošačima omogućava popust od tri odsto u odredjenim, unapred definisanim terminima.
Kompanija NIS već treću godinu za redom podržava najbolje tenisere Srbije koji se takmiče u najprestižnijem svetskom ekipnom teniskom takmičenju.
Kao društveno odgovorna kompanija, sniženjem cena goriva za vreme trajanja ove sportske manifestacije, NIS je ujedno želeo da izađe u susret potrošačima i ljubiteljima tenisa i omogući da što više zainteresovanih pruži direktnu podršku našem timu, navedeno je u saopštenju.
BRAZIL SPREMAN DA GRADI U SRBIJI
Izvor:Beta, Tanjug Beograd -- Brazil hoće da uloži 300 miliona evra u infrastrukturne projekte u Srbiji, rečeno je na sastanku privredne delegacije Brazila sa ministrom Milutinom Mrkonjićem.
Brazil je zainteresovan da ovim novcem učestvuje u izgradnji Koridor 11, završetak beogradskog železničkog čvora, kao i izgradnju tunela i podzemnih objekata.
Predstavnici "Zagore" su izrazili interes za saradnju sa Srbijom, konkretno za izgradnju puteva, mostova, rekonstrukciju železničkih pruga, aerodroma, metroa, železničkih stanica, hidro i termo centrala, kao i projekte resornog ministarstva.
Brazilski ambasador izrazio je zadovoljstvo što je jedna od najvećih građevinskih brazilskih kompanija, koja posluje u više od 30 zemalja sveta, zainteresovana za ulaganja u Srbiju.
Ador Neto je ukazao da je predsednik "Zagore" došao u posetu Beogradu kako bi dobio ideje za projekte za unapređenje infrastrukture i transporta za koje je Srbija zainteresovana.
"Smatram da je veoma značajno da brazilske kompanije u najbržem mogućem roku pronađu značajno mesto u razvoju infrastrukture (u Srbiji) s obzirom na povoljne okolnosti, gotove projekte i veliku spremnost Nacionalne razvojne banke da investira preko 300 miliona evra", rekao je Neto.
On je istakao da je nastojanje i da se Nacionalna razvojna banka Brazila uključi u realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji, dodajući da dve zemlje imaju prijateljske odnose i mnogo sličnosti.
Ador Neto je zaključio da je sada vreme za unapređenje svih vidova saradnje Srbije i Brazila.
Ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić naglasio je da bi investiranje Nacionalne razvojne banke Brazila u izgradnji Koridora 11 bila prva direktna prilika da se realizuje započeta saradnja.
"Ako vaša razvojna banka može da finansira ovaj projekat, eto prilike da učestvujete na tenderu i ponudite uslove koje će vam obezbediti da uđete u posao", rekao je Mrkonjić i dodao da je reč o izgradnji 100 kilometara autoputa na Koridoru 11.
"Radovi su već započeti na deonici Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, a potrebna su nam sredstav za deonicu Ljig-Čačak", dodao je srpski ministar.
On je istakao da je za Srbiju veoma značajno da brazilska država, vlada i kompanije postanu strateški partner Srbije.
Brazilska privredna delegacija je tokom trodnevne posete imala sastanke sa predstavnicima Železnica Srbije, Puteva Srbije, Koridora Srbije, Direkcije za unutrašnje plovne puteve "Plovput".
"TEŠKI" NERADNICI SEDE U VLADI
Izvor:Blic Beograd -- Sadašnji i bivši ministri Vlade Srbije priznaju da u resorima koje vode ili su vodili ima zaposlenih koji ništa ne rade.
Procene su da bi, ako ne trećinu onda bar četvrtinu zaposlenih u javnoj i državnoj upravi mogli da otpuste a da to niko ne primeti. Samo u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, što znači da je, prema ovoj proceni, učinak 9.000 njih za osam sati rada, ako i toliko provedu na poslu, ravan nuli.
O preglomaznom državnom aparatu i neradu jednog ne tako malog broja ljudi koje svi mi plaćamo kao poreski obveznici, javno retko koji predstavnik aktuelne vlasti želi da priča. U predizbornoj kampanji koja nas čeka, to i nije baš tako popularna tema. Nezvanično, pojedinci priznaju da imaju ogroman problem.
"Ima takvih neradnika da je to strašno, a jasno možete da vidite ko šta radi i koliko doprinosi. Kod njih je produktivnost nula, a ne možete im ništa jer ih Zakon o radu štiti i toga su vrlo svesni. Gotovo u 90 odsto slučajeva kada ih otpustite na osnovu neke disciplinske povrede rada, na kraju vas tuže i sud ih vrati na posao. Odgovorno tvrdim da u mom ministarstvu, ako ne trećina onda bar četvrtina ništa ne radi i kada bi ih otpustili, to niko ne bi primetio", kaže jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije.
Jedan od retkih u redovima aktuelne vlasti koji je o ovom problemu želeo javno da govori je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić koji priznaje da prostora za dodatnu redukciju ima.
"To jeste tačno, ali osim o stvarnoj produktivnosti i potrebama za određenim radnikom, treba voditi računa i o socijalnoj komponenti, jer se ne mogu ljudi tek tako ostaviti bez posla. U mom ministarstvu smo prošle godine otpustili 60 zaposlenih i prema nekim našim procenama ima prostora za smanjenje broja bar za još 20", kaže Ljajić.
On, međutim, napominje da se mora imati na umu da ti ljudi nisu samo brojevi i da se to ne može na taj način posmatrati.
"Smanjenje broja zaposlenih u državnoj i javnoj upravi može da se odlaže, ali ne može da se izbegne. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, čak 30 odsto radi u državnoj i javnoj upravi, a u Nemačkoj taj procenat je tek nešto viši od sedam odsto. Ovaj podatak pokazuje koliko je sadašnje stanje neodrživo", upozorava ministar Ljajić.
O ovom problemu su bili spremniji da pričaju bivši ministri. Slobodan Milosavljević, koji je u dva navrata vodio Ministarstvo trgovine, za naš list kaže da je i u periodu dok je on bio na čelu ovog resora bilo viška ljudi, posebno u samom ministarstvu.
"Smanjenje broja zaposlenih svakako je potrebno, ali konkretno u Ministarstvu trgovine potrebna je preraspodela, jer recimo tržišne inspekcije nikada nisu imale dovoljno ljudi, dok ih je u samom ministarstvu bilo previše", kaže Milosavljević.
"U samom ministarstvu i danas ima viška zaposlenih. To odgovorno tvrdim, kao što sam siguran da se ništa ne radi na smanjenju broja zaposlenih kako je planirano, već imamo potpuno suprotne tendencije", navodi Milosavljević.
I bivši ministar prosvete Gašo Knežević početkom 2000. godine zatekao je sličnu situaciju u svom resoru.
"Postojalo je relativno malo jezgro među zaposlenima koje je radilo, ostatak je otaljavao posao, čekao penziju i bio nezainteresovan. U državnoj službi neki se rukovode sistemom “radio ne radio svira ti radio”. Znate, sve je tu stvar motivacije, u to vreme plate su bile male, pa su valjda bili nemotivisani za rad, a s druge strane državna služba je sigurna para, što je bila motivacija da ostanu", objašnjava svoja iskustva Knežević.
On kaže da je zaposlenog u državnoj službi teško otpustiti i pored toga što ništa ne radi jer ga Zakon o radu štiti onako kako radnike u privatnom sektoru nikada nije.
"Za vreme mog mandata samo sam dva puta iskoristio pravo da nekome dam otkaz, i to zbog povrede radne discipline. Oba puta su me dobili na sudu", priča Knežević.
ZA VOJVODINU NEMA PARA U BUDŽETU
Izvor:Beta Novi Sad -- Veći deo sredstava iz budžeta Srbije koji su namenjeni kapitalnim rashodima u Vojvodini za 2011. nisu uplaćeni, pa je pokrajina ostala bez 6 milijradi dinara.
Potpredsednik pokrajinske vlade Ištvan Pastor rekao je da se taj novac, iako je bio planiran u budžetu za prošlu godinu, više ne može nadoknaditi, zbog čega Fond za kapitalne ulaganja ima velike probleme u servisiranju nagomilanih obaveza prema izvođačima radova.
"Prema firmama smo sanirali najveći deo dugovanja, starih i do godinu i po dana. Ostao nam je dug od dve milijarde dinara i ako uskoro dobijemo od Republike četiri milijarde iz budžeta za 2012. platićemo ostatak i imati za nastavak započetih projekata i eventualno početak nekih novih", rekao je Pastor.
Iako je pokrajinski premijer Bojan Pajtić izjavljivao da veruje da će dug biti isplaćen do kraja godine i da pokrajinska administracija nikom neće ostati dužna, Pastor smatra da je već tada bilo jasno da od preostalog novca neće biti ništa.
"U proteklih pet godina na ovaj način ostali smo uskraćeni za oko 60 milijardi dinara, što je iznos jednog godišnjeg budžeta Pokrajine", rekao je Pastor i dodao da bi, poučeni ovim iskustvom, situaciju ove godine trebalo preduprediti.
Prema njegovim rečima, već su obavljeni razgovori u Ministarstvu finansija, gde je rečeno da će, od predviđenih 10,2 milijarde dinara za kapitalne rashode u 2012. godini, oko četiri milijarde Pokrajini biti uplaćeno do početka marta.
Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da je najnoviji primer najbolji dokaz da se različito može tumačiti ustavna obaveza da budžet Vojvodine treba da iznosi najmanje sedam odsto budžeta Srbije.
"Ukoliko se tih sedam odsto republičkog budžeta ne tumače kao kapitalni rashodi za Pokrajinu, već kao transferna sredstva, onda pokrajinska administracija služi samo kao protočni bojler i u toj situaciji nam Ustav ni ne treba", rekao je Kostreš.
PRIHOD TELENORA 9,7 MLRD. DINARA
Izvor:Tanjug Beograd -- Ukupan prihod Telenora Srbija u četvrtom kvartalu 2011. iznosio je 9,712 milijardi dinara, što je 4,4 odsto više nego u istom periodu 2010. godine.
Finansijski direktor Telenora u Srbiji Erlan Neten je kazao da mu je drago što je kompanije ojačala tržišnu poziciju u 2011. godini, uz rast prihoda od više od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
"Pored toga, ulaganje u renoviranje mreže znatno je poboljšalo našu geografsku pokrivenost i kapacitet i kvalitet mreže. Ekonomska perspektiva je puna izazova, ali bez obzira na to, Telenor planira dalji rast tokom ove godine, ali ipak u manjem obimu od onog ostvarenog tokom 2011", naveo je Erlan.
Prema njegovim rečima, cilj novih investicija jeste unapređenje mreže i poslovanja u 2012.
Na globalnom nivou, Telenor je ostvario prihod od 25,4 milijardi norveških kruna u četvrtom kvartalu 2011. godine, što predstavlja organski rast prihoda od sedam odsto.
Nominalna dobit pre kamate, poreza i amortizacije iznosi 7,4 milijardi norveških kruna, marža nominalne dobiti pre kamate, poreza i amortizacije je 29,2 odsto, a protok operativne gotovine 3,8 milijardi norveških kruna.
U četvrtom kvartalu, broj Telenorovih korisnika je porastao za više od sedam miliona, navodi se u saopštenju.
MANJA POTROŠNJA STRUJE ILI KOLAPS
Izvor:B92, Beta, Tanjug Beograd -- Vladi Srbije je predloženo da preduzme mere za smanjenje potrošnje struje za 10 odsto. Tadić: Najsiromašnija domaćinstva osloboditi plaćanja struje za februar
Škundrić je kazao je da će Vladi predložiti da se dva neradna dana za Dan državnosti, 15. i 16. februar, spoje sa vikendom, tako da i petak bude neradni. Za sada nisu planirane restrikcije struje.
Pomoćnik ministra energetike Milutin Prodanović je za radio B92 prethodno izjavio da je snabdevanje strujom u Srbiji za sada stabilno, ali da elektroenergtski sistem ovaj tempo proizvodnje može da izdrži još desetak dana.
Prodanović je kazao da mere koje je na predlog Radne grupe za snabdevanje enrgentima uvela Vlada Srbije, nisu dale očekivane rezultate, odnosno da nisu omogućile uštedu struje.
EPS u svojim postrojenjima, koja su sva u pogonu, obezbedi 90 odsto potrebne količine električne enrgije, dok se ostatak uvozi, kazao je Prodanović. Prema njegovim rečima, za sada nema većih kvarova, već samo sitnijih iskakanja, koja se vrlo brzo saniraju.
Škundrić je istakao da i pored apela nije smanjena potrošnja energenata već je povećana. On je ponovo apelovao na potrošače da racionalno troše struju zato što su svi energetski sistemi preopterećeni i rade maksimalnom nagom.
Sistem radi u izuzetno teškim okolnostima na granici tehničko- tehnoloških mogućnosti i potrebno je učiniti sve što je moguće da se potrošnja energije smanji za bar 10 odsto u odnosu na trenutnu potrošnju, kao i da se smanji proizvodnja struje u nivou od oko 500 megavata.
Škundrić je napomenuo da krizni štab koji kontroliše sigurno snabdevanje Srbije energentima ima ovlašćenja da utiče da se mere za smanjenje potrošnje struje ovoga puta i sprovedu.
Daljinski sistemi rade u prenaparegnutim uslovima i u 24. časovnom režimu rada, rekao je on i dodao da je dobro to što u naftnoj industriji Srbije ima dovoljno mazuta za rad toplana.
Isporuka ruskog gasa za Srbiju, smanjena je za dva miliona kubika dnevno, ali se te količine nadomeštaju iz podzemnog skladišta Banatski dvor i domaćih izvora, a na taj način je moguće obezbediti oko pet miliona kubika dnevno.
Rudari rade u izuzetno teškim okolnostima, s obzirom da je potrebno obezbediti dnevno oko 100.000 tona uglja za rad termoelektrane u Obrenovcu.
Škundrić je kazao da pojedine institucije lokalne samouprave nisu shvatile kao neophodnost prethodene preporuke vlade za smanjenje struje, već su se ponašale komotnije, istakavši da će ubuduće te mere morati da se srovode.
Tadić: Najsiromašniji bez računa za struju
Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da će najsiromašnija domaćinstva biti oslobođena plaćanja struje za februar, ali je apelovao na građane da štede elektičnu energiju.
"Moramo da obezbedimo da niko ne bude isključen sa mreže u ovim teškim okolnostima", rekao je predsednik Tadić, prilikom obilaska opštine Crna Trava, jedne od najugroženijih snežnim padavinama i niskim temperaturama u Republici.
Tadić je izrazio brigu za građane koji su se usled vremenskih neprilika našli u teškoj situaciji. On je poručio da u ovako teškim okolnostima niko ne sme da bude isključen sa mreže, i da se nadležni organi moraju postarati da elektroenergetski sistem funkcioniše na najbolji mogući način u ovakvim uslovima.
"Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće", ponovio je Tadić u selu Zlatanci, u opštini Crna Trava.
"Evidentno je da su ledeni dani pred nama. Bitno je da se štedi električna energija i da se napravi bilans potrošnje. Nije vreme za dekorativna osvetljenja, već za štednju električne energije", rekao je Tadić.
Ističući da će najsiromašnija domaćinstva biti pošteđena plaćanja struje za ovaj mesec, on je ukazao da to ne znači da se struja nekontrolisano troši.
SRPSKI DUG DOGURAO DO 24 MLRD. EUR
Izvor:Tanjug Beograd -- Spoljni dug Srbije na kraju novembra 2011. godine iznosio je oko 23,84 milijarde evra, što je za 69 miliona više u odnosu na prethodni mesec.
Na osnovu podataka koji su navedeni u časopisu "Konjukturni trendovi Srbije", a u izdanju Privredne komore Srbije, dug po glavnici iznosio je oko 23,77 milijardi evra, od čega je dospela glavnica na naplatu 1,19 milijardi, a redovna kamata 224,8 miliona.
Spoljni dug javnog sektora iznosi oko 10,61 milijardi evra, od čega preko 80 odsto otpada na centralni nivo vlasti.
Dug privatnog sektora je 13,24 milijarde evra, od čega se oko dve trećine odnosi na kompanije, a jedna trećina na komercijalne banke.
OIE ŠTEDE 25 ODSTO ENERGIJE SRBIJE
Izvor:Beta Beograd -- Ukupni energetski potencijal obnovljivih izvora u Srbiji procenjuje se na više od 3,8 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.
Prema rečima Perića, najveći deo obnovnjivih izvora energije su gorivo iz biomase i hidroenergija, čiji je značaj buduće primene, kako je istakao, naglašen u Strategiji razvoja energetike Srbije.
Savetnik predsednika PKS-a je precizirao da je biomasa u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora učestvuje sa 63 do 80 odsto, odnosno da bi njeno korišćenje moglo da zameni 2,4 do 2,6 miliona tona nafte.
Potencijal energije Sunca je procenjen na 640.000 tona ekvivalenta nafte, a energija vetra bi mogla da zameni oko 200.000 tona nafte, rekao je Perić i istakao da je neophodno značajno poboljšanje energetske efikasnosti, jer Srbija u tom domenu zaostaje i za zemljama u okruženju.
"Energetska efikasnost kao jedan od prioriteta prepoznata je u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Srbije, Nacionalnom programu zaštite životne sredine i Sttrategiji razvoja energetike", rekao je Perić.
SVE SPREMNO ZA AKCIJE TELEKOMA
Izvor:Tanjug Beograd -- Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković kaže da je ta agencija završila sve pripremne aktivnosti za podelu besplatnih akcija Telekoma Srbija.
"Mi smo spremni za taj posao, a s obzirom na to da smo već radili i NIS i Aerodrom 'Nikola Tesla' imamo uhodanu praksu, tako da mislim da, što se toga tiče, neće biti problema", rekao je Cvetković.
On je objasnio da, posle otkupa manjinskog paketa Telekoma od grčkog OTE-a, kompanija treba da donese odgovarajuće odluke na svojim organima, "koje između ostalog podrazumevaju i uknjižavanje procene i te odluke zatim vlada mora da verifikuje", posle čega će uslediti podela akcija.
Generalni direktor Telekoma Branko Radujko najavio je krajem januara da će besplatna podela akcija tog preduzeća početi u nekoliko narednih nedelja, istakavši da je još prerano govoriti o tome koliko će akcije vredeti.
Prvi čovek Telekoma je savetovao građanima da sačekaju sa prodajom akcija koje će dobiti, izrazivši uverenje da će njihova vrednost rasti.
"To pokazuju svi indikatori poslovanja Telekoma", kazao je Radujko uz napomenu da vrednost akcija na berzi zavisi i od potencijalnih investitora i da bi trebalo sačekati bolje okolnosti na globalnom tržištu kapitala.
NIS: EVROPSKO GORIVO IZ PANČEVA
Izvor:Beta Beograd -- Radovi na rekonstrukciji i modernizaciji Rafinerije u Pančevu biće završeni u avgustu, a početkom novembra će početi da se proizvodi gorivo evropskog kvaliteta.
To je najavio direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko.
"U 2013. godini želimo da u Pančevu povećamo kapacitet prerade za 100 odsto, osnosno na četiri miliona tona", kazao je on.
Kravčenko je kazao da će i "izgradnja postrojenja za preradu istrošene sumporne kiseline u Rafineriji, vredna oko 15 miliona evra, biti završena u martu ove godine".
Kako je dodao, rekonstrukcija pristaništa Rafinerije biće završena do februara 2013, što će NIS koštati oko 34 miliona evra.
U NIS-u navode da će rekonstrukcija Rafinerije u Pančevu omogućiti smanjenje emisije štetnih materija u atmosferu, energetsku optimizaciju procesa prerade derivata nafte i dostizanje standarda Evropske unije za proizvodnju benzina i dizel goriva sa smanjenim sadržajem sumpora.
KRAGUJEVČANE ČEKA 650 RADNIH MESTA
Izvor:Beta, Tanjug Kragujevac -- Oko 70 poslodavaca, uključujući i Fijatove kooperante, prijavilo se za učešće na Sajmu obrazovanja i zapošljavanja, u Kragujevcu 9. i 10. februara.
"Poslodavci koji su se prijavili za učešće na Sajmu iskazali su potrebu za više stotina radnika, raznih profila obrazovanja i zanimanja, za rad u metalskoj industriji, trgovini, ugostiteljstvu", izjavila je direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Ljiljana Petrović.
Naglašavajući da je generalni sponzor Sajma obrazovanja i zapošljavnaja fabrika Fijat automobili Srbija, koja će tek dostaviti ponudu za slobodnim radnim mesteima, Petrović je navela da su se među kooperantima te fabrika prijavile one koje grade proizvodne hale u Kragujevcu, poput "SIGIT", "Manjeti mareli" , "Džonson kontrols", "HTL", "Promo manjeto"....
"Fijatovi kooperanti planiraju zapošljavanje više stotina radnika, a prva grupa koju budu odabrali, pre zvaničnog zapošljavanja, prvo će ići na obuku u Italiju", rekla je Petrović.
Petrović je podsetila da poslodavci, pored odgovarajuće stručne spreme za svako zanimanje, posebnu pažnju u razgovorima sa kandidatima posvećuju veštinama nezaposlenih za određenog zanimanje, koje je stečeno bilo kroz formalno tako i kroz neformalno obrazovanje.
Pored Fijatovih kooperanata, među poslodavcima koji traže radnike, je i izraelska kompanija Plaza koja ove godine otvara šoping mol u Kragujevcu.
U Kragujevcu je bez posla oko 22.000 osoba.
KOMERCIJALNA BANKA BITNA ZA DRŽAVU
Izvor:Tanjug Beograd -- Prema rečima potpredsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Dragana Santovca dokapitalizacija ove banke je od značaja i za državu, ali i za građane.
Santovac objašnjava da će banka na taj način moći sa još većim kapitalom i u većem obimu da isprati privredu.
"Veliki tim od 3000 ljudi uspeo je da stvori dobru banku i mi smo zadovoljni zbog tog rezultata. Sigurno je korisno za državu, privredne subjekte i građane da imaju banku sa većinskim domaćim kapitalom", ocenio je potpredsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.
Dokapitalizacija treba da bude završena do kraja ove godine, a na taj način država će zadržati proporcionalno učešće u kapitalu banke, rekao je Santovac i dodao da će sa ovim dodatnim kapitalom banka sigurno biti još jača, iako je već sada dobra i uspešna.
Visina udela države u Komercijalnoj banci definisana je akcionarskim ugovorom između države i Evropske banke za obnovu i razvoj, dodao je Santovac precizirajući da je reč o ulaganju sto miliona evra, sa kojim bi država zadržala proporcionalno učešće u toj banci.
Država direktno ili indirektno učestvuje sa 51 odsto u kapitalu, sa vlasničkim akcijama i pravom upravljanja, a sa ovom dokapitalizacijom to pravo bi zadržala i nakon 2012. godine, rekao je Santovac i dodao i da je sadašnji model vlasništva i upravljanja u Komercijalnoj banci uspešan.
REVIZOR ZAPOŠLJAVA 51 SARADNIKA
Izvor:Tanjug Beograd -- Državna revizorska institucija (DRI) objavila je danas konkurs za primanje u radni odnos 51 savetnika i saradnika u sprovođenju državne revizije.
Uslovi za potencijalne kandidate su posedovanje stručne osposobljenosti, znanja i veština koje se proveravaju u izbornom postupku za konkretno radno mesto.
Važno je i da kandidati dobro poznaju Zakon o državno revizorskoj instituciji, propise iz oblasti budžetskog sistema, propise iz oblasti rada Narodne banke Srbije i Zakona o računovodstvu i reviziji, a uslov je i poznavanje jednog svetskog jezika, rada na računaru i posedovanje veštine u komunikaciji.
DRI traži više savetnike u reviziji, samostalne savetnike u reviziji, mlađe savetnike u reviziji...
Takođe, potrebno je da imaju i položen državni stručni ispit, poznavanje jednog svetskog jezika, poznavanje rada na računaru.
Slični uslovi su i za druga radna mesta u DRI, a razlika je jedino u neophodnim godinama radnog iskustva.
Uslovi koji važe za sve kandidate su da su državljani Srbije i da im ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa i da nije osudjivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.
Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme, a za pripravnike na određeno vreme i traje jednu godinu.
Državni revizor Radoslav Sretenović u više navrata je ukazivao da je DRI potrebno još kadrova, kako bi osnovnu funkciju - kontrolu namenskog trošenja novca iz budžeta i javnih finansija obavljao na efikasan način.
U poslednje vreme broj zaposlenih se povećao, što je u skladu sa namerom DRI da proširi broj subjekata kod kojih će tokom godine obavljati reviziju.
BUDŽET BUŠAN NA SVE STRANE
Izvor:Novosti, Press Beograd -- Pregovori MMF-a i Vlade Srbije žestoko su zapeli već na početku, jer Fond ne dozvoljava probijanje budžeta veće od 150 miliona evra, piše Pres.
Kako navode, dodatni problem je i korigovan rast privrede sa 1,5 na nula odsto.
Tako će, zbog stagnacije srpske privrede u ovoj godini, rupa u budžetu biti veća za dodatnih 300 miliona evra. Kada se na to doda 500 miliona evra koje je Vlada planirala za sanaciju bankarskog sektora, dokapitalizaciju Komercijalne banke i garancije Srbijagasu, ukupno je minus u državnoj kasi prešišan za 800 miliona evra.
Kako Pres saznaje iz izvora koji učestvuju u pregovorima, zbog novonastalih problema Vlada razmatra i povećanje PDV-a.
Kako saznajemo, Vlada Srbije u jučerašnjim pregovorima predočila je MMF-u da mora da izdvoji najmanje 300 miliona evra za pomoć bankarskom sektoru, kako je i planirala.
"Ministarstvo finansija procenilo je da će doći do većih potresa u bankarskom sistemu, jer će negativni efekti iz evrozone uticati na Srbiju, što iziskuje značajna sredstva za saniranje posledica", navodi sagovornik lista.
"Premijer Mirko Cvetković je ovu meru najavio tek posle izbora, ali MMF traži momentalno stezanje kaiša", navodi izvor i dodaje da je to mera koja će izazvati manje negativnih efekata nego kresanje plata i penzija.
"Plate i penzije u javnom sektoru neće se dirati, ali se mora naći način da se prihodna strana budžeta poveća", kaže sagovornik.
MMF brine i to što će privreda stagnirati, pa traži od Vlade da jasno definiše način za popunu državne kase.
"Takođe, već od narednog meseca iz budžeta će se izdvojiti sredstva za pokrivanje gubitaka smederevske železare, što dodatno otežava pregovaračku poziciju Srbije", navodi izvor.
Nikezić: Nema zamrzavanja plata i penzija
Državni sekretar Ministarstva finansija Srbije Dušan Nikezić izrazio je očekivanje da će status aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom ostati nepromenjen.
Nikezić je rekao da su predstavnici MMF, koji u Srbiji borave od 2. februara, od srpske strane dobili uveravanja da će realizacija budžetskih garancija biti u skladu sa ranijim dogovorima i da neće ugroziti fiskalno pravilo o visini javnog duga.
"U razgovorima sa misijom MMF-a imamo priliku da razjasnimo poziciju Vlade po pitanju garancija za investicije koje nemaju materijalnog uticaja na budžet, javnu potrošnju i dogovoreni nivo deficita", rekao je Nikezić.
Predstavnici MMF-a su, prema rečima Nikezića, ukazali na mogućnost da će, u slučaju da dođe do pada budžetskih prihoda, Vlada morati da se zaduži kako bi realizovala dokapitalizaciju Komercijalne banke, najveće banke u kojoj država ima učešće.
"Smatramo da je za državu od strateškog značaja da održi većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci i nećemo odustati od tog plana", istakao je Nikezić i dodao da će ta transakcija biti realizovana u poslednjem kvartalu ove godine i da neće uticati na realizaciju aranžmana sa MMF-om do izrade rebalansa ovogodišnjeg budžeta.
Nikezić je ocenio da je prerano da se prave prognoze koliki će biti manjak u budžetu ako privredni rast bude manji od procenjenih 1,5 odsto. On je rekao i da Vlada ne planira zamrzavanje plata i penzija, kako bi sprečila veći minus u budžetu.
"Ova vlada će obezbediti redovnu isplatu plata i penzija i njihovo zakonsko povećanje u aprilu i oktobru ove godine i neće razmatriti preporuke o njihovom zamrzavanju. Ukoliko bude potrebno, smanjenje javne potrošnje, radi održanja usvojenog deficita, realizovaće se isključivo kroz smanjenje diskrecionih rashoda", rekao je Nikezić.
VLADA RAZVIJA INTERNET U SRBIJI
Izvor:Beta Beograd -- Vlada Srbije formirala je Radnu grupu za definisanje projekta izgradnje nacionalne širokopojasne internet mreže, objavljeno je u Službenom glasniku.
Radna grupa, na čijem čelu je srpski premijer Mirko Cvetković, trebalo bi i da uspostavi regulatorne uslove koji će obezbediti održivost i razvoj nacionalne širokopojasne mreže.
Pored Cvetkovića u Radnu grupu su imenivani i potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković i predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije Jovan Radunović.
Direktor Ratela Milan Janković je ranije rekao da je ta internet mreža državi Srbija potrebna da poveže sve svoje institucije i organe, ali je napomenuo da bi pristup trebalo da imaju i građani.
Građani bi tako, prema njegovim rečima, dobili mogućnost da maksimalno da koriste usluge e-vlade, ali i sve druge elektronske servise koje nudu internet.
Prema njegovim rečima, nacionalna širokopojasna mreža bi bila napravljena od postojećih kapaciteta internet mreža javnih preduzeća, među kojima je narazvijenija mreža Elektroprivrede Srbije.
Janković je precizirao da bi tako bili iskorišćeni "višak kapaciteta" na optičkim kablovskim mrežama javnih preduzeća i ocenio da bi stvaranjem nacionalne mreže bio "rešen problem zainteresovanosti građana Srbije za širokopojasne usluge".
NIS ULAŽE VIŠE NEGO ŠTO JE POTPISAO
Izvor:Beta Beograd -- Naftna industrija Srbije će do 2015. uložiti oko 400 miliona evra u zaštitu životne sredine, što je 6,5 puta više nego što je planirano kupoprodajnim ugovorom.
To je najavio generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.
NIS će, kako je rekao Kravčenko u Vladi Srbije na predstavljanju investicionog programa te komapnije u oblasti ekologije, investirati i u infrastrukturne projekte sa ekološkim efektom.
Kako je objasnio, to su programi modernizaciju benzinskih stanica i energetske efikasnosti, koji posebno utiču na poboljšanje životne sredine.
"Ulaganje u zaštitu životne sredine deo je našeg strateškog opredeljenja da efikasno upravljamo komapanijom i jedan od glavnih prioriteta", istakao je Kravčenko.
Ministar životne sredine Srbije Oliver Dulić je rekao da je zadovoljan došadašnjim investicijama NIS-a u ekologiju i saradnjom sa tom kompanijom u zaštiti životne sredine.
REZERVE MAZUTA SU SAMO POZAJMICA
Izvor:Tanjug Beograd -- Direkcija za robne rezerve obezbedila je pomoć ukupne vrednosti od oko 61.5 miliona dinara za opštine u Srbiji u kojima je proglašena vanredna situacija.
Kako je rekao direktor ove direkcija Goran Tasić obezbeđeno je i oko 500.000 litara nafte koja je namenjena za mašine za čišćenje snega.
Pomoć se upućuje u svih 38 ugroženih opština i gradova i daje se bespovratno, a ide na teret budžeta, odnosno Direkcije za robne rezerve, rekao je Tasić.
Tasić je istakao da je za ovu grejnu sezonu obezbeđeno oko 45.000 tona mazuta za toplane u Srbiji, što je skoro dve trećine od potreba toplana, ne računajući grad Beograd koji je sam obezbedio potrebne količine energenata za grejanje.
On je dodao da su sve ostale toplane ove grejne sezone oslonjene praktično na Vladu Srbije i republičku Direkciju za robne rezerve.
Tasić je objasnio da je ta pomoć u vidu pozajmice, ali da se ta količina mazuta mora vratiti i apelovao na lokalne samouprave i na njihova komunalna preduzeća da to imaju u vidu.
"Gotovo tri godine koriste mazut iz robnih rezervi i to je sada zaista ozbiljna cifra i u opticaju je nekih sedamdesetak hiljada tona", dodao je Tasić.
On je rekao da je pojačano i grejanje zbog vremenskih uslova i da će sigurno biti zahteva za dodatnim količinima mazuta, a prema njegovim rečima, do sada nije bilo problema sa grejanjem.
BANKE NE DOGOVARAJU KAMATE?
Izvor:Novosti Beograd -- Sumnja da se banke u Srbiji dogovaraju o tome po kojim kamatama će odobravati kredite građanima i privredi nestala je sa izbijanjem svetske finansijske krize.
Činjenica da građani u Srbiji trenutno mogu kod pojedinih banaka i upola jeftinije da se zaduže u dinarima, nego što neke zaračunavaju cenu na evrokredite, ukazuje da među bankama u našoj zemlji nije prisutno dogovaranje.
"Kartelizacije definitivno nema u sektoru stambenih i kredita za velike kompanije", kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
To su, kako dodaje, dve oblasti u kojima se jasno vidi prisustvo konkurencije.
I dok u svetu postoje institucije koje pomno prate finansijsko tržište, kod nas se time bave komisije i agencije koje su prepisale strane zakone, ali ih sporo i teško sprovode. Poslednja istraga, koju sprovodi švajcarska komisija za zaštitu konkurencije, rezultiraće sigurno drakonskim kaznama prema svim „igračima“ koji nisu poštovali pravila.
Švajcarska komisija za zaštitu konkurencije upravo je počela istragu o mogućem nelegalnom udruživanju 12 vodećih svetskih banaka, zbog sumnje da su se tajno dogovarale o visini ključnih kamatnih stopa.
U Srbiji su sada sve oči uprte u Narodnu banku, jer je od početka novembra prošle godine počeo da važi novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, što banke obavezuje na fer poslovanje.
Da li je neka od njih igrala nepošteno, biće poznato već u martu, kada će prvi put biti objavljena imena banaka koje su prekršile ovaj propis. A sudeći po znatno povećanom broju pitanja i primedbi na rad banaka koje je NBS dobila samo u prvom mesecu primene novog zakona, ovaj spisak neće biti prazan.
Onim bankama koje ne postupe po rešenju NBS i ne isprave nezakonitosti u svom poslovanju biće određenje i novčane kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara, koje mogu i da se uvećaju. Uz to, svaka banka sada ima i obavezu da vodi evidenciju o svim pismenim prigovorima svojih klijenata, sa detaljnim podacima.
DINAR DANAS NAJSLABIJI JOŠ OD 2010.
Izvor:Beta, Tanjug, Press Beograd -- Dinar nastavlja da slabi i danas će prema evru izgubiti još 0,7 odsto vrednosti, pa će zvanični srednji kurs će biti 107,3461 dinara za jedan evro.
Od početka ove godine dinar je bio najjači 11. januara, kada je srednji kurs bio 103,6922 dinara za evro, a najslabiji do sada juče - 7. februara, sa srednjim kursem od 106,5622 dinara za evro.
Na mesečnom nivou, dinar će prema zajedničkoj evropskoj valuti oslabiti 1,9, a na godišnjem 3,7 odsto. Dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.
Analitičari objašnjavaju da je tražnja za evrima velika, a da dinar ne spasava ni velika zainteresovanost investitora za državnim hartijama. Iako je prekjuče prodata skoro cela emisija godišnjih zapisa, vrednih oko 9,77 milijardi dinara, evro je nastavio da raste.
Ekonomista Goran Nikolić navodi da ni same banke ne veruju da je jak dinar održiv. "Nema novih priliva u zemlji, ekonomska kriza je u jeku, a imamo i veliki deficit budžeta. Takva situacija se odražava i na nestabilan kurs", kaže Nikolić i dodaje da ga ne čudi što prodaja državnih zapisa nije zaustavila pad vrednosti dinara.
Profesor Ljubomir Madžar kaže da će dinar i dalje slabiti. "Ne vidim da bi dinar uskoro mogao da počne da jača. NBS nema sredstava za veću intervenciju, a i sama država ima dosta velike devizne obaveze koje pristižu za servisiranje", kaže Madžar.
ZAKON O TRŽIŠTU KAPITALA
Izvor:B92 Finansijsko tržište u Srbiji je dobilo novi pravni okvir donošenjem Zakona o tržištu kapitala, koji je stupio na snagu 17. Novembra 2011. godine.
Za sve one koji trguju hartijama od vrednosti veoma je važno da li su odnosi na tržištu dobro i detaljno regulisani. Novi Zakon o tržištu kapitala uvodi brojne novine, ali jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu vezana je za vrste tržišta. Tako postoje Regulisano, MTP i OTC tržište.
Regulisano tržište je multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja ovlašćeni organizator tržišta. Da bi određena akcija bila listirana na Regulisanom tržištu neophodno je da ispunjava najstrože uslove. Regulisano tržište predstavlja supstituciju za tzv. "berzansko trgovanje", koje se odvija na Beogradskoj berzi .
MTP tržište (ili multilateralna trgovačka platforma), predstavlja multilateralni sistem koji organizuje, odnosno kojim upravlja organizator tržišta ili investiciono društvo. Postojanje ovog tržišta omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima. MTP tržište možemo uporediti sa vanberzanskim tržištem na Beogradskoj berzi.
OTC tržiše, ili na engleskom over-the –counter, prvi put uvodi regulativu hartija od vrednosti. U suštini predstavlja oblik tzv. "neregulisanog tržišta", koje može postojati i bez organizatora tržišta. Trgovanje na ovom tržištu podrazumeva pregovaranje između prodavca i kupca finansijskih instrumenata u cilju zaključenja transakcije, odnosno slobodno ugovaranje kupoprodaje određenog finansijskog instrumenta.
Predmet trgovanja na OTC tržištu mogu biti svi finansijski instrumenti, čije trgovanje na regulisanom tržištu nije obavezno, odnosno koji su isključeni sa regulisanog i MTP tržišta, kao i dužničke hartije od vrednosti, kojima se, kao izuzetak od pravila, može trgovati istovremeno na regulisanom, odnosno MTP i OTC tržištu.
Novi Zakon o tržištu kapitala je nastao kao posledica potrebe da se pronađu fleksibilna rešenja problema nedovoljno razvijenog i marginalizovanog tržišta kapitala, koje za uzrok, između ostalog, ima nedostatak raznovrsnog i kvalitetnog materijala za trgovanje i investitora, a usled specifičnosti postojeće zakonske regulative i nedostataka stabilne investicione klime.
ULAGANJA U PENZIJSKE FONDOVE
Izvor:B92 Ulaganje u dobrovoljne penzione fondove ima brojne prednosti. Ovaj vid ulaganja posebno je pogodan za građane koji žele da budu sigurni u budućnosti.
Jedna od najvažnijih prednosti je ta što je sam fond samostalan u odnosu na društvo koje upravlja nijime. Odvojenost imovine društva i fonda obezbeđuje dodatnu sigurnost uloženih sredstava, s obzirom da imovina fonda ne može da bude predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, niti ulazi u stečajnu ili likvidacionu masu društva.
Ukratko, društvo može da prestane da postoji, ali ne i fond.
Fond ima veću imovinu, pa samim tim mogućnost da investiranjem u različite hartiije od vrednosti smanji rizik od inflacije i kursnih oscilacija Takođe, ulaganjem u dobrovoljne penzione fondove, građani imaju i niže troškove investiranja i bolje uslove koje fond ostvaruje kao instutucionalni investitor u odnosu na indivudualne investitore.
Svako Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom takođe je u obavezi da na dnevnom nivou prikazuje vrednost investicione jedinice, čije pomeranje ukazuje na uspešnost investiranja sredstava. Kako se investiranjem imovine fonda vrednost jedinice dnevno menja, to se iznos sredstava na računu člana računa tako što se broj jedinica pomnoži njenom dnevnom vrednošću.
Znatna prednost ulaganja u privatne penzione fondove su i poreski podsticaji. Tako se na doprionose do 4.343 dinara, koje uplaćuju poslodavci, ne plaćaju porezi i doprinosi. A, ukoliko zaposleni plaća doprinos preko administrativne zabrane, na isi iznos ne plaća se porez na dohodak građana .
BAJATOVIĆ: SAMO NE KLJUČ U BRAVI
Izvor:Politika Beograd -- Vlada se zaštitnički ponašala i prema Petrohemiji iz Pančeva, pa je naterala Srbijagas da Petrohemiji isporučuje gas bez plaćanja.
Inače, gubici Petrohemije se procenjuju na oko 250 miliona evra, a dubioza je išla dotle da je zabeležila najveće gubitke 2009. godine, kada je minus kompanije prevazišao njenu vrednost.
Država nije iskoristila priliku da problem „Petrohemije” reši pri privatizaciji NIS-a, bez obzira na to što ovaj petrohemijski kompleks može da radi samo kao deo rafinerije, jer koristi primarni benzin kao osnovnu sirovinu.
Upitani da li je tačno da je glavni razlog zašto NIS nije kupio „Petrohemiju” to što ovako ima monopol na domaćem tržištu kada je reč o prodaji primarnog benzina i može da drži cenu ovoj osnovnoj sirovini za rad „Petrohemije”, u NIS-u kategorički tvrde da takve spekulacije nisu tačne.
"NIS i „Petrohemija” su strateški partneri, koje povezuje ne samo zajednička infrastruktura, već su i sposobni da snabdevaju jedno drugo sirovinama. Što se tiče formiranja cena primarnog benzina, NIS se orijentiše na kotacije cena ove sirovine na evropskom tržištu. U isto vreme nudimo „Petrohemiji” kupovinu primarnog benzina po nižoj ceni od uvoznih ponuda" , objašnjavaju u NIS-u.
U NIS-u naglašavaju da kupovina „Petrohemije” nije bila predmet međudržavnog sporazuma između Rusije i Srbije.
Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, koji je jedan od potpisnika pomoći „Petrohemiji”, kaže da će, ukoliko vlada bude insistirala na tome da se preuzme, on to i učiniti.
"Sve je bolje od ključa u bravi, a da se radnici otpuste. „Srbijagas” kao meru pomoći „Petrohemiji” isporučuje gas bez nadoknade, uz dogovor o konverziji duga" , kaže Bajatović.
Na osnovu sporazuma o strateškoj saradnji NIS-a i „Petrohemije”, koji su krajem prošle godine potpisali NIS i Ministarstvo ekonomije, predviđeno je izvođenje „Petrohemije” iz operativnih gubitaka posle realizacije prve faze investicionog programa.
Istovremeno je planirano i restrukturisanje dugovanja „Petrohemije” prema vladi, „Srbijagasu”, EPS-u, NIS-u kao i drugim poveriocima, nakon čega će NIS imati 33,6 odsto udela.
TRIMO NAGRAĐUJE MLADE ISTRAŽIVAČE
Izvor:B92 Beograd -- Kompanija Trimo i ove godine poziva sve mlade istraživače iz 15 evropskih zemalja na konkurs za istraživanje.
Slovenačka kompanija, koja ima fabriku i u Srbiji, saopštila je da istraživači mogu da predaju svoje diplomske i specijalističke radove, master disertacije i doktorske teze na tradicionalno takmičenje.
Istraživački radovi, koji sadrže najsavremenija dostignuća nauke, nove pristupe i rešenja, autori mogu da predaju do 18. marta 2012.
Naučni rad prijavljen na takmičenje treba da bude iz stručnih oblasti kao što su arhitektura, industrijski dizajn, građevina, mašinstvo, ekonomija i menadžment i razvoj zaposlenih.
Dobitnici će biti nagrađeni novčanim nagradama.
UGOVORI ZASTAVA ORUŽJA 33 MIL. USD
Izvor:Beta, Tanjug Kragujevac -- Fabrika "Zastava oružje" ove godine će imati ugovore vredne skoro 33 miliona dolara, što je 10 puta više nego 2011. kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Prema njegovim rečima u 2012. godini kragujevački oružari će najviše izvoziti na tržište SAD i to lovačko i sportsko naoružanje.
Šutanovac je istakao i da je "posao skladištenja, demilitarizacije municije, koji će, pored ostalih, raditi i Tehničko-remontni zavod u Kragujevcu", dobio podršku Ujedinjenih nacija i OEBS-a.
"Posao je vredan 12 miliona dolara i već sada imamo određene zemlje koje su donirale novac i zemlje koje su najavile donaciju", rekao je on.
Ministar je ocenio da je Kragujevac važan industrijski grad sa aspekta sistema odbrane, u kome pored fabrike oružje rade i fabrika Zastava kamioni i Tehničko remontni zavod, ali je dodao da je prošla godina bila krizna za oružare u tom gradu.
Šutanovac je podsetio da će se u "Kamionima" proizvoditi novo terensko vozilo, koje će predstavljati kombinaciju džipa i teretnog vozila, i najavio prototip u aprilu, a prve ugovore do kraja ove godine.
"Izdvojili smo sredstva da se razvije prototip, da se novčana sredstva ne potroše na strane nego na domaći proizvod", rekao je Šutanovac i naveo da se prototip razvija u saradnji "Kamiona" i Vojno tehničkog instituta.
Ministar je izrazio očekivanje da će kupci osim Ministarstva odbrane biti i Ministarstvo unutrašnjih poslova, preduzeće "Srbija šume" i ostali kojima je potrebno terensko vozilo.
FOLKLORAŠI TEŠKO DOLAZE DO PENZIJE
Izvor:Novosti Beograd -- U PIO fondu je januara osporeno 1.489 rešenja pevačima i igračima kulturno-umetničkih društava jer nisu dostavili dokaze da su se zaista bavili tim poslom.
Prema rečima Ivana Todorovića, direktora filijale Fonda PIO za grad Beograd, svima kojima je priznat staž na osnovu kulurno-umetničkog rada u toku je ponavljanje postupka.
“Do sada je bilo i slučajeva da su osiguranici uspeli da dostave odgovarajuće dokaze i da tako potvrde svoje profesionalno kulturno-umetničko angažovanje, ali je mnogo više onih predmeta za koje nema argumenata za priznavanje staža” , kaže Todorović.
To potvrđuje i poslednji izveštaj revizije u Direkciji Fonda PIO, po kojem je od 1.489 spornih rešenja čak 1.199 vraćeno u matične filijale na doradu, a u 80 slučajeva su se revizori već na prvi pogled uverili u neispravnost dokumentacije i odmah poništili doneta rešenja.
U 178 slučajeva Direkcija Fonda zatražila je potvrdu direktno od KUD-ova ili Ministarstva kulture da su se određeni umetnici bavili svojim poslom, a bez odlaganja su doneli i 32 konačna rešenja, među kojima je i šest poništenih penzija.
U Fondu pak kažu da je u većini ovih slučajeva staž dokazivan izjavama dvaju svedoka, što zaposleni nisu svojevremeno proveravali. Sumnje su im provocirali sve brojniji zahtevi za otkupom staža. Zato danas od folklorista traže izvorne članske karte, izvode iz evidencije kulturno-umetničkih društava ili originalne uplatnice honorara.
Na ovakav rad Fonda PIO, međutim, mogu se čuti brojne zamerke. Umetnici čiji se staž sada nalazi pod lupom revizora tvrde da su Fondu svojevremeno dostavili sve što im je traženo i svaku svoju godinu su, u proseku, plaćali po 40.000 dinara.
Nejasno im je, stoga, zašto su sada promenila ”pravila igre”. Iz tog razloga mnogi koji se smatraju oštećenima najavljuju tužbe.
“Mnogi su otkupljivali staž još iz sedamdesetih godina i veoma je malo opipljivih dokaza koji bi sada odgovarali Fondu” , ocenjuju i u ansamblu ”Lola” i podsećaju da većina banaka preko kojih su honorari isplaćivani odavno ne postoji, kao i da mnoga kulturno-umetnička društva ne čuvaju evidenciju o članstvu.
BOGIĆEVIĆ KUPUJE VALJAONICU SEVOJNO
Izvor:Danas Beograd -- Investicioni fondovi RC2 i Darbi, sadašnji većinski vlasnici Valjaonice bakra Sevojno, radi su da tu firmu prodaju i u pregovorima su sa Miroslavom Bogićevićem.
Ist point je dotada bio u vlasništvu ovdašnjeg biznismena Zorana Drakulića.
Investicioni savetnici koje je konsultovao Danas, uz napomenu da se ne sećaju kad je bila gora klima za investitore, smatraju da je namera dva investiciona fonda da svoj udeo u Valjaonici bakra prodaju logična, a Farmakom kao potencijalni kupac uverljiv.
"Bogićević ima keša, likvidan je za razliku od većine srpskih biznismena, a ima i podršku banaka“, kažu oni i podsećaju da je Bogićević prošle godine od Međunarodne finansijske korporacije dobio kredit od 120 miliona dolara, koji je prema sopstvenim rečima namenio otvaranju još četiri rudnika i ulaganju u poljoprivredu.
Isti izvori navode da cena bakra raste uporedo sa cenom nafte, pa Rudarsko topioničarski basen Bor, kažu, cveta. "Ali Bor je proizvodnja i profitira od rasta cene, dok je Valjaonica bakra prerada. Sem toga, fondovi koji su je preuzeli nisu očekivali ovo duplo dno krize i sadašnju recesiju“, kažu oni.
Farmakom se inače bavi eksploatacijom olova, cinka, antimona, srebra i zlata. U Valjaonici bakra je došlo i do mnogih kadrovskih promena, pa se odnedavno na čelu Upravnog odbora nalazi 38-godišnji Marko Mitrović, ne naročito poznat u ovdašnjim poslovnim krugovima.
Mitrovića su angažovala dva fonda, sadašnji vlasnici Valjaonice, a ranije je radio za američki investicioni fond EMS kapital na poslovima u istočnoj Evropi. Generalni direktor Valjaonice bakra je i dalje Dragan Subotić.
Zoran Drakulić je većinski udeo u Valjaonici bakra Sevojno stekao kupovinom na javnom tenderu 2004. godine.
NESTLE SLADOLEDI IZ SRBIJE U EU
Izvor:Beta, Tanjug Beograd -- Nestle planira investicije u dve svoje fabrike u Srbiji i izvoz proizvoda iz Srbije na tržište EU, kaže potpredsednik prehrambrene kompanije Nestle Loran Freks.
"Srpsko tržište je od strateške važnosti, što potvrđuju i planovi da ulažemo u razvoj postojećih proizvoda, kao i u proizvodnju Nestle brendova koji se trenutno uvoze u Srbiju", kazao je Freks.
Freks je u razgovoru sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem istakao da je kompanija Nestle prepoznala potencijal srpske privrede, naročito u prehrambenom sektoru.
Na to, rekao je Freks, ukazuju i investicije u Srbiji uključujući i nedavno preuzimanje Centroproizvoda iz Surčina.
"Početak izvoza sladoleda na tržište Evropske unije dokazuje konkurentnost Nestleovih fabrika u Srbiji, a isti model planiramo da primenimo i na proizvode iz fabrike u Surčinu", kazao je Freks i dodao da Nestle planira jačanje saradnje sa lokalnim dobavljačima.
Potpredsednik Nestlea i direktor za Evropu Loran Freks tokom poseta Srbiji obišao je i Nestelovu fabriku sladoleda u Staroj Pazovi i pogone Centroproizvoda, koji je švajcarska prehrambena kompanija zvanično preuzela u decembru 2011.
Nestle je najeveća svetska prehrambena kompanija, koja ima oko 280.000 zaposlenih, od čega 950 ljudi zapošljava u jadranskom regionu, koji obuhvata i Srbiju.
Kompanija Nestle je u 2010. godini imala prihod od prodaje od 110 milijardi švajcarskih franaka.
MANJE SE DAJE ZA JAVNU POTROŠNJU
Izvor:Tanjug Beograd -- U Srbiji je rast javne potrošnje, za jedanaest meseci 2011. bio niži od prosečne inflacije, pa su rashodi realno niži, nego u istom periodu 2010. godine.
Ukupni rashodi sektora države, u periodu januar-novembar, realno su manji za 2,4 odsto, nego u istom periodu godine 2010, dok je nominalni rast 8,8 odsto, objavljeno je u najnovijem broju Biltenu javnih finansija.
Kretanje rashoda u tom periodu, bilo je povoljno i sa stanovišta strukture javne potrošnje, imajući u vidu da su tekući rashodi bili realno niži 2011, nego u istom periodu prethodne godine, dok su kapitalni rashodi realno veći nego u istom periodu prethodne godine.
Realni nivo mase plata u sektoru države niži je za 2,5 odsto u posmatranom periodu. Nominalni rast je 8,7 odsto, a usled odmrzavanja zarada u tekućoj godini taj trend će biti nastavljen.
Pojedinačno nominalna kretanja su sledeća - ostvareni rast u budžetu republike je 13,4 odsto, a kod lokalnog nivoa vlasti rast je bio 8,9 odsto. Rast rashoda za zaposlene u ovom periodu viši je od planiranog s obzirom na to da je stopa inflacije, kojom se indeksiraju plate u sektoru države, viša od projektovane.
Realni rast rashoda po osnovu kupovine roba i usluga u posmatranom periodu iznosio je jedan odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Nominalni rast bio je 12,6 odsto.
Sredstva utrošena za otplatu kamata su realno 18,7 odsto viša u odnosu na isti period prethodne godine, a kretanje ovih rashoda uslovljeno je planom otplate glavnice i kamate na dug.
Najveći rast zabeležen je na nivou republike po osnovu otplate kamata na domaći dug.
Subvencije isplaćene u periodu januar - novembar 2011. godine realno su za 0,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Subvencije isplaćene iz budžeta republike nominalno su više za 17,4 odsto dok beleže realni rast od 5,3 odsto.
U prvih 11 meseci 2011. godine masa penzija je zabeležila realni pad od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali se tokom godine očekivao umeren nominalni i realni rast.
Ipak usled kretanja inflacije koja je viša od projektovane, masa isplaćenih penzija je veća od planirane za taj period.
REGION
MOŽE LI TURIZAM DA SPASI GRČKU?
Izvor:Dojče vele Atina --
Turizam bi mogao znatno doprineti spasu Grčke, a prognozira se da bi Grčka do 2020. zahvaljujući isključivo turizmu mogla zaraditi preko 500 milijardi evra.
Andreas Andreadis, predsednik udruženja grčkih ugostitelja, kao iz rukava citira brojke koje zaista mnogo govore: privreda Grčke se prošle godine smanjila za pet posto i jedino turizam ne zna šta je kriza.
Doduše, Grka koji još imaju novca za odmor u svojoj domovini je drastično manje i 2011. je njihov broj pao za čitavu petinu, ali umesto njih su došli strani turisti čiji je broj porastao za 10 posto.
Andreadis, inače i sam hotelijer iz Soluna, citira i prognoze iz studije MekKinsij gde se navodi da bi u Grčkoj turizam do 2020. mogao ostvariti preko 500 milijardi evra , te da bi u tom sektoru moglo biti zaposleno dodatnih 220 hiljada radnika.
Ipak, nakon svih ovih brojki dolazi jedno veliko "ako" , jer takav razvoj se nikada neće dogoditi ni slučajno niti stihijski, nego samo uz mudru i dalekovidu politiku vlade u Atini.
Andreaidis navodi da su neophodni povoljniji porezi jer PDV za večeru u Grčkoj je 23 odsto, u Španiji 8 odsto, a na Kipru svega pet odsto.
On dodaje da su veći problem cene koje ugostitelju nameću turistima. Kako kaže, dobar deo zarade ode na plate turističkih radnika koje su neumorno i neopravdano rasle od kada je Grčka uvela evro.
Tu se sada malo toga može učiniti i Andreadisu je jasno da se Grčka ne može takmičiti s povoljnom cenom rada na drugim turističkim destinacijama, u Bugarskoj, Turskoj ili na severu Afrike.
Stoga je Grčkoj jedini izlaz poboljšati ponudu, ali tu se onda pojavljuje i problem koji muči mnoge zemlje Mediterana, a to je kratka turistička sezona.
Mnogi turisti koji bi rado proveli letnji odmor u Grčkoj ne mogu razumeti zašto je skromna hotelska soba u toj zemlji u visokoj sezoni skuplja nego, recimo, u Toskani. Andreas Andreadis ima za to logično objašnjenje.
"U Toskani sezona traje dvanaest meseci u godini, a na (grčkom ostrvu) Parosu samo dva meseca. To znači da hotelijeri na Parosu imaju samo dva meseca da pokriju troškove i to se ne može dobro završiti. I tu može država pomoći vrlo jednostavno - tako da ukine subvencije i umesto toga najavi poreznu olakšicu za dobit koju ostvaruju ugostitelji. To će podstaći zdravu tržišnu utakmicu. Ne treba se nagrađivati investiranje, nego bi država morala nagraditi dobit koja se ostvaruje iz takvih investicija."
SRBIJA OSTAJE BEZ BUGARSKE STRUJE
Izvor:Tanjug Sofija -- Bugarska će obustaviti izvoz električne energije zbog nemogućnosti da garantuje pokrivanje domaće potrošnje usled oštre zime u toj zemlji.
"Zbog uporno niskih temperatura na području zemlje obustavljamo izvoz električne energije od petka u 1 sat ujutro", saopštilo je Ministarstvo ekonomije i energetike u Sofiji.
"Ta odluka je neophodna zbog manjka na domaćem tržištu električne energije od oko 400 megavata na sat", saopštilo je Ministarstvo, a prenela francuska novinska agencija AFP.
Bugarska izvozi u proseku 1.000 megavata na sat (mWh) u susedne zemlje Grčku, Srbiju, Makedoniju i Tursku.
Svi rezervni kapaciteti za proizvodnju struje u Bugarskoj su angažovani za pokrivanje domaće tražnje, budući da su temperature u nekim mestima na severozapadu zemlje u četvtak ujutro pale na minus 28,6 stepeni Celzijusa.
"Izvoz električne energije će ponovo biti pokrenut kad budemo mogli da obezbedimo sigurno i neometano snabdevanje domaćeg tržišta", saopštilo je bugarsko Ministarstvo.
SLOVENCIMA INFLACIJA PREŠIŠALA 2%
Izvor:Tanjug Ljubljana -- Godišnja inflacija u Sloveniji je u januaru porasla na 2,3 odsto, u odnosu na dva odsto iz decembra 2011, saopštio je Zavod za statistiku u Ljubljani.
U saopštenju se navodi da su potrošačke cene, na mesečnom nivou, u januaru pale za 0,5 odsto, u odnosu na decembarskih 0,6 odsto, prenela je agencija AFP.
Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), koji kao merilo inflacije koristi Evropska centralna banka, 12-mesečna inflacija je u januaru skočila na 2,3 sa 2,1 odsto iz prethodnog meseca.
FORINTE POSTAJU BRIKETI ZA GREJANJE
Izvor:Tanjug Budimpešta -- Mađarska centralna banka od svežnjeva starih novčanica pravi brikete koje potom humanitarne organizacije koriste za grejanje.
"Ovo je veoma koristan potez i od velike je pomoći za našu fondaciju zato što tako možemo da uštedimo na troškovima grejanja", rekla je Kristina Harasti, predsednica Centra za autističnu decu u Miškolcu.
Time će se pomoći centru da uštedi između 180 i 200 evra mesečno što je "značajna ušteda u doba krize", rekla je ona.
Centralna banka je i u protekle četiri godine od neupotrebljivih novčanica pravila brikete, a pomoć centru će se nastaviti do marta ili aprila.
"Pošto briketi imaju veliku toplotnu energiju, dovoljno je da se jednom doda nekoliko cepanica pa da se prostorija zagreje", rekla je Kristina Harasti.
Grejne karakteristike briketa od iseckanih novčanica su slične onima mrkog uglja tako da su veoma pogodne za zagrevanje i rešavaju problem goriva, kažu u centralnoj banci.
Inicijativa je započeta kada se uvidelo da se godišnje uništava 40 ili 50 tona novčanica. U početku su one jednostavno paljene. Onda je odlučeno da se presuju i pretvaraju u brikete radi efikasnijeg grejanja, pa su stigle i mašine za transformaciju neupotrebljivog novca.
Novčanice se seku na delove od jednog do pet milimetara i onda se papir presuje bez hemijskih dodataka.
Ove godine je za dodelu briketa konkurisalo 20-tak institucija. Centralna banka ima samo jedan kriterijum - da organizacije nemaju javni dug.
CG PREUZIMA DUG KAP, VLADA SE KLIMA
Izvor:Beta, Tanjug Podgorica -- Crnogorska vlada preuzela je dug Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) prema Dojče banci u iznosu od 22 miliona evra.
Katnić je kazao da će vlada u pregovore sa ostalim kreditorima, mađarskom OTP bankom i ruskom VTB bankom, pokušati da odloži otplatu tih obaveza.
Ranije je saopšteno da bi aktiviranje ukupnih garancija države datih KAP-u, vrednih 131 milion evra, izazvalo finansijski kolaps sistema i nateralo vladu na dodatna zaduženja, jer tog novca nema u budžetu i depozitima.
Ugovor sa tri banke je takav da ako jedan kreditor aktivira garanciju, to po automatizmu znači da naplatu svog duga mogu tražiti i preostala dva kreditora.
Obaveze prema Dojče banci od 22 miliona evra dospevaju u februaru, u aprilu prema mađarskoj OTP banci, a prema glavnom kreditoru, ruskoj VTB banci, 2014. godine.
Predsednik skupštinske Komisije za kontrolu privatizacije u Crnoj Gori Andrija Mandić kazao je ranije da ta država rizikuje bankrot, zbog toga što će vlada morati da vraća dugove KAP-a.
Prema njegovim rečima, vlada je napravila neverovatnu grešku kada je pristala da da garancije za zaduživanje KAP, kojim upravlja Deripaska. Crnoj Gori, zbog pogrešne politike vlade, sada preti bankrot, ukoliko se ođednom aktiviraju sve izdate garancije KAP-u.
Crnogorski javni dug udsvostručen je u poslednje dve godine i za ovu godinu projektivan je na oko 47 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Aktiviranje državnih garancija uticalo bi na povećanje javnog duga države.
HR: JAVNI DUG RASTE DO 60 ODSTO BDP
Izvor:SEEbiz Hrvatska -- U hrvatskom Ministarstvu finansija kažu da se s obzirom na potrebe države očekuje rast javnog duga do 60 odsto BDP-a, ako se uzmu u obzir ukupne garancije.
U takvim uslovima dodatan bi udarac bilo smanjenje kreditnog rejtinga, što bi povećalo troškove finansiranja.
U nastavku godine Hrvatska ima srazmerno velike potrebe za refinansiranjem.
U maju dospeva domaća obveznica uz valutnu klauzulu nominalne vrednosti 500 mil evra. Nadalje, obaveze po izdatim trezorskim zapisima trenutno iznose nešto više od 16 mlrd. kuna i više od 700 mil evra, pri čemu najveći deo obaveza dospeva u prvoj polovini godine.
Za izdanjem dvogodišnjeg trezorskog zapisa MF-a verovatno je posegnulo zbog produženja roka vraćanja.
Prema poslednjim podacima hrvtaskog Ministarstva finansija na kraju septembra prošle godine ukupan dug konsolidovane opšte države, koji uključuje dug središnje države, vanbudžetskih fondova i lokalne države, iznosio je 152,7 mlrd. kuna, što je 14,7 mlrd. kuna ili 10,6% više nego na kraju 2010.
Rastu duga opšte države najviše je doprineo rast duga središnje države, i to njegove unutrašnje komponente. Dug centralne države iznosio je 143,6 mlrd. kuna, što je rast od 14,2 mlrd. kuna u prva tri tromesečja 2011., pri čemu 10,7 mlrd. kuna predstavlja rast njegove unutrašnje komponente.
Blagi rast je zabeležen i kod vanbudžetskih fondova, dok se lokalna država uglavnom razduživali te je smanjila dug za 85 mil kuna.
Udeo duga konsolidovane opšte države dostigao je 44,8% BDP-a, a dodaju li se tome potencijalne obaveze (garancije, koja su dostigla gotovo 14% BDP-a), udeo javnog duga penje se na 58,7% BDP-a.
CG DNEVNO SE ZADUŽI 560 HILJADA EUR
Izvor:Tanjug Podgorica -- Crna Gora se, u mandatu aktuelne Vlade od 2009. godine, dnevno zaduživala 561.000 evra, objavile su Dnevne novine.
Crna Gora se ukupno zadužila 819 miliona evra, što je više od polovine godišnjeg budžeta.
Od tih 819 miliona evra država je pozajmila od stranih banaka, institucija i evropskog tržišta obveznica oko 731 milion evra, dok je ostalih 88 miliona evra obezbeđeno kod domaćih poslovnih banaka.
Vlada Crne Gore, kako se navodi, zaduživanje pravda dobrom pozicijom jer, kako ističu, niko toj državi ne bi davao zajmove da je nestabilna zemlja.
HR: KOD VLADE PROŠLI NOVI POREZI
Izvor:Tanjug Zagreb -- Hrvatska vlada usvojila je paket zakona za donošenje budžeta čije je donošanje odgođeno za sednicu u ponedeljak.
Usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost kojim se stopa sa sadašnjih 23 povećava na 25 odsto, što je među najvišim stopama u Evropi, Zakon o porezu na dobit kojim se oporezuju dividende u iznosu većem od 12.000 kuna i Zakon o porezu na dohodak kojim se neoporezivi deo plate povećava na 290 evra, a penzije na 3.400 kuna 449 evra.
Ako zakoni budu usvojeni u Saboru, na snagu stupaju od 1. marta. Zakone je predstavio ministar finansija Slavko Linić, rekavši da se njima vlada predlaže Saboru način borbe protiv krize u Hrvatskoj.
"Ovi zakoni govore kojim poreskim merama se možemo boriti protiv daljnjeg otpuštanja radnika i protiv zaustavljanja procesa investicija. Pokušavamo deo ogromnog tereta koji je na privredi, prebaciti na deo potrošnje i rasteretiti privredu", rekao je i dodao da se zakonima ide na ruku građanima koji su izgubili posao ili imaju vrlo male plate jer se njima nastoji očuvati minimum standarda građana.
Povećanjem stope PDV-a omogućiće se rasterećenje kod doprinosa za zdravstvo od 1. maja, kada bi se stopa doprinosa sa sadašnjih 15 trebala sniziti na 13 odsto.
Linić ističe da se stopa PDV-a ne povećava kako bi se unelo više novca u budžet, već da se rasteretili hrvatska privreda.
"Očekujemo negativne uticaje pa predlažemo međustopu za proizvode koji se svakodnevno troše kao što su zejtin, mast, dečja hrana, voda osim one u bocama i šećer", rekao je Linić.
Prvi vicepremijer Radimir Čačić rekao je da sistem doživljava promenu i svi se moraju nečega da se odreknu kako bi svi kasnije mogli trošiti, ali je najavio da će se od naredne godine krenuti na smanjenje poreskog opterećenja.
ZA ZID GRČKOJ NI CENT OD EU
Izvor:business.hr Atina -- Evropska komisija odbila je grčki zahtev da sufinansira gradnju ograde na granici s Turskom kojom se želi zaustaviti dolazak ilegalnih imigranata.
Evropska komisija je upozorila Atinu da bi se na taj način kršila ljudska prava.
"Kazala sam ne grčkom zahtevu za finansiranje ograde kod Evrosa, jer je ona nepotrebna", kazala je poverenica za unutrašnje poslove i imigraciju Sesilija Malmstroem.
"Bilo bi bolje da se fokusiraju na strukturne reforme sistema azila i kontrole granica", dodala je, najavivši skoru posetu Grčkoj.
"Nijedan cent iz evropskog budžeta neće biti odobren" za taj projekt. "Ogradu će Grčka finansirati vlastitim sredstvima, bez evropskog doprinosa", istakao je portparol poverenice Malmstroem.
Grčka bi ove godine od EU-a trebala dobiti 90 miliona evra za rešavanje problema velikog broja tražitelja azila i imigranta, ali taj novac neće smeti upotrebiti za gradnju ograde, dodao je.
Grčki ministar za zaštitu građana Hristos Paputsis kritikovao je Komisiju zbog te odluke.
"Evropska komisija mora pokazati više poštovanja prema naporima grčke vlade i suzdržati se od političke ocene njenih izbora. Evropa mora prekinuti s licemerjem i dvostrukim standardima kada je reč o borbi protiv ilegalne imigracije", rekao je.
ZAGREB: PROSEČNA PLATA 906 EVRA
Izvor:business.hr Zagreb -- Prosečna neto plata zaposlenih u Zagrebu za novembar prošle godine iznosila je 6.866 kuna (906 evra), pokazuju podaci.
Na godišnjem nivou, u odnosu na novembar 2010, prosečna zagrebačka plata za prošlogodišnji novembar bila je viša za 196 kuna (26 evra) ili za 2,9 posto, pokazuju podaci.
Prema pojedinim delatnostima, najnižu prosečnu neto platu za novembar u Zagrebu imali su zaposleni u uslugama vezanim za upravljanje i održavanje zgrada i delatnosti uređenja i održavanja okoline - 3.180 kuna (420 evra).
U proizvodnji tekstila prosečna neto plata iznosila je 3.326 kuna (440 evra), a u zaštitnim i istražnim delatnostima 3.357 kuna (444 evra).
Nasuprot tome, u upravljačkim delatnostima, savetovanju u vezi sa upravljanjem prosečna neto plata iznosila je 12.761 kunu (1.685 evra), računarstvu 12.100 kuna (1.600 evra), a u marketingu (reklami i propagandi) i istraživanju tržišta 11.013 kuna (1.453).
CG NEĆE KAP-U POKLANJATI STRUJU
Izvor:Tanjug Podgorica -- Vlada Crne Gore neće ruskom partneru u Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP) nastaviti da obezbeđuje nove subvencije za električnu energiju.
Crnogorski premijer Igor Lukšić je kazao i da će prioritet vlade, ukoliko se aktiviraju garancije koje je dala KAP-u, biti da se preuzeti dug vraća na način koji će što manje opteretiti poreske obveznike.
Lukšić je ponovio da je vlada dala garanciju za kredit KAP-a kod Dojče banke da bi se podstakla proizvodnja u fabrici, što je dovelo do ekonomskog rasta i punilo državni budžet prethodne dve godine.
"Svi napori vlade bili su upućeni na održavanje proizvodnje i radnih mesta", naveo je on.
Crnogorski ministar ekonomije Vladimir Kavarić najavio je ranije da će Vlada, najverovatnije, morati umesto KAP-a da vrati 22 miliona evra kredita uzetog kod Dojče banke.
Vlada Crne Gore izdala je KAP-u ukupno 132 miliona evra vredne garancije.
Predsednik skupštinske Komisije za kontrolu privatizacije u Crnoj Gori Andrija Mandić kazao je ranije da ta država rizikuje bankrot, zbog toga što će Vlada morati da vraća dugove KAP-a.
CG: DEFICIT POVEĆAN ZA 58 MIL. EUR
Izvor:SEEbiz Podgorica -- Deficit budžeta Crne Gore na kraju 2011.godine iznosio je čak 143 miliona evra ili 4,37 odsto procenjenog BDP-a, pokazuju podaci su Ministarstva finansija.
Poređenja radi, deficit budžeta za 2010. godinu je bio oko 84,5 miliona evra.
Da stanje u državnoj kasi nije dobro pokazuju fiskalni podaci za decembar. Oni pokazuju pad prihoda u odnosu na planirane od skoro 15 odsto, što je uz visok nivo izvršenih rashoda -174 miliona eura ili 5,3 odsto BDP-a dovelo do budžetskog deficit samo u decembru od 61,33 milona.
Da bi se isfinansirao ovako visok nivo potrošnje i otplate duga, nivo državnog duga u decembru je porastao za oko 26 milion evra. Fiskalni podaci za decembar znatno su pogoršali rezultat na nivou čitave godine, kažu u Ministarstvu finansija.
Izdaci državnog budžeta su nešto viši u odnosu na 2010. i iznose 1261,44 miliona evra, što predstavlja povećanje od oko 3 odsto, dok su u odnosu na planirane neznatno veći.
Posmatrano pojedinačno, najveće povećanje u rashodima odnosi se na socijalna davanja - sa povećanjem od preko 30 miliona evra.
Najveće negativno odstupanje u odnosu na plan, na oko 10 odsto, i u odnosu na prošlogodišnji iznos, oko 70 odsto, čine rashodi za kamate, za koje smo u prethodnoj godini izdvojili 51 miliona evra, navode iz Ministarstva finansija.
CG: ČETVRTINA PREDUZEĆA U BLOKADI
Izvor:Beta Podgorica -- Četvrtina crnogorskih preduzuća je trenutno u blokadi sa ukupnim dugom od oko 380,5 miliona evra, saopšteno je iz Centralne banke Crne Gore.
Na kraju januara je od 57.700 pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost u blokadi bilo 15.300, precizirano je u saopštenju.
Ukupan dug blokiranih preduzeća veći je za 0,76 procenata u odnosu na kraj decembra prošle godine.
Centralna banka je ukazala na "veliku koncentraciju duga", jer deset najvećih dužnika učestvuje sa oko 22 procenta u ukupnom dugu i duguje 83,2 miliona evra.
ZBOG SNEGA PREVOZNICI U MINUSU
Izvor:Tanjug Zagreb -- Zbog snega i zabrane saobraćaja, kompanije koje se u Hrvatskoj bave transportom, zabeležile su ovih dana velike finansijske gubitke.
''Štete koje su pretrpeli prevoznici su neprocenjive, a troškovi samo jednog auto-dana procenjuju se na 300 evra, rekao je predsednik Udruženja drumskih prevoznika Marijan Baneli ''Vjesniku''.
Pošto u Hrvatskoj ima 15.000 fizičkih lica i pravnih subjekata koji se bave drumskim prevozom, uz 65.000 ekonomskih vozila od kojih je oko 45.000 u drumskom prevozu zbog samo jednog dana putne blokade šteta za prevoz, smatra Baneli, može narasti i do 13,5 miliona evra.
Sektor transporta je, međutim, u velikim problemima i bez vremenskih nepogoda, dodao je Baneli.
Prema statističkim podacima, saobraćajni sektor u Hrvatskoj zapošljava oko 62.000 radnika u preduzećima i 15.000 radnika u zanatu i slobodnim zanimanjima, a ostvaruje više od 21 milijarde kuna dodatne vrednosti, što jasno govori o njegovoj strateškoj privrednoj važnosti.
IVICA TODORIĆ ODUSTAO OD MERKATORA
Izvor:B92 Ljubljana -- Hrvatski koncern Agrokor je zvanično saopštio da odustaje od ponude za kupovinu slovenačkog trgovinskog lanca Merkator.
Najveći hrvatski trgovački lanac, Agrokor, u vlasništvu Ivice Todoricha je, u utorak uveče saopštio da odustaje od zahteva za ekskluzivnošću u postupku i povlači svoju obavezujuću ponudu za kupovinu Merkatora.
Agrokor navodi da se u oktobru prošle godine javio na javni tender za kupovinu 52,1 odsto deonica Poslovnog sistema Merkator kao i da je u novembru izabran za najboljeg ponuđača.
"Iako smo sa konzorcijumom prodavaca pokušavali da dogovorimo zadovoljavajuće uslove za akviziciju udela od 52,1 odsto u Merkatoru, tokom trajanja perioda ekskluzivnosti, do danas u tome nismo uspeli", dodaje se u saopštenju.
"Dugotrajnost postupka nas je dovela do zaključka da bi ceo proces mogao da traje još dugo i da nam mogućnost transakcije, pod zadovoljavajućim uslovima, nije obezbeđena. Po našem mišljenju bi to moglo da bude štetno kako za naše preduzeće, tako i za Merkator, zato smo doneli odluku da povučemo svoju ponudu", piše u saopštenju Agrokora.
Agrokor je, inače, već po treći put, tokom poslednjih više od pola godine pokušavao da kupi najvećeg slovenačkog trgovca.
Inače, budući slovenački ministar Radovan Žerjav je prethodno rekao da nije naklonjen prodaji Merkatora, da državi nije svejedno ko je vlasnik tog trgovačkog lanca, kao i da bi prodaja imala šire posledice za slovenačku privredu.
Tako je Agrokor i zvanično povukao svoju ponudu za kupovinu 52,1 osto Merkatora, čiji je još jedan u nizu pokušaja prodaje je počeo prošlog leta, da bi nakon toga bio blokiran jer se o njegovoj prodaji nije izjasnila najveća slovenačka banka, u vlasništvu države, Nova Ljubljanska banka, NLB koja u vlasništvu ima malo manje od 11 odsto Merkatora.
Na usporavanje odluke banke su uticali i vanredni parlamentarni izbori održani pre dva meseca, a neodlučnost države da li bi zaista da proda Merkator ili ne je dovela i do ostavke predsednika uprave NLB, Bože Jašovića, nakon čega je došlo i do nesuglasica u nadzornom odboru banke koji se još uvek nije dogovorio da li bi ili ne bi da proda Merkator.
Protiv prodaje Merkatora je bila i njegova uprava, od koje je konzorcijum vlasnika koji su želeli prodaju očekivao saradnju u tom procesu.
Uprava Merkatora koju vodi Žiga Debeljak je sve vreme tvrdila da namere Agrokora da ih kupi nisu ozbiljne, zbog čega su u procesu prodaje zahtevali neke zaštitne mere s obzirom da je Agrokor najveći konkurent Merkatoru u regionu.
Da bi izašli u susret Merkatoru, konzorcijum prodavaca je uspeo da se dogovori sa Agrokorom i za 20 miliona evra kaznu u ugovoru, koju bi Agrokor platio u slučaju da prekrši ugovor, i to čak i u slučajevima zamene dobavljača, otpuštanja radnika, seljenja sedišta kompanije, prodaje njenih delova...Doduše, mnogi su smatrali da ta kazna nije dovoljno visoka s obzirom da je ugovor vredan 850 miliona evra.
Ipak, u konzorcijumu prodavaca su prodaju Merkatora podržavali svi vlasnici sem državne NLB. Prodaju je podržala i Pivovarna Laško koja je vlasnica skoro četvrtine Merkatora i koja se već neko vreme nalazi u velikim dugovima koje nije sposobna da otplati, zbog čega bi joj prodaja Merkatora, nakon prodaje Fruktala, značila spas od nesolventnosti koja joj preti.
SVET
U INAT PUTINU I PETAK NERADAN DAN
Izvor:business.hr Moskva -- Komunistička partija Rusije na predlog premijera Vladimira Putina da se skrate novogodišnji praznici reagovala je idejom da se i petak proglasi neradnim danom.
"Ako naš kandidat Genadij Zjuganov postane novi ruski predsednik, možemo početi razmišljati o tome da za pet do sedam godina vikend počinje petkom. Ovo nije šala. Podsećam da je i subota nekada bila radni dan, pa su je sovjetske vlasti proglasile neradnim", kazao je potpredsednik Dume iz redova KP-a Ivan Meljnikov.
Prema njegovim rečima, neradni je petak moguć zbog masovnog uvođenja novih tehnologija i modernizacije kompletne infrastrukture, što će omogućiti ljudima da se više odmaraju i da imaju više vremena za lično usavršavanje, prenosi agencija RIA Novosti.
"Ovaj zadatak se može ostvariti. To je jedina alternativa kapitalističkom ropstvu koje pokreće beskrajnu trku za dodatnom zaradom i sedi za vratom radnom čoveku", pojasnio je svoje stavove Meljnikov.
Putin kao predsednički kandidat ide s predlogom da se novogodišnji praznici, koji su do sada trajali do 12. januara, završe pet dana ranije.
On smatra da novogodišnji odmor nepovoljno utiče na zdravlje građana i da bi božićne neradne dane trebalo prebaciti na maj.
NEMCI: BOLJE PODSTANAR, NEGO KREDIT
Izvor:Dojče vele Berlin -- Sa 43 odsto domaćinstava, koliko ih živi u sopstvenom stanu, Nemačka je na dnu evropske liste po broju vlasnika nekretnina, što ih čini nacijom podstanara.
Većina Nemaca živi u iznajmljenim stanovima zbog finansijskih okolnosti. Oni nemaju dovoljno novca za finansiranje nekretnine ili strahuju da jednoga dana neće moći da otplaćuje stambeni kredit - zbog moguće bolesti ili gubitka radnog mesta.
Nemci ne vole rizik. Oni će radije biti podstanari nego da zbog problema sa otplatom kredita dođu na ivicu egzistencije.
Ben i Eva Gosov kupili su stan u Kelnu. Za četiri sobe i mali vrt pre nekoliko meseci platili su više od 300.000 evra. Kvadratni metar prostora je koštao 2.700 evra. Za kelnske prilike to je vrlo dobra cena, kvadrat u boljoj četvrti tamo stoji između 4 i 6 hiljada evra.
Iako u proseku ne zarađuju loše, mladi parovi sa malom decom, kao potencijalni kupci nekretnina u pravilu nemaju ni 20 do 30% sopstvenog kapitala, što je kod većine banaka preduslov za odobravanje stambenog kredita. Nekretnine su skupe, pogotovo u većim, atraktivnim gradovima poput Minhena, Hamburga ili Frankfurta.
Kad bi danas prodavali svoj stan, Ben i Eva bi na njemu zaradili. Cene nekretnina naglo su porasle u Nemačkoj. Porasla je i potražnja, to pokazuje da ljudi u vlastitoj nekretnini vide sigurno ulaganje, ali i osiguranje za penziju, kaže Andreas Zehndner iz Udruženja nemačkih privatnih stambenih štedionica.
Zbog dužničke krize u evrozoni, Nemci se boje inflacije, zato oni ušteđevinu ulažu u "betonsko zlato", kako Nemci nazivaju nekretnine. Za odluku o životu u iznajmljenom stanu u Nemačkoj je presudno još nekoliko kriterijuma. U zemlji se gradi premalo stanova, a ono što se izgradi u proseku je preskupo većini potencijalnih kupaca.
Drugi je razlog fleksibilnost. Nemci su mobilna nacija, često se zbog novog radnog mesta sele u neki drugi grad. Nameštaj se može poneti sa sobom, ali ne i stan.
Treći je razlog precizno regulisan pravni odnos stanodavaca i podstanara. U Nemačkoj se stan može iznajmiti samo nakon potpisivanja ugovora. Najmoprimci su zaštićena vrsta i nemački najmodavca ne mogu ih tek tako izbaciti na ulicu.
PUTINOV PORESKI UDAR NA TAJKUNE
Izvor:Glas Rusije Moskva -- Premijer Rusije Vladimir Putin smatra da je neophodno sprovesti javno razmatranje principa oporezivanja raskoši.
Porez na raskoš ne treba da udari po srednjoj klasi. Njegov cilj je superpotrošnja najbogatijih ruskih građana. Na primer, kada se kupuje ogromna kuća, plac, avion, superatomobil, pojasnio je Vladimir Putin.
Uvođenje takvog poreza treba da postane "društveno priznata nadoknada za odustajanje od investicija u razvoj u korist superpotrošnje i sujete“, podvukao je premijer. Većina ruskih građana pozdravila bi zakon u takvom obliku, pošto u tome postoji zrno socijalne pravde, govore eksperti.
Nije slučajno što je u većini zemalja u pojedinim porezima uračunata raskoš, govori zamenik šefa parlamentarnog komiteta za budžet Oksana Dmitrieva. U Francuskoj postoji poseban porez na raskoš, u nekim drugim zemljama porez na raskoš je ugrađen u porez na nekretnine, pojašnjavaona .
U Rusiji nema ni progresivnog poreza na prihod, ni poreza na nekretnine za skupe objekte, ni poreza na nasledstvo prilikom predaje velikog bogatstva. Ne mogu da navedem primer drugog takvog sistema gde bi se tako oslobađale od oporezivanja bilo koje druge velike imovine, kaže Dmitrieva.
A tu se postavlja razložno pitanje, šta da se tačno smatra pod pojmom raskoš? Pojam bogatstva menja se kako raste životni standard. Nekada su na primer u raskoš ubrajali čokoladu i oporezivali su njenu proizvodnju specijalnim akcizama.
Autori zakona tvrde da se pod pojmom raskoš smatra sasvim određena imovina. Njenu vrednost utvrđuje tržište. To su saobraćajna sredstva skuplja od tri miliona rubalja ili oko sto hiljada dolara i objekti nepokretnosti – stambene zgrade, stanovi, vile, zemljište skuplje od milion dolara.
Automobila ove kategorije u zemlji svake godine se proda oko 20 hiljada – manje od jednog procentra svih prodaja prevoznih sredstava. Po oceni Oksane Dmitrijeve, pod porez na raskoš sada pospada oko 100 hiljada prevoznih sredstava. Skupih vila i zemljišta je oko 200 hiljada, uglavnom su oni koncentrisani u Moskvi i Podmoskovlju.
NOVO PARTNERSTVO – KINA I KANADA
Izvor:Beta Peking -- Kanadski premijer Stiven Harper zadovoljan je jačanjem odnosa sa Kinom, pošto su kanadski biznismeni potpisali ugovore vredne skoro tri milijarde dolara.
Harper je u Pekingu prisustvovao potpisivanju 23 ugovora između kanadskih i kineskih kompanija, a u govoru na jednom poslovnom forumu u kineskoj prestonici rekao da je cilj njegove posete Kini jačanje odnosa sa tim azijskim ekonomskim gigantom.
"Kanada ima izvore, tehnologiju i geostratešku poziciju, komplementarne kineskoj strategiji ekonomskog rasta. A kineski rast, zauzvrat, komplementaran je našoj rešenosti da proširimo naša izvozna tržišta", rekao je Harper.
Među kompanijama koje su potpisale ugovore sa Kinom su i kompanija za proizvodnju vozova i aviona Bombardier Inc. i telekomunikacione kompanije Telus i Bel Kanada (Bell Canada), dodao je Harper.
Kanadski premijer predvodio je delegaciju od 40 kanadskih privrednika u poseti Kini, čiji cilj je da se podstakne prodaja nafte i ojačaju ekonomske veze dve zemlje, pošto je američki predsednik Barak Obama odbio naftovod sa kanadskom naftom koji bi išao sa jednog na drugi kraj SAD.
Zamenik kineskog premijera Li Kekjang rekao je na istom forumu da je Kanada jedna od zemalja sa velikim rezervama energenata, dok je Kina stabilno potrošačko tržište.
On je dodao da dve strane treba da razviju saradnju širokog spektra u projektima nafte, gasa i rudnog bogatstva, kao i da rade zajedno na proizvodnji nuklearne, kao i čiste i obnovljive energije.
Li je istakao da dve zemlje treba da rade zajednički kako bi do 2015. povećali međusobnu trgovinu na 60 milijardi dolara.
KINEZI SE OPUSTILI, CENE SKOČILE
Izvor:Tanjug Peking -- Stopa inflacije na godišnjem nivou u Kini je u januaru dostigla 4,5 odsto, što je najviši nivo u poslednja tri meseca.
Indeks potrošačkih cena u Kini, ključno merilo inflacije, bio je viši od 4,1 odsto u decembru.
Skok inflacije bio je podstaknut cenama hrane, koje su u januaru porasle za 10,5 odsto u odnosu na 9,1 odsto iz decembra, navodi se u saopštenju Nacionalnog biroa za statistiku.
Analitičari su rekli da je novogodišnji praznik, takođe poznat kao Festival proleća, bio neubičajeno rano ove godine i da je poremetio mesečne podatke.
Potrošnja u maloprodaji obično poraste tokom jednonedeljnog trajanja festivala, najvažnijeg praznika u kineskom kalendaru, pošto potrošači povećaju troškove na hranu, vino i poklone za porodicu i prijatelje.
"Bilo je neizbežno da vidimo neki uticaj praznika lunarne Nove godine, koji je ove godine bio u januaru, ali prošle godine u februaru, ali izgleda da je ovaj uticaj bio veći od očekivanog," rekao je Brajan Dzekson, viši analitičar pri "Rojal Benk of Kanada" (Royal Bank of Canada) u Hong Kongu.
Postoje sve jači dokazi usporavanja kineske ekonomske aktivnosti pošto tekuća dužnička kriza u Evropi i slabost u Sjedinjenim Država nanose štetu kineskom izvozu, koji je ključni pokretač druge po veličini svetske ekonomije.
GASPROMNJEFTU PROFIT ČAK 5 MLRD USD
Izvor:Tanjug Moskva -- Peta po proizvodnji nafte u Rusiji, kompanija Gaspromnjeft, uvećala je u 2011. neto profit na 5,3 milijardi dolara u odnosu na 3,2 milijarde godinu dana ranije.
Prihodi Gaspromnjefta u 2011. godini, obračunati po međunarodnim računovodstvenim standardima, su porasli na 44,2 milijardi dolara sa 32,8 milijardi u 2010, dok je neoporezovana zarada (EBITDA) porasla na 10,1 milijardi prema 7,2 milijarde dolara.
Kompanija je saopštila da je korigovala nivo neto zarade ostvarene 2010. godine na 3,2 milijarde dolara, sa prethodnih 3,1 milijardi, kao i nivo prihoda na 32,9 milijardi i EBITDA na 7,1 milijarde dolara.
"Rast cena nafte, povećanje eksploatacije i prerade, kao i veća prodaja omogućili su vidno bolje finansijske rezultate kompanije u prošloj godini", prokomentarisala je kompanija ostvarene rezultate, dodajući da je EBITDA u 2011. godini bila rekordna u istoriji kompanije.
Gaspromnjeft je lane povećala eksploataciju u poređenju sa 2010. godinom za 7,4 odsto na 421,6 miliona barela ekvivalenta nafte.
Akcije kompanije su po objavljivanju prošlogodišnjih finansijskih rezultata porasle u četvrtak za 0,7 procenta dok je indeks Ruske berze u poslovanju u četvrtak bio u padu od bezmalo jedan odsto.
NEMCIMA TURISTI OSTAVILI 36 MLRD. €
Izvor:Beta Berlin -- U Nemačkoj je u hotelima i kampovima prošle godine registrovano više noćenja nego ikada – čak 394,1 miliona, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Za šest odsto je porastao broj noćenja gostiju iz inostranstva, a noćenja domaćih turista porasla su za tri procenta. Najveći deo noćenja (330,3 miliona) otpada na nemačke turiste.
Podaci pokazuju, kako je saopštila Nemačka centrala za turizam, da se Nemačka razvila u drugi najznačajniji turistički cilj u Evropi, posle Španije, ali ispred Francuske.
Među stranim tuistima u Nemačkoj na prvom mestu su Holanđani sa više od 10 miliona noćenja, od čega 1,5 miliona otpada na kamping-smeštaj. Posle njih najviše je Švajcaraca koji odsedaju pretežno u luksuznom smeštaju i, zbog povoljnog deviznog kursa, mnogo troše.
Samo inostrani gosti u Nemačkoj su prošle godine potrošili 36,6 milijardi evra.
Turističke organizacije očekuju da će broj noćenja ove godine premašiti 400 miliona, a turizam u međuvremenu spada u najznačajnije privredne grane u Nemačkoj.
Ove godine će nemačke turističke firme posebnu pažnju posvetiti tržištima zemalja koje se brzo razvijaju, kao što su Kina, Indija i Brazil, a očekuje se porast broja noćenja od najmanje tri odsto.
TRAČAK NADE ZA OPORAVAK PORTUGALA
Izvor:Tanjug Lisabon -- Trgovinski deficit Portugalije smanjen je u 2011. za 25 odsto, na 15,2 milijarde evra.
Pad je usledio zahvaljujući značajnom rastu izvoza ove zemlje, koja zavisi od međunarodnog paketa pomoći, pokazali su danas objavljeni podaci portugalskog Zavoda za statistiku INE.
Izvoz je porastao za 15 odsto na 42,3 milijardi evra, dok je uvoz ostao gotovo nepromenjen na 57,6 milijardi evra, prenela je agencija AFP.
Vlada Portugalije, koja nastoji da stabilizuje problematične javne finansije uz pomoć paketa pomoći koji je dobila od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, u vrednosti od 78 milijardi evra, računa da će izvoz ponovo omogućiti rast ekonomije pošto stroge mere štednje smanje tražnju.
U ovoj godini se očekuje smanjenje ekonomije od tri odsto.
Decembarski izvoz je, međutim, smanjen za 15,4 odsto u odnosu na novembar na 3,2 milijarde evra, odražavajući oštar pad prodaje u EU, navodi se u saopštenju.
MOHAMAD: EVROPO, SIROMAŠNA SI
Izvor:business.hr Bivši malezijski premijer Mahathir Mohamad smatra da je Zapad, a posebno Evropa, izgubila dodir sa ekonomskom realnošću.
"Evropa je izgubila puno novca i stoga je u odnosu na prošlost relativno siromašnija. Mi u Aziji živimo u okviru naših mogućnosti. Kada smo siromašni, živimo kao siromasi. Mislim da je to jednostavna lekcija koju Evropa može da nauči od Azije", rekao je on.
Mahathir Mohamad je političar koji je Maleziju u dvadeset godina koje je proveo na vlasti transformisao iz uspavane ekonomije u 'tigra'.
On kaže da se "Evropa mora pomeriti od stanja negiranja realnosti i suočiti s bolnom istinom. To što ste postali siromašni, ne možete lečiti štampanjem novca jer iza tog novca mora stajati ili dobra ekonomija ili zlato". On savetuje Evropi da se vrati realnoj ekonomiji, odnosno da restrukturira ekonomiju na način da manje zavisi od finansijskog sektora.
"Mislim da Evropa mora da se vrati proizvodnji dobara, pružanju usluga i trgovini, umesto da samo vrte brojke po bankovnim knjigama, kao što sada rade. Morate imati nešto legitimno za trgovinu, jer samo tako možete stvoriti legitiman novac", sugeriše Mahathir.
Bivši malezijski premijer smatra da će "za oporavak biti nužno ponovno izgraditi svoje kapacitete, a to može potrajati godinama. Samo tako će Evropa opet postati konkurentna zemljama Istoka. Evropa svojim radnicima plaća previše za premalo rada. Ne shvatam kako možete očekivati život na ovakvom standardu kada ne proizvodite ništa što ima tržišnu vrednost".
"Nekada smo mi od vas dobijali teške poruke, zar ne? Ponekad ste podcenjivali našu valutu zbog čega smo ostajali siromašni. Mi smo ipak nešto naučili jedni od drugih. Nekad smo bili evrocentrični, danas mislim da bi trebalo da budemo azijacentrični", rekao je on
ODLAZAK LEGENDE, NEMA VIŠE KODAKA
Izvor:Beta Ročester -- Kompanija Istmen Kodak je saopštila da će prestati da proizvodi digitalne fotoaparate, džepne kamere i digitalne ramove za fotografije.
Međutim, 1980-ih ga je prestigla japanska konkurencija, a 2000-ih je propustio da se na vreme prilagodi digitalnoj tehnologiji, što ga je i dovelo do bakrotstva.
Kada se proizvodnja konačno ugasi, Kodak će svoje poslovanje usmeriti na štampanje fotografija i proizvodnju inkdžet štampača.
Garancije kupcima važiće i po prestanku proizvodnje, a tehnička podrška će i dalje postojati.
Očekuje se da će Kodak na taj način postići godišnju uštedu od 100 miliona dolara.
Kompanija nije objavila koliko će radnika ostati bez posla zbog te odluke.
GRCI ODABRALI - BANKROT PRE PENZIJA
Izvor:B92, Beta, Tanjug Atina -- Lideri grčkih stranaka su postigli dogovor o reformama koje se traže kao preduslov za odblokiranje drugog paketa pomoći.
"Jutros su okončane konsultacije izmedju predstavnika vlade i trojke, koju čine EU, MMF i Evropska centralna banka, o pitanjima koja su dosad bila otvorena", saopštila je kancelarija grčkog premijera Lukasa Papadimosa.
Navodi se da je "postignut široki konsenzus o sadržaju novog programa uoči večerašnjeg sastanka ministara finansija članica evrozone u Briselu".
I predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi je potvrdio da je postignut dogovor o dodatnim merama štednje.
Maratonski pregovori zvaničnika tri stranke koje čine opozicionu vladu Grčke, o tome da li prihvataju nove uslove stranih kreditora, završeni su prihvatanjem smanjenja broja zaposlenih u državnom sektoru za 15.000 i kresanja plata, u zamenu za spasilački paket mera vrednosti 130 milijardi evra.
Ministar finansija Evangelos Venizelos će tokom dana u Briselu pokušati da ubedi zvaničnike EU da odobre Grčkoj nove kredite kako bi zemlja izbegla bankrot. Bez te pomoći Grčkoj preti da postane nelikvidna 20. marta, kada na naplatu dospeva 14,5 milijardi evra državnih obveznica.
Naime, ministri finansija evrozone upozorili su danas Grčku da još nisu spremni da joj odobre novi paket pomoći, uprkos tome što su grčki politički lideri postigli dogovor o novim merama štednje.
Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker kaže da ministri imaju previše "stavki koje treba da raščiste" da bi postojala realna šansa da na današnjem sastanku bude postignut dogovor o novom paketu pomoći za Grčku.
"Nemam razloge da verujem da će večeras biti postignut definitivan dogovor", poručio je Junker, dodajući da je ostvaren "ogroman napredak" na mnogim poljima. On je naveo da ministri moraju "do detalja da prouče različite stavke na stolu".
I evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren kaže da Grčka još uvek treba da uveri svoje partnere iz evrozone da će sprovesti ekonomske reforme i budžetsku štednju pre nego što joj bude odobren novi paket pomoći.
"Sada je na grčkoj vladi i parlamentu da uvere svoje evropske partnere u snažnu posvećenost merama štednje, kao i u to da će preduzeti konkretne korake da osiguraju fiskalnu konsolidaciju i strukturne reforme", naveo je Ren i dodao da je "na grčkoj vladi da, putem konkretne akcije, putem zakona i drugih koraka uveri svoje evropske partnere da postoje uslovi za odobrenje drugog paketa pomoći".
Svaki deseti Grk trenutno bez posla
Inače, više od milion nezaposlenih među ukupno 11 miliona stanovnika registrovano je u Grčkoj u novembru. Time je stopa nezaposlenosti dostigla rekordno visok nivo od 20,9 odsto.
Broj nezaposlenih se povećao na 1,02 miliona što je 48,7 odsto više nego godinu dana ranije i 14 odsto više u odnosu na oktobar.
Eksplozija nezaposlenosti, na nivo neviđen od ulaska Grčke u zonu evra 2000. godine, počela je početkom 2010. sa finansijskim kolapsom i merama štednje, a pogoršala se recesijom koja je ušla u petu uzastopnu godinu.
U uzrastu od 15 do 24 godine nezaposlenih je 48 odsto, a među ženama, glavnim žrtvama nezaposlenosti, stopa je 24,5 odsto.
Regioni najviše pogodjeni nezaposlenošću su Makedonija-Trakija (sever i sveroistok, 23,8 odsto) i područje Atine, najnastanjenije u Grčkoj, gde se nezaposlenost pogoršala sa 19,2 odsto u oktobru na 21,1 odsto, dok je godinu dana ranije bila 13,9 procenta.
Vlada Grčke je u svom budžetu za 2012. prognozirala stopu nezaposlenosti od prosečno 15,4 odsto u 2011. i porast na 17,1 odsto u ovoj godini.
Slovačka protiv nove pomoći za Grčku
Slovačka se protivi dodatnoj pomoći prezaduženoj članici evrozone, Grčkoj, povrh 130 milijardi evra vrednog drugog paketa pomoći kojeg zvanična Atina trenutno pokušava da odblokira.
"Ne želimo da obim javne pomoći u sklopu drugog paketa pomoći Grčkoj iznosi više od ranije dogovorenih 130 milijardi evra, već želimo da moguće povećanje finansira privatni sektor", kaže slovački ministar finansija Ivan Mikloš.
"Takođe želimo da Grčka preduzme mere pomoću kojih bi njen javni dug postao održiv, odnosno spustio se do nivoa od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda ili nešto iznad toga", istakao je Mikloš i dodao da bi to, osim restriktivnih mera, zahtevalo i strukturne reforme za podsticaj ekonomskog rasta.
Slovačka, koja je članica EU postala 2004, a evrozone 2009. godine, više puta je izrazila nezadovoljstvo u vezi sa isplatom pomoći u 17-članoj zoni evra, a jedina je zemlja koja je odbila da učestvuje u prvom paketu pomoći Grčkoj 2010. godine.
NEMAČKA: ZAPAD RADI, ISTOK SE GRADI
Izvor:Tanjug Berlin -- Pojedine ekonomski moćne zapadnonemačke pokrajine, nezadovoljne mehanizmom o finansijskom izjednačavanju, predlažu izmene u načinu finansiranja nemačkog istoka.
"Ne može biti da tri ili četiri pokrajine finansiraju ostalih dvanaest", rekao je šef vlade Hesena, centra finansijske moći Nemačke, ali i Evrope, Folker Bufijer iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
On zahteva bolji sistem za finansijsko poravnanje među pokrajinama i najavljuje da će Hesen sa drugim pokrajinama pregovarati, ali i tužiti ukoliko do kraja godine ne bude bilo rezultata.
I ekonomski moćna, a po površini najveća nemačka pokrajina Bavarska preti tužbom, procenjujući da bi pred Saveznim ustavnim sudom šanse bile dobre.
"Ne želimo da čekamo do 2019. godine, kada i onako taj dokument treba da istekne", rekao je bavarski meinistar finansija Markus Zeder iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU), "sestrinske" partije CDU, kancelara Angele Merkel, navodeći da je njihov cilj da, dugoročno gledano, oko miljardu evra godišnje manje plate.
O komplikovanom mehanizmu o finansijskom izjednačanjanju pokrajina godinama postoje sporne teme, a u principu se radi o tome radi da bogati pomažu siromšane, kako bi na teritoriji cele zemlje mogli da budu slični uslovi života.
U aktuelnoj formi taj mehanizam pomoći treba da važi do 2019. godine, iste godine do kada važi i Pakt solidarnosti dva, za pomoć nemačkom istoku. U međuvremenu zemlje-davaoci, smatraju da je takav sistem pomoći nepravedan.
IRAN HRANU SADA PLAĆA SUVIM ZLATOM
Izvor:Vijesti, SEEbiz Pariz -- Iran namerava da plaća za žito u zlatu i nafti, a ta zemlja je, inače, već kupila najmanje 200.000 tona pšenice na svetskom tržištu prošle nedelje.
Nove finansijske sankcije uvedene Teheranu od početka ove godine, čije je svrha da kazne Iran zbog nuklearnog programa, otežale su uvoz hrane i njeno plaćanje.
Sankcije su drastično smanjile mogućnost Teherana da plaća u evrima i dolarima pa je potražio alternativne načine kako bi platio za svoj uvoz. Trgovci veruju da je iranska vlada iskoristila kompanije sa sedištem u Švajcarskoj koje su sposobne da se finansiraju u Aziji i da je koristila ugovore na bazi jena kako bi platila za pšenicu.
Istovremeno, na videlo su izbili novi dokazi o razornom uticaju sankcija na Iran, pošto međunarodni trgovci tvrde da Teheran ima problema sa kupovinom pirinča, ulja i drugih potrepština da prehrani 74 miliona stanovnika nekoliko nedelja pre izbora.
Iran negira da sankcije izazivaju ozbiljnu štetu njegovoj ekonomiji, ali je Rojtersova istraga pokazala ozbiljne probleme te zemlje što se tiče uvoza robe. Ta situacija ima stvarne posledice na iranskim ulicama gde skaču cene osnovnih prehrambenih proizvoda.
Tako je Malezija Iranu obustavila izvoz palminog ulja – jednog od glavnih sastojaka za pravljenje margarina i konditorskih proizvoda – jer ne mogu da dobiju uplatu.
Takođe, Iran nije platio pirinač svom najvećem dobavljaču - Indiji, pa mu je cena na pijaci sa prošlogodišnjih dva dolara, sada skočila na pet dolara po kilogramu.
I ukrajinske pošiljke kukuruza za Iran skoro su prepolovljene, a cena mesa se gotovo utrostručila i dostigla 30 dolara po kilogramu, što budžet mnogih porodica srednjeg staleža ne može da izdrži.
Neuspeh iranskih trgovaca da kupe 200.000 tona indijskog pirinča potencijalno je veći problem. Prosečan Iranac pojede 40 kilograma riže godišnje, od kojih se 45 odsto uvozi.
Predsednik Sveindijske asocijacije izvoznika pirinča kazao je da on savetuje izvoznike da prekinu prodaju Iranu na odloženo plaćanje od 90 dana. "Kao deo napora da izbegnemo gubitke, preporučujemo kolegama da izbegavaju slanje riže na kredit“, kazao je Vidžaj Setia.
NEMCI NEMAJU IZBORA, PALE NUKLEARKE
Izvor:Tanjug Berlin -- Hladan talas primorao je Nemačku, koja je odlučila da odustane od proizvodnje električne struje iz atomskih elektrana, da vrati u pogon nekoliko reaktora.
Sibirske hladnoće su dovele do velikog porasta potrošnje struje, što je primoralo operatere nemačke elektromreže da ponovo pokrenu atomske elektrane koje su kao "preventivna mera" stavljene u rezerve, izjavila je portparolka operatera Tennet.
Nemačka je posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija u Japanu u martu prošle godine, koji su doveli do isticanja radijacije iz japanske nuklearke Fukušima, odlučila da postepeno odustane od nuklearne energije do 2022. godine.
Osam od 17 nemačkih nuklearnih reaktora odmah je isključeno iz pogona, dok je pet stavljeno u rezerve za slučaj da tražnja električne struje ne može da bude podmirena iz drugih izvora.
Nemačka je u decembru uvozila struju iz Austrije kako bi stabilizovala svoju elektromrežu.
KINA IMA KLJUČ ZA AFRIČKU KORUPCIJU
Izvor:Tanjug Kampala -- Kineska pomoć i donacije se povećavaju u državama istočne Afrike, a aktivisti tvrde da kineski model može pomoći da se porazi korupcija.
Prošlog meseca Kina je poslala u Ugandu ministra da simbolično uruči ključeve dve devetospratne kule bliznakinje u kojima će biti sedište predsednika i premijera zemlje. Donacija vredi 27 miliona dolara.
Međutim, prema strategiji koju sve češće koristi u Africi, Peking nije jednostavno dao novac i ostavio da ugandske vlasti realizuju posao. Ceo projekt su izveli Kinezi i kule izgradili kineski radnici, što aktivisti pozdravljaju kao dobar model da se izbegne mogućnost rasipanja para po džepovima političara i neizbežnih pijavica pri velikim projektima.
Nova bolnica u Kampali je takođe primer kako Kina brzo završava poslove bez uobičajenih optužbi o korupciji lokalnih političara, posrednika i izvođača radova.
Kinezi su sve prisutniji u Ugandi i većem delu Afrike, a neki Uganđani se žale na povećan broj došljaka iz Kine koji otvaraju radnje. Interes Pekinga se povećao za ovu zemlju istočne Afrike od kada je Kampala izrazila nade da će postati proizvođač nafte.
Završetak projekata kao što je bolnica ublažio je lokalne stavove prema Kini, a nastojanje Pekinga da daruje projekte tipa ključ u ruke obezbedio mu je pristalice među Uganđanima koji su se umorili gledajući svoje rukovodioce kako "čerupaju" strane donacije bez kažnjavanja.
Umesto da da keš, kineska vlada više voli da plati kineskim kompanijama da izgrade puteve i infrastrukturu, zaobilazeći lokalne političare i mešetare.
Kineski model je "efikasniji" i nije podložan korupciji, kaže Sven Grim direktor za kineske studije univerziteta Stelenboš u Južnoj Africi. On kaže da taj prilaz takođe jača kinesku privredu, jer njene firme idu po svetu i stiču međunarodno iskustvo.
SARKOZI O ŠTEDNJI "NA VISOKOJ NOZI"
Izvor:business.hr Rene Dosie, poslanik socijalista u francuskom parlamentu, malo je pročešljao troškove Sarkozijeve kancelarije i došao do, u najmanju ruku, šokantnih podataka.
Za stolom Sarkozijevih toče se samo dve vrste vina, a svaka boca košta više od 160 evra. Na cveće Sarkozi troši oko 210 hiljada evra godišnje.
U garaži Jelisejske palate je čak 121 automobil na raspolaganju predsedniku i njegovom unutrašnjem krugu, a za njihovo obavezno osiguranje troši se oko 100 hiljada evra, dok ova posebno sagrađena vozila godišnje potroše benzina u vrednosti od gotovo 250 hiljada evra.
Sarkozi voli da snima sve svoje razgovore u kancelariji, pa se na održavanje audioopreme kojom je premrežena Jelisejska palata godišnje troši oko pola miliona evra. Ne štedi se ni na drugoj opremi, pa je tako za zamenu rerni u kuhinji i promenu roletni utrošeno oko 900 hiljada evra.
Gotovo na svaki put Sarkozi kreće s pratnjom od oko 300 ljudi kojima su plaćeni svi troškovi pa prosečno putovanje unutar francuske poreske obveznike stoji oko 85 hiljada evra.
Tako je put za kolonu vozila koja je Sarkozija prevozio od Pariza do Sen Kventina, 120 kilometara udaljenog od prestonice, koštao 350 hiljda evra.
SAD GRADE PRVU NUKLEARKU OD 1986.
Izvor:Tanjug Vašington -- Američka vlada je danas dala "zeleno svetlo" za izgradnju prvih nuklearnih reaktora u toj zemlji još od 1986, saopšteno je u Vašingtonu.
Elektroenergetska kompanija Sadern će instalirati dva reaktora sa vodom pod pritiskom.
Njihov je dizajn odobren u decembru posle više odgađanja kako bi bila rešena pitanja rizika od terorističkih napada ili incidenata poput onog koji se dogodio u japanskoj nuklearnoj elektrani kao posledica zemljotresa i cunamija 15. marta 2011.
Komisija NRC je u decembru odobrila dizajn reaktora, istakavši da on uključuje karakteristike pasivne bezbednosti koje omogućuju da se reaktor posle nesreće ohladi bez potrebe za ljudskom intervencijom.
Pored toga, reaktor je napravljen da može da podnese udar aviona, što je od proizvođača - kompanije Vestinghaus zatraženo posle terorističkih napada u Sjedinjenim Američkim Državama 11. septembra 2001.
Reaktor je takođe u stanju da se ugasi sam i u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju električnom energijom, kao što se desilo u slučaju japanske nuklearke Fukušima posle prošlogodišnjih zemljotresa i cunamija.
EU: ŠTO STARIJI, KASNIJE U PENZIJU
Izvor:Beta Berlin -- U zemljama-članicama Evropske unije starosna granica za penzionisanje biće automatski pomerana u skladu sa izmenama u očekivanom životnom veku.
Za Nemačku bi to značilo da bi samo privremeno bilo podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina za muškarce i 65 godina za žene, koje je na snagu stupilo ove godine, a treba da se realizuje do 2020.
Planirana izmena, prema navodima Evopske komisije, trebalo bi da obezbedi da se usklađivanjem odlaska u penziju i dužine životnog veka "uspostavi ravnoteža između dužine radnog staža i godina provedenih u penziji".
To se karakteriše kao "izmena od ključnog znacaja" za očuvanje blagostanja evropskih društava u budućnosti.
Prema preračunima Evropske komisije, takvim povezivanjem starosne granice i životnog veka rashodi penzionog osiguranja mogli bi da se smanje za oko polovine. To je od velikog značaja s obzirom na nepovoljan demografski razvoj u zemljama EU i starenje stanovništva.
Pored toga, Evropska komisija zalaže se i za drastično ograničavanje mogućnosti za prevremeno penzionisanje. Svi "neopravdani i neosnovani propisi o prevremenoj penziji" trebalo bi da budu ukinuti.
BRITANCIMA PLATA TRAJE TEK 17 DANA
Izvor:Blic London -- Prosečni zaposleni Britanac baz novca ostaje oko 17 dana pošto je primio platu, navodi se u izveštaju koji je danas objavio britanski bankarski gigant Halifaks.
Ovaj izveštaj bacio je više svetlosti na noću moru sa kojom se osiromašeno stanovništvo razvijene Britanije suočava u nastojanju da namiri troškove održavanja domaćinstva koji neprestano rastu, dok su plate uglavnom zamrznute, ili se čak smanjuju.
Za one koji su najviše pogođeni krizom, besparica počinje još i ranije, tako da svaki deseti ispitanik priznaje da je u minusu već nedelju dana nakon što primi svoju mesečnu zaradu.
Rezultat predstavlja kuburenje sa novcem tokom druge polovine meseca i zapadanje u sve veći minus na računu, kao i uzimanje raznih pozajmica koje omogućavaju da se sastavi kraj sa krajem, ali dugoročno gledano samo odlažu problem.
JAK FRANAK NANOSI ŠTETU ŠVAJCARSKOJ
Izvor:Tanjug Ženeva -- Snažan franak gura neke od industrijskih sektora zemlje u recesiju, pokazuju rezultati istraživanja koje je obavljeno na 7.000 švajcarskih kompanija.
Ova studija pokazuje da su hoteli i kompanije za ketering takođe pogođeni i verovatno će otpustiti radnike u narednim mesecima.
Ovi rezultati ukazuju da napori Nacionalne banke Švajcarske (SNB) da oslabi vrednost franka prema evru, nisu ublažili pritisak na švajcarske kompanije koje se oslanjaju na izvoz.
Industrijske kompanije i sindikati su pozvali SNB za daljim podizanjem minimalnog kursa evra sa nivoa od 1,20 franaka koji je postavila u septembru prošle godine.
Švajcarska ekonomija je, ipak, i dalje u boljem stanju u odnosu na ekonomiju mnogih njenih evropskih suseda.
PEPSI OTPUŠTA ČAK 8.700 RADNIKA
Izvor:Beta, Tanjug Njujork -- Kompanija Pepsi je saopštila da će ukinuti oko 8.700 radnih mesta širom sveta da bi ostvarila uštedu i investitorima omogućila veću zaradu.
Program uključuje smanjenje radne snage za oko 8.700 radnika u 30 zemalja, što je oko tri odsto globalne radne snage kompanije, naveo je Pepsi.
Program za podsticanje produktivnosti ojačaće konkurentnost preduzeća i pružiće nam izvor finansiranja za buduće inicijative u vezi sa proizvodnim markama i inovacijama, ukazala je kompanija.
Pepsi je dodao da će istovremeno uložiti 500 do 600 miliona dolara u reklamiranje i marketing širom sveta, uz poseban osvrt na tržište Severne Amerike.
Komopanija je objavila odluku o otpuštanjima, pošto je saopštio bolji nego očekivan profit u četvrtom kvartalu, ali je dodao da su prognoze za 2012. negativne, jer su proizvođači sirovina krajem prošle godine povećali cene.
Najava restruktuiranja iz redova Pepsija usledila je samo dva dana pošto je rivalska Koka-kola objavila program za smanjenje troškova.
SARKOZI BRANI FRANCUSKE NUKLEARKE
Izvor:Tanjug Fesenhajm -- Francuski predsednik Nikola Sarkozi je odbacio zahtev za zatvaranje najstarije nuklearne elektrane u zemlji u gradu Fesenhajmu.
Sarkozi je prilikom posete ovom postrojenju u Fesenhajmu rekao da bi to bila velika greška, kao i da bi njeno zatvaranje i otpuštanje radnika predstavljalo veliki "skandal".
On je insistirao da ne postoji sumnja u bezbednost nuklearnog postrojenja.
Ova nuklearna elektrana, koja je otvorena 1978. na severoistoku Francuske, najstarija je elektrana u zemlji.
Francuska se oslanja na nuklearnu energiju više nego druge zemlje, budući da oko tri četvrtine električne energije dolazi iz njenih nuklearnih reaktora.
Budućost nuklearne energije, naročito posle prošlogodišnje nesreće u japanskoj nuklearnom postrojenju Fukušima, postalo je pitanje u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore u Francuskoj, koji će biti održani u aprilu i maju.
PUTIN: RUSI, MANJE PRAZNUJTE
Izvor:Tanjug Moskva -- Ruski premijer i predsednički kandidat Vladimir Putin nagovestio je mogućnost da se novogodišnji praznici u Rusiji ubuduće proslavljaju do 7. januara.
Putin je naglasio da ovo nije zvaničan predlog, već samo ideja koja mu je pala na pamet, ali je neformalno predložio da se božićni neradni dani "prenesu" u maj.
Prema njegovim rečima, on je došao na ovu ideju, jer smatra da su novogodišnji praznici "suviše teški za zdravlje" ljudi, a verovatno je u pravu, jer se smatra uobičajenim da građani bezmalo dve nedelje provode kod kuće ili u gostima u jelu i piću.
Stvaranju takve atmosfere doprinose i mediji, bilo oni štampani koji ne izlaze do 10. januara, bilo televizije koje neumorno bez pauze emituju novogodišnji program sve do 14. januara.
OBAMA: EVROPA NE SME USTUKNUTI
Izvor:Tanjug Vašington -- Američki predsednik Barak Obama istakao je da Evropa ne sme ustuknuti u periodu kada se njeni lideri bore sa dužničkom krizom.
Obama je rekao da su SAD spremne da urade "svoj deo", ali da najveći deo tereta mora poneti Evropa.
"Neophodno je da vlade svih evropskih zemalja pokažu apsolutnu posvećenost buducnosti evropskih ekonomskih integracija", dodao je američki predsednik.
Obama će se sastati sa italijanskim premijerom Marijom Montijem i sa njim će razgovarati o italijanskoj i evropskoj ekonomiji, kao i o preblemima u svetu.
POLJSKOJ EU SMANJILA BROJ SIROMAHA
Izvor:Beta Varšava -- U Poljskoj se u poslednjih šest godina najviše u Evropskoj uniji smanjio procenat stanovnika koji su ugroženi bedom, pokazalo je poređenje statistika Evrostata.
Dok je pre šest godina 13 od 38 miliona Poljaka živelo u bedi i jedva sastavljalo kraj sa krajem, prema najnovijem izveštaju Evrostata sada je u takvom položaju pet miliona.
Da žive u bedi Evrostat ocenjuje kod onih koji ispune četiri od devet kriterijuma, među kojima su da nemaju novca za stanarine i grejanje, ne mogu sebi da dopuste luksuz letovanja, nemaju veš mašinu, televizor u boji ili telefon.
U Poljskoj sada te kriterijume ispunjava 14 odsto stanovništva, dok je to pre šest godina bilo 34 odsto, što je najbrže smanjenje zone bede u celoj Evropskoj uniji.
"Smanjenje sfere bede bilo je moguće zahvaljujući smanjenju nezaposlenosti. Prema podacima Evrostata nezaposlenost je gotovo prepolovljena, sa 18 na 10 odsto. Istovremeno je rasla minimalna plata, sa 202 evra 2005. godine na 357 evra sada. Veliku ulogu odigrao je priliv sredstava iz evropskih fondova", kazao je Bohdan Vižnjikjevič iz poljskog Instituta za studije tržišne privrede.
Vižnjikjevič je naglasio da su smanjenju bede doprinele posebno neposredne evropske dotacije poljoprivrednicima.
"Navikli smo da kukamo kako je kod nas loše, te ni ne primećujemo kako se pred našim očima popravljaju uslovi života Poljaka", kazao je on.
GRČKA BIRA - PENZIJE ILI BANKROT
Izvor:Beta Atina -- Razgovori zvaničnika Grčke s predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija u vezi sa ogromnim dugovima te završeni su rano jutros bez rezultata.
Da bi dobila novu finansijsku inekciju od 130 milijardi evra, Grčka je morala da pristane na drastične mere štednje, što je koaliciona vlada u Atini podržala, ali se nije saglasila sa zahtevom kreditora da se izdvajanja za penzije smanje za 300 miliona evra.
Glavni kamen spoticanja, smanjenje penzija, nije uklonjen, rekao je ministar finansija Evangelos Venizelos, koji je odmah posle sastanka otputovao za Brisel, kako bi spasio sporazum o finansijskoj pomoći, a Grčka izbegla bankrot.
Pored njega, na sastanku sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije bili su premijer Lukas Papademos i čelnici grčkih stranaka.
Venizelos je u dramatičnom tonu pozvao koalicione lidere da brzo reše svoje nesuglasice, ukazavši da "opstanak Grčke u narednim godinama" zavisi od finansijske pomoći i sporazuma s privatnim kreditorima o otpisu dela dugova.
"To će odrediti da li će zemlja ostati u evrozoni ili će njeno mesto u Evropi biti ugroženo... Moramo pogledati Grke u oči, u svoj nacionalni interes i interese naše dece", rekao je Venizelos.
Prema njegovim rečima, sporazum mora biti postignut pre nego što se danas popodne u Briselu sastanu ministri finansija članica evrozone.
Po svoj prilici, u međuvremenu će biti održan još jedan sastanak tri politička lidera čije stranke stoje iza koalicione vlade u Atini.
Kancelarka Nemačke Angela Merkel upozorila je ranije da bi izlazak Grčke iz zone evra imao nepredvidive posledice.
MMF: PAD KINE BIO BIO KATASTROFALAN
Izvor:Tanjug Vašington -- Eksperti MMF prognoziraju rast kineske ekonomije od 8,2 odsto u ovoj godini, dok je njeno "ateriranje" moguće samo u slučaju kraha evropske privrede.
Naglo smanjenje privredne aktivnosti u Kini je malo verovatno, ali ukoliko se dogodi, pad će biti katastrofalan, navodi MMF u izveštaju posvećenom stanju kineske ekonomije.
Prema optimističnoj proceni MMF, pad tražnje kineske robe u svetu blago će usporiti drugu po snazi svetsku ekonomiju tokom ove godine, ali će u idućoj tempo rasta ponovo dostići solidnih 8,8 procenata.
Kinesku ekonomiju stimuliše, prema oceni stručnjaka MMF, rast domaće tražnje, koji uglavnom obezbeđuju rashodi vlade.
Kineska valuta, juan, prošle godine je ojačala za šest procenata, što će se negativno odraziti na trgovinski bilans, ali će zemlja zadržati suficit i ove godine i omogućiti dalje povećanje deviznih rezervi.
Zbog slabijeg priliva stranih investicija Narodna banka Kine će morati da preduzme mere za povećanje likvidnosti, ističe MMF, uz tvrdnju da bi najveća pretnja po kinesku privredu bilo istovremeno usporavanje rasta izvoza i pad cena nekretnina, što bi ozbiljno pogodilo lokalne samouprave, čiji dugovi premašuju 20 odsto bruto domaćeg proizvoda.
U slučaju da se ostvare najgore prognoze MMF i svetska ekonomija uspori na 1,75 odsto pod uticajem krize u Evropi (BDP Evrope bi se u tom slučaju smanjio za četiri procenta), Kina bi mogla da doživi oštro prizemljenje - rast će se smanjiti na četiri procenta godišnje, ali samo uz uslov da se parališu lokalne vlasti.
Spoljni šok će preživeti i kineske korporacije orjentisane na domaću tražnju, ali će cene njihovih akcija da opadnu zbog privremenog zastoja portfeljnih investicija.
Osnovni kanal za širenje krize biće izvoz, obzirom da se u SAD i Evropu usmerava polovina kineskih izvoznih isporuka. Zbog toga će smanjeni izvoz biti uzrok usporavanja ekonomije na četiri odsto, ali samo u slučaju da kineska vlada uopšte ne zaštiti svoju ekonomiju.
Ukoliko, međutim, Kina u ekonomiju usmeri sredstva u visini tri odsto BDP 2012. i 2013. godine, ekonomski rast će se smanjiti za samo jedan procenat.
IZRAEL: ŠTRAJK OD 500 MIL. $ DNEVNO
Izvor:Tanjug Tel Aviv -- Izraelske banke, luke i berza ne rade ni danas, drugog dana štrajka, dok vlada i glavno udruženje radnika Histadrut pregovaraju o statusu radnika po ugovoru.
Histadrut, koji okuplja stotine hiljada zaposlenih u javnom sektoru, najavilo je da će štrajk, koji, kako se procenjuje, košta izraelsku ekonomiju 500 miliona dolara dnevno, takođe zaustaviti vozove i zatvoriti Banku Izraela i vladine kancelarije.
Međunarodni aerodrom Ben-Gurion kraj Tel Aviva bio je zatvoren na sat i po, prenele su agencije. Portparol aerodroma kazao je da je redovna aktivnost obnovljena, ali da se tek priprema novi raspored letova.
Histadrut traži da vlada zaposli oko 250.000 radnika po ugovoru, kao što su čistači i čuvari, čiji su uslovi rada mnogo lošiji nego onih stalno zaposlenih.
Ministarstvo finansija je saopstilo da ne može da primi tako mnogo novih radnika, ali je ponudilo da popravi uslove, odnosno poveća im plate za najmanje 20 procenata i da im da više dana odmora.
Sudija radničkog suda dao je dvema stranama rok da do jutros previziđu nesporazum. Izraelski mediji javljuju da je bilo napretka tokom razgovora vođenih prošle noći i blizu je konačan dogovor.
NAFTA ZA NORVEŽANE SUVO ZLATO
Izvor:Tanjug Oslo -- Norveška naftna kompanija Statoil je u 2011. godini ostvarila dvostruko veći neto profit nego prethodne godine, od 78,8 milijardi kruna (10,8 milijardi evra).
Enorman rast rezultat je poskupljenja tog energenta i održanja nivoa proizvodnje.
U saopštenju se navodi da je samo u poslednjem kvartalu 2011. neto profit Statoila skočio na 25,5 milijardi kruna sa 9,5 milijardi kruna iz istog perioda prethodne godine, uglavnom zahvaljujući dobitku od prodaje udela u mreži gasovoda Gasled, prenela je agencija AFP.
Istovremeno su prihodi Statoila, najveće severnoevropske kompanije po tržišnoj vrednosti, porasli u 2011. godini za 22,5 odsto na 645,6 milijardi kruna (84,5 milijardi evra).
Pored toga, u prošloj godini je norveška kompanija ostvarila odnos zamene rezervi od 1,17, što znači da je otkrila više izvora energenata nego što ih je eksploatisala, što je pozitivan znak za budućnost preduzeća, navodi se u saopštenju.
VOLT DIZNI SE ŠIRI I DOBRO ZARAĐUJE
Izvor:Tanjug Los Anđeles -- Američka divovska kompanija za zabavu "Volt Dizni" ostvarila je u poslednjem tromesečju prošle godine čist profit od 1,46 milijardi dolara.
Promet je istovremeno povećan za 0,6 odsto, na 10,8 milijardi dolara, preneo je Rojters.
Dobrom poslovanju firme doprineli su pre svega veliki prihodi televizijskih kanala i zabavnih parkova koji su zadovoljni rastom popularnosti. Posetioce nije odbila veća cena ulaznica, a i u njima su trošili više para.
Posao sa zabavnim parkovima oživljava. Firma je prošle godine proširila svoj "Diznilend" u Hong Kongu za još jedan deo nazvan "Zemlja priče o igračkama" (Toy Story Land).
Slično je i sa krstarenjima koje organizuje "Volt Dizni". Na primer, u januaru je firma porinula brod za izlete i zabavu "Dizni drim". Drugi ogromni brod "Dizni fantazi" nedavno je u severnom Atlantiku završio probne testove.
Na rezultate se pozitivno odrazilo i poslovanje sportskog kanala ESPN, čiji prihodi od reklama rastu, rekao je izvršni direktor kompanije "Volt Dizni" Robert Ajger.
Proteklih dana se pojavila spekulacija da "Dizni" razmatra proširenje svoje televizijske baze i pregovara sa kompanijom "Junivižn komjunikejšn" (Univision Communication) o otvaranju 24-očasovnog kanala, namenjenog hispanoameričkim građanima SAD. Ajger je, prema agenciji Blumberg, odbio da potvrdi tu vest.
RASTE CENA HRANE U SVETU
Izvor:Tanjug Njujork -- Globalne cene hrane ponovo beleže rast posle šestomesečnog pada, zbog loših vremenskih uslova i malih zaliha nekih namirnica, saopštio je FAO.
Ekonomista Abdolreza Abasian iz ove organizacije je rekao da "loši vremenski uslovi u ovom trenutku pogađaju ključne regione rasta poput Južne Amerike, u čemu je i Evropa odigrala ulogu i ostaje razlog za zabrinutost", iako nijedan razlog poput viših cene goriva nije podstakao taj rast.
Rast cena, međutim, nakon njihovog šestomesečnog pada ili stabilnih cena, ukazuje na neizvesnost koja vlada na globalnim tržištima hrane, dodao je on.
Cene žitarica su porasle za dva odsto, dok su cene kukuruza porasle za šest odsto. Cene jestivog ulja su porasle za tri odsto, mlečnih proizvoda za 2,5, šećera za 2,3 odsto, a mesa za 0,5 odsto.
Indeks cena hrane organizacije FAO, koji predstavlja merilo mesečnih promena cena mesa, mlečnih proizvoda, žitarica, ulja i šećera, dostigao je rekord od 236 poena u februaru 2011. Organizacija FAO je takođe podigla svoje procene svetske proizvodnje žitarica za 4,6 miliona tona u odnosu na njemu prvobitnu prognozu.
VB: STIŽE SVEŽ NOVAC ZA EKONOMIJU
Izvor:Tanjug London -- Banka Engleske uliće dodatnih 50 milijardi funti (79 milijardi dolara) u britansku ekonomiju, koja je oslabila u poslednja tri meseca prošle godine.
Novim stimulansom, koji je odobrio devetočlani Komitet za monetarnu politiku britanske centralne banke, ukupno ulivanje u ekonomiju od pokretanja tog programa u martu 2009. povećava se na 325 milijardi funti, prenela je agencija AP.
Cilj stimulansa je da se uz pomoć povećanja količine novca u finansijskom sistemu radi kupovine aktiva, kao što su vladine i korporativne obveznice, poznatog kao kvantitativno labavljenje, pruži podsticaj kreditiranju i ekonomskoj aktivnosti.
BoE je danas takođe zadržala svoju ključnu kamatnu stopu na nepromenjenom, rekordno niskom nivou od 0,5 odsto.
Centralna banka drži svoju stopu na tom nivou još od marta 2009, kada je počela da uliva 200 milijardi funti u domaću ekonomiju, u okviru politike kvantitativnog labavljenja.
BoE je prošlog oktobra povećala tu sumu za 75 milijardi funti i to ulivanje je trebalo da bude okončano početkom februara.
Nedavno objavljeni zvanicni podaci su pokazali da je britanska ekonomija u četvrtom kvartalu prošle godine oslabila više nego što se očekivalo, opasno se približivši recesiji, kao posledica dužničke krize u evrozoni i uvođenja mera stroge štednje.
Glavni zadatak BoE je da zadrži godišnju inflaciju blizu vladinog cilja od dva odsto.
FRANCUZIMA SKAČE PDV NA 21,2%
Izvor:Tanjug Pariz -- Francuska vlada odobrila je plan o povećanju za 1,6 odsto poreza na dodatu vrednost kao deo mera za jačanje druge po veličini privrede Evropske unije.
PDV koji je uveden prvi put baš u Francuskoj i to još 1954, sada će umesto 19,6 iznositi 21,2 odsto, prenela je francuska novinska agencija AFP.
Ova mera bi trebalo da stupi na snagu 1. oktobra i očekuje se da će državni budžet napuniti za dodatnih 10,6 milijardi evra.
Povećanje tzv. društvenog porez ima za cilj da teret plaćanja socijalne bezbednosti prenese sa poslodavca na potrošace i pomogne stvaranju radnih mesta .
Prema proceni vlade u Parizu, zahvaljući ovoj meri u Francuskoj će biti otvoreno 100.000 novih radnih mesta.
Planirano povećanje PDV biće jednako smanjenju doprinosa na platnim listama poslodavaca, što treba da im podigne konkurentnost i ojača izvoz iz zemlje.
O ovom planu će u ponedeljak biti raspravljano u donjem domu francuskog Parlamenta i očekuje se da će biti usvojen do kraja februara ili početkom marta.
Ova meru je predložio francuski predsednik Nikola Sarkozi koji želi da pridobije što veći broj glasova na predstojećim predseničkim izborima u aprilu ove godine.
Prema anketama, Sarkozijev glavni protivkandidat socijalista Fransoa Oland trenutno uživa najveće poverenje biračkog tela Francuske.
Porez i na finansijske transakcije
Francuska vlada postigla je sporazum oko uvođenja poreza na finansijske transakcije, za koji se Pariz nada da će ga naknadno usvojiti i ostale evropske zemlje.
Projekat, koji francuski predsednik Nikola Sarkozi želi da upotrebi kao sredstvo za borbu protiv dužničke krize u evrozoni, podrazumeva uvodjenje poreza od 0,1 odsto na kupovinu akcija preduzeća koja imaju sedište u Francuskoj i čiji je kapital veći od milijardu evra, prenela je agencija AFP.
Porez bi, ako bude odobren u parlamentu, stupio na snagu 1. avgusta. Ministarstvo finansija Francuske procenjuje da će porez u državnu kasu godišnje donositi 1,1 milijardu evra.
Francuska i Nemačka se zalažu za uvođenje poreza na finansijske transakcije na nivou EU, da bi se pomoglo državnim blagajnama koje su opterećene dužničkom krizom u evrozoni, a Sarkozi je poručio da će Pariz prvi uvesti takav porez ukoliko ostale zemlje na to nisu spremne.
MERCEDES: 10 NOVIH MODELA DO 2015.
Izvor:Tanjug Štutgart -- Nemački konglomerat "Dajmler", matična kompanija "Mercedes-Benca", objavio je 39-procentni rast profita u četvrtom tromesečju minule godine.
Zarada "Dajmlera", pre izmirenja kamata i poreza, porasla je na 2,18 milijardi evra u odnosu na 1,56 milijardi evra u prethodnoj godini.
"Dajmler" je obećao da će preuzeti liderstvo u proizvodnji luksuznih kola od BMW-a, nakon što je prošle godine pao na treće mesto iza "Folksvagenove" filijale "Audi". Da bi nadmašio rivale "Mercedes" planira da izradi 10 novi modela do 2015. godine.
"Dajmler" će imati jednu "tranzicionu godinu" u 2012. zbog velikih ulaganja u nove modele, kaže analitičar "Kredi Svisa" u Londonu Arnd Elighorst.
Akcije "Dajmlera" porasle su 32 odsto ove godine, čime je vrednost grupacije dostigla 47,7 milijardi evra.
"Mercedesov" cilj za ovu godinu je da nadmaši prošlogodišnji rekord od 1,26 miliona isporučenih kola i veći rast od četiri odsto, koji se predviđa za globalnu automobilsko tržište, zahvaljujući potražnji za obnovljenom B-klasom kompaktnih vozila i novoj A-klasi automobila sa petoro vrata.
Ti modeli su deo linije od pet manjih automobila koje brened razvija kako bi privukao mlađe kupce. "Mercedes" takođe planira da udvostruči varijante S-klase na šest komada, a nove verzije će se lansirati u 2013. godini.
Cilj "Mercedesa" je da proda 1,5 miliona automobila do 2014 i 1,6 miliona do 2015.
"Dajmlerovo" odeljenje za izradu kamiona, koje proizvodi "Frejtlajner" vozila u SAD i "Fuzo" brend u Aziji, očekuje značajno povećanje prodaje od oko osam odsto, zahvaljujući privrednom rastu SAD i oporavku Japana.
IRAN ULAŽE U OBNOVLJIVU ENERGIJU?
Izvor:Capital Teheran -- Pošto najveći kupci iranske nafte smanjuju uvoz i traži druge snabdevače, Teheran smatra da je sada pravo vreme da se okrene ekološkim rešenjima.
Tako je iranski ministar za energetiku Rostam Kasemi rekao je danas da bi Teheran trebalo da investira u obnovljive izvore energije, pri čemu bi očuvao svoje rezerve ugljovodonika.
Analitičari navode da je iranski sektor obnovljivih izvora mali, kao i u većem delu Bliskog istoka, gde su investicije usmerene na izgradnju energetski zavisne industrije pomoću jeftine nafte i gasa.
Potreba Irana da smanji sopstvenu potrošnju nafte i gasa takođe je poslužila kao podsticaj za gradnju prve nuklearne elektrane čime bi bio omogućen veći izvoz nafte.
Zapad je uveo nekoliko rundi sankcija Iranu, za kojeg sumnja da pod okriljem civilnog nuklearnog programa pokušava da razvije atomsko naoružanje. Iran negira optužbe i tvrdi da je nuklearni program u potpunosti namenjen u miroljubive svrhe.
Tenzije između Irana i Zapada pojačane su tokom proteklog meseca kada su Vašington i EU uveli do sada najjače sankcije Iranu kako bi ovu zemlju primorali da pruži više informacija o svom nuklearnom programu.
ZBOG BARIJERA AFRIKA GUBI MILIJARDE
Izvor:SEEbiz Vašington -- U svom izveštaju Svetska banka konstatuje da zemlje afričkog kontinenta lakše trguju sa ostatkom sveta nego međusobno što ih lišava milijardi dolara zarade.
Svetska banka u svom izveštaju ukazuje na hitnost uklanjanja barijera u svrhu poboljšanja trgovinskih tokova na afričkom kontinentu, posebno u svetlu dužničke krize u Evropi koja je važan trgovinski partner zemljama Afrike.
Analitičari Svetske banke procenjuju da bi usporavanje rasta privrede u zemljama Evropske unije mogao da negativno utiče na ekonomiju Afrike i smanji stopu rasta do 1.3 odsto.
"Dok neizvesnost okružuje globalnu ekonomiju, a stagnacija će se verovatno nastaviti na tradicionalnim tržištima u Evropi i Severnoj Americi, ogromne mogućnosti u Africi ostaju neiskorišćene" , navodi se u izveštaju.
U izveštaju se tvrdi da trgovinske barijere među državama, lišavaju kontinent novih izvora ekonomskog rasta, novih radnih mesta i mogućnosti smanjenja siromaštva.
Trgovina između afričkih država trenutno iznosi 10 odsto od ukupne trgovine u regionu.
ŠPANIJA NAS STIŽE PO NEZAPOSLENOSTI
Izvor:Tanjug Madrid -- Špansku privredu će u prvom ovogodišnjem kvartalu zahvatiti drugi talas recesije u poslednje dve godine, a očekuje se dalji rast nezaposlenosti iznad 23 odsto.
Druga po veličini banka u Španiji BBVA predviđa da će u celokupnoj 2012. španski bruto domaći proizvod biti smanjen za 1,3 odsto, prenela je agencija AFP.
"Na osnovu informacija kojima raspolažemo, predviđamo da će privredni rast u prvom kvartalu biti negativan. Samo inostrana tražnja je razlog što recesija neće biti još dublja", navela je BBVA u najnovijem ekonomskom izveštaju.
Pod recesijom se podrazumevaju dva uzastopna kvartala sa negativnim privrednim rastom.
Ministar ekonomije Španije Luis de Gindos je u intervjuu za madridski dnevni list "El Pais" rekao da smatra da će se stanje u privredi pogoršati u prvom kvartalu, kao i da će u 2012. verovatno biti zabeležen negativan privredni rast od 1,5 odsto.
"Prvo tromesečje ove godine biće teško, čak i teže od poslednjeg kvartala 2011, uz smanjenje BDP-a od 0,3 odsto ili više. Mislim da će rast u drugom kvartalu takođe biti negativan", ocenio je on.
Premijer Španije Marijano Rahoj upozorio je, uoči usvajanja reformi tržišta rada, da će i u ovoj godini stopa nezaposlenosti od 23 odsto i dalje rasti.
Stopa nezaposlenosti u Španiji zabeležila je krajem prošle godine, 17-godišnji maksimum sa 22,85 odsto, što je najviša stopa nezaposlenosti u industrijskom svetu. Broj osoba koje traže posao premašio je pet miliona, prenela je agencija AFP.
"Teško je zamisliti goru polaznu tačku, situacija ne može biti gora zbog kritične stope nezaposlenosti od 22,9 odsto", rekao je Rahoj, koji je premijer od decembra nakon što je njegova Narodna partija pobedila na izborima održanim u novembru.
Ulični protesti protiv mera štednje su u porastu.
Na hiljade vatrogasaca, medicinskih sestara i drugih radnika iz javnog sektora je u utorak protestovalo u Madridu protiv vladinih oštrih smanjenja troškova, što prema njihovim rečima ugrožava službe od ključnog značaja u regionu.
Nekoliko hiljada demonstranata se okupilo u centru grada protestujući uz povike da "javne službe nisu na prodaju!" Oni su protiv odluke vlade da poveća radno vreme i ukine plaćeno bolovanje za radnike u javnom sektoru, od kojih neki zaradjuju nešto više od 1.000 evra mesečno.
Premijer Rahoj planira nova budzetska smanjenja od 8,9 milijardi evra, povećanje poreza koji će doneti 6,3 milijarde evra, i mere za suzbijanje izbegavanja plaćanja poreza koje će nadoknaditi štetu od oko 8,2 milijarde evra.
G20 BEZ KONSENZUSA O POMOĆI MMF-U
Izvor:Tanjug Meksiko Siti -- G20 verovatno neće postići konsenzus o povećanju kreditnog kapaciteta MMF na sastanku u Meksiku rekao je meksički ministar finansija Hose Antonio Meade.
"Malo je verovatno da ćemo u februaru postići konsenzus, naročito kad je reč o sumi, ali je istina da nam je potrebna veća likvidnost i povećanje kapaciteta MMF", rekao je Meade na jednom forumu.
MMF je u januaru saopštio da traži povećanje svog kapaciteta za kreditiranje u visini do 500 milijardi dolara kako bi dao veći doprinos borbi protiv dužničke krize u evrozoni.
Meade će predsedavati sastankom ministara finansija G20 i guvernera centralnih banaka 25. i 26. februara u Sjudad Meksiku, koji treba da utre put samitu.
Meade je, međutim, rekao da je "prerano" za utvrđivanje precizne sume jer su i dalje nejasni mehanizmi za predloženo povećanje finansija MMF i dodao da će situacija postati jasnija na samitu G20 u junu u meksičkom turističkom mestu Los Kabos.
MMF, sa sedištem u Vašingtonu, traži načine za povećanje svog kapaciteta za kreditiranje koji sada ima na raspologanju oko 385 milijardi dolara.
Dok su članice evrozone već obećale 150 milijardi evra (192 milijarde dolara) dodatnih finansija za MMF, SAD su saopštile da nemaju planove za nove bilateralne zajmove za tu instituciju, a lideri G20 su prošlu godinu okončali neslaganjima po tom pitanju.
Široko se špekuliše da će MMF pokušati da najveći deo novca pribavi od zemalja u naglom usponu, pre svega Brazila, Kine, Indije i Rusije.
ŠVAJCARCE BRINE 3,4% NEZAPOSLENIH
Izvor:Tanjug Bern -- Stopa nezaposlenosti u Švajcarskoj porasla je u januaru na 3,4 sa 3,3 odsto iz decembra, saopstio je švajcarski Državni sekretarijat za ekonomske poslove.
U saopštenju se navodi da je krajem prošlog meseca bilo 134.317 registrovanih nezaposlenih, što je za 3.655 više u odnosu na prethodni mesec, prenela je agencija AFP.
Nezaposlenost među mladima od 15 do 24 godine porasla je za tri odsto na 19.417 ljudi.
Švajcarska može da se pohvali jednom od najnižih stopa nezaposlenosti u Evropi.
Međutim, švajcarske kompanije su ukinule hiljade radnih mesta tokom poslednjih nekoliko meseci zbog lošeg stanja globalnih finansija.
SECO predviđa da će nezaposlenost u Švajcarskoj ove i iduće godine skočiti na 3,6 odnosno 3,7 odsto.
DŽENERAL MOTORS NEZADOVOLJAN OPELOM
Izvor:Tanjug Detroit -- Dženeral motors, najveći prodavac kola u svetu prošle godine zatražio je dalje kresanje troškova u njegovoj evropskoj filijali "Opel" i zatvaranje nekih pogona.
Razlog za to je, kako se navodi, što se očekuju "grozni" rezultati poslovanja u četvrtom tromesečju, piše "Volstrit džurnal" pozivajući se na izjavu GM zvaničnika.
"Postoji sve veće nezadovoljstvo Opelom i osećaj da smanjivanje troškova pre dve godine nije urađeno dovoljno duboko," rekao je predsatvnik GM.
Što se više odlaže program smanjivanja izdataka, to će kasniji rezovi biti oštriji, smatraju stručnjaci.
Nemački sindikati zahtevaju da kompanija ostane kod plana restrukturisanja objavljenog 2009. godine koji je bilo određeno ukidanje oko 8.000 radnih mesta, od ukupno 48.000 zaposlenih u evropskim pogonima, uglavnom u Nemačkoj.
Tada je odlučeno i da se zatvori "Opelova" fabrika u Antverpenu, u Begiji.
"Džurnal", međutim, sada piše da GM razgovara o zatvaranju kapija fabrike u Bohumu, u Nemačkoj, s oko 3.100 radnika, kao i pogona sestrinske firme "Voksol" u Elesmer portu, u Engleksoj, gde ima 2.100 radnika.
Prošlog meseca Rojters je objavio da GM ragovara o planu da se proizvodnja robne marke "Ševrolet" prebaci iz Južne Koreje u evropske pogone u okviru dogovora koji će uključiti smanjivanje troškova kao bi se "Opel" rešio gubitaka.
GM je na poslovima u Evropi izgubio 580 miliona dolara za devet meseci 2011, a gubici gomilaju i zbog dužničke krize u Evropi i privrednog usporavanja kontinenta.
GM je od 1999. imao finansijski manjak od 14,5 milijardi dolara u Evropi, što je bilo najveće iskušenje "Opela" koji je izbegao bankrot 2009. godine.
SAS NA GUBITKU ZBOG SPANERA
Izvor:Beta Stokholm --
Skandinavska grupa avioprevoznika SAS imala je prošle godine gubitak od 250 miliona dolara zbog bankrotstva španskog prevoznika Spanera.
SAS je bio vlasnik 11 odsto Spanera i morao je da po tom osnovu otpiše 1,7 milijardi kruna.
Spaner je pre nekoliko nedelja prestao da leti pošto je regionalna vlada u Španiji objavila da više neće da finansira tu kompaniju.
SAS je objavio da mu je u 2011. prihod povećan za jedan odsto u poređenju sa 2010, na 41,4 milijarde kruna (6,2 milijarde dolara).
Grupa SAS je saopštila i da je u 2011. prevezla 27 miliona putnika, iako se u toj godini borila sa oštrom konkurencijom, slabom ekonomijom i višim cenama goriva.
SAS je najavio da će ove godine pojačati mere za kresanje troškova, uključujući smanjenje broja zaposlenih u administraciji, kako bi tokom ove i iduće godine uštedeo pet milijardi kruna (750 miliona dolara).
ŠTRAJK NOVINARA ROJTERSA ZBOG PLATA
Izvor:Politika Novinari agencije Rojters koji rade za ogranak u Velikoj Britaniji stupili su u dvodnevni štrajk jer im je poslodavac ponudio "uvredljivu” povišicu.
Članovi sindikata novinara ogromnom većinom su izglasali obustavu rada jer im je menadžment ponudio povećanje plata od 1,75 odsto, dok je prošlogodišnja inflacija u Britaniji iznosila 4,8 odsto.
Reporteri Rojtersa neće doći na posao prvi put u poslednjih 25 godina jer su "dostigli tačku ključanja” u pregovorima sa rukovodstvom.
"Trudili smo se da postignemo dogovor s upravom, ali kompanija je odbila našu ponudu pa su novinari Tomson-Rojtersa velikom većinom doneli odluku da krenu u štrajk", rekao je predstavnik sindikata Majk Rodi i dodao da su povišice godinama bile niže od rasta cena.
U sindikatu ističu i to da se novac, umesto da se ravnomerno rasporedi u celoj agenciji, čuva za menadžerske bonuse. Od ovih nadoknada se većini zaposlenih "diže kosa na glavi” jer čak i u recesiji, kada njihova plata ne može da se uskladi sa skokom cena osnovnih životnih namirnica, menadžeri dobijaju nagrade vredne više miliona funti.
U kompaniji koja zapošljava oko 55.000 ljudi u više od sto zemalja poslednji put se govorilo o štrajku u novembru 2011. Članovi novinarskog sindikata tražili su povišice od sedam odsto pozivajući se na to da je inflacija u Velikoj Britaniji jedna od najviših u zapadnoj Evropi. Tada su ipak odustali od štrajka, da bi sada 83 odsto članstva glasalo "za”.
Kritična je bila i 2008, kada se engleska novinska agencija Rojters spojila sa kanadskim izdavačem i konsultantskom kućom Tomson. Tada su se mnogi zaposleni pobunili protiv novih uslova rada koje je postavila nova zajednička kompanija Tomson-Rojters.
INDIJSKI AUTO ZA SAMO 1.645 EVRA
Izvor:Tanjug Delhi -- Titulu najjeftinijeg automobila u svetu poneo je model indijske kompanije "Bajaj auto" RE60, sa cenom od oko 1.645 evra.
Malo gradsko vozilo, RE60, sklapa se na bazi platforme takozvane motorne rikše, mopeda sa tri točka, veoma rasprostranjenog u Indiji. Činjenica da RE60 ima četiri točka i četiri sedišta obezbedila je njegovim konstruktorima pravo da svoj izum uvrste u putničke automobile.
Lagano gradsko vozilo (samo 400 kg) nazvano je RE60 po broju 60 koji označava emisiju ugljen-dioksida od 60 grama po pređenom kilometru, a pokreće ga benzinski motor od samo 200 kubika i 20 konjskih snaga.
Maksimalna brzina koju može da razvije je 70 kilometara na sat, ali njegovi konstruktori napominju da je to moguće samo sa praznim prtljažnikom i bez putnika.
Ekonomičnost RE60 takođe je upečatljiva, s obzirom na to da na 100 kilometara troši jedva tri litra benzina.
NEMCI "PLAVOM KARTOM" UVOZE RADNIKE
Izvor:Dojče vele Takozvana "Plava karta“ počela je da se primenjuje i u Nemačkoj gde se privrednici odavno žale na nedostatak stručne radne snage.
Još tokom studija pokušala je da pronađe posao u Nemačkoj, ali tek sada, kroz program "Blue card“, ima šanse da u tome i uspe.
Oni koji dobiju "plavu kartu“ ne podležu proverama da li za njihovo radno mesto ima na raspolaganju kvalifikovanih državljana neke od zemalja EU. Takođe, nema problema ni sa dobijanjem dozvole boravka i dolaska ostalih članova porodice.
Pre nego što iskoristi "plavu kartu“, Biljana Stojanovska ipak mora da ispuni neke preduslove. Ona mora da pronađe firmu koja će da je zaposli. Do sada su njene šanse za to bile mnogo manje, jer su prednost prilikom zapošljavanja imali državljani zemalja EU.
Novi zakon trebalo bi da u prvi plan istakne stručnost kandidata za radno mesto, a ne to odakle dolazi. Stojanovska bi osim toga morala da dobije obećanje budućeg poslodavca da će njena plata da iznosi najmanje 33.000 evra godišnje.
Ilona Rizen, ekspert pri Institutu nemačke privrede, smatra da je to realna zarada za početnika u toj struci. Ona dodaje da na nemačkom tržištu rada trenutno nedostaje 60 vrsta stručnjaka. Najviše se traže matematičari, informatičari, stručnjaci za prirodne nauke i za tehniku.
"Blue card“ nosi sa sobom i određene rizike. U slučaju otkaza se ta dozvola za rad i boravak može oduzeti ako se u roku od tri meseca ne pronađe novi posao. Ilona Rizen smatra da je to vrlo kratak rok. I nemačkim stručnjacima je ponekad potrebno više vremena dok se snađu i pronađu novo radno mesto. Biljana Stojanovska je ipak optimista. Ona je spremna na taj rizik.
U svakom slučaju mora još da se potrudi i bolje nauči nemački jezik, koji trenutno slabo govori. Zašto se onda opredelila baš za Nemačku? Kaže da tu zemlju poznaje od ranije i dodaje: "To je stabilna država, s odličnim uslovima za život i rad. Osim toga, sviđaju mi se disciplina, tolerancija i privredni napredak.“
RIBLJI RAT IZMEĐU NORVEŠKE I RUSIJE
Izvor:Glas Rusije U novembru prošle godine ruska veterinarska služba ustanovila je da riblji proizvodi uvezeni iz Norveške nisu u skladu sa sanitarnim normama.
Nakon provere proizvoda, za 22 od 43 norveška preduzeća koja svoje proizvode isporučuju u Rusiju uvedena je pojačana laboratorijska kontrola, dok je za četiri preduzeća zabranjena isporuka ribe u Rusiju.
Nakon što su, i pored upozorenja, u isporukama lososa i krabe iz Norveške ponovo pronađene salmonela i ešerihija koli, zabrana uvoza proširena je na još tri firme.
Po navodima ruskih medija, ukoliko riblji proizvodi ne budu odgovarali sanitarnim zahtevima Rusije i Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan), Rusija bi mogla da zabrani uvoz ribe i morskih plodova iz Norveške.
Najavu moguće zabrane ribe iz Norveške neki komentatori su smestili u "politički podtekst". Rusija i Norveška imaju nerešenih pitanja koja se odnose na ugovor o razgraničavanju morskih prostora u Barencovom moru.
Uz napomenu da Rusija nije jedina zemlja koja u poslednje vreme ima problema sa norveškim isporučiocima, takođe zbog neispunjenih sanitarnih normi koje bi se morale poštovati, većina analitičara smatra da i ekonomski razlozi mogu doprineti mogućoj zabrani uvoza.
Naime, Rusija je prošle godine postala najveći uvoznik norveške ribe. Godine 2011. uvoz je iznosio 300 hiljada tona.
Zato ruske vlasti, po mišljenju analitičara, zabranom uvoza ribe iz Norveške pokušavaju da podrže domaće proizvođače kako bi zauzeli onaj deo tržišta koji za sada pripada norveškim kompanijama.
Ipak, sa njima se ne slažu sami ruski proizvođači ribe. Jer, jedina alternativa norveškom lososu su nerka i pastrmka iz ribnjaka ali njihova proizvodnja na godišnjem nivou nije veća od 65 hiljada tona.
MLADI ITALIJANI NAPUŠTAJU ZEMLJU
Izvor:Poslovni dnevnik Rim -- Dužnička kriza je uzela svoj danak. Jedan od tri mlada Italijana je nezaposlen i mnogi pripadnici mlađe generacije razmišljaju o iseljavanju u druge zemlje.
Novinar BBC-a Alan Džonson u reportaži o nezaposlenosti mladih u Italiji navodi da popularne destinacije emigranata nisu više samo bogate zemlje poput Nemačke ili Skandinavije, nego i tržišta u rastu, kao što su afričke i južnoameričke zemlje, Turska...
Na primer, jedan sagovornik smatra da će mu se u Istanbulu pružiti mogućnosti koje u krizom pogođenoj Italiji neće nigde pronaći.
Uopšteno, mladi Italijani smatraju da u njihovoj zemlji nedostaje dinamike, otvorenosti, ali i pravednosti. Nadalje, sistem nije naklonjen mladima i mnoge prilike često zavise od poznanstava, a vrlo malo od znanja.
Ipak, čini se da je nova italijanska vlada svesna frustracija mladih u zemlji. Premijer Mario Monti konstantno priča o potrebi stvaranja novih prilika za mladu generaciju i korenitom restrukturiranju privrede. Međutim, postavlja se pitanje, koliko će vremena proći pre nego što promene budu uočljive?
CENA GUSARA ČAK SEDAM MLRD. DOLARA
Izvor:Tanjug Njujork -- Somalijski pirati svake godine oštete globalnu ekonomiju za sedam milijardi dolara, zaključak je istraživanja američkog fonda "One Earth Future".
Prema istraživanjima američkog fonda, brodarske kompanije zbog napada pirata gube oko 5,5 milijardi dolara godišnje, dok vlade raznih zemalja aktivnost ovih pomorskih pljačkaša košta oko 1,3 milijarde dolara svake godine.
Najveće gubitke trpe kompanije za kontejnerski prevoz, 2,7 milijardi dolara, pošto su tankeri u priobalnim vodama Somalije primorani da povećaju brzinu, čime se podižu troškovi goriva.
Istraživanje je pokazalo da tankeri uspevaju da izbegnu pirate ukoliko razviju brzinu veću od 18 čvorova.
Stručnjaci procenjuju da su somalijski pirati prošle godine naplatili više od 160 miliona dolara otkupnine za otete tankere. Zbog piratskih napada mnoge brodarske kompanije angažuju oružanu pratnju što je praktično stoprocentna zaštita od pirata.
Kako se ističe u istraživanju, kompanije koje se bave zaštitom tankera zarađuju više od samih pirata. Većina takvih kompanija bazirana je u Velikoj Britaniji.
ČETVRTINI EVROPLJANA PRETI BEDA
Izvor:Tanjug Brisel -- Siromaštvo i socijalna isključenost prete gotovo četvrtini evropskog stanovništva, saopštio je evropski zavod za statistiku Evrostat, prema podacima za 2010.
Najviše su ugroženi stanovnici Bugarske (42 odsto), Rumunije (41 odsto) i Letonije (38 odsto), a najmanje Češke (14 odsto), Švedske i Holandije (15 odsto), Austrije, Finske i Luksemburga (17 odsto).
U opasnosti od siromaštva u Sloveniji je 18,3 odsto stanovnika, u Nemačkoj 19,7 odsto, u Francuskoj 19,3, u Italiji 24,5 odsto, u Grčkoj 27,7 odsto.
U grupi najugroženijih su mladi. Riziku od siromaštva u zemljama EU je izloženo 27 odsto mlađih od 18 godina, što je više nego u kategoriji radno sposobnih (23 odsto) i starijih od 65 godina (20 odsto).
Situacija je najlošija u Rumuniji, gde je 48,7 odsto mladih izloženo riziku od siromaštva, a u Bugarskoj 44,6 odsto. Nasuprot tome su Finska i Švedska, sa svega 14 odsto mladih kojima preti siromaštvo, naveo je Evrostat.
KINEZI IZBORILI VEĆI MINIMALAC
Izvor:Tanjug Peking -- Vlada Kine je obećala povećanje minimalnih plata za najmanje 13 odsto godišnje do 2015. godine i pokretanje mera za otvaranje 45 miliona novih radnih mesta.
Povećanje zarada je glavni predlog Nacrta za tržište rada, koji predstavlja deo šireg ekonomskog plana za sledećih 12 godina, čiji je cilj podsticanje zapošljavanja u drugoj po veličini ekonomiji na svetu.
Minimalne plate u Kini se kreću od 1.500 juana (240 dolara) mesečno u Šenženu na jugu Kine, do 870 juana u najmnogoljudnijem kineskom gradu Čongćing sa više od 28 miliona stanovnika.
Vlada u Pekingu želi da minimalne plate do 2015. dostignu 40 odsto prosečne lokalne plate.
Nedostatak radne snage je veliki problem u glavnim kineskim proizvođačkim centrima, orijentisanim na izvoz, koji privlače milione radnika migranata da bi popunili taj manjak.
Vlada, međutim, očekuje da se sledećih godina poveća broj nezaposlenih.
"Svake godine se pojavi 25 miliona stanovnika gradova kojima je potreban posao, a takođe i dalje postoji znatan višak seoske radne snage koja traži zaposlenje", navedeno je u dokumentu Vlade.
Vlada Kine je veoma osetljiva kad je reč o zapošljavanju zbog straha od socijalnih nemira i Peking, koji do pred kraj 90-ih godina nije priznavao postojanje nezaposlenosti, ne objavljuje nacionalnu stopu nezaposlenosti.
Demografski podaci kineske statističke agencije pokazuju da kineska populacija ubrzano stari i da se smanjuje raspoloživost ruralne radne snage, što mnogi ekonomisti smatraju fundamentalnim razlogom za velika povećanja plata tokom poslednjih godina.
MERKEL: NEĆU GRČKU VAN ZONE EVRA
Izvor:B92, Beta, Tanjug Berlin/Atina -- Kancelarka Nemačke Angela Merkel je još jednom upozorila da bi izlazak Grčke iz zone evra imao nepredvidive posledice.
Merkel je istakla uverenje da nema alternative za nužne strukturalne reforme u Grčkoj i ukazala da je "problem i to što politički sistem u Grčkoj dugo nije stvorio transparentnost o stvarnom ekonomskom položaju zemlje".
Kao dalji problem navela je "zatvorenost mnogih zanimanja i tržišta rada" i ukazala da Nemačka iz iskustva zna da samo otvorenost stvara veće šanse za sve.
Konzervativna šefica nemačke vlade je istakla da "niko ne želi da Grčkoj spolja nametne reforme", ali da "na kraju krajeva nema drugog puta nego što su reforme i promene" jer Grčka "mora da uspe da ponovo stane na noge".
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je istakao da je Nemačka spremna da veoma brzo reaguje ukoliko grčke partije i pregovaračka trojka u Atini postignu dogovor. On je najavio da je Bundestag spreman da odluku o brzoj pomoći Grčkoj donese i i na vanrednom sastanku naredne nedelje, kada po planu nisu predvidjena zasedanja.
U tom slučaju nužna bi bila dva glasanja - o kreditima za pomoć Grčkoj od 100 milijardi evra, i o garancijama od oko 30 milijardi za privatne poverioce koji bi, za slučaj otpisa duga Grčkoj, trebalo da dobiju nove, dugoročne obveznice. Ova garancija išla bi preko evropskog finansijskog zaštitnog mehanizma EFSF o kojem Bundestag takođe tek treba da glasa.
Grčke stranke, kao i trojka koju čine predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije, pregovaraju o reformama nužnim za odobravanje dalje pomoći toj teškoj zaduženoj zemlji.
Grci pregovaraju da izbegnu bankrot
Koalicioni lideri Grčke pregovaraju o sporazumu o daljim strogim merama štednje koje su uslov za obezbeđivanje novog paketa inostrane pomoći za spasavanje koji će odlučiti da li će ta zemlja idućeg meseca izbeći preteći bankrot.
Ti pregovori su bili odloženi na tri dana kako bi se dobilo vreme za iscrpljujuće pregovore sa inspektorima Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, od čijeg odobrenja zavisi nastavak isplata vitalnih tranši iz međunarodnog zajma za spasavanje Grčke.
Grčka bez tih isplata ne bi imala dovoljno novca za otplatu velikog duga koji dospeva 20. marta, što bi dovelo do bankrota Atine koji bi poslao talase šokova širom finansijskih tržišta i svetske ekonomije.
Tri pomenute institucije, poznate kao trojka, zahtevaju od Grčke novo kresanje plata i penzija u privatnom sektoru, nova otpuštanja u javnom sektoru i smanjenja izdataka za zdravstvo, penzije i odbranu da bi odobrile novi paket za spasavanje od 130 milijardi evra (170 milijardi dolara).
Ti zahtevi trojke su žestoko razljutili radničke sindikate koji su juče održali generalni štrajk.
Atina, međutim, ima minimalan prostor za manevar, jer će bez zajmova za spasavanje bankrotirati u martu, kada joj dospeva na otplatu 14,5 milijardi evra (19 milijardi dolara) duga.
I EU IMA SVOJE RASIPNIKE PREKO MERE
Izvor:Euobzerver Brisel -- Pojedina tela EU povećala su troškove rada preko svake mere, uprkos zahtevu Evropskog parlamenta da se izvrše revizije i smanjenja budžeta, piše Euobzerver.
Evropski parlament je u maju 2011. godine usvojio rezoluciju u kojoj je zatražio izvršenje “sveobuhvatne revizije troškova” radi utvrđivanja mogućnosti za uštedu, ali njihovi budžeti i dalje rastu.
Parlamentarna komisija za budžetske kontrole kritikovala je generalne sekretare EESC i CoR Martina Vestlakea i Gerharda Štaka, jer nisu dostavili nikakve konkretne predloge o mogućim uštedama.
U poslednjih osam godina, budžeti ova dva tela povećani su za oko 50 odsto, na 130, odnosno 86,5 miliona evra. Više od polovine godišnjih budžeta EESC i CoR troši se na plate njihovih radnika, putne troškove i penzije.
U ovim komisijama zaposleno je oko 50 zvaničnika sa minimalnom godišnjom zaradom od 123.890 evra, a po šest zvaničnika u ovim telima zarađuju preko 180.000 evra godišnje, što je više od holandskog ili britanskog premijera.
Prosečni godišnji putni troškovi po članu ovih komisija su 49.000 evra.
U 2010. godini, Komisija za ekonomska i socijalna pitanja dostavila je 181 mišljenje, što znači da je svako koštalo u proseku 660.000 evra. Nema informacija o tome u kojoj su meri ova mišljenja uticala na usvajanje zakona u Evropskom parlamentu, ako su uopšte.
Glavni zadatak ovih komisija je da povećaju “angažovanje građana”, ali nema mnogo indikacija da komisijama to uspeva, zaključuje Euobzerver.
POSRNULA NOKIJA DELI 4.000 OTKAZA
Izvor:Tanjug, Poslovni dnevnik Helsinki -- Finska "Nokija" je objavila svoju nameru da ukine 4.000 radnih mesta u Finskoj, Mađarskoj i Meksiku, javio je Rojters.
Ovo je posledica odluke da se sastavljanje "pametnih" mobilnih telefona - "smartfona" prebaci iz Evrope u Aziju.
Analiza situacije u fabrikama u Finskoj, Mađarskoj i Meksiku obavlja se nakon septembarskog zatvaranja fabrike u Rumuniji.
Krajem januara Nokia je podnela izveštaj da je u četvrtom kvartalu 2011. profit pao za 73 odsto jer prodaja novih telefona s platformom Windows-a nije uspela da ugrozi dominaciju ajfona niti nadoknaditi snažan pad prodaje sopstvenih starih modela 'pametnih' telefona.
Finska je kompanija u aprilu prošle godine najavila rezanje 7.000, a u septembru i dodatnih 3.500 radnih mesta. Njena filijala Nokia Siemens za mrežnu opremu najavila je u novembru otkaze za 17.000 radnika.
Grupa je krajem 2011. imala 130.000 zaposlenih, uključujući i odeljenje Nokia Siemens.
EU VEĆ U MINUSU 11 MILIJARDI EVRA
Izvor:Tanjug Brisel -- Evropska unija je već na početku 2012. zabeležila deficit od 11 milijardi evra (14,6 milijardi dolara), izjavio je komesar EU za budžet Januš Levandovski.
EU je na kraju prošle godine imala veliki račun od 15 milijardi evra za ukazivanje strukturalne pomoći, od čega je samo deo te sume uspela da pokrije u 2011, rekao je Levandovski, prognozirajući deficit u 2012. godini.
"Na kraju ove godine će verovatno biti zabeležen deficit zbog čega ću morati da zatražim (od članica) dodatne finansije", upozorio je on.
Poljak Levandovski je ukazao na činjenicu da su članice EU dogovorile povećanje budžetskih izdataka za svega 1,9 odsto u 2012, na 129 milijardi evra usled dužničke krize.
Članice EU ove godine očekuju teški pregovori o postizanju sporazuma o prioritetima kad je reč o budžetskoj potrošnji u sledećm sedmogodišnjem budžetskom ciklusu od 2014. do 2020. godine.
SMRTNA KAZNA ZA NEVRAĆENI KREDIT
Izvor:Dojče vele Peking -- Tridesetogodišnja Vu Jing osuđena je na smrt jer je na ilegalan način od privatnih ulagača pozajmila novac koji sada ne može da vrati.
Vu Jing, kao ćerka seljaka, sa 15 godina je uspela da se osamostali, a 2006. bila šesta najbogatija žena u Kini i to sa samo 25 godina.
Godinu dana kasnije Vu Jing je uhapšena. Vlasti su je optužile za milionsku prevaru.
Ona je priznala da je pozajmila od privatnih ulagača oko 770 miliona juana, što je oko 95 miliona evra, i da ih nije vratila.
Ona o svojim pozajmicama nije tajila, već je vlastima otkrila imena svojih saradnika.
Međutim, 2009. sud joj izrekao smrtnu kaznu, a u drugoj instanci sudije suda u provinciji Zhejiang krajem januara potvrđena je smrtna presuda.
Drakonska kazna izrečena 30-godišnjoj preduzetnici pokrenula je žestoku raspravu u Kini jer je pribavljanje velikih svota novca na nezakonit način za kineske privatne preduzetnike gorka nužda.
Država drži čitav bankarski sektor u Kini. Državna preduzeća većinom mogu bez problema doći do kapitala koji im treba.
Privatna preduzeća se pak žale na nepremostive prepreke koje im se postavljaju na putu do kredita. U tom procepu je tokom godina nastao sistem ilegalnih banaka od kojih privatnici mogu pozajmljivati novac - naravno, uz lihvarske kamate.
I Vu Jing je tim kanalima došla do novca obećavši ulagačima da će im ga vratiti s kamatama od do 10 odsto. Na kraju svoje obećanje nije mogla ispuniti.
Protekle subote je u gradu Iabuliju na severu Kine održan forum kineskih preduzetnika. Na tom skupu na koji su došli ugledni privrednici je i presuda njihovoj koleginici Vu Jing bila jedna od tema.
U svom govoru je poznati kineski privredni stručnjak Džang Veijing zatražio reformu sistema dodele kredita i konstatovao: "Presuda protiv Vu Jing je korak nazad u reformskoj politici Kine." Ako preduzetnica bude smrću kažnjena za način na koji je pribavila kapital, onda on ne zna, rekao je, koliko će još kineskih preduzetnika morati biti osuđeno na istu kaznu, te je zaključio kako ova presuda dokazuje da je Kina još daleko od tržišne ekonomije.
Njegov kolega Džao Ksiao deli isto mišljenje: "Poslednjih godina vidimo da trend ide prema više državnih, a manje privatnih preduzeća. A to je na neki način nazadovanje."
IZVOZ NEMAČKE PREMAŠIO 1.000 MLRD.€
Izvor:Beta, business.hr Berlin -- Vrednost nemačkog izvoza bila je 2011. prvi put veća od 1.000 milijardi evra, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Nemačka preduzeća su prošle godine izvezla robu u vrednosti od 1.006 milijardi evra što je 11,4 odsto više nego 2010, a najviše robe je izvezeno u zemlje EU, gde je vrednost izvoza iznosila 627,3 milijardi evra.
Pri tome je porast izvoza u zemlje izvan EU iznosio 13,6 odsto, dok je u zemlje evro-zone izvezeno za 8,6 odsto više nego 2010.
Nemački uvoz je prošle godine takođe znatno porastao - za 13,2 odsto na 902 milijarde evra. Nemačka je tako 2011. godinu završila sa spoljnotrgovinskim viškom od 158,1 milijarde evra.
Za ovu godinu se zato očekuju slabiji rezultati i rast izvoza od samo pet do šest odsto. Privrednike najviše zabrinjava stanje u zemljama evro-zone. Mnogima od njihu 2012. preti recesija, a već u decembru je broj porudžbina koje su nemačke firme primile iz ovih država opao za skoro sedam odsto. Tako već podaci za decembar pokazuju pad izvoza za 4,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, na 85,1 milijardu evra, kada se prilagodi za sezonske i kalendarske faktore. Uvoz je takođe bio niži, za 3,8 odsto, i iznosio je 72,1 milijardu evra.
Vlada je prognozirala da će izvoz u ovoj godini porasti samo dva odsto, a privredni rast iznositi samo 0,7 odsto. Prošle godine privreda je poraslo tri odsto, pri čemu se procenjuje da su u četvrtom tromesečju privredne aktivnosti pale za do 0,3 odsto u poređenju s prethodna tri mjeseca. Novi podaci biće objavljeni sledeće nedelje.
UKRAJINA POMAŽE SVOJIM GASOM EVROPI
Izvor:Tanjug Kijev -- Ukrajina nastavlja da iz svojih podzemnih skladišta nadoknađuje manjak ruskih isporuka prirodnog gasa evropskim potrošačima.
"Reč je o velikom smanjenju isporuka iz Rusije. Danas je, na primer, trebalo da dobijemo 510 miliona kubnih metara, ali (realno) imamo 460 miliona", rekao je Bojko.
Ministar je uverio novinare da ukrajinska strana preduzima sve mere kako bi pomogla Gaspromu u isporukama gasa ostalim zemljama.
"Isporučujemo Turskoj dodatnih 11 miliona kubnih metara dnevno i na taj način pomažemo Evropi", ukazao je Bojko.
On je takođe predočio da Ukrajina za sopstvene potrebe ne uzima više ruskog gasa nego što je predviđeno tehničkim sporazumom između Ukrajine i Rusije.
Ukrajinski državni holding Naftogaz je saopštio da je platio ruskom Gaspromu 808 miliona dolara za gas uvezen u januaru. Cena ruskog gasa za Ukrajinu u prvom kvartalu ove godine iznosi 416 dolara za hiljadu kubnih metara.
Naftogaz i Gasprom su 5. decembra 2011. potpisali aneks sporazuma o isporukama gasa, kojim je produžen rok za plaćanje isporučenog gasa na 28. dan u svakom mesecu, dok je ranije Kijev morao da plati mesečni uvoz najkasnije do sedmog dana u mesecu.
ČESI ODUSTAJU OD 18 NOVIH NUKLEARKI
Izvor:Beta Prag -- Češka je odustala od ambicioznog plana da se uvrsti među evropske sile u nuklearnoj energetici sa 18 novih reaktora do 2060. godine.
"Nije ekonomski realno da proizvodimo čak 80 odsto energije iz atoma. Ne bismo imali ni gde da izgradimo nove elektrane", kaže ministar industrije i trgovine Martin Kuba.
Ministarstvo je zato u novoj koncepciji razvoja energetike koju će u finalnoj verziji podneti vladi u junu predložilo da se samo izgrade još dva nova bloka nuklearne elektrane Temelin a rad prve češke nuklearke Dukovani produži do 2035. godine.
Megalomanski plan izgradnje čak 18 reaktora bio je "čedo" Kubinog prethodnika na čelu ministarstva, Martina Kocoureka, koji je prošle jeseni podneo ostavku kada je izbilo na videlo da je u brakorazvodnoj parnici utajio pred suprugom 640.000 evra i sklonio ih na račun svoje majke.
Takav ambiciozni razvoj baš nuklearnih elektrana Kocourek je kao ministar pravdao potrebom da Češka zarađuje izvozom bar trećine svoje produkcije električne energije a takođe očekivanim razmahom elektro automobila, što bi diglo potrošnju električne energije.
"To su bile suviše nadzidane brojke. Treba da proizvodimo 100 odsto naše potrošnje a ne duplo više", kazao je predstavnik Saveza industrije Jaroslav Mil.
Po njegovoj oceni Kocourekovi neizgrađeni reaktori Češkoj uopšte neće nedostajati jer joj nisu ni potrebni.
FIRME EU DOGOVARALE CENU STRUJE?
Izvor:SEEbiz Brisel -- Inspektori EU sproveli su inspekcije u objektima nekoliko berzanskih operatera za trgovanje električnom strujom zbog sumnje da su se udružili u kartel.
"Komisija sumnja da su ta preduzeća možda kršila evropske propise o zaštiti tržišnog takmičenja koja zabranjuju udruživanje u kartele i druge nedozvoljene oblike restriktivnog poslovanja", navodi se u priopćenju.
Inspektori su podsetili pariški Epex-Spot SE, potvrdio je portparol nemačke sestrinske firme EEX koja je obećala punu saradnju s vlastima EU.
U Komisiji navode da se inspekcije odnose na poslovanje u Europskom privrednom prostoru (EAA), koji uz 27 zemalja članica Evropske unije uključuje i Norvešku, Island i Lihtenštajn.
ZGRADA BERZE POSTAJE HRAM PIVA
Izvor:Tanjug Brisel -- Stara zgrada berze u centru Brisela uskoro će biti pretvorena u "hram piva", čija je vrednost 15 miliona evra, saopštile su gradske vlasti.
Impozantana zgrada iz devetnaestog veka u neposrednoj blizini glavnog gradskog trga još uvek služi svojoj nameni, ali je veliki deo prostora neiskorišćen, jer se većina današnjih berzantskih transakcija obavlja putem kompjutera, od kuće ili iz kancelarije.
Gradske vlasti su odlučile da odobre 15 miliona evra vredan projekat koji će deo zgrade preimenovati u jedinstveni "hram belgijskog piva" koji će turistima nuditi "interaktivno pivsko iskustvo".
Posetioci će moći da degustiraju neke od stotina vrsta piva koje se prave u Belgiji i nauče ponešto o vekovima staroj praksi proizvodnje ovog napitka.
Belgijsko pivo, koje se smatra među najboljim u svetu, izvor je nacionalnog ponosa ove male severnoevropske zemlje.
RADE ZA DRŽAVU, PRIRODNO DA KRADU
Izvor:Tanjug Vašington -- Oko 130 zaposlenih u gradskim službama u Vašingtonu primal je državnu pomoć za nezaposslene iako su istovremeno radili u gradskoj upravi.
Prema prvim procenama, gradski budžet je oštećen za oko 800.000 dolara koje pripadaju poreskim obveznicima, a neki od prevaranata su na taj način zaradili čak 20.000 dolara.
U grupi javnih službenika koja se bavila prevarama sa socijalnom pomoći, nalaze se 90 radnika gradske uprave koji su nakon otkrivanja mućki suspendovani i 40 bivših radnika.
Među njima, većina radi u gradskim školskim upravama i Sekretarijatu za saobraćaj.
Gradonačelnik Vašingtona Vinsent Grej je povodom afere rekao da se neće tolerisati prevare u gradskoj upravi i da će svako ko je kriv biti kažnjen.
Gradski odbornik Džek Ivans, koji ima najduži staž u skupštini Vašingtona, smatra da prevare i korupcija ima dugu tradiciju u gradskoj skupštini.
"Problem je u kulturološkom obrascu, jer neki ljudi imaju stav mogu da kradem od države jer sam ja državni službenik", rekao je ovaj odbornik.
Gradska uprava Vašingtona se prethodnih godina već susretala sa slučajevima korupcije, pa tako bivši odbornik Hari Tomas čeka presudu pošto je prethodnog meseca na suđenju priznao da je ukrao 350.000 dolara koji su pripadali javnim fondovima.
Najveći slučaj prevare se dogodio 2008.godine, kada je jedna od menadžerki u gradskoj upravi, Harijet Volters, osuđena na 18 godina zatvora, pošto je otkriveno da je ukrala 48 miliona dolara taksi i prihoda koje ubire grad.
UBS NA GUBITKU ZBOG PREVARE BROKERA
Izvor:Beta Ženeva -- UBS, najveća švajcarska banka, zabeležila je pad profita u četvrtom kvartalu 2011. godine za 76 odsto, na 393 miliona švajcarskih franaka (425 miliona dolara).
Pad profita posledica je gubitka od dve milijarde dolara zbog prevare i ilegalnih transakcija jednog brokera, kao i slabosti ekonomija u Evropi i svetu.
Neto profit banke iz Ciriha je u poslednjem tromesečju 2010. bio 1,29 milijardi franaka, a kasnije je, zahvaljujući dobitku po osnovu poreza, povećan na 1,66 milijardi.
Investicioni ogranak banke UBS je u poslednjem kvartalu 2011, drugo uzastopno tromesečje, ubeležio neoporezovani gubitak u visini od 256 miliona franaka u poređenju s neoporezovanim profitom od 100 miliona u ista tri meseca 2010.
Banka UBS saopštila je i da je za celu prošlu godinu, uprkos teškoćama, imala profit pre oporezivanja od 5,5 milijardi franaka.
Aktiva UBS banke je veća od dve hiljade milijardi franaka.
POFIT KOKA- KOLE SMANJEN 71 ODSTO
Izvor:Tanjug Atlanta -- Neto profit kompanije "Koka-Kola" u četvrtom kvartalu 2011. smanjen za 71 odsto, usled troškova restrukturiranja.
U saopštenju se navodi da su revidirani rezultati ipak nadmašili očekivanja Volstrita, budući da je kompanija se sedištem u Atlanti prodala više pića u SAD i inostranstvu, pogotovo na tržištima u razvoju, prenela je agencija AFP.
"Iako verujemo da će globalna tržišna neizvesnost, kratkoročno gledano, potrajati, naša globalna prisutnost i snaga naših robnih marki čine naše poslovanje otpornim", izjavio je izvršni direktor "Koka-Kole" Muhtar Kent.
Kompanija je takođe navela da će ove godine započeti program smanjenja troškova, da bi do 2015. uštedela 550 do 650 miliona dolara godišnje.
Prihodi su istovremeno uvećani za pet odsto na 11,04 milijarde dolara, zahvaljujući rastu cena, uspehu u inostranstvu i solidnim rezultatima prodaje sokova i čajeva.
Iznos je blago nadmašio očekivanja analitičara sa Volstrita, koji su predviđali prihode od 11 milijardi dolara.
"Koka-Kola" je tokom poslednjeg kvartala 2011. prodala tri odsto više pića, uključujući rast od jedan odsto u Evropi i Severnoj Americi, kao i četiri odsto u oblastima Evroazije, Afrike i Latinske Amerike.
|
|
|
Tekući računi građana su lični računi pojedinaca koji služe za priliv i raspolaganje novčanim sredstvima. Tekuće račune...
Prvi ugovori o subvencionisanim stambenim kreditima u ovoj godini biće potpisani 14. februara, najavljuje za ”...