|
|
SRBIJA
SEDMI PUT OTVARAMO AUTOPUT
Izvor:Politika Beograd -- U poslednjih 12 godina bar sedam puta su političari otvarali pojedine deonice saobraćajnice od Beograda do Horgoša, čija je gradnja počela još pre 35 godina.
Da li će autoput od Beograda do Horgoša, po osmi put u poslednjih 12 godina, biti svečano otvoren uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, zavisi samo od toga da li će predsednik Srbije Boris Tadić da usliši molbu radnika angažovanih na izgradnji dve deonice od po 10 kilometara ovog puta, koju je putem Tanjuga preneo ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
On je, naime, pre dva dana nacionalnoj agenciji izjavio da će dve deonice od po 10 kilometara autoputa Beograd–Horgoš, na Koridoru 10, biti otvorene 29. novembra u 12 časova, prenoseći pri tom i, kako je rekao, molbu angažovanih radnika da te saobraćajnice otvori predsednik Srbije. Tadić je, inače, 10. maja ove godine, zajedno s premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima vlade, označio i početak radova na te dve deonice severnog kraka Koridora 10.
„Nadamo se da će doći i državno rukovodstvo da proslavi tu radnu pobedu sa ovim ljudima koji su danonoćno radili proteklih meseci“, rekao je Mrkonjić, obilazeći radove od 28. do 38. kilometra i od 98. do 108. kilometra od državne granice s Mađarskom, prema Novom Sadu.
Kao po pravilu, sve dosadašnje ceremonije, koje su se u poslednjih 12 godina dešavale na ovom autoputu (vidi grafiku), dešavale su se ili neposredno pred neke izbore ili u doba velikih kriza. A koliko je takvih prilika bilo od 1974. godine kad je, prema sećanju inženjera koji su od početka bili uključeni u projekat, počela izgradnja deonice od Beograda do Novog Sada, teško bi verovatno bilo i pobrojati.
Osamedesetih godina izgrađeno je 30 kilometara od Novog Sada do Feketića. Deonica od 70 kilometara Feketić–Horgoš izgrađena je 1997. godine, a svečano je 13. septembra 1997. otvorio Slobodan Milošević, koji je nepuna dva meseca pre toga postao predsednik SR Jugoslavije.
Po groznom pljusku, pred građanima koji su autobusima dovoženi iz svih delova Srbije, Milošević je tada obelodanio i da „imamo najveći porast industrijske i poljoprivredne proizvodnje... u nekim od tih oblasti napravili smo korake od sedam milja” i najavio da će ceo autoput biti gotov do kraja leta 1998. godine.
Usledila je pauza zbog bombardovanja, koja je prekinuta maja 2000. godine radovima na drugoj traci autoputa od Novog Sada ka Beogradu, koje je otvorio Mirko Marjanović. On je, međutim, bio poslednji predstavnik režima iz doba Miloševića koji je nešto otvorio na ovom putu jer su usledile petooktobarske promene.
One, međutim, nisu promenile i manir da političari iz vlasti „cepkaju” autoput i otvaraju pojedine deonice. Smenjivali su se tako redom od ministarke saobraćaja i telekomunikacija Marija Rašeta-Vukosavljević (2001), preko premijera Zoran Živković (2003) i, u dva navrata, ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića (2004) do predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića 2009. godine.
Povremeno su se političari toliko zanosili da je jedna te ista deonica otvarana i po dva puta. Takav je bio slučaj s delom autoputa od Batajnice do Beške, dužine oko 32 kilometra. Prvo je premijer Zoran Živković otvorio 25 kilometara ovog puta, osam dana pre parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine.
Svega šest meseci kasnije isti deo autoputa otvorio je Velimir Ilić, kao ministar za kapitalne investicije u prvoj vladi Živkovićevog naslednika Vojislava Koštunice, napomenuvši da je put od Batajnice do Beške „tek sad kompletno završen” i dodao da su njegovi prethodnici tu deonicu otvarali dok još nije bila završena.
GRČKA "MARFIN GRUPA" HOĆE JAT?
Izvor:Blic Beograd -- Grčka "Marfin investment grupa" zainteresovana je za kupovinu Jata, saznaje Blic Novac u krugovima bliskim Vladi Srbije.
Ovoj finansijskoj grupaciji, koja je u Srbiji prisutna preko "Marfin banke" i preko RK Beograd koje su kupili u konzorcijumu sa "Verano motorsom", posao avio-prevoza nije nepoznat.
Naime, oni su početkom godine kupili državnu avio-kompaniju u Grčkoj - " Olimpik erlajnz". Ovaj posrnuli državni gigant, koji je poslednjih godina poslovao tako što je bio na teretu grčkih poreskih obveznika prodat je "Marfin grupi" za 177 miliona evra.
Ta akvizicija je dočekana sa odobravanjem u grčkoj javnosti jer je, kako su rekli vladini zvaničnici, država trošila milion evra dnevno da bi održala kompaniju u životu.
Pored grčkog avio-prevoznika, "Marfin investment grupa" je za 15 miliona evra kupio i udeo od 50 odsto švajcarskog "Ambulance international Rent-a-Jeta". Ova avio-kompanija nudi svoje usluge korporacijama, vladinim i nevladinim organizacijama, ali i pojedincima za potrebe medicinskog prevoza.
Želja "Marfin grupe" da kupe srpsku avio-kompaniju nije neočekivana za poznavaoce rada ove finansijske grupacije, koja svoje ogranke ima u celoj Evropi. Posle kupovine Olimpika, bilo je samo pitanje dana kada će krenuti u širenje tržišta, tvrde oni.
Zamisao čelnika Marfina je da Jat posle kupovine udruže sa Olimpikom i tako naprave jaku regionalnu kompaniju, koja će onda udružena krenuti u osvajanje tržišta i susednih zemalja.
Posle prošlogodišnje neuspele privatizacije, Jat je i dalje u nezavidnoj situaciji i sa velikim gubicima. U ovoj godini, samo do septembra napravljen je minus u poslovanju od 11 miliona evra. Poslovni gubici su u 2008. godini iznosili 29 miliona evra, a kada se tome dodaju i finansijski gubici, dolazimo do fantastičnog minusa od 80 miliona evra.
Iako je novo rukovodstvo Jata, sa Srđanom Radovanovićem na čelu, predstavilo novi plan izlaska Jata iz gubitaka, zbog ekonomske krize i sve manje platežne moći naših građana, umesto povećanja, pre može da se očekuje smanjenje putnika.
S druge strane, "Marfin investment grupa" je investiciona kompanija koja je osnovana 1998. godine i koja poseduje banke, osiguravajuće kompanije, hotele, bolnice, avio-kompanije, investicione fondove. Radi na teritoriji čitave Evrope, a njene akcija su listirane na Atinskoj i Londonskoj berzi.
UPS TRAŽI UVOĐENJE BRUTO ZARADA
Izvor:FoNet Beograd -- Unija poslodavaca Srbije (UPS) traži od države da omogući svim poslodavcima da deo novca umesto u državni PIO fond uplate u privatne fondove.
Dosadašnji sistem koji je osmislila država predstavlja otvorenu prevaru građana i poslodavaca, jer su obavezni porezi i doprinosi na zarade u Srbiji najveći u Evropi i poslodavci na jedan dinar zarade isplaćene zaposlenima 68,25 para uplaćuju državi, navela je Unija poslodavaca Srbije u saopštenju.
Država godinama odbija da dozvoli uvođenje bruto plate i tako omogući građanima da deo novca koji sada obavezno uplaćuju za doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje po svojoj volji uplate odgovarajućim penzionim i zdravstvenim fondovima i tako, kako se navodi u saopštenju, jednog dana imaju penzije dostojne čoveka i kvalitetnije zdravstveno osiguranje.
UPS je obavestio da samo dva odsto građana uplaćuje novac u dobrovoljne penzione fondove i to su samo građani sa najvećim primanjima. Zarade ostalih su suviše male da bi mesečno, pored (na primer) 13.400 dinara koje na neto platu od 20 hiljada dinara uzme država, dodatno uplaćivali privatnim penzionim fondovima, navodi UPS.
Kada bi država dozvolila da se deo novca od doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje uplaćuje u privatne fondove, UPS smatra da bi ovaj procenat bio daleko veći, a građani bi mogli da biraju kome će i pod kojim uslovima uplaćivati novac za zdravstvenu negu i penzije.
Ovakvo stanje PIO Fonda, ocenjuje UPS, predstavlja prevaru svih trenutno zaposlenih građana koji odvajaju visoke doprinose, a kada budu navršili starosni uslov za penziju desiće se da će im penzije biti na nivou socijalne pomoći zbog negativnog prirodnog priraštaja od 1992. godine do danas.
Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković upozorio je da svi zaposleni koji danas rade u privredi, ali i u državnoj upravi, moraju biti svesni da će imati mizerno niske penzije ukoliko se ne izvrše potrebne reforme i ne uvede bruto plata.
NAJVEĆI MINUS ZASTAVE I PETROHEMIJE
Izvor:Politika Beograd -- Listu najvećih gubitaša srpske industrije predvode Petrohemija i “Zastava automobili”, koje je gubitaš bez premca među velikim industrijskim preduzećima.
Mada neslavnu listu, skrojenu po tekućem manjku u 2008, predvodi pančevačka HIP Petrohemija sa lanjskim minusom od sto miliona evra (99,6 miliona) i mada je kragujevački proizvođač automobila prošlu godinu završio sa manjkom od 78,6 miliona evra, on je rekorder zbog „minulog rada”.
Na svojim plećima „Zastava automobili” nose najveći gubitaški teret – kumulirani, godinama nagomilavani gubitak od 347,8 miliona evra. Kragujevačka auto-fabrika duguje neverovatnih 451,4 miliona evra, dok istovremeno raspolaže sa nula evra kapitala. Petrohemija, sa druge strane, ima kumulirani gubitak od 124 miliona evra.
Na crnoj listi se nalazi još jedan pančevački gubitaš– HIP Azotara – sa 34,8 miliona evra tekućeg i 46,5 miliona evra kumuliranog gubitka.
U prvoj „desetorci” su i Metanolsko-sirćetni kombinat iz Kikinde i „Zastava oružje”, koji su prošle godine podelili četvrto i peto mesto sa po 21,9 miliona evra minusa, s tim što je kumulirani manjak kragujevačkih oružara (57,9 miliona evra) četiri-pet puta manji od nagomilanih gubitaka kikindske fabrike, koji su narasli na 191,9 miliona evra.
Prva četiri preduzeća na listi, Petrohemija, “Zastava automobili”, Azotara i Metanolsko-sirćetni kompleks odgovorni su za više od trećine ukupnog minusa svih velikih gubitaša u Srbiji.
Nevolja nije mnogo manja ni u kruševačkom „14. oktobru”, šestoplasiranom na listi 110 velikih industrijskih preduzeća gubitaša, koji ima 20,2 miliona evra tekućeg, odnosno ukupno 42 miliona kumuliranog gubitka.
Za razliku od pobrojanih firmi, u čiji krug ulaze i jagodinski „Kablovi” (sa 13,3, odnosno 61,4 miliona evra gubitaka), a koje uz pomoć države prolaze kroz čistilište zvano restukturisanje, subotički ATB „Sever” ni privatizacija nije uspela da izvuče iz gubitaških voda.
Prošlogodišnji gubitak te firme je 15,4 miliona evra, a ukupni gubitak, nagomilan prethodnih godina je 64,2 miliona. U gubicima je i privatizovano „Vranje” koje je prošlu godinu završilo sa 12,3 miliona evra, podigavši svoj kumulirani gubitak na 57 miliona i „Kolubara metal” iz Vreoca sa 11,7 miliona evra tekućeg i 14,5 miliona kumuliranog gubitka.
Prvih deset sa liste 110 velikih industrijskih preduzeća koja su poslovala nerentabilno u 2009. godini, zajedno su u 2008. uknjižila 329,8 miliona evra manjka i krivci su za više od polovine (51,4 odsto) ukupnog gubitka svih velikih firmi srpske industrije koje su negativno poslovale. Oni knjiže i 41,2 procenta kumuliranih gubitaka 110 velikih industrijskih gubitaša (milijardu od ukupno 2,4 milijarde evra).
U 2008. godini 110 velikih industrijskih gubitaša iskazalo je gubitak od 641,6 miliona evra, odnosno 279,8 miliona više nego 242 velika gubitaša 2002. godine. Kumulirani gubitak povećan je sa 1,4 milijarde evra u 2002. na 2,4 milijarde u 2008. godini.
DONGFENG I FAP KAO FIJAT I ZASTAVA
Izvor:FoNet, Politika Priboj -- Kineska kompanija Dongfeng ozbiljno je zainteresovana za proizvođača kamiona FAP iz Priboja, a predstoji i potpisivanje memoranduma o saradnji.
Mirko Stojović, generalni direktor FAP korporacije, kaže da su započeti razgovori o strateškom partnerstvu sa kompanijom Dongfeng i dodaje da postoje realni izgledi za buduću saradnju.
„Kineski partner namerava da kod nas obavlja takozvanu CKD montažu, dakle da nam isporučuje delove za kamione koje bismo montirali u našim pogonima, kao ’punto’ u Zastavi”, navodi on. Inače, kineska kompanija Dongfeng proizvodi 1,3 miliona vozila godišnje od čega 300 hiljada kamiona i zapošljava 120 hiljada radnika.
Saradnja pribojske i kineske fabrike vodila bi ili u privatizaciju FAP-a ili formiranje zajedničkog preduzeća sa Kinezima na bazi zajedničkih ulaganja, u čemu su, dodaje Stojović, predstavnici naše države iskazali spremnost da pomognu. To bi, ako konačnog dogovora bude (što bi po potpisivanju memoranduma bilo ostvareno u narednih šest meseci) značilo da se iz prve faze, sklapanja dostavljenih delova, može preći i u složeniji postupak, proizvodnju sklopova za kamione u Priboju.
Dobru podlogu za pregovore o partnerstvu pribojskoj fabrici dala je država usvajanjem uredbi o subvencionisanoj prodaji FAP-ovih kamiona. Ona je omogućila popust od 20 odsto, uz još 10 odsto onima koji ponude zamenu starog kamiona (bilo koje marke, starijeg od 15 godina) za novi. Kupac, dakle, plaća 70 odsto pune cene teretnog vozila, i to uz mogućnost zaduživanja kod banke ili lizing kuće sa povoljnom kamatom od 4,5 odsto na godišnjem nivou.
„Javio nam se veći broj kupaca, tako da ćemo do kraja januara proizvesti oko 200 kamiona, što je do sada bila naša godišnja proizvodnja. Imamo obećanje od ministra Dinkića da će vlada produžiti važnost ove uredbe i na mesece naredne godine, što nam omogućava kontinuitet u proizvodnji i veću sigurnost za 1.600 radnika“, kaže direktor Stojović.
I Sirijci zainteresovani za FAP
Sa kupcima iz Sirije Fabrika automobila FAP iz Priboja potpisala je ugovor za proizvodnju devet vozila i sva su različitog tipa, jer su namenjena izložbi u Siriji i drugim arapskim zemljama.
„Vrednost ovog posla je 600 hiljada evra, a nadamo se da će ova vozila na pravi način biti predstavnici proizvodnog programa FAP u arapskom svetu“, kaže Stojović.
Prema njegovim rečima, radi se o sigurnom kupcu na koga treba računati i u budućem vremenu i sa znatno većim porudžbinama, a sa ovom prvom probnom količinom FAP se prilagodio svim zahtevima arapskog tržišta.
"Inače, Sirijci su dostavili i pismo sa jasnim namerama vezanim za privatizaciju FAP, ali sve zavisi od daljeg razgovora sa Dongfengom", rekao je Stojović.
U OBNOVLJIVU ENERGIJU MILIJARDE EUR
Izvor:Beta, Tanjug Beograd -- U narednih pet godina Srbija očekuje nekoliko milijardi evra investicija u izgradnju pogona za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.
Ministar energetike Srbije Petar Škundrić kaže da bi dve male hidrocentrale trebalo da budu završene do kraja godine i dodaje da je izdato još deset dozvola za hidroelektrane i šest dozvola za izgradnju vetroparkova kapaciteta 1.000 megavata.
On je rekao da Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koji je godišnje ekvivaletan potrošnji 4,3 miliona tona nafte, od čega je 63 odsto iz biomase, po 14 odsto iz potencijala vode i sunca, pet odsto iz vetra i četiri odsto iz biotermalnih izvora.
Istovremeno, Vlada Srbije je usvojila Uredbu o podsticanju proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, kojom stimuliše proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ta uredba bi trebalo da doprinese da proizvodnja struje dobijene iz obnovljivih izvora godišnje u 2012. bude veća za 7,4 odsto, odnosno 735 miliona kilovat časova, nego u 2007. godini.
Uredbom su određene garantovane otkupne cene, „fid-in tarife“, za svu struju proizvedenu u malim hidroelektranama, postrojenjima na biomasu, solarnu energiju, vetar i biogas 12 godina od početka proizvodnje. Najveća garantovana cena je za struju dobijenu u solarnim elektranama i iznosi 23 evrocenta po kilovat času.
Ovom uredbom se garantuje i cena po kilovat času od 7,8 do 9,7 evrocenti za struju proizvedenu u malim hidroelektranam, od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za struju iz biogasa garantovana cena je od 12 do 16 evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je 9,5 evrocenti.
Za stuju dobijenu korišćenjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je 6,7 evrocenti po kilovatčasu, struja iz geotermalne energije otkupljivaće se po 7,5 evrocenti, iz elektrane sa kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije od 7,6 do 10,4 evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evrocenta.
Škundrić je kazao da je prema Uredbi Elektroprivreda Srbije (EPS) dužna da struju proizvedenu iz obnovljivih izvora otkupljuje po višim garantovanim cenama koje je odredila Vlada.
"Objektivno je predviđeno da u narednih nekoliko godina povlašćeni otkup struje ne može da utiče na povećanje cene električne struje u Srbiji više od 0,3 odsto", rekao je ministar energetike.
Sa 735 miliona kilovat časova struje moguće je podmiriti godišnje potrebe za energijom 175 hiljada domaćinstava sa prosečnom mesečnom potrošnjom od 350 kilovat časova, čime bi se izbeglo emitovanje blizu milion tona ugljen-dioksida.
Planirano je da se do 2012. godine izgradi najmanje 45 megavata kapaciteta u malim hidroelektranama, 45 megavata postrojenja koja koriste energiju vetra, pet megavata solarnih elektrana, dva megavata postrojenja na biomasu i pet megavata na biogas.
ŠKUNDRIĆ: NEMA OBAVEZA PREMA RUSIMA
Izvor:Politika Beograd -- Srbija nema nikave dodatne obaveze prema ruskoj strani zbog gubitka NIS-a od oko osam milijardi dinara u 2008. godini, izjavio je ministar Petar Škundrić.
Ministar energetike i rudarstva je u intervjuu za "Politiku" rekao da je i supervizor "Ernst i Jang" potvrdio gubitak NIS-a od osam milijardi dinara i dodao da će izveštaj tog revizora biti, po svemu sudeći, prihvaćen na sednici Upravnog odbora NIS-a zakazanoj za ponedeljak.
"Takav izveštaj nema nikakav uticaj na aranžman s 'Gaspromnjeftom'. Vlasnički odnosi ostaju nepromenjeni, a za ovu vrednost od oko osam milijardi dinara, ukoliko Upravni odbor i Odbor revizora utvrde validnost izveštaja, biće umanjena ukupna vrednost kapitala kompanije", rekao je Škundrić.
Odgovarajući na pitanje da li je Srbija ove godine spremna za eventualnu nestašicu gasa, Škundrić je rekao da postoje rezerve gasa za oko 90 dana što je "neuporedivo bolje" nego prošle zime.
"Podzemno skladište gasa Banatski Dvor u ovom času može da proizvede oko 1,2 miliona kubika gasa. Do kraja decembra moći ćemooko tri, a u februaru pet miliona kubika. Već smo rezervisali i dodatnih 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj", naveo je ministar.
Komentarišući mogućnost da se promene cene gasa i struje Škundrić je najavio pojeftinjenje gasa od Nove godine. Prema njegovim rečima promeniće se i cena električne energije, a kolika će biti ta promena zavisi od predloga Agencije za energetiku i kasnijeg usaglašavanja.
JAGODINA: STALNI POZIV ULAGAČIMA
Izvor:Tanjug Jagodina -- Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković raspisao je "stalni javni poziv" investitorima za izgradnju proizvodnih pogona u Industrijskoj zoni u tom gradu.
Industrijska zona je površine 150 hektara, nalazi se na Koridoru 10, oko 500 metara od autoputa i medjunarodne pruge Beograd - Niš, a za raspodelu je ostalo još 37,76 hektara iz prve faze opremljenosti. Dozvoljena je izgradnja svih industrijskih objekata, osim trgovinskih i onih koji zagađuju životnu sredinu.
Zemljište u toj zoni se daje u zakup na 99 godina, a jedini uslov je zapošljavanje radnika. Investitorima iz Jagodine namenjene su parcele površine 25 do 50 ari i oni će zemljište dobiti uz uslov da zaposle 15 radnika po hektaru, a ostali iz drugih gradova Srbije i inostranstva imaju obavezu da po hektaru zaposle 23 radnika sa područja Jagodine.
Novoizgrađeni objekt mora da počne proizvodnju najmanje dve godine od dana zaključivanja ugovora o zakupu, pri čemu investitori mogu da odrede veličinu parcele u zavisnosti od njihovih potreba.
Radnici prvo zaposlenje dobijaju probno, na tri meseca. Ako zadovolje uslove investitora primaju se na neodređeno vreme i nema otpuštanja najmanje narednih sedam godina, osim u slučaju kršenja radne discipline i neizvršavanja radnih zadataka, podsećaju u Gradskom veću.
U Industrijskoj zoni prostor su već rezervisale i potpisale ugovor o izgradnji pogona jedna firma iz SAD i jedna iz Mađarske, a Marković je tri i po hektara obećao da pokloni investitorima iz Moskve i dva investitorima iz Grčke.
USVOJENI PREDLOZI 459 MIL.€ ZAJMOVA
Izvor:Beta Beograd -- Vlada Srbije je usvojila predloge zakona o potvrđivanju više zajmova ukupne vrednosti 459 miliona evra i 100 miliona dolara.
Zajmovi su namenjeni izgradnji puteva, modernizaciji školskih, naučnih i zdravstvenih ustanova i unapređenju poslovnog okruženja.
Zajmom za opštinsku i regionalnu infrastrukturu od Evropske investicione banke u iznosu od 75 miliona evra je predviđeno sprovođenje projekta ukupne vrednosti 200 miliona evra u koji će Srbija iz Nacionalnog investicionog plana uložiti 125 miliona evra.
Sredstva su namenjena unapređenju putne infrastrukture, obnovi i modernizaciji objekata namenjenih osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, naučnoistraživačkih ustanova, izgradnji i poboljšanju objakata za pružanje zdravstvenih usluga i usluga socijalne zaštite i obnovi objekata od kulturno-istorijskog značaja.
Finansijskim ugovorom Srbije i Evropske investicione banke za izgradnju auto puta na Koridoru 10 (E-75) predvidjeno je ulaganje 384 miliona evra za izgradnju i modernizaciju tog auto puta od Grabovnice do Levosoja.
Zajam od 100 miliona dolara od Međunarodne banke za obnovu i razvoj biće iskorišćen za unapređenje poslovnog okruženja radi podsticanja investicija u privatni sektor, "povećanje spremnosti za suočavanje sa svetskom ekonomskom krizom" i podsticanje razvoja tržišta rada.
SBB NEĆE UČESTVOVATI NA TENDERU!
Izvor:B92, Danas Beograd -- Kompanija SBB je saopštila da neće učestvovati na tenderu za licencu za drugog operatora fiksne telegonije u Srbiji.
Povodom oglasa za učešće u javnom nadmetanju za izdavanje licence za fiksnu telefoniju, raspisanog od strane Republičke agencije za telekomunikacije, SBB je saopštio da nije iznenađen uslovima u tom oglasu, kao ni iznetim stavom.
„Obzirom da ta kompanija RATEL-u podnosi redovne izveštaje o broju korisnika i prihodima, prema postavljenim uslovima jasno je da nije dobrodošla kao operator fiksne telefonije u Srbiji“, navodi se u saopštenju SBB-a.
Predsednik Uprave SBB-a Dragan Šolak kaže da kompanija prihvata takav stav i, istovremeno, želi uspešno okončanje javnog nadmetanja, ali da ne vidi kako će ono doneti poboljšanje u oblasti telekomunikacija. On je naglasio da je SBB jedan od lidera u toj oblasti i da je neprekidnim tehničko-tehnološkim unapređenjima do sada dokazao šta ume i šta može.
Šolak kaže da u „nismo sigurni da je u interesu srpskog tržišta ovakvo sprečavanje tehnički i mrežno osposobljenih kompanija da učestvuju u javnom nadmetanju. Realnost takva kakva jeste i mi se nadamo da će doći trenutak kada će SBB moći da pokaže da je apsolutno sposoban za pružanje usluga fiksne telefonije“.
On dodaje da su „vlasnici SBB-a investirali preko 150 miliona evra u razvoj telekomunikacionih kompanija u regionu i, zbog ovakvih, otežavajućih uslova poslovanja u Srbiji, nažalost, verovatno će nastaviti da ulažu na drugim tržištima“.
Podsetimo, kako je objavio beogradski dnevni list Danas, između Telenora i SBB kao pobednika na tenderu za drugog fiksnog operatora u Vladi bi radije videli norvešku kompaniju. Taj list, pozivajući se na nezvanične razgovore sa nadležnim ljudima u vladi, navodi da je u tim razgovorima Telenor viđen kao poželjan, a SBB kao nepoželjan ponuđač.
Danas objavljen tender, ponude do 12. januara
Republička agencija za telekomunikacije objavila je danas javni oglas za učešće u nadmetanju za izdavanje licence za drugog fiksnog operatera u Srbiji.
Ponude se podnose do 12. januara sledeće godine, a odluka o izboru najpovoljnije ponude biće doneta do 10. februara, dok će licenca biti izdata u roku od osam dana od uplate naknade.
Minimalni iznos naknade za izdavanje licence utvrdiće se na nivou najviše ponuđene cene u okviru dostavljenih ponuda, a na tenderu će moći da učestvuju preduzeća registrovana za obavljanje telekomunikacione delatnosti, koja su u prošloj godini imala prihod veći od 200 miliona evra i imaju više od milion pretplatnika.
Licenca se izdaje na deset godina, uz mogućnost produženja važenja i u sledećih deset godina.
U javnosti su do sada kao glavni konkurenti pominjani operater mobilne telefonije Telenor i kablovski operater SBB.
Međutim, kako Danas saznaje, SBB nema potrebnih milion korisnika zbog čega neće moći da dostavi ponudu.
Nadležni koji su sastavljali uslove tendera takav podatak su morali da znaju, pa bi se, sudeći na osnovu toga, moglo doći do zaključka da je SBB možda i namerno izbačen iz igre.
Prema saznanjima Danasa, jedan od razloga za postavljanje tako visokog praga koji učesnici moraju da ispune jeste strah da domaći operater ne bi imao dovoljno novca da uloži u razvoj nove fiksne mreže i da time ne bi bili ispunjeni ciljevi raspisivanja postupka za dodelu licence, a jedan od njih je izgradnja optičke mreže.
Matić: Postoji oko 150.000 zahteva za fiksni telefon
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je prethodno da „interesovanje za licencu postoji na različitim nivoima“ i da su se zainteresovane kompanije obraćale Ministarstvu i Republičkoj agenciji za telekomunikacije zbog čega očekuju da tender bude uspešan. Ona je dodala i da bi u slučaju manjka interesovanja uslovi bili promenjeni i bio bi raspisan novi tender.
Matić je ocenila je da će konkurencija u fiksnoj telefoniji omogućiti da svi gradjani i kompanije dobiju fiksnu liniju i da se smanje troškovi telekomunikacionih usluga u zemlji. "U Srbiji trenutno postoji 150.000 zahteva za fiksnu telefonsku liniju na koje ne može da se odgovori", kaže ona.
Kako je ocenila, konkurencija na tržištu neće dovesti do direktnog pada cena fiksne telefonije u domaćem saobraćaju, ali bi mogle da se
smanje cene medjunarodnih razgovora i na tržištu će biti ponuđeni takozvani "triple-play" paketi telekomunikacionih usluga koje obuhvataju mobilnu i fiksnu telefoniju i Internet.
"U ukupnom iznosu, telekomunikacione usluge će biti povoljnije za gradjane, jer će moći da izaberu paket koji odgovara njihovim željama, potrebama i navikama", istakla je ministarka.
Kako je nedavno izjavio predsednik Upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović, drugi operater nakon dobijanja licence može da izgradi svoju mrežu polaganjem optičkih kablova ili da koristi bežični pristup. Takođe, može da koristi i mrežu Telekoma uz plaćanje zakupa po tržišnim cenama.
On je precizirao da izgradnja nove mreže može novom operateru da se isplati već za pet godina i da ne bi bilo skupo. Od operatera se očekuje da nudi paket usluga, koji bi sadržao fiksni i eventualno mobilni telefon, kablovsku televiziju i Internet, a kasnije i neke druge usluge.
Takvi paketi po sadašnjim cenama verovatno bi koštali između 20 i 25 evra. U RATEL-u očekuju da bi već krajem 2010. prvi korisnici drugog operatera fiksne telefonije mogli da počnu da dobijaju usluge.
"SITI BREJK" U BEOGRADU ZA 250 EVRA
Izvor:Novosti Beograd -- Beograd bi mogao da postane atraktivna "siti brejk" destinacija, ukoliko Turistička organizacija Beograda postigne dogovor sa Jatom, aerodromom i hotelima.
Radi se o pripremi specijalnog „siti brejk“ aranžmana specijalno kreiranih za strane turiste, koji ne bi koštali više od 250 evra. Paket-aranžman bi obuhvatao avionsku kartu, dva ili tri noćenja u hotelu i turističko razgledanje grada.
"U Londonu smo već razgovarali o takvom paketu, mnoge britanske agencije su zainteresovane i počeli smo konkretne dogovore sa hotelima od tri-četiri „zvezdice“, nacionalnim avio-prevoznikom i aerodromom „Nikola Tesla“, kaže Jasna Dimitrijević, direktor Turističke organizacije Beograd.
"Za svako naredno tržište pripremićemo nov paket, a cena neće biti veća od 250 evra", objašnjava Dimitrijevićeva. Razgovori su uveliko obavljeni i procenjuje se da će za britanske turiste biti formirana cena od 210 do 250 evra. Za ostale turiste iz Grčke, Austrije ili Nemačke moglo bi da bude i jeftinije.
TOB će u narednom periodu voditi slične pregovore i na sajmovima u Beču, Solunu, Moskvi, Milanu, Berlinu i ostalim većim gradovima iz kojih bi mogli da stignu turisti.
IZ Britanije, sada je već izvesno, turiste bi dovodile agencije „BA holidejs“, „Ridžent holidejs“ i „Siti traveler“, koje bi sarađivale sa našim agencijama
U 2010. RAST BDP-A SRBIJE 1,5 ODSTO
Izvor:Beta, Tanjug Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se u 2010. godini može očekivati rast BDP-a od 1,5 odsto, poboljšanje životnog standarda gradjana i nastavak reformi.
"Da bismo to ostvarili postigli smo dogovor sa MMF-om i radi se na budžetu za 2010. godinu koji će ubrzo biti razmatran na Vladi Srbije", kazao je Cvetković. u uvodnom izlaganju na predstavljanju "Bele knjige" Saveta stranih investitora.
Prema njegovim rečima, konsolidovani deficit budžeta je četiri odsto, a na nivou republičkog budžeta iznosiće 104 milijarde dinara odnosno 3,5 odsto.
Premijer je napomenuo da će do kraja ove godine deficit budžeta biti manji od četiri odsto BDP, koliko je planirano na početku budžetske godine.
On je precizirao da će pad BDP do kraja ove godine iznositi manje od tri odsto, što je bolji rezultat od očekivanog pada od 4,5 odsto, i naveo podatak da se, na primer, u Rumuniji očekuje pad BDP od oko 8,6 odsto, u Hrvatskoj 5,2 odsto, Madjarskoj 6,7 odsto, Češkoj 4,3 odsto, Slovačkoj 4,7 odsto, a da je u pribaltičkim zemljama pad još veći.
"Nismo zadovoljni padom od tri odsto, ali u poredjenju s drugima možemo reći da su mere dale rezultate", kaže on.
Premijer je posebno ukazao na nesumnjive efekte mera Vlade Srbije, u ciliju oblažaavnje negativnih efekata svetske krize, navodeći da Srbija u 2009. godini već ima vraćeno poverenje u bankarski sistem relativno nisku inflaciju i stabilan kurs dinara, zajhvaljujući i deviznim rezervama, koje u sada oko 9,7 milijardi evra.
U realnom sektoru, Vlada Srbije subvencionirala je kamate na kredite da bi preduzeća došla do jeftinijih kredita za likvidnost i na taj način je povećana domaha tražnja, bez čega nema oporavka privrede, podsetio je Cvetković.
Vlada je subvencionisala kupovinu opreme, trajnih potrošnih dobara i stanova, uz podsticanje zapošljavanja i dodatni socijalni program kako bi se poboljšao materijalni položaj zaposlenih, čak i u privatizovanim preduzećima.
Cvetković je naveo da će vlada naredne godine preduzeti tri koraka, a to su povećanje efikasnosti u javnom sektoru, reforma u javnim preduzećima i razvoj infrastrukture, naročito Koridora 10.
Prema njegovoj oceni, u naredne godine može se očekivati poboljšanje životnog standarda gradjana, rast proizvodnje,
Predstavnicima stranih investitora premijer Cvetković je poručio da se Vlada na srednji rok opredelila za reformu javnog sektora i da je ušla u reformu javnih preduzeća, posebno onih koja najslabije posluju, kao što su Železnice Srbije ili Jat ervejz.
On je izrazio nadu da će "Bela knjiga" Vladi Srbije dati dodatne ideje u kom pravcu treba raditi.
LET DO EVROPE ZA 100 EVRA
Izvor:Blic Beograd -- Građani Srbije će od naredne godine avionom moći da putuju u gradove regiona za nešto više od sto evra, a cene bi mogle dodatno da padnu sa loukost kompanijama.
Tako će cena povratne karte iz Beograda do Bukurešta biti od 132 evra sa svim taksama preko kompanije „Tarom“, dok će povratna karta do Budimpešte koštati 99 evra preko avio-kompanije „Malev“.
Rumunska kompanija će od decembra za Beograd leteti avionom ATR 42 tri puta nedeljno, dok će mađarski „Malev“ imati letove svakog dana. Ono što je još važnije, otvara se mogućnost povezivanja sa velikim svetskim metropolama, pa će tako putnici koji odluče da putuju „Malevom“ i presedaju u Budimpešti, moći da otputuju do evropskih metropola kao što su Amsterdam, Berlin, London, a u planu je i let za Larnaku i sve to za manje od 100 evra. Iz Bukurešta je moguće otputovati u druge evropske gradove za Frankfurt i Minhen za 93 evra.
Od naredne godine će i slovenačka „Adrija ervejz“ i hrvatska „Kroacija erlajnz“ leteti iz srpske prestonice, ali s obzirom na to da će one prve letove obaviti za nešto više od tri odnosno pet meseci još nije poznata cena povratne karte.
Kao dobro poređenje koliko bi mogle da se kreću cene karata ovih kompanija za letove do Beograda, mogu da posluže njihovi trenutni cenovnici za gradove regiona. Povratna karta od Sarajeva do Ljubljane trenutno kod „Adrije“ iznosi 222 evra, dok povratna karta za letove na liniji Zagreb-Sarajevo i Zagreb-Skoplje košta 164 evra kod hrvatskog nacionalnog avio-prevoznika.
Cene karata bi trebalo da budu još povoljnije kada na srpsko nebo stigne veći broj lou kost kompanija. Očekuje se dolazak „Izi džeta“, „Rajan era“ i „Viz era“, dok će od 1. februara iz Beograda za Beč leteti kompanija „Flaj Niki“, a cena povratne karte se kreće 58 evra.
Da niske cene karata koje nude niskotarifne kompanije dovode do pada cena i kod ostalih avio-prevoznika pokazuje primer velike nemačke „Lufthanze“. Ova kompanija je najavila skoro pojeftinjenje karata i do 40 odsto. Po uzoru na niskotarifne avio-kompanije i u „Lufthanzine“ avione biće ugrađeno više sedišta. „Dojče vele“ prenosi da hrana ostaje besplatna, ali će je biti u manjim količinama.
INVESTICIJE U SRBIJU DVE MLRD. USD
Izvor:Tanjug Beograd -- Srbija ove godine očekuje oko dve milijarde dolara stranih direktnih investicija, što je znatno ispod očekivanja, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Ministar je izrazio ubeđenje da će Srbija u 2010. krenuti u oporavak privrede i nagovestio mogućnost da se neke grane industrije iz Evropske unije (EU) presele u Srbiju, posebno u oblasti proizvodnje hrane, automobilskih delova i tekstilne industrije.
Dinkić temelji očekivanje o oporavku domaće privrede u narednoj godini, time što je u trećem kvartalu rast industrijske proizvodnje bio pet odsto, a to je doprinelo oporavku ukupnog društvenog proizvoda (BDP).
Prema oceni Dinkića, privreda Srbije je imala manji pad BDP od drugih zemalja u regionu, između ostalog, zahvaljujući tome što nije povećavala stope poreza na dodatu vrednost, plate i dobit.
To je na kraju prihvatio i Međunarodni monetarni fond (MMF), uz uslov da se sledeće godine krene u reformu javnog sektora, podsetio je Dinkić. On je naveo da je Savet stranih investitora dostavio vladi oko 120 predloga za reformu zakona koji suvišnim administriranjem usporavaju njihovo poslovanje
Rok za dostavljanje predloga je kraj novembra, a oko 90 odsto njih vlada je usvojiti do kraja godine, zajedno sa reformom 197 podzakonskih akata iz sedam različitih oblasti, izneo je ministar ekonomije.
Dinkić je naveo da se u ovoj godini Srbija u inostranstvu zadužila zbog nekoliko važnih infrastrukturnih projekata, tako da je visina javnog duga dostigla oko 32 odsto BDP, dva puta niže od nivoa zaduženosti na nivou EU.
Srbija će zadržati stabilnu makroekonomsku i poresku politiku, neće povećavati poreze kako bi privukla što više investitora, naglasio je Dinkić.
Devizne rezerve Srbije su, kako je kazao, na rekordnom nivou od 9,8 milijardi evra što omogućava makroekonomsku stabilnost i stabilnost
kursa dinara. On je dodao da je štednja u Srbiji dostigla 5,73 milijardi evra što je za 50 miliona više nego na početku krize u Srbiji.
Dinkić je kazao i da je Ministarstvo ekonomije prihvatilo 90 odsto od 120 predloga Saveta stranih investitora za izmenu i ukidanje propisa koji otežavaju poslovanje. Kako je najavio, srpska vlada bi trebalo da do kraja godine omogući ukidanje 193 nepotrebna propisa.
RASTE POTROŠNJA TNG-A U SRBIJI
Izvor:Beta Beograd -- U Srbiji će ove godine potrošnja tečnog naftnog gasa (TNG) porasti na oko 380 hiljada tona, a 2010. godine se očekuje nastavak rasta od pet odsto.
Direktora za komercijalne poslove u kompaniji Naftna industrija Srbije - TNG (NIS-TNG) Jasna Radovanović-Utornik kaže da je potrošnja tog energenta u Srbiji porasla sa 62 hiljade tona u 2002. godini, na 360 hiljada u 2008. godini.
U budućnosti se može očekivati blagi rast i stagnacija tržišta tečnog naftnog gasa u Srbiji, kazala je ona i dodala da je Srbija blizu evropskog proseka u potrošnji tečnog naftnog gasa od 50 kilograma po stanovniku godišnje.
Jasna Radovanović-Utornik navela je da oko 90 odsto TNG-a u Srbiji troše automobili, oko pet odsto troše domaćinstva, a još pet odsto troši industrija.
Direktorka NIS-ovog ogranka za tečni naftni gas kazala je da je udeo te kompanije na srpkom tržištu TNG-a oko 60 odsto i da je plan da se taj udeo zadrži i ubuduće.
Prema njenim rečima, NIS trenutno ima ukupno 37 pumpi na kojima prodaje TNG, a planirano je da se nastavi sa širenjem mreže i postavljanjem TNG instalacija na većinu pumpi i povećanje udela u maloprodaji.
Jasna Radovanović-Utornik je kazala i da zastarela zakonodavna regulativa predstavlja najveću prepreku za razvoj TNG-a u zemljama regiona i u Srbiji.
FIC TRAŽI JASNU EKONOMSKU POLITIKU
Izvor:B92, Tanjug Beograd -- Članice Saveta stranih investitora (FIC) očekuju od Vlade Srbije da u 2010. vodi jasnu ekonomsku politiku i stvori jednake uslove za sve učesnike na tržištu.
Predsednik te asocijacije Aleksandar Radosavljević kaže da FIC očekuje od države da nastavi reforme i poveća efikasnost administracije. On je istakao da su vladine mere na ublažavanju efekata svetske krize dale rezultate, ukazujući da bi ti rezulati bili i veći da su mere preduzete nešto ranije i da je njihovo sprovođenje bilo brže.
„Hteo bih da naglasim da su kompanije okupljene u Savetu napravile dugoročne investicije u spsku ekonomiju i čim vidimo solidne perspektive rasta, mi ćemo biti prvi u redu za dodatno investiranje“, dodao je on.
Urednik najnovijeg izdanja "Bele knjige" FIC-a Mihajlo Crnobrnja naveo je da su u njoj obrađene 24 oblasti i to od infrastrukture i energetike do poreskog sistema i zaštite potrošača, gde su članice FIC-a preporučili vladi ukupno 215 predloga za izmene i poboljšanja.
Crnobrnja je rekao da se najveći broj tih predloga odnosi na angažovanje radne snage i to više od 30, dok je pet sugestija upućeno za poboljšanje rada Agencije za privredne registre, na korekcije i dopune Zakona o kontroli državne pomoći i Zakona o zaštiti potrošača.
On je naveo i primere nekih preporuka, koji se odnose na stimulisanje razvoja primenjene nauke odgovarajućom finansijskom podrškom, na mera koje bi trebalo da nastave da stimulišu otvaranje novih radnih mesta i na donošenje nacionalne strategije o intelektualnoj svojini.
"Bela knjiga" FIC-a za 2009. godinu, sedma je po redu od od 2002. godine, i njena uloga je da služi kao osnova za dijalog između vlade i stranih investitora o načinima za unapređenje poslovne klime u Srbiji.
Ona je vrsta priručnika za strane investitore, koji dolaze u Srbiju, odnosno, skup najvažnijih informacija koje su investitori prikupili da bi ukazali na teškoće sa kojima se susreću u poslovanju u Srbiji, a njena uloga je i da pruži informacije o poslovnoj klimi u Srbiji i daje preporuke za poboljšanje uslova poslovanja u odredjenim sektorima.
FIC u svom članstvu ima više od 120 stranih kompanija, koje su ukupno investirale oko 14 milijardi dolara u Srbiji, u proteklih sedam godina i zaposlile više od 60 hiljada ljudi.
DEŽER: SRPSKE KOMPANIJE MOGU U EU
Izvor:Beta Beograd -- Srpske kompanije mogu uspešno da posluju na tržistu Evropske unije ukoliko prethodno zadovolje kriterijume koje Unija propisuje.
Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer kaže da postoje konkretni standardi i norme koji moraju biti usvojeni u Srbiji i usklađeni sa propisima EU, ali da srpskim kompanijama treba dati vreme da se prilagode novom tržištu.
"Imamo ovde jednu zdravu osnovu za razvoj konkurentnosti. Srbija je uspela da se nametne u regionu kroz primenu sporazuma CEFTA. Tu viziju sada treba da proširimo sa regiona na celu EU i zato imamo Prelazni sporazum", izjavio je Dežer.
Dežer je kazao da su u poslednje vreme uočljivi pozitivni momenti i kao primer naveo liberalizaciju viznog režima i kretanje kao punoj implementaciji Prelaznog sporazuma.
On je istakao da je sada važno da se kompanije u Srbiji, posebno mala i srednja preduzeća, dobro pripreme za predstojeće potrebe "jer nije isto kada se posluje na tržištu od 20 miliona ljudi, kakvo je CEFTA, i na tržištu od 500 miliona".
Predsednik PKS Miloš Bugarin rekao je da se privreda Srbije snažno zalaže za odmržavanje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma i početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Bugarin je dodao da je jednako važan i signal koji se šalje domaćoj privredi i investitorima da reformski napori vraćaju Srbiju na siguran put ka članstvu u EU.
INFLACIJA U 2009. GODINI 7,5 ODSTO
Izvor:Tanjug Beograd -- Godišnja inflacija u Srbiji iznosiće oko 7,5 odsto, a u poslednjem tromesečju rast cena će biti oko 1,2 odsto zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda.
Predstavljajući novembarskog Izveštaja o inflaciji viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković ocenio je da najveći rizik za ostvarivanje projektovane inflacije predstavlja poskupljenje naftnih derivata i mogućnost ranijeg poskupljenja cigareta, planiranog za početak naredne godine.
Marković je istakao da ključni dezinflatorni faktor na srednji rok predstavlja niska domaća tražnja, pošto je investiciona aktivnost države i privrede niska, dok su zarade u javnom sektoru i penzije zamrznute.
Kurs dinara je stabilan i pored smanjenja referentne kamatne stope i povećanja dinarske likvidnosti, čemu su doprineli i uspešni pregovori sa MMF-om, a zabeležen je i blagi oporavak ekonomske aktivnosti, naveo je viceguverner.
Uzimajući u obzir sve faktore, u narednom periodu je verovatnije smanjenje referentne kamatne stope nego njeno zadržavanje na sadašnjem nivou od deset odsto, naglasio je Marković.
Rizici koji bi mogli da zaustave ublažavanje monetarne politike mogli bi da budu brži oporavak domaće tražnje od očekivanog, viši rast cena od očekivanog, bilo zbog politike države ili visokog rasta svetskih cena nafte, kao i zaustavljanje pada inflatornih očekivanja, rekao je on.
Marković je napomenuo da je u trećem tromesečju, prvi put posle godinu dana, ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 4,1 odsto na godišnjem nivou, na šta je uticao rast industrijske proizvodnje zbog obnavljanja proizvodnje u "Ju Es stilu", a očekuje se da će u četvrtom tromesečju rast biti oko jedan odsto, čemu će doprineti sektor saobraćaja i preradjivačka industrija.
Pad BDP-a u ovoj godini sada se procenjuje na oko 2,8 odsto, što je niže u odnosu na prethodne projekcije, istakao je viceguverner.
Prema njegovim rečima, nastavljeno je smanjenje platnobilansne neravnoteže, pre svega zbog pada spoljnotrgovinskog deficita, tako da bi njegovo učešće u BDP-u u ovoj godini trebalo da bude 7,2 odsto, a u 2010. godini oko osam odsto.
Marković je napomenuo i da su plasmani banaka i dalje prvenstveno usmereni u hartije od vrednosti, a plasmani privredi i stanovništvu beleže skromno povećanje.
Štednja gradjana vraća se u bankarski sistem i samo u prvih 13 dana novembra povećana je za 333 miliona evra, a od početka godine porasla je za 926 miliona evra, tako da se uskoro očekuje njeno vraćanje na nivo pre krize.
OD BUDŽETA ZAVISI ARANŽMAN SA MMF
Izvor:Danas Beograd -- Budžet za 2010. je ključni uslov za produženje aranžmana sa MMF-om, od kog zavisi monetarna stabilnost i kreditni rejtnig zemlje, kaže Stojan Stamenković.
„Da bi bord direktora MMF-a odobrio povlačenje sredstava potrebno je da im nedelju dana pre sednice dostavimo budžet za 2010.”, kaže Stojan Stamenković.
Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi dodaje da nema razloga da sumnja da će Ministarstvo finansija pripremiti potrebne predloge zakona, ali bi svakako to morali da urade jer je važna i februarska revizija i martovsko povlačenje tranše.
„Ako bi nam se desila nesreća da u Skupštini krene opstrukcija, onda ne samo da neće biti novca već bi moglo da dođe do pogoršanja našeg kreditnog rejtinga BB minus”, upozorava on.
Prema njegovim rečima za ocenu kreditnog rejtinga visina deviznih rezervi uvek je bila jedan od bitnih pokazatelja.
„Ako bismo pokarabusili odnose i pogoršali rejting, vrlo brzo bismo se suočili sa problemom visine deviznih rezervi i eksternom likvidnošću. Od 2010. dolazi serija od tri-četiri godine sa visokim stopama servisiranja duga. Ta stopa predstavlja udeo plaćanja za glavnice i kamate u izvozu. Školska granica je 25 odsto, a mi idemo na više od 50 odsto. Problem je što se država veoma brzo zadužuje”, kaže on
Stamenković ocenjuje da deficit od 4,5 odsto BDP u ovoj godini i četiri odsto u sledećoj održiv, ali da treba znati da se manjak u budžetu pokriva zaduživanjem i to, pre svega, u inostranstvu.
„Taj novac nam niko neće davati večno. Trezorski zapisi su ispočetka lepo punili budžet, ali sada možemo da dođemo u situaciju da se prodaju novi zapisi samo da bi se vratio dug za stare. Ne verujem da će biti problema s tim ako se održi interes za zapise od godinu dana dok su zapisi sa rokom dospeća od tri meseca opasni. Pitanje je sada koliko će NBS da ide naniže sa referentnom kamatnom stopom”, zaključuje on.
NA SARADNJU SA FIATOM ČEKA 40 FIRMI
Izvor:Blic Beograd -- U "Fiatov" automobil "punto", koji se već osam meseci proizvodi u Kragujevcu, počela je ugradnja delova koje prave kompanije iz Srbije.
Među isporučiocima delova kojih u "puntu" ima više od 1.000, prvi su svoje mesto našli "Trajal" iz Kruševca i "Promotor Irva" iz Kragujevca. Prvi prave automobilske gume, a drugi dizalice koje ulaze u komplet alata koji se isporučuje uz svako kupljeno vozilo.
Predsednik Automobilskog klastera Srbija Igor Vijatov kaže da se "na listi preduzeća koja su na korak do ulaska u grupu "Fiatovih" dobavljača delova ima više od 40 firmi iz Srbije, od kojih je 20 članica ovog klastera".
"Najveće izglede da započnu isporuku delova za "Fiat" imaju za sada "TPV Šumadija" iz Kragujevca koja pravi zaptivače za motore, a kupila je mašine za proizvodnju manjih odrezaka od lima koji će se ugrađivati u karoseriju. Tu je i proizvođač elektromotora jednosmerne struje iz Surdulice, koji služe za rad brisača i podizanje bočnih stakala. "Tigar tehnička guma" iz Pirota je već ušao u proceduru, a uz njega i fabrika akumulatora iz Sombora kao i livnica iz Kikinde", kaže Igor Vijatov.
Planira se, da tokom naredne godine više od 20 preduzeća iz Srbije uđe na spisak dobavljača delova za "Fiatova" vozila.
Prema rečima Aleksandra Ljubića, predsednika UO grupe "Zastava vozila" i savetnika ministra za ekonomiju, potrebno je da se ispune mnogi uslovi da bi neko postao dobavljač "Fiata", i da bi dobio sertifikat.
"Nisu u igri samo proizvođači delova jer "Fiat" ima potrebe i za drugim uslugama. Zato imamo već tri kompanije koje ovoj velikoj kompaniji isporučuju druge proizvode koji se koriste u industriji automobila, a nisu delovi koji se ugrađuju u automobil. Tako je sertifikat kao dobavljač dobila firma koja pravi palete od metala, na kojima se prevoze delovi. Koliko je uspešna, jasno je kada se zna da se njeni proizvodi koriste čak i u Poljskoj, gde je trenutno jedna od najmodernijih "Fiatovih" fabrika", kaže Ljubić i dodaje da Italijani ne gledaju samo kvalitet proizvoda, već i cenu, celokupnu organizaciju posla u firmi i sprovođenje zaštite na radu.
Za ulazak domaćih kompanija na listu dobavljača su presudne dve stavke - likvidnost firme koja se proverava u periodu od nekoliko poslednjih godina, kao i poštovanje ISO standarda koji je propisan za automobilsku industriju.
INDEKSI NEDELJU ZAVRŠILI PADOM
Izvor:Beta Beograd -- Indeksi akcija Beogradske berze treću novembarsku nedelju završili su padom, indeks Belex15 od 0,45 odsto, a opšti Belexline od 0,68 odsto.
Promet je vredeo 86,98 miliona dinara (920.945 evra) od čega je petina ostvarena u trgovini obveznicama RS. Učešće stranih investitora bilo je 61 odsto u ukupnoj i 76 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 68 a u prodaji 84 odsto.
U kontinuiranoj trgovini čak četiri akcije ubeležile su dvocifreni minus - Energomontaža [EGMN] je pojevtinila maksimalnih 12 odsto, Putevi [PUUE] i Pupin telekom [PTLK] po gotovo 12 odsto, a Fidelinka [FIDL] gotovo 11 procenta. Među većim gubitnicima je i Progres [PRGS] čija je cena pala nepunih sedam procenata.
Dobitnike predvodi Politika [PLTK] rastom od 12 odsto, prioritetna akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] poskupela je pet, a hartija pivare BIP [BIPB] četiri odsto. Po gotovo dva procenta na vrednosti su dobili Imlek [IMLK] i AIK banka [AIKB] pri čemu se akcijama mlekare trgovalo za tri miliona dinara, a hartijama niške banke za 42,63 miliona.
Više se na kontinuiranom segmentu trgovalo i Univerzal bankom [UNBN], za 11,2 miliona dinara, Meser Tehnogasom [TGAS], za 2,4 miliona, i Vino župom [VINZ], za nešto više od dva miliona dinara.
USKORO GOTOVE DVE DEONICE KORIDORA
Izvor:Tanjug Horgoš -- Dve deonice od po deset kilometara autoputa Beograd-Horgoš na Koridoru 10 biće otvorene 29. novembra, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Mrkonjić je naglasio da će puštanjem u saobraćaj te dve deonice biti završen ovogodišnji plan Vlade Srbije na realizaciji Koridora 10 i napomenuo da je ove godine završeno 8,5 kilometara deonice obilaznice oko Beograda, kao i 20 kilometara puta, u dve deonice, od Levosoja do Pleševa.
Govoreći o budućim planovima, Mrkonjić je najavio da će sledeće godine na Koridoru 10 prva biti rađena deonica oko Dimitrovgrada. "Tender je raspisan, završava se 26. novembra. Otvorićemo tender i tu će biti dva lota data izvođačima. Jedan se odnosi na autoput, samu kolovoznu konstrukciju, a drugi se odnosi na mostove. Tunele ćemo malo zadržati, imamo tu nekih tehničkih problema", objasnio je ministar.
Što se tiče severnog kraka Koridora 10, Mrkonjić je najavio da će biti nastavljeni radovi na deonici od 38. do 49. kilometra, od granice sa mađarskom ka Novom Sadu, za koju je već raspisan tender, napominjući da će tu radovi početi odmah posle Nove godine.
Ministar je izrazio očekivanje da će radovi na Koridoru 11 početi na proleće i da će u budžetu za 2010. godinu imati oko desetak milijardi dinara za početak realizacije tog projekta.
On objašnjava da je „Koridor 11 novi koridor i to je naš drugi prioritet. To je autoput od Beograda do Bara, odnosno preko Boljara i Crne Gore do Bara, i od Beograda, preko Vršca, do Temišvara". Mrkonjić je napomenuo da Koridor 11 obuhvata i železničku prugu na tom pravcu, kao i i Barsku luku.
VUJOVIĆ: OPREZ SA INTERVENCIONIZMOM
Izvor:Tanjug Beograd -- Vodeći ekonomista Svetske banke u grupi za nezavisne ocene Dušan Vujović kaže da treba očekivati državni intervencionizam u Srbiji i u narednoj godini.
On naglašava da bi vlada trebalo da bude oprezna u svojim potezima kako ne bi izazvala socijalne probleme u zemlji i dodaje da ekonomska kriza treba da bude iskorišćena za preispitivanje nekih opšteprihvaćenih fiskalnih mehanizama.
Govoreći o intervencionizmu, Vujović je naveo da država pokazuje ambicioznost u sferi kapitalnih investicija. On je naglasio da je u toj sferi važno realno proceniti koji su projekti dobri, a kod kojih se i pored dugogodišnje investiranja neće ništa bitno promeniti, niti će oni dovesti do stvaranja većih prihoda države.
Prema njegovoj oceni, država takođe pokazuje aktivno interesovanje i u fiskalnoj politici, ali bi trebalo da vodi računa da ne dođe do socijalnih problema koji će da dovedu do usporavanja razvoja, apostrofirajući problem reforme penzionog sistema.
Kao primer nelogičnosti u oporezivanju koje je u Srbiji na snazi, Vujović je naveo sistem naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) na fakturisanu, a ne na naplaćenu robu.
Prema njegovim rečima, to što država nema para za pokriće deficita ne treba da bude izgovor za ovakve poreze.
Vujović je naveo da država treba svoju poziciju ponovo da afirmiše kroz jačanje funkcije i uloge državnog trezora, fondovske industrije, ali i kroz plasman viška likvidnosti, ukoliko ga ima.
VELIKI DEFICIT U RAZMENI SA TURSKOM
Izvor:Beta Beograd -- U 2008. godini ostvaren je obim robne razmene Srbije i Turske od 476,7 miliona dolara, dok je deficit na srpskoj strani iznosio 386,5 miliona dolara.
Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost izvoza iz Srbije u Tursku za sedam meseci ove godine je 21,3 miliona dolara, a uvoza 157,5 miliona dolara.
Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić kaže da robna razmena u poslednjih osam godina beleži konstantan porast, ali uz veliki deficit na srpskoj strani.
Ona je pozvala turske privrednike da ulažu u Srbiji jer potencijali dve zemlje do sada nisu adekvatno iskorišćeni. Potpredsednica PKS je kazala i da se početkom 2010. očekuje primena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, što će unaprediti saradnju dve zemlje.
"Privrednicima iz Turske nudimo benefite u plasmanu svojih roba na tržišta sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, kao i sa zemljama Cefta regiona", istakla je ona i dodala da strani investitori u Srbiji imaju povlastice koje uživaju i nacionalne kompanije.
Kako je naglasila Džagićeva, Vlada Srbije investitorima koji u Srbiji ulože preko 200 miliona evra i zaposle hiljadu radnika, daje finansijsku pomoć od 25 odsto od ukupne investicije.
"Srbija i Turska mogu da unaprede saradnju u oblasti automobilske, prehrambene, tekstilne industrije, turizmu, kao i preradi drveta i proizvodnji nameštaja", rekla je Džagićeva.
REGION
AERODROM U TREBINJU “OTIMA” PUTNIKE
Izvor:SEEbiz Banjaluka -- Aerodrom u Trebinju bi trebalo da „preotme“ 250.000 putnika od pet konkurentskih aerodroma iz okruženja - Splita, Dubrovnika, Mostara, Tivta i Podgorice.
Zoran Okilj, predstavnik Vlade RS i direktor aerodroma u Trebinju, tvrdi da su dve studije pokazale da je ovaj poduhvat opravdan. “Računamo na niskobudžetne avio-kompanije, kojima ćemo ponuditi povoljno vreme letova, kao i na one putnike koje zbog kapaciteta ne mogu da prime susedni aerodromi”, kaže Okilj.
Vlada Republike Srpske je već odobrila 800 hiljada evra za izradu projektne dokumentacije, ali se ne zna ko će investirati u gradnju i pod kojim uslovima. Poznato je da predstavnici vlasti planiraju da daju koncesiju, dok je alternativa da Vlada sama počne gradnju piste i pratećih objekata.
Nije saopšteno na koji način bi bio obezbjeđen novac, a prema tvrdnjama vlasti, za početak je potrebno oko 30 miliona evra. Master planom je predviđeno da na proleće bude započeta gradnja aerodroma na 137 hektara.
Sumnju u isplativost ove investicije nosi podatak da aerodrom u Banjaluci, jedini međunarodni aerodrom u RS, godinama posluje sa milionskim gubicima. Prošle godine je bilo ukupno 12.000 putnika, dok ove godine nije bilo čak ni sezonske linije do Crnogorskog primorja. Sa ovog aerodroma putnici mogu da odu samo do Beograda sa Jatom i do Ciriha sa „BH erlajnsom“.
Poređenja radi, međunarodni aerodrom u Sarajevu godišnje ima oko pola miliona putnika i trenutno imaju linije za Beograd, Zagreb, Ljubljanu, Frankfurt, Minhen, Cirih, Beč, Stokholm, Istanbul, Kopenhagen, Dizeldorf.
Uprkos tome, premijer RS Milorad Dodik je rekao početkom septembra da Vlada planira i da finansira izgradnju aerodroma na Sokocu i modernizaciju bijeljinskog aerodroma.
BUDŽET HRVATSKE 16,58 MLRD. EVRA
Izvor:Beta, Tanjug Zagreb -- Hrvatska vlada za 2010. godinu predlaže državni budžet "težak" 121,4 milijarde kuna (16,58 milijardi evra).
Prema tom predlogu, prihodi se planiraju na nivou od 112,8 milijardi kuna (15,41 milijardu evra), što je 1,5 odsto više nego ove godine, dok bi deficit iznosio 2,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Budžet za 2010. rađen je na projekciji rasta BDP za 0,5 odsto, rekla je premijerka Jadranka Kosor i dodala da se budžetom nastavlja štednja na svim nivoima i odricanje od svega bez čega se može. Ona je izrazila nadu da predloženi budžet može da bude stabilan, pre svega za jačanje privrede i za usmeravanje budžetskih sredstava onima kojima je to potrebno.
Kosor je navela i da troškovi prilagođavanja Evropskoj uniji, uz povećanje troškova za kamate, u 2010. znače povećanje rashoda za 3,4 milijarde kuna.
Nacrt budžeta koji je vlada predložila predviđa da budžet bude otprilike na ovogodišnjem nivou nakon tri sprovedena rebalansa. Okvire takvog budžeta koalicioni partneri su dogovorili pre deset dana, kada su ministri dobili obavezu da u svojim resorima pokušaju naći nove pozicije za uštede.
Skoro je sasvim sigurno da će se smanjivati materijalni troškovi i državna podrška i da će se budžet na sve načine štititi od preteranog rasipanja novca preko javne nabavke. Stručnjaci predviđaju da će jedno od najvećih opterećenja svakako biti vraćanje dospelih zaduženja od ukupno 42 milijarde kuna (5,74 milijarde evra).
CG:NEZADOVOLJSTVO TURISTIČKOM 2009.
Izvor:Beta Podgorica -- Crnogorska turistička preduzeća nisu zadovoljna rezultatima letnje turističke sezone, jer im je profit značajno niži u odnosu na prethodnu sezonu.
Prema zvaničnim podacima, Crna Gora je od letnje turističke sezone prihodovala 480 miliona evra, što je za devet miliona evra više nego 2008. godine.
Anketa Unije poslodovaca Crne Gore je pokazala da je profit više od 90 odsto anketiranih preduzeća bio niži nego prošle godine, dok je na istom nivou poslovalo svega jedan odsto preduzeća iz sektora turizma.
Poslodavci navode da je broj gostiju bio manji, dok zvanična statistika beleži rast posete za devet odsto. Loše rezultate letnje turističke sezone privrednici pripisuju neadekvatnoj promociji na regionalnom i međunarodnom tržištu, kao i nelojalnoj konkurenciji u neregistrovanom privatnom smeštaju.
Privrednici od naredne turističke sezone očekuju "pravovremenu" promociju, završetak građevinskih radova pre početka sezone, kreiranje unapređene strategije razvoja turizma u čijem bi fokusu bila zaštita životne sredine, kao i razmatranje mogućnosti uvođenja niskotarifnih aviokompanija.
VLADA GARANTUJE KREDIT OTP-A ZA KAP
Izvor:Beta Podgorica -- Predstavnici crnogorske vlade, vlasnika Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) i mađarske OTP banke potpisali su ugovore o reprogramu kredita fabrike aluminijuma
Garancije na kredit vredan 49,68 miliona evra dala je crnogorska vlada čiji je potpredsednik Igor Lukšić kazao da je to važan korak "ka stvaranju uslova za kratkoročnu stabilnost i dugoročnu održivost KAP".
Prema ranijim najavama, najveći deo kredita, odnosno 25 miliona evra, biće potrošen za isplatu otpremnina za visak radnika KAP i Rudnika boksita koji su u vlasništvu Centralno-evropske aluminijumske kompanije (CEAC). Za isplatu obaveza KAP prema dobavljaču energenata, cetinjskom Montenegro bonusu, predviđeno je tri miliona evra, a ostatak kredita u visini 21,7 miliona biće za pokriće dugova prema OTP, odnosno Crnogorskoj komercijalnoj banci (CKB) koja je njena banka ćerka.
Kredit je odobren na četiri godine uz grejs period od godinu dana uz kamatu Euribor plus 4,6 odsto.
U crnogorskoj vladi ocenjuju da će kredit omogućiti smanjenje troškova KAP kroz smanjenje broja zaposlenih na 1.100 sa 2.100 radnika, kao i stvaranje uslova za "stabilizaciju" poslovanja fabrike teško pogođene krizom. Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujović očekuje da isplata otpremnina onima koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak iz fabrike počne za desetak dana.
Potpredsednik OTP banke Laslo Volf je ocenio da je ugovor o kreditu za KAP "od velike koristi" za zaposlene, Crnu Goru i tu banku. On je najavio aktivno učešće mađarske banke "u stabilizaciji crnogorske privrede u budućnosti" Izvršni direktor KAP Vječeslav Krilov je ukazao da je reč o "komplikovanom dokumentu, potpisanom dok ekonomska kriza još traje" i ocenio da je "neophodno strpljenje svih zainteresovanih strana u lancu aktivnosti usmerenih na izvlačenje fabrike iz krize".
Crnogorska vlada i ruska EN plus grupa u vlasništvu oligarha Olega Deripaske potpisale su početkom nedelje ugovor o poravnanju koji bi trebalo da obezbedi stablizaciju poslovanja KAP i Rudnika boksita. Država je dala garancije vredne 135 miliona evra i subvencije za električnu energiju, a ruski vlasnik se obavezao da zadrži 1.500 od oko 4.000 zaposlenih u KAP i Rudnicima.
Takođe, vlasnik se obavezao da će do 2012. vratiti proizvodnju na maksimalan nivo, i da će u narednih pet godina investirati u modernizaciju 39 miliona evra. Ugovor o poravnanju stupa na snagu 31. decembra i njime se poništava kupoprodajni iz 2005. godine kojim je KAP prodat ruskoj kompaniji za 48,5 miliona evra.
Do stupanja na snagu tog ugovora neophodno je zaključiti ugovor o transferu polovine ruskog vlasništva, odnosno 29 odsto akcija KAP, vladi, definisati pravo na povraćaj akcija u vlasništvo Rusa, kao i reprogram dugova kompanije stranim kreditorima. Takođe je potrebno pripemiti novi koncesioni ugovor za Rudnik boksita.
SLOVENIJA GRADI DRUGI BLOK NE KRŠKO
Izvor:SEEbiz Ljubljana -- Slovenija će drugi blok nuklearke u Krškom (NEK) izgraditi između 2020. i 2025. godine, a vrednost tog objekta biće od 3,5 do pet milijardi evra.
Prema već gotovim analizama koje su potrebne za izvođenje projekta NEK 2 pripreme za raspisivanje tendera bi trebalo da počnu 2011, izgradnja 2015, a nova nuklearka bi sa radom mogla da počne 2020. godine.
Slovenački ministar ekonomije Matej Lahovnik kaže da to neće biti projekat slovenačkih energetičara nego čitave države i dodaje da će problem zbrinjavanja nisko i srednje radioaktivnog otpada iz postojeće NEK Slovenija rešiti već ove godine.
Lahovnik naglašava da je uveren da je izgradnja drugog bloka nuklearke u sklopu "nuklearne opcije" koja je Sloveniji jako privlačna i potrebna. Prema sadašnjim predviđanjima NEK 2 bi imala snagu 1.000 ili 1.600 MW, životnu dob od 60 godina sa mogućnošću produženja za 20 godina, a tehnologija bi omogućila ponovnu upotrebu istrošenog goriva.
Među mogućim dobavljačima nove nuklearke spominju se proizvođač sadašnje Vestinghaus, ako i Areva i Micubiši.
Premda je izgradnja drugog bloka NEK već uključena u slovenački nacionalni energetski program, Lahovnik ne isključuje ni mogućnost raspisivanja referenduma o opravdanosti izgradnje, rešavanju zbrinjavanja radioaktivnog otpada i uticaja nuklearke na okolinu.
CG IZVOZI U RUSIJU 20 TONA HRANE
Izvor:Beta Podgorica -- Crna Gora će u Rusiju u decembru izvesti 20 tona suhomesnatih proizvoda, sireva, vina i lala, na osnovu dogovora privrednika dve zemlje.
Privredna komora Crne Gore saopštila je da su na listi proizvoda koji bi mogla da budu ponuđeni ruskim kupcima i maslinovo ulje, maslinke i preradjevine od voća i povrća.
Kupci u Rusiji su, prema raspoloživim informacijama, zainteresovani i za druge prehrembene artikle, posebno one koji se proizvode na tradicionalan način, navode u Privrednoj komori Crne Gore.
HRVATSKA BLIZU GASOVODA JUŽNI TOK
Izvor:Tanjug Zagreb -- Ulazak Hrvatske u projekt gradnje gasovoda Južni tok mnogo je bliži nego što se hrvatskoj javnosti dosad želelo priznati, prenosi Business.
Pozivajući se na diplomatske izvore, Business navodi da su "predstavnici Hrvatske dosad nekoliko puta o tome vrlo konkretno razgovarali s Rusima, a otišlo se čak tako daleko da je procenjen i nivo grinfild investicije za gradnju gasovoda u Hrvatskoj".
Gradnja infrastrukture za Južni tok kojim bi ruski gas zaobilazeći Ukrajinu, preko Bugarske, Srbije i Mađarske stigao do Evrope 2015. godine, će, po ruskim procenama, koštati Hrvatsku između 300 i 400 miliona evra.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je u razgovoru sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom 1. septembra u Gdanjsku izrazila zainteresovanost za priključenje gasovodu.
U medjuvremenu, 14. novembra je potpisivan slovenačko-ruski sporazum, prilikom posete premijera Boruta Pahora Moskvi, a agencija Hina je ove sedmice prenela izjave slovenačkih zvaničnika da se još pregovara o tome da li će ova trasa biti priključena preko Madjarske ili Hrvatske.
Državni sekretar za energetiku Slovenije Janez Kopac je preneo da je u razgovorima sa Gaspromom "najviše bilo reči o vezivanju slovenačke trase na Madjarsku, a poslednjih meseci se pojavila i kombinacija s Hrvatskom. O vezi s Austrijom uopšte se nije govorilo".
EBRD ULAŽE U HRVATSKU HPB BANKU?
Izvor:Beta Zagreb -- Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i hrvatske države pregovaraju o dokapitalizaciji Hrvatske poštanske banke (HPB).
HPB-u, koja je sedma banka po veličini aktive u Hrvatskoj, neophodan je kapital posle izdvojenih visokih rezervacija i gubitka od 245 miliona kuna (33,5 miliona evra) u prvih devet meseci ove godine.
EBRD je, kako je nedavno zvanično potvrđeno iz sedišta te institucije, zainteresovan za ulazak u vlasničku strukturu te banke. Navodno je EBRD zainteresovan za 25 odsto plus jednu akciju, ali za sada nema jasnog odgovora iz Vlade Hrvatske da li želi takvog partnera u državnoj banci.
Ukoliko se Vlada odluči da EBRD udje u vlasništvo HPB-a, realizacija pomenute dokapitalizacije bila bi moguća tokom sledeće godine što bi za hrvatsku banku značilo stabilnost na duži rok.
Kako je HPB-u hitno potreban dodatni kapital u narednih mesec dana bi se sredstva osigurala najverovatnije od nekoliko državnih preduzeća i fondova.
PETROM NAJVEĆA RUMUNSKA KOMPANIJA
Izvor:Beta Bukurešt -- Na listi najznačajnijih rumunskih kompanija po tržišnoj vrednosti prednjače Petrom, telekom kompanije Orange i Vodafone, Fond imovine i Hidroelektrika.
Prvu poziciju zauzima i ove godine naftna kompanija Petrom čija je tržišna vrednost 3,57 milijarde evra, dok je prošle godine ta vrednost bila 4,89 milijarde evra. Drugo mesto zauzima telekom kompanija Orange vredna 3,51 milijardu evra, koja je prošle godine imala tržišnu vrednost od 4,6 milijardi evra.
Fondul Proprietatea (Fond imovine) je prvi put na top listi i nalazi se na trećem mestu sa vrednošću od 3,5 milijardi evra. Hidroelektrika zauzima četvrto mesto čija je tržišna vrednost 3,28 milijardi evra, niža nego prošle godine kada je bila 3,6 milijarde evra.
Na petom mestu je kompanija Vodafone procenjena na 3,08 milijardi evra, a u poređenju sa prošlom godinom izgubila je na vrednosti jednu milijardu.
Do desetog mesta na rang listi našle su se i Romgaz sa 2,73 milijarde evra, Rumunska komercijalna banka (BCR) sa 2,26 milijarde evra, BRD - Groupe Societe Generale sa 2,09 milijarde evra, Nuklearelektrika sa 1,8 milijardom evra i Romtelekom sa 1,09 milijardom evra.
Posle desete pozicije, ove godine nema kompanija sa tržišnom vrednošću od preko jedne milijarde evra, dok ih je 2008. godine bilo 12, a 2007. čak 18. Tržišna vrednost kompanija na top listi je ove godine niža za 14 milijardi u odnosu na 2008. godinu i za 40 milijardi evra u odnosu na 2007. godinu.
DOBIT MOL-A 48,7 MILIONA EVRA
Izvor:Tanjug Budimpešta -- Mađarska naftna i gasna kompanija MOL ostvarila je u trećem tromesečju čistu dobit od 12,9 milijardi forinti (48,7 miliona evra).
Kompanije je u istom periodu lane poslovala sa gubitkom od 4,9 milijardi forinti. Čist profit bez vanrednih troškova od jula do septembra dostigao je 16,5 milijardi forinti, a operativni profit bio je 41 milijardu forinti, što je rast od 12 odsto u odnosu na treće tromesečje prošle godine.
Hrvatska kompanija za naftu i gas INA, nad kojom je MOL letos preuzeo kontrolu, u ukupnom operativnom profitu učestvovala je sa 4,8 milijardi forinti, saopštila je kompanija.
Grupacija MOL je međunarodna integrisana naftno-gasna grupa u srednjoj Evropi sa sedištem u Budimpešti. Delatnost obavlja u Evropi, na Bliskom istoku, u Africi i u bivšim zemljama Zajednice nazavisnih država.
U Srbiji MOL za sada ima nekoliko desetina benzinskih pumpi i, prema ranijim izjavama predstavnika kompanije, planira širenje na ovom tržištu.
SVET
IBEJ PRODAO SKAJP ZA DVE MLRD. USD
Izvor:Tanjug San Hoze -- Internet sajt za "onlajn" licitacije Ibej (eBay) završio je prodaju Skajpa (Skype) za dve milijarde dolara grupi privatnih investicionih fondova.
Ibej je prošle sedmice rešio pravni konflikt s osnivačima Skajpa, Niklasom Zenstromom i Janusom Frisom, koji su odobrili zaključivanje prodaje. Prema tom sporazumu, Skajp zadržava vlasništvo nad softverom za "onlajn" telefonske razgovore.
Ibej je prodao 70 odsto učešća u Skajpu za 1,9 milijardi dolara, a kasnije će biti isplaćeno još 125 miliona dolara.
Ta kompanija zadržava 30 odsto učešća u Skajpu, dok zadržani udeo Zenstroma i Frisa iznosi 14 odsto. Preostali deo je u vlasništvu investicionih grupacija.
RUSKI BDP NAZADOVAO ZA 9,9 ODSTO
Izvor:Tanjug Moskva -- Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije je u devet meseci ove godine opao za 9,9 odsto u poređenju sa istim periodom lane.
U trećem tromesečju BDP Rusije je u odnosu na isto razdoblje prošle godine smanjen za 8,9 procenata, dok je u odnosu na drugi kvartal ove godine povećan za 13,9 procenata, prenele su ruske agencije.
Rusko ministarstvo za ekonomski razvoj je ranije procenilo pad BDP u devetomesečnom periodu na deset odsto u odnosu na isti period 2008. godine.
Industrijska proizvodnja je u Rusiji u trećem ovogodišnjem kvartalu "skliznula" za 13,5 procenata.
Privreda će u celoj 2009. godini, kako se očekuje, ubeležiti smanjenje od 8,5 procenata, objavio je ruski Zavod za statistiku.
Smanjen priliv stranih investicija
U devet meseci ove godine u Rusiju je uloženo 54,7 milijardi dolara stranih investicija, što je za 27,8 odsto manje nego u istom periodu lane, objavio je ruski Zavod za statistiku.
U najvećoj meri smanjene su direktne investicije - za 48,1 odsto, na 9,9 milijardi dolara, dok su portfeljne investicije opale na milijardu dolara, odnosno za 21,4 odsto u poređenju sa njihovim prilivom u devet meseci prošle godine. U vidu drugih oblika investicija u rusku ekonomiju se slilo 43,7 milijardi dolara, što predstavlja smanjenje od 20,9 odsto u poređenju sa lanjskim prilivom.
Zaključno sa septembrom ove godine, ruska privreda je akumulirala ukupno 262,394 milijarde dolara investicija, što predstavlja uvećanje od 4,4 odsto u odnosu na sumu krajem septembra 2008.
Najveći strani investitori u Rusiju su Holandija, Kipar i Luksemburg, na koje otpada 18,8 odsto, 17,9 i 14,5 odsto ukupno akumuliranih investicija. Među deset najvećih investitora u rusku ekonomiju su i Velika Britanija (9,8), Nemačka (7,6) , Irska (3,5), Francuska (3,2), SAD (2,9 odsto), Devičanska ostrva (2,8) i Japan (2,7 procenata).
VW POTVRDIO PREUZIMANJE PORŠEA
Izvor:Tanjug Frankfurt -- Nadzorni odbor Folksvagena (VW), najvećeg evropskog proizvođača automobila, je potpisao nacrt ugovora o preuzimanju Poršea u etapama.
Odobravanje dokumenta o udruživanju omogućiće Folksvagenu da u fazama nastavi kupovinu Porešeovog odeljenja za izradu automobila. Time su otvorena vrata za VW da svojoj raznovrsnoj liniji modela pridoda Poršeova sportska vozila.
Ratifikacija ugovora omogućiće direktoru Folksvagena Martinu Vinterkornu da rukovodi holding kompanijom Porše, a direktoru finansija VW-a da postane član odbora direktora Poršea.
Vinterkorn je planirao da Folksvagen pretekne japansku Tojotu na mestu najvećeg proizvođača kola na svetu i da zauzme lidersku poziciju medju autokompanijama u isporukama i profitu do 2018. godine.
Porše će spajanjem postati deseta robna marka Folksvagena, pod čijim okriljem takođe posluju Audi, veliki proizvođač luksuznih kola, kao i kompanija za izradu sporskih limuzima Lambordžini, britanski Bentli, španski Seat i češka Škoda.
Folksvagen je sredinom oktobra objavio je da će platiti 3,9 milijardi evra (5,8 milijardi dolara) za 49,9 procenata akcija u Poršeovoj filijali do kraja ove godine, u prvoj etapi udruživanja koje bi trebalo da se okonča 2011. godine.
Poršeov nadzorni odbor planira da se uskoro sastane sa predstavnicima Folksvagena, kako bi se odobrili ugovori, izjavio je danas portparol kompanije Albreht Balmer.
Folksvagen i Porše postigli su u avgustu dogovor o udruživanju, čime su okončcani višegodišnji pregovori. Sporazum je postignut kad je dug Poršea gotovo utrostručen, na više od deset milijardi evra, za šest meseci, nakon što je kompanija uzela kredit, ali nije uspela da preuzme upravo kompaniju VW. Porše trenutno drži 53 odsto zajedničkih akcija VW.
GM: NOVI PLAN ZA OPEL U DECEMBRU
Izvor:Tanjug Saragosa -- Američki "Dženeral motors" (GM) će sredinom decembra predstaviti plan spasavanja Opela, koji treba da uključi smanjenje kapacitete u Evropi do 20 procenata.
Privremeni šef evropskih poslova GM-a Nik Rejli izjavio je da će novi plan biti sličan onom koji je predložila kanadska Magna u ponudi za preuzimanje 55 odsto akcija nemačkog Opela i britanskog Voksola.
"Naš plan je vrlo sličan Magninom. Mislim da nije gori", kazao je Rejli, koji je zadužen za restrukturisanje Opela.
Uprava GM je prošle sedmice odustala od dogovora sa Magnom i objavila da će zadržati Opel pod svojim okriljem, što je naišlo na oštre reakcije, pre svega u Nemačkoj, čija je vlada podržavala saradnju sa Magnom.
Nakon što je smenjen šef kompanije GM-Evropa Karl-Peter Forster, Rejli je rekao da bi u okviru novog plana stabilizacije Opela do deset hiljada radnika moglo da izgubi posao evropskim pogonima GM, koji zapošljavaju 50 hiljada radnika, od čega 25 hiljada u Opelovim fabrikama u Nemačkoj.
Rejli je, međutim, kazao da je "rano govoriti o tome da li će bilo koja fabrika biti zatvorena." On je istakao da će se sve učiniti da do toga ne dođe, ali da se još ne zna kako će se izvesti proces smanjivanja proizvodnje.
JAPANSKOJ EKONOMIJI PRETI DEFLACIJA
Izvor:Beta Tokio -- Japanu preti deflacije, prvi put posle tri godine, što uz pad cena i dalje pogoršanje na tržištu rada može da zakoči nejaki oporavak privrede zemlje.
Istovremeno, centralna banka je odlučila da zadrži osnovnu kamatnu stopu na samo 0,1 odsto i nešto je pohvalnije ocenila japansku ekonomiji zbog poboljšanja u izvozu i veće privatne potrošnje.
Druga najveća privreda sveta uvećala se mimo očekivanja u trećem tromesečju zahvaljući skoku industrijske proizvodnje, ali je nezaposlenost ostala visoka a mnoge kompanije beleže kvartalne gubitke.
Ukazivanje vlade na deflaciju teško da je iznenađenje jer maloprodajne cene u Japanu padaju već mesecima. Pad cena, koji je pratio Japan tokom njegove "izgubljene decenije" krajem prošlog veka, može da zvuči kao dobra stvar, ali deflacija stoji na putu ekonomskom rastu jer smanjuje profite kompanija, vodi umanjenju plata i utiče na potrošače da odlažu kupovine.
Stopa nezaposlenosti se povukla sa rekordnih 5,7 odsto iz jula na 5,3 procenata u septembru - i dalje visoko po japanskim merilima. Japanske kompanije, ograničene strožim zakonima o radu i tradicijom doživotnog zapošljavanja, odgovorile su na krizu smanjenjem plata umesto otpuštanjem.
BELORUSIJA DOBIJA NOVAC OD MMF-A
Izvor:Tanjug Vašington -- MMF bi do kraja godine trebalo da formalno usvoji odluku o odobravanju nove tranše zajma Belorusiji u vrednosti 700 miliona dolara.
Rukovodilac misije MMF-a u Minsku Kris Džarvis je izjavio da je delegacija Fonda tokom boravka u Minsku, od 10. do 19. novembra, obavila treću analizu sprovodjenja ranije usvojenog vladinog antikriznog stabilizacionog programa.
Taj program, koji je počeo da se realizuje u januaru, predviđa da Belorusija u periodu od 15 meseci dobije od MMF -a ukupno 3,52 milijarde dolara stabilizacionog zajma.
Belorusija je do sada dobila više od polovine navedene sume, a Džarvis je ocenio da se program "ispunjava dobro" i da su ostvareni svi predvidjeni zadaci, koje je trebalo realizovati do kraja septembra.
U izveštaju misije MMF-a se navodi da je do sada uspešno ostvaren dogovoreni nivo ograničenja zarada zaposlenih, kao i da su utvrdjeni osnovni elementi ekonomske politike Belorusije u narednoj godini.
Ukoliko se Savet direktora MMF potkraj decembra pozitivno izjasni o daljoj saradnji Fonda sa Minskom, Belorusija će automatski dobiti pravo da "povuče" navedena sredstva, ističe se u izveštaju Prajm-Tasa.
Ruska agencija takodje ukazuje na stav predstavnika MMF-a koji je rekao da će uspešna realizacija tekućeg programa biti "važan signal" rukovodstvu MMF-a da iskaže spremnost za saradnju sa Belorusijom i nakon isteka sadašnjeg kreditnog sporazuma sa tom zemljom.
Beloruska privreda je nakon ubrzanog rasta koji je beležila od 2000. do sredine minule godine ušla u fazu vrlo usporenog rasta i stagnacije krajem 2008. i početkom 2009. Ruski analitičari ističu da je zvanični Minsk zbog toga bio prinudjen da potraži obilnu finansijsku pomoć i od MMF-a.
IZ RUSIJE OTIŠLO 50 MLRD. DOLARA
Izvor:Tanjug Moskva -- Neto odliv kapitala iz Rusije je u deset meseci ove godine dostigao 53 milijarde dolara, izjavio je guverner ruske Centralne banke Sergej Ignjatjev.
Suficit platnog bilansa, koji obuhvata i prihode od stranih investicija, od početka godine je dostigao 39 milijardi dolara.
Ocenjujući da je odliv kapitala iz zemlje veoma visok, Ignjatjev je ukazao na dva faktora koji su tome najviše doprineli - devalvaciju rublje u januaru, kada je najviše novca i povučeno iz Rusije, i prebacivanje sredstava banaka sa deviznih računa Centralne banke na račune stranih kreditnih organizacija.
Prema podacima ruskog ministarstva za ekonomski razvoj, za devet ovogodišnjih meseci iz Rusije se odlilo 62,3 milijarde dolara, pa brojka od 53 milijarde za deset meseci u stvari ukazuje da se kapital postepeno vraća u Rusiju.
Ranije je viceguverner Centralne banke Aleksej Uljukajev izjavio da se u četvrtom tromesečju očekuje priliv na nivou od 15-20 milijardi dolara.
Da će se priliv kapitala nastaviti i u novembru ukazuje visina intervencija Centralne banke na domaćem deviznom tržištu. Prema podacima koje je izneo Ignjatjev, banka je od 1. do 17. novembra otkupila oko šest milijardi dolara, zbog kako je rekao "ublažavanja visokih oscilacija deviznog kursa rublje".
Napori ruske Centralne banke na obuzdavanju jačanja rublje su se odrazli na rast deviznih rezervi, koje su sredinom novembra povećane na 440,8 milijardi dolara.
Devizne rezerve Rusije su u oktobru porasle za 5,1 odsto, što je rekordno mesečno povećanje od jula 2008. godine. Krajem oktobra devizne rezerve su dostigle 434,4 milijardi, premašivši nivo s početka godine, zahvaljujući najviše jačanju rublje i deviznim intervencijama Centralne banke.
DOGOVORENO SMANJENJE BUDŽETA EU
Izvor:Tanjug Brisel -- Vlade članica Evropske unije dogovorile su se da smanje zajednički budžet za 2010. sa ciljem kontrole troškova koji su u porastu zbog ekonomske krize.
Pregovarači iz 27 članica EU su postigli sporazum s Evropskim parlamentom o obimu budžeta za iduću godinu od 122,9 milijardi evra (184 milijarde dolara), što je manje od 127,5 milijardi evra, koliko je predložilo to zakonodavno telo EU.
Zvaničnici ističu da su pregovarači, uprkos ovom kresanju koje je najviše pogodilo tradicionalnu pomoć za siromašne regione, dogovorili dodatno izdvajanje od 2,4 milijarde evra za specijalne mere za borbu protiv sadašnje krize.
Kako članice EU ulivaju milijarde evra u svoje ekonomije da bi ih izvukle iz krize, one žele da zadrže ostale izdatke pod kontrolom, objasnili su analitičari. Dodatnih oko 300 miliona evra obezbeđeno je za podršku proizvođačima mleka i 75 miliona evra za zatvaranje atomske elektrane "Kozloduj" u Bugarskoj.
Iz budžeta za 2010. će oko 45 odsto troškova i dalje ići za subvencije u poljoprivredi i za seoski razvoj, a trećina za pomoć siromašnim regionima.
Vlade članica EU će u 2010. početi pregovore o reformi budžeta kako bi se smanjili izdaci za poljoprivredu i usmerili na istraživanja i inovacije.
GUBITAK “ER FRANS-KLM“ 147 MIL. EUR
Izvor:business.hr Pariz -- Najveća evropska aviokompanija „Er Frans-KLM“ je tromesečju između jula i septembra 2009. godine, zabeležila 147 miliona evra gubitka.
U istom razdoblju prošle godine ta francusko-holandska aviokompanija je ostvarila 27 miliona evra dobiti, a kompanija navodi da je gutitak došao zbog nastavljenog pritiska krize na avio-saobraćaj. Kumulativni gubici u šestomesečnom razdoblju su iznosili 573 miliona evra.
Izvršni direktor Pjer-Anri Goržon kaže da je kompanija smanjila troškove i kapacitete ali je naglasio da, pošto nije moguće utvrditi tempo i intenzitet oporavka, mora da nastavi sa merama smanjivanja troškova.
Najteža globalna kriza u poslednjih nekoliko decenija je prisilila „Er Frans-KLM“, najveću evropsku kompaniju po prihodima, da najavi i smanjenje broja zaposlenih za 1.700 u idućoj godini.
Kompanija je u oktobru zabeležila pad broja putnika deseti mesec zaredom, i to za 4,1 posto na godišnjem nivou, dok je teretni promet umanjen čak 19,1 posto. U septembru je zabeležen pad od 3,7 odsto kod putničkog i 17,2 procenta kod teretnog prometa.
PAD TRGOVINSKOG SUFICITA RUSIJE
Izvor:Tanjug Moskva -- Spoljnotrgovinska razmena Rusije je u devet meseci ove godine opala za 42,6 odsto u poređenju sa istim periodom lane, na 339,8 mlijardi dolara.
Istovremeno, suficit je prepolovljen na 76,7 milijardi dolara u odnosu na prošlogodišnjih 155 milijardi, objavio je ruski Zavod za statistiku. Ruski izvoz je od januara do septembra 2009. smanjen za 44,3 odsto, na 208,2 milijarde dolara, a uvoz za 39,8 procenata, na 131,5 milijardi.
Spoljnotrgovinski promet Rusije i njenih najvećih partnera van Zajednice Nezavisnih Država (ZND) je smanjen za 43,7 odsto, na 274,4 milijardi dolara, s tim što je promet sa članicama Evropske unije opao za 46,2 odsto, na 161,7 milijardi dolara, a sa zemljama Foruma za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEC) za 40,8 odsto, na 66,5 milijardi.
Sa zemljama ZND Rusija je smanjila trgovinu za 45 odsto, na 46,9 milijardi dolara.
Rusija je od januara do septembra smanjila isporuke energetskih sirovina za 46,9 odsto, na 136,8 milijardi dolara, od čega je izvoz nafte opao za 48,2 odsto, na 69,1 milijardu, a gasa za 45,9 odsto, na 27,8 milijardi dolara.
Uz pad izvoza mašina, opreme i transportnih sredstava za 30,6 odsto, na 11,4 milijardi dolara, hemijskih proizvoda za 42,5 odsto, na 13 milijardi, Rusija je u devet meseci ove godine uvećala izvoz prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda za 18,1 odsto, na 7,3 milijardi dolara.
Osim što je uvezla za 53,9 odsto manje mašina, opreme i saobraćajnih sredstava, za 49,2 milijarde dolara, Rusija je smanjila i uvoz hrane i poljoprivrednih sirovina za 19,2 odsto, na 20,8 milijardi dolara.
UKRAJINA (NE)ĆE IMATI NOVCA ZA GAS?
Izvor:Beta, Tanjug Jalta, Kijev -- Ukrajinska premijerka Julija Timošenko kaže da će njena zemlja ispuniti obaveze kao tranzitna zemlja za ruski prirodni gas.
Timošenko je premijeru Rusije Vladimiru Putinu rekla i da će Ukrajina redovno plaćati Rusiji prirodni gas. "Ukrajina je plaćala i nastaviće da plaća na vreme", rekla je Timošenko dodajući da će Ukrajina nastaviti da "marljivo i ispravno" ispunjava svoje obaveze u tranzitu gasa.
Putin je ranije upozorio evropske zemlje da Ukrajina možda neće moći da ispuni svoje obaveze prema ruskoj gasnoj kompaniji Gasprom i zatražio od EU da pozajmi Ukrajini najmanje milijardu dolara kako bi mogla da plaća za gas.
Prema sporazumu Kijeva i Moskve, Ukrajina traba da plaća za sav ugovoreni gas bez obzira koliko je potrošila, što je moćno oružje u rukama Moskve budući da je Ukrajina znatno smanjila potrošnju gasa s udarom ekonomske krize. Ruska vlada je kao gest dobre volje, obećala Ukrajini da te obeveze neće koristiti za nametanje kazni. Neki analitičari su ocenili da je taj potez zapravo podrška Kremlja Juliji Timošenko, koja se kandidovala za januarske predsedničke izbore.
Njen rival na izborima, aktuleni predsednik Viktor Juščenko istovremeno je oštro kritikovao sporazum s Rusijom navodeći da su time izdati nacionalni interesi. On je zatražio od Rusije da se ponovo pregovora o ugovoru, upozoravajući da bi u suprotnom na proleće mogle biti ugrožene isporuke ruskog gasa u ostatak Evrope.
Juščenko je kritikovao sporazum između "Naftogaza Ukrajine" i Gasproma, tvrdeći da će zbog njega deficit budžeta Naftogaza u 2009. premašiti četiri milijarde dolara. Savetnik u Kremlju za spoljnu politiku Sergej Prihotko kaže da je to pokušaj zastrašivanja Rusije i Evrope političkom ucenom.
Ranije je saopšteno da gasni sporazumi Ukrajine i Rusije predvidjaju zadržavanje povlašćene cene za ruski gas koji se isporučuje Ukrajini u 2009. od 1,7 dolara za transport hiljadu kubika na 100 kilometara. Cena od 1. januara 2010. treba da postane tržišna i da se obračunava po opšteprihvaćenoj evropskoj formuli.
|
|
|
Pre nego što se odlučite da kupite nekretninu, poznavoci ove oblasti savetuju da je najbitnije proveriti prateću dokumentaciju.
...
Predanje kaže da je u Srbiji nekad postojao običaj poznat kao „lapot“. Stariji članovi domaćinstva, nesposobni
...
