BBC na srpskom - B92

Psihologija i mentalno zdravlje: Kada nagomilani predmeti postaju poremećaj

Neki ljudi razviju problem sa mentalnim zdravljem jer imaju velike poteškoće da odbace predmete koji mnogi smatraju beskorisnim. Naučnici još pokušavaju da razumeju prirodu stanja.

Izvor: BBC
Podeli
Edvard Braun je svestan svog stanja i rešava ga dok pomaže drugim ljudima u istoj situaciji/BBC
Edvard Braun je svestan svog stanja i rešava ga dok pomaže drugim ljudima u istoj situaciji/BBC

Šolje za čaj, prazne tegle, konzerve, plišane životinje, plastične posude, CD-ovi...

U kući Edvarda Brauna možete naći skoro sve.

Naslagani jedni na druge bez ikakve očigledne logike, predmeti sakupljeni tokom njegovog života učinili su Braunov dom teškim mestom za život.

"Nema mesta da se ljudi kreću ako dođu ovde", kaže za BBC ovaj šezdesetogodišnjak iz Blekburna, grada u severnoj Engleskoj.

Braun prepoznaje da ima problem i bori se protiv njega.



On pati od onoga što je poznato kao poremećaj gomilanja, problem mentalnog zdravlja koji pacijentu uzrokuje velike poteškoće da se oslobodi predmeta koji bi za druge ljude imali malo značaja.

"Ova poteškoća često dovodi do velikog nereda, čineći životni prostor nemogućim za život", objašnjava za BBC Gregori Česon, klinički psiholog i vanredni profesor na američkom Institutu za tehnologiju u Ilinoju.

"Prostorije se ne mogu koristiti za ono za šta su dizajnirane: ne možete koristiti kuhinju za kuvanje ili spavaću sobu za spavanje", dodaje on.

Od novina, časopisa, kontejnera za hranu, cipela i kablova, do kišobrana ili čepova za flaše - predmeti u dobrom stanju ili čak oštećeni habanjem postaju dragoceni za sakupljača.

Čak i oštećeni predmeti postaju &korisni& sakupljačima/Getty Images
Čak i oštećeni predmeti postaju "korisni" sakupljačima/Getty Images

Nagomilavanje ne pravi razliku između pola, kulture ili socio-ekonomske situacije.

Pogađa više od 2,5 odsto svetske populacije, sa većim procentom među ljudima starijim od 60 godina i onima sa drugim mentalnim poremećajima kao što su anksioznost ili depresija, prema Američkom udruženju psihijatara.

Studija objavljena u Journal of Psychiatric Research u decembru 2021, navodi da se težina simptoma "znatno pogoršala" tokom pandemije kovid-19.

Emocionalne veze

Sakupljači razvijaju emocionalne veze prema predmetima koje sakupljaju/Getty Images
Sakupljači razvijaju emocionalne veze prema predmetima koje sakupljaju/Getty Images

Još jedna važna karakteristika gomilanja je snažan impuls koji ljudi sa ovim poremećajem moraju da steknu i vežu za predmete.

"Nije samo haos koji možemo da vidimo, već i poriv da kupujete stvari ili sakupljate besplatne stvari ili da čuvate predmete koji su pasivno ušli u vaš život", objašnjava Kristijana Bratiotis, vanredna profesorka na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi, specijalizovana za gomilanje.

"Ljudi žele da ih sačuvaju zbog verovanja koja imaju u vezi sa ovim predmetima i zbog jake emocionalne veze koju imaju sa njima."

Bratiotis kaže da neki od njenih pacijenata mogu reći stvari kao što su: "ova kolekcija predmeta meni znači koliko i moja sestra. Rastaviti se od nje bilo bi kao da prekinem sve veze sa sestrom".

"To predstavlja deo njihovog identiteta", dodaje ona.

Među sakupljačima postoji i verovanje da će im jednog dana možda zatrebati ovi predmeti.

Opasnosti gomilanja

Ima mnogo zdravstvenih opasnosti u gomilanju - i one su ozbiljnije nego što se čine, počevši od fizičkih.

"Kompulzivno gomilanje može dovesti do svih vrsta opasnosti: opasnosti od požara, padova, povreda i ogromnog rizika od zaraze koja povećava šansu za razvoj bolesti poput astme", primećuje Gregori Česon.

Što se tiče mentalnog zdravlja, to može dovesti do toga da oboleli postanu društveno izolovani.

"Oni drže u tajnosti stanje koje je stigmatizovano u društvu, koje ga tumači kao problem lenjosti, nemorala ili nedostatka ličnih standarda, a ne shvataju ga kao problem mentalnog zdravlja", tvrdi Bratiotis.

Ima li gomilača u svima nama?

Evoluciona biologija može igrati ulogu u gomilanju/Getty Images
Evoluciona biologija može igrati ulogu u gomilanju/Getty Images

Mnogi od nas se mogu identifikovati sa tendencijom da čuvamo predmete iz niza razloga.

U stvari, sa evolucione tačke gledišta, mi smo u suštini lovci-sakupljači i težimo da donosimo i čuvamo predmete u životu.

Ali to nas ne mora nužno činiti kompulzivnim sakupljačima.

Bratiotis objašnjava da je važno razumeti da je gomilanje ponašanje i da se, kao takvo, "događa u kontinuitetu, u rasponu od blagog do teškog".

Ali kada se suočavamo sa slučajem gomilanja ili jednostavno suočavamo se sa osobom sa "kolekcionarskom dušom"?

"Ponekad je teško povući liniju", kaže Česon.

"Ali to postaje problem i nešto što se može dijagnostikovati kada uzrokuje oštećenje ili uznemirenost za pojedinca ili one oko njih."

To se takođe odnosi na situacije kada je svakodnevna aktivnost u kući onemogućena neredom i nagomilavanjem.

Kada razmišljate o gomilanju, verovatno imate u glavi sliku kuće ispunjene brdom nagomilanih predmeta koja jedva ostavlja mesta svom vlasniku da prođe kroz vrata.

To su najekstremniji slučajevi i oni koji iz očiglednih razloga dospevaju u naslove i TV emisije.

Da biste dobili tačniju ideju, možete pogledati sliku ispod.

To je jedan od resursa koji se koristi za procenu da li je gomilanje postalo problem mentalnog zdravlja.

Kolaže poput ovih koriste stručnjaci da identifikuju slučajeve poremećaja gomilanja/Frost RO, Steketee G, Tolin DF, Renaud S.
Kolaže poput ovih koriste stručnjaci da identifikuju slučajeve poremećaja gomilanja/Frost RO, Steketee G, Tolin DF, Renaud S.

To je deo serije kolaža koji prikazuje devet fotografija dnevne sobe, devet kuhinje i devet spavaće sobe, poređanih od 1 do 9 prema količini nagomilanih predmeta (1 je bez nereda, 9 je najteža).

Oni potiču iz studije objavljene u Journal of Psychopathology and Behavioural Assessment 2008. godine i ukazuju na to da bismo iznad trećeg nivoa mogli biti u prisustvu kompulzivnog gomilača.

Uzroci

Za razliku od kolekcionara, sakupljači skladište predmete na haotičan način/Getty Images
Za razliku od kolekcionara, sakupljači skladište predmete na haotičan način/Getty Images

Nagomilavanje stvari je, međutim, samo manifestacija problema, njegovo vidljivo.

"Ispod nereda, i metaforički i bukvalno, nalaze se delovi ovog problema koji su manje vidljivi, ali koji su ipak veoma važni pokretači za razvoj ovog ponašanja", objašnjava Bratiotis.

Postoje određene osobine ličnosti - teškoće u donošenju odluka, perfekcionizam i odugovlačenje - koje u kombinaciji mogu predisponirati pojedinca da razvije poremećaj gomilanja.

"Znamo da ti ljudi sporije odlučuju i dovode u pitanje odluke gotovo odmah nakon donošenja", objašnjava ona.

Ali ne postoji jedan jedini uzrok za ovaj poremećaj.

"To nije samo evoluciona biologija, nije samo genetika ili neurobiologija, već sve te stvari igraju ulogu", kaže istraživačica.

"Znamo da mozak kompulzivnog sakupljača radi drugačije", dodaje Bratiotis.

Napominje da su ove razlike primećene na CT skeniranju ljudi od kojih je zatraženo da obavljaju zadatke koji su uključivali odlaganje i odbacivanje svojine.

"Shvatamo da je kombinacija ovih uzroka sa nekim životnim iskustvima - posebno iskustvima vezanim za gubitak - ono što pokreće ovaj problem."

Iako postaje očigledan u srednjim godinama, poremećaj gomilanja počinje da se razvija u detinjstvu ili adolescenciji.

"Istraživanja sugerišu da se u više od 50 odsto slučajeva problem javlja u dobi između 11 i 20 godina", kaže Bratiotis.

"On se može manifestovati stvarima kao što je držanje predmeta koje drugi smatraju smećem, ali pre svega misaonim procesom i verovanjima koja ih okružuju", dodaje Gregori Česon.

Razlog što gomilanje postaje očigledno kasnije u životu, dodaje psiholog, jeste to što deca imaju ljude koji spremaju umesto njih i nemaju baš mogućnost da sakupljaju i čuvaju stvari dok ne ostare.

Lečenje

Neki sakupljači se osećaju primorano da kupuju stvari/Getty Images
Neki sakupljači se osećaju primorano da kupuju stvari/Getty Images

Do danas ne postoji lek za sindrom gomilanja. Ali tretman koji najviše obećava je kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT).

Cilj CBT-a u širem smislu je da promeni način na koji ljudi misle kako bi modifikovali ponašanje i poboljšali kako se osećaju.

"Rezultati su umereni. Nisu nebitni, ali nisu ni potpuno uspešni", kaže Bratiotis.

Kognitivno-bihejvioralna terapija nastoji da izvrši "intervencije kako bi se smanjila težina i uticaj posledica gomilanja i poboljšao kvalitet života osobe koja pati od poremećaja", objašnjava Česon.

"Postoje i drugi resursi kao što su grupe za samopomoć sa fasilitatorima ili različiti grupni pristupi", dodaje on.

Isto tako, rođaci i voljeni mogu mnogo da učine da pomognu.

Prvo, objašnjava Bratiotis, treba da pristupe problemu "sa empatijom i toplinom, umesto da zauzimaju optužujući stav".

Ona daje primer: "Možete da kažete: 'Zabrinut sam što živiš u ovoj kući, jer znam da prolaziš kroz nešto teško i ne možeš da koristiš ovaj hodnik jer je blokiran i ne želim da padneš'."

"To je veoma različito od toga da kažete: 'Moraš da očistiš ovaj hodnik, jer ćeš pasti'."

Takođe je važno prepoznati da, bez obzira na to koliko su dobronamerni, prijatelji i porodica nisu uvek najbolji ljudi za pomoć, dodaje istraživač.

Ipak, ovi ljudi mogu ponuditi veću podršku u traženju i obezbeđivanju spoljne intervencije.

U međuvremenu, Edvard Braun, gomilač iz Blekburna, radi na poboljšanju sopstvene situacije i pomaže da se uspostavi grupa za podršku u njegovom gradu kako bi pomogao drugima sa sličnim stanjima.

"Uzbuđen sam što podržavam sakupljače i vidim kako oni poboljšavaju vlastite živote", kaže on.

Pogledajte video: Mazi me, mazi me, tu sam da ti pomognem - jarići kao iscelitelji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 151 idi na stranu