BBC na srpskom - B92

Balkan, prosveta i Finska: Ko je Samu Seitsalo, direktor finske Agencije za obrazovanje, koje se smatra najboljim na svetu, i zaljubljenik u Balkan

Finac Samu Seitsalo već skoro tri decenije obilazi zemlje bivše Jugoslavije. U razgovoru za BBC govori o školskom sistemu u Finskoj, ali i dalmatinskoj obali i medvedima sa Tare.

Izvor: BBC
Podeli
Samu Seitsalo ima 54 godine i živi i radi u Helsinkiju/EDUFI
Samu Seitsalo ima 54 godine i živi i radi u Helsinkiju/EDUFI

Finac Samu Seitsalo spaja nespojivo - sever i jug.

Već četvrt veka radi na tome da škole u Finskoj budu što bolje, a privatno često posećuje Balkan.

Obožava dalmatinsku obalu, vina sa ovog prostora i jednom je bio u neuspeloj potrazi za medvedima na Tari, planini u Srbiji.

Odnedavno ovaj Finac uči i srpski.

U razgovoru za BBC na srpskom opisuje kako se između nekadašnje Jugoslavije i njega rodila ljubav na prvi pogled.

Prvi put je došao tokom rata - 1993, kad ga je put doveo u Sloveniju na sastanak Evropske organizacije mladih - obišli su slovenačku prestonicu Ljubljanu i primorski grad Piran.

"Osetio sam, posebno tada u Ljubljani, kao da sam tu bio i pre.

"Postojala je neka čudna veza i od tada sam se vraćao mnogo puta", kaže Seitsalo, po struci master poslovne administracije.

Bio je u skoro svim državama nastalim posle raspada Jugoslavije - Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

Škole su ogledalo društva

Pored finskog i švedskog koji su zvanični jezici u Finskoj, on govori engleski i nemački./EDUFI
Pored finskog i švedskog koji su zvanični jezici u Finskoj, on govori engleski i nemački./EDUFI

Iako nije nastavnik, Seitsalo već 26 godina radi u finskoj Nacionalnoj agenciji za obrazovanje (EDUFI) - trenutno je direktor.

Agencija, koja zapošljava 450 ljudi, u sklopu je Ministarstva prosvete i odgovorna je za razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

"Uveren sam da školski sistem predstavlja na neki način ogledalo čitavog društva", ističe Seitsalo.

Na pitanje da li u Finskoj uče, kao mnogi đaci na Balkanu, mnoštvo činjenica napamet samo da dobiju ocenu ili ih to znanje priprema za život, ima pomalo neočekivan odgovor.

"Osnovna ideja je da čoveka vidimo kao celinu i to je početna tačka i za obrazovanje", kaže on.

Nemaju prosvetnu inspekciju

Zaseda za mrkog medveda, koja nije upalila/Privatna arhiva
Zaseda za mrkog medveda, koja nije upalila/Privatna arhiva

Obrazovna politika u Finskoj temelji se na poverenju da će nastavnik posao raditi kako treba i nemaju uopšte prosvetnu inspekciju.

"To je i stvar ideologije, u našem sistemu postoji poverenje od Agencije do učionice.

"Zato u Agenciji nemamo inspektore, želimo da novac, koji bismo njima davali, uložimo u razvoj obrazovanja", kaže Seitsalo.

Slično je u školama.

Seitsalo se prisetio kako je grupa kolega iz Irske bila začuđena tokom posete školi u Helsinkiju.

Razgovarali su sa nastavnikom i direktorom i pitali su koliko često nastavnici podnose izveštaje direktoru o uspehu i napretku učenika.

"Sećam se izraza lica kolege, bio je zbunjen, nije shvatao šta ga ovaj pita.

"`Mislite na razgovor sa direktorom na početku godine i onaj na kraju ili nešto drugo?`, pitao je, jer redovno podnošenje izveštaja jednostavno ne postoji", navodi Seistalo.

U finskom obrazovnom sistemu nema ni nacionalnih, standardizovanih testova, osim na kraju gimnazije - poput državne mature koja služi i kao prijemni za fakultete.

Ko želi da postane nastavnik, mora da ima završene master studije.

Za učitelje postoje posebni ispiti na fakultetu, slično je i za predmetne nastavnike, uz obavezne pedagoške predmete i usmeni intervju.

Bira se "najpogodniji kandidat", ne nužno onaj sa najboljim ocenama.

Sistem zasnovan na poverenju

Nastavnik bira i udžbenike po kojima će predavati, a na njemu je odluka i hoće li, na primer, lekciju o Drugom svetskom ratu predavati tako što pusti film.

"Ceo sistem se zasniva na poverenju i verujem da smo zbog toga postigli mnoge dobre rezultate.

"Mladi i dalje žele da postanu nastavnici, približno koliko i advokati ili lekari", navodi on.

Motiviše ih mogućnost da utiču na posao, kao i sloboda odlučivanja kako će ga obavljati, dodaje.

Za sve predmete postoji nacionalni nastavni program, ali samo srž programa i smernice.

Detaljnije planove određuju opštine u skladu sa potrebama.

Ipak, kako će konkretno izgledati čas - odlučuje nastavnik, on je odgovoran za to.

"Postoje ciljevi u smislu šta đak treba da zna, recimo posle prva tri razreda.

"Procene rade nastavnici, ali je u nacionalnim smernicama propisano šta đak treba da zna za koju ocenu - u rasponu od 4 do 10", kaže Seitsalo.

Četiri je najlošija, a 10 najbolja ocena.

Postoji više izdavačkih kuća koje štampaju udžbenike, država se u to ne meša.

Država subvencioniše udžbenike za neke predmete koji nisu česti ili koje izučava manji broj đaka - na romskom ili laponskom jeziku.

Nekoliko hiljada Laponaca živi na severu Finske.

Besplatno obrazovanje - u potpunosti

Osnovna škola u Finskoj ima devet razreda od 7. do 16. godine, a odnedavno je zakonski obavezno i trogodišnje srednje obrazovanje.

Postoje više opcija - da se upiše gimnazija, kao priprema za fakultet, ili neki od 160 smerova u stručnim školama sa mnogo časova prakse i učenja kroz rad.

I iz stručnih škola je moguće upisati univerzitet - akademske ili strukovne studije.

Pre osnovne škole, deca idu jednu godinu u predškolsko, a u toku je prelazak na dve godine.

Pošto je obrazovanje obavezno, ono je i besplatno, ali to ne znači samo besplatnu nastavu, kao na Balkanu.

Đaci tamo imaju besplatne udžbenike, olovke, sveske, gumice i svi dobijaju iste.

Nadoknađuje se i putovanje do škole, ukoliko neko prelazi više od sedam kilometara, ali pojedinosti se razlikuju od grada do grada.

"Od ove godine su besplatni i računari i laptopovi u srednjim školama, kao i sve što je potrebno od materijala za učenje.

"Ako učite za frizera dobićete i alat - makaze, češalj, sve što vam je potrebno za rad", napominje Seitsalo.

Takođe, u Finskoj sva deca u osnovnoj školi imaju besplatan ručak.

Na taj način zajednica obezbeđuje da svako ima hranljiv, ukusan i raznovrstan topli obrok, a da roditelji nemaju obaveze oko toga.

Privatne škole postoje, ali je zakonski zabranjeno da prave profit.

Besplatno je i visoko obrazovanje.

Koliko to košta?

Sve to košta mnogo, ali je politička odluka da tako treba.

"Ako poredite sa BDP-om, na obrazovanje u Finskoj ide 3,5 ili 3,6 procenata.

"Ministarstvo prosvete je na drugom mestu najbogatijih, posle Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Ministarstvo odbrane je negde pri dnu", napominje Seistalo.

Bruto domaći proizvod ove nordijske zemlje sa 5,5 miliona stanovnika iznosi 269 milijardi dolara, podaci su Svetske banke.

Poređenja radi, Srbija sa populacijom od 6,9 miliona ima pet puta manji BDP - od 53 milijarde dolara.

"Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju", ističe on.

Finski obrazovni sistem često se smatra jednim od najboljih na svetu, ipak, Seistalo smatra da i dalje ima prostora za napredak.

"Smatram da mi u Finskoj imamo prilično dobar obrazovni sistem, ali ne možemo da se oslonimo na to, moramo da nastavimo da budemo bolji.

"Zato je važna međunarodna saradnja", ocenjuje.

Jedinstvena prosvetna čorba

U okviru agencije kojom Seitsalo rukovodi prošle jeseni osnovan je Stručni centar čiji je cilj da ojača ulogu Finske u rešavanju globalne krize učenja.

Centar bi kroz slanje finskih stručnjaka trebalo da pomogne u naporima da se dođe do pravednijeg i inkluzivnog kvalitetnog obrazovanja u zemljama u razvoju.

Aktivnosti ovog Centra se finansiraju iz sredstava za razvojnu saradnju kojima upravlja Ministarstvo spoljnih poslova.

Finska je samo za te namene izdvojila četiri miliona evra u periodu 2021-2023.

"Osnova našeg sveobuhvatnog obrazovnog sistema, koji se razvija do sedamdesetih godina, leži u međunarodnoj saradnji.

"Išli smo u Švedsku, u Ameriku, ugledali smo se na Nemačku, kopirali smo neke stvari sa raznih strana, ali smo napravili našu čorbu koja se razlikuje od svih", napominje Seitsalo.

Šta ga privlači na Balkanu?

BBC
BBC

Finska se ne istoku graniči sa Rusijom, on je kao mladić više puta bio u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Pretpostavljao je da će nešto slično videti i na Balkanu.

"Bio sam iznenađen kad sam video razliku između Ljubljane i gradova u Rusiji.

"Razlikovala se arhitektura, ali i ljudi, atmosfera - sve je bilo drugačije", kaže on.

Kako je posle toga nebrojeno puta posetio region, uverio se da neka uvrežena mišljenja nose u sebi zrnca istine.

"Vi imate sliku da smo mi na severu organizovani, ja imam osećaj da je na Balkanu malo haotičnije.

"Nije ništa crno-belo, da je nešto dobro, drugo loše, ali postoje neke razlike i one se reflektuju i u školskim sistemima", navodi Seitsalo.

Šta se može popraviti u finskim školama?

Pošto raste nejednakost u društvu i među školama se prepoznaju razlike.

Da bi se smanjile nejednakosti, u Helsinkiju imaju politiku pozitivne diskriminacije.

To znači da će iz budžeta više para dobiti siromašnije škole - to se računa na osnovu prosečne plate u toj oblasti, obrazovanja roditelja i broja imigranata koji tu žive.

"U Americi najbolje škole sa najvećim uspehom dobijaju najviše novca i postaju još bolje.

"Mi se trudimo da smanjimo te razlike, posebno među opštinama", kaže Seistalo.

Prema podacima sa PISA testiranja, razlika između najlošijih i najboljih đaka najmanja je u Finskoj, napominje Seitsalo.

"Nije nužno da imamo najbolje učenike u Finskoj, ovo je važno", dodaje.

Rade i na tome da deci bude prijatnije u školama.

"Nekim dečacima bude dosadno tokom učenja, a zanimaju ih druge stvari, to su stvari koje unapređujemo", kaže Seitsalo.

Priroda, vina, ljudi i rakija

Sa Ivom Andrićem na Mokroj gori/Privatna arhiva
Sa Ivom Andrićem na Mokroj gori/Privatna arhiva

U poslovnoj poseti zemljama Balkana još nije bio, dolazio je uglavnom turistički.

"Najčešće sam bio u Dalmaciji u Hrvatskoj, mislim da su razlozi sasvim prirodni, posebno leti.

"Bio sam, naravno, i u Srbiji - u Beogradu, Nišu, Mokroj Gori, Fruškoj gori", nabraja.

Jednom je išao na organizovani izlet na Taru, kako bi probao da vidi medvede.

"Ostali smo uveče i videlo smo neke ptice, ali ne i medvede.

"Rendžer nas je pitao zašto neki Finac dođe tu da vidi medvede", priča uz osmeh.

Po povratku kući, razgovarao je sa kolegom koji je tih dana bio u istočnoj Finskoj - on je za samo jednu noć video 17 medveda.

Glavni razlog što se često vraćao na Balkan su ljudi, kaže.

"Prijateljski su nastrojeni, otvoreni, lako im je prići i to je isto, bez obzira u kojoj ste državi.

"Teško je praviti generalizacije, ali kad bih to radio, možda su zbog istorijskih i kulturoloških razloga ljudi na Balkanu otvoreniji, nego ovde u Finskoj", kaže Seitsalo.

Finska je po površini nekoliko puta veća od Srbije, ali je jedna od najređe naseljenih.

Pošto četvrtinu teritorije zahvata polarni krug, većina stanovništva živi na jugu zemlje i u gradovima.

Kad dođe na jug, uživa u prirodi, ali i hrani i vinima koja se prave na Balkanu.

"U Hrvatskoj i Srbiji su možda najbolja vina.

"Ono što ih čini zanimljivim su autohtone vrste grožđa koje ne postoje nigde druge, to su neke stvari koje bi valjalo dublje istražiti", napominje.

Veliki je ljubitelj košarke i to mu je bio dodatni motiv za posete prostoru bivše Jugoslavije.

Živi u Helsinkiju, a rođen je u gradu na jugozapadu zemlje - Nokia, koji je svetsku slavu stekao zbog istoimene fabrike mobilnih telefona.

Razgovaramo na engleskom, mada on od septembra uči i ide sa suprugom na privatne časove srpskog.

Želi da kad ponovo dođe, bolje razume ljude oko sebe i razgovara sa njima.

"Možete na Balkanu preživeti sa engleskim i na nekim mestima dobiti pomoć s nemačkim, ali kad pričate lokalni jezik, to otvara mnoga vrata i stvara jače veze među ljudima", ističe.

U duhu reklame "Nokia connecting people" i njene balkanske verzije "rakija povezuje ljude", ovaj finski službenik lako bira šta mu je omiljena srpska reč:

"Travarica", izgovara uz osmeh i meko c.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 139 idi na stranu