Srpska književnost: Mir-Jam kao prokazana kraljica popularnih ljubavnih romana

Fatalne romanse, prepreke u društvenom statusu koje kvare ljubavnu sreću, gresi iz prošlosti - teme su vrhunskih dela svetske književnosti, holivudskih melodrama i romantičnih komedija, a najviše bestselera oličenih u takozvanim vikend romanima, popularnim "ljubićima".

Neprikosnovena kraljica ovog žanra u istoriji srpske književnosti je Milica Jakovljević, popularna Mir-Jam, autorka najčitanijih romana u Jugoslaviji između dva svetska rata.

Skoro pet decenija posle smrti, romani Mir-Jam se štampaju uz oznake "megahit" i prodaju u velikim tiražima, a serije snimljene po knjigama postaju najgledaniji televizijski programi.

• Četiri jezika, a jedna književnost
• "Kraljica krimića" Agata Kristi putuje u Bolivud
• Zašto žene pišu pod muškim pseudonimom

Međutim, proučavaoci književnosti i dalje ne posvećuju puno pažnje njenom radu, i najčešće je smatraju spisateljicom trivijalne literature za romantične devojke i sredovečne gospođe.

Junakinje Mir-Jam do prave ljubavi dolaze prevazilazeći mnogo prepreka, a za trud će biti nagrađene brakom, jer je ideja da je "brak suština života i dalje rasprostranjena", kaže Jelena Lalatović, kritičarka i istraživačica na Institutu za književnost i umetnost.

"To su matrice koje su ukorenjene u kulturi, koje su nam poznate iz najranijeg detinjstva, i zbog toga nije teško poistovetiti se i saosećati sa njenim junakinjama."

Brojne čitateljke, koje čine najveći deo njene publike, upoznale su se sa pisanjem Mir-Jam u kasnom detinjstvu.

Radmila Krstajić je otkrila Mir-Jam u osnovnoj školi, kada je imala jedanaest godina, ali kaže da ju je vrlo brzo i prerasla.

Seća se kako su njene knjige "užasno jednostavne".

Junaci koji su skromni i vredni biće nagrađeni u ljubavnom odnosu, a samoživi i oholi su na kraju romana kažnjeni, opisuje Krstajić.

"Njeni romani te ne spremaju za stvaran život," kaže ona s osmehom.

• Jukio Mišima: Neobična priča o ozloglašenom japanskom književniku
• Časopis Zenit - balkanski odgovor na evropsku avangardu
• Slavni izdavač i pesnik Lorens Ferlingeti preminuo u 101. godini

Ko su junakinje, a ko čitateljke romana Mir-Jam?

Mir-Jam je godinama radila kao novinarka, a romane je objavljivala u nastavcima u časopisu Nedeljne ilustracije.

Nije poznavala samo Beograd, već i manje gradove u Srbiji u kojima se školovala, kao i sela, gde je radila kao učiteljica.

Zbog toga je "bila u dosluhu sa problemima svakodnevice, sa društvenim potrebama ne samo otmenih, već, pre svega, prosečnih građana svoje nove države", objašnjava Magdalena Koh, profesorka slavistike na Univerzitetu Adam Mickijevič u poljskom gradu Poznanju.

Koh je istraživala rad srpskih spisateljica na početku 20. veka i objavila knjigu "…kada sazremo kao kultura…".

Ona tvrdi da je Mir-Jam uvela mnogo ženskih likova "kakvih pre nje nije bilo u srpskoj kulturi".

Od imućnih junakinja, onih zavisnih od ekonomske moći muškarca - oca ili supruga, potom studentkinja, samostalnih žena koje rade kao učiteljice, sekretarice ili činovnice, pa sve do sluškinja, krojačica i neobrazovanih devojaka sa sela.

Posle Prvog svetskog rata, u Srbiji je sve više žena čitalo i one su mogle da se pronađu "u društvenom ogledalu njenih romana", kaže Koh.

Mir-Jam se svesno odrekla elitnog karaktera sopstvene poruke, priklonivši se prosečnom čitaocu, tvrdi Koh.

Na taj način je doprinela "demokratizaciji čitanja", zaključuje profesorka.

Junakinje romana Mir-Jam "uglavnom su žene iz građanske klase u službi ideologije tradicionalnog braka, koje istovremeno teže i modernom, urbanom stilu života", smatra Jelena Lalatović.

"Nisu toliko junakinje, koliko društveni i ideološki profili, tipovi", dodaje ona.

Koh smatra da ovi romani imaju i obrazovnu funkciju za žene, jer prikazuju promene u posleratnoj sredini portretima junakinja koje se školuju, samostalne su i razvijaju talente.

Lalatović, međutim, nije saglasna i smatra da je Mir-Jam "blago rečeno, imala protivrečne ideje o ulozi žene u društvu".

Iako deluje da je podržavala procese modernizacije, "za nju je ideal bila predratna Šumadinka", ocenjuje Lalatović.

Mir-Jam i na Fejsbuku

Željka Ginin iz Zrenjanina pokrenula je Fejsbuk grupu posvećenu Mir-Jam koja danas ima blizu deset hiljada pratilaca.

Kaže da joj je čitanje romana ove spisateljice u 16. godini otvorilo put ka čitanju mnogih drugih knjiga.

Danas, 12 godina kasnije, Željka smatra da su knjige Mir-Jam privlačne mlađim generacijama, jer prikazuju vreme u kome se drugačije živelo, kada su "ljudi bili kulturniji i pokazivali više poštovanja jedni prema drugima, a muškarci bili kavaljeri".

"Ona je bila iskrena i naivna, ali ta književnost nije sladunjava", objašnjava privlačnost romana Mir-Jam.

Željkine bliske prijateljice nisu ljubiteljke Mir-Jam, ali je ona, preko stranice koju vodi, upoznala mnogo žena sa kojima razmenjuje mišljenja o romanima ove spisateljice.

• Milena Dravić - glumica koja je očarala Hičkoka, Formana, Džeka Nikolsona
• Neizvesna budućnost Kolarčeve zadužbine u Beogradu pred 88. rođendan
• Škola od vrata do vrata - učiteljica posećuje decu koja nemaju internet

Ko je Mir-Jam?

Milica Jakovljević je rođena 22. aprila 1887. u Jagodini, a zbog prirode očevog posla, policijskog načelnika, porodica se često selila po Srbiji.

Višu žensku školu je završila u Kragujevcu, a Učiteljsku školu u Beogradu. Radila je kao učiteljica u selu Krivi Vir, u podnožju planine Rtanj.

Posle Prvog svetskog rata, dolazi u Beograd i počinje da radi kao novinarka, prvo u Novostima, a zatim u Nedeljnim ilustracijama, gde je kasnije pod pseudonimom u nastavcima objavljivala romane.

Iako njene junakinje dožive hepiend stupanjem u brak, Mir-Jam se nikada nije udala.

Jedna je od tri novinarke, pored Dese Glišić i Mage Magazinović, pomenute u monografiji o prva dva veka srpskog novinarstva objavljenoj 1991. godine.

Napisala je osam romana i četiri zbirke pripovedaka, i bila najčitanija spisateljica pre Drugog svetskog rata.

Tokom nemačke okupacije zemlje je odbila da radi.

Po završetku rata, nije mogla da obnovi članstvo u Udruženju novinara, te je poslednje godine života provela u bedi, a njene knjige su zaboravljene.

Umrla je 1952. godine.

Predstava Ranjeni orao, postavljena 1972. na sceni pozorišta Atelje 212, bila je prvi znak povratka njenog dela u javnost.

Prokazana 'šund' književnost

U jeku popularnosti Mir-Jam, književnik i nadrealistički pesnik Aleksandar Vučo je pisao da su njeni romani puni besmislenih šarenih laža, koje čitateljke "pročitavaju slasno, halapljivo i s napetom pažnjom i tumače uzaludno kao Delfijsko proročanstvo".

Nisu samo muškarci bili kritički nastrojeni prema Mir-Jam, kaže Jelena Lalatović.

U pismu grupe mladih intelektualki objavljenom u časopisu Žena danas 1938. godine, potpisnice tvrde da je "Mir-Jam društvena kreatura, izraz našeg žalosnog stanja, žalosnog stanja naše omladine srednjih slojeva, koja luta, traži izlaz iz nesnosnog stanja", podseća Lalatović.

Svet koji je Mir-Jam opisivala srušio se posle 1945. godine, objašnjava Magdalena Koh tumačeći zašto spisateljica nije odgovarala kulturnoj politici socrealizma.

"Za novu vladu, ona je bila neprijateljska ikona propale buržoazije," zaključuje Koh.

Pesnik, pisac i partizan Oskar Davičo je ocenio kako "Mir-Jam piše buržujski sentimentalno i sladunjavo" na sednici Saveza književnika Jugoslavije 1945. godine, podseća ona.

Mir-Jam se može porediti sa hrvatskom spisateljicom Marijom Jurić Zagorkom, takođe zaboravljenom posle smrti 1957. godine, smatra Koh.

Savremeno pažljivo čitanje mlađih kritičara je, međutim, promenilo njenu poziciju u hrvatskoj književnoj istoriji, dodaje ona.

Uz opasku da se naizgled trivijalna literatura danas drugačije vrednuje, Koh tvrdi da Milica Jakovljević Mir-Jam može i da postane klasik srpske popularne kulture.

• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike
• Alternativna budućnost - kako bi Srbija i svet izgledali da korona virus potraje pet godina
• "Gaga je bio moj heroj"- pet godina od smrti glumca Dragana Nikolića

Uspeh na malom ekranu srpske Džejn Ostin

Prvu ekranizaciju dela Mir-Jam uradio je reditelj Miloš Radović 1991. godine, snimivši TV film Brod plovi za Šangaj po romanu Samac u braku.

Ogroman uspeh televizijskih adaptacija ovih ljubavnih romana došao je skoro tri decenije kasnije.

Reditelj Zdravko Šotra predložio je produkciji Košutnjak film ekranizaciju romana Ranjeni orao.

"Dugo vremena se nije radila serija iz epohe i na televiziji je postojao otpor prema tome, ali je zahvaljujući tadašnjem direktoru Aleksandru Tijaniću serija snimljena" objašnjava Zoran Janković, vlasnik ove produkcijske kuće.

Još pet televizijskih serija je snimljeno u produkciji Košutnjak filma: Ranjeni orao (2009), Greh njene majke (2009) i Nepobedivo srce (2012) u režiji Zdravka Šotre, i Samac u braku (2019) i Jedne letnje noći (2015) reditelja Ivana Stefanovića.

"Popularna forma romana u nastavcima jako dobro se uklapa s poetikom savremenih TV serija", smatra Magdalena Koh.

Tajnu uspeha ovih serija Janković vidi u načinu pisanja Mir-Jam "pošto njeni romani već imaju postavljenu dramaturgiju, poseduju sve elemente melodramske priče".

Gledaocima je prijao prikaz "zlatnog doba između dva rata, uzleta nove zajedničke države, začetka građanskog društva", objašnjava Dragan Ilić, TV kritičar nedeljnika Vreme.

Šotrin prepoznatljiv rediteljski rukopis vidljiv je u romantizovanoj verziji stvarnosti koja obiluje istorijskim detaljima, kostimi su raskošni, a glumci dobri, kaže on.

"Te serije nisu samo namenjene ženama, one su imale širu publiku, gledale su ih čitave porodice" zaključuje Ilić.

Zbog tematike, ali i velikog broja TV i filmskih adaptacija, Mir-Jam često porede sa Džejn Ostin.

Jelena Lalatović, međutim, nije u potpunosti saglasna.

"Za razliku od Mir-Jam, Džejn Ostin piše sa mnogo suptilnosti i ironije prema društvenim normama svog doba, a u pojedinim delima, gotovo da otvoreno ismeva kulturu udvaranja, prosidbi i braka", ocenjuje ona.

Ipak, sličnosti između dve spisateljice, prema njenim rečima, upućuju da teme braka i muško-ženskih odnosa "ne govore ništa unapred o autorki".

"Važna je pozicija iz koje autorka pristupa temi i kako je obrađuje", zaključuje Lalatović. Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk