Na šta će biti potrošeno 717 milijardi dolara u vojnom budžetu SAD

Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je budžet za odbranu za 2019. godinu koji iznosi 717 milijardi dolara.

Zakon o finansiranju, između ostalog, predviđa povećanje plata u vojsci i mere za sprečavanje širenja ruskog uticaja.

Ceremonija potpisivanja budžeta održana je u vojnoj bazi u američkoj saveznoj državi Njujork.

Tramp je u govoru pred predstavnicima oružanih snaga obećao da će, pored povećanja broja regruta u svim jedinicima američke vojske, zameniti stare tenkove, avione, brodove i helikoptere novijim modelima.

"Nadam se da ćemo biti dovoljno jaki i da nećemo morati nikada da ih koristimo [novo oružje]. Ali, ukoliko budemo primorani, niko neće imati nikakve šanse protiv nas", istakao je Tramp.

Iranski general upozorio Trampa - Spremni smo

Kapetan Amerika

Zakon je dobio ime po republikanskom senatoru Džonu Mekejnu, ali Tramp ga nije pomenuo u govoru, što je privuklo pažnju mnogih političara i novinara.

Mekejn je tvitovao da je ponosan što je dokument potpisan i istovremeno otkrio da je dokument nazvan po njemu.

https://twitter.com/SenJohnMcCain/status/1029093804136194049

BBC je izvukao ključne tačke novog budžeta za odbranu, koga mnogi eksperti već nazivaju najvećim u istoriji SAD.

Dokument sadrži tri ključna troška:

1. 616.9 milijardi dolara - osnovni budžet Pentagona
2. 69 milijardi dolara - vojne operacije u inostranstvu
3. 21.9 milijardi dolara - program za razvoj nuklearnog oružja

Jedna od glavnih stavki novog budžeta jeste povećanje plata vojnika od 2.6 odsto, koje se očekuje u januaru sledeće godine. Ovo je najveće povećanje u proteklih devet godina.

Takođe, planirano je da se američkoj vojsci priključi više od 15 hiljada ljudi.

Brodovi, avioni i tenkovi

Vojska SAD bi trebalo da primi 15 hiljada novih èlanova/Reuters

Značajan deo budžeta Pentagona izdvojen je za kupovinu, obnovu i izradu vojne opreme. Za taj sektor je odvojeno:

• 24.1 milijarda dolara za izgradnju 13 novih borbenih brodova
• 7.6 milijardi dolara za kupovinu 77 borbenih aviona pete generacije F-35
• 452 miliona dolara za kupovinu šest udarnih helikoptera Apača AH-64E
• 225 miliona dolara za kupovinu borbenih oklopnih vozila Strajker A1 i modernizaciju starijih oklopnih vozila i tenkova

Zakon takođe predviđa niz ograničenja koja se odnose na izvoz vojne opreme.

Na primer, u dokumentu je navedeno da SAD zabranjuju isporuku borbenih aviona F-35 Turskoj zbog zabrinutosti Pentagona povodom mogućeg dogovora između Ankare i Moskve za kupovinu protivavionskog raketnog sistema S-400.

"Otklon od agresije"

Zakonom se takođe ograničava saradnja sa Rusijom i Kinom.

Kako stoju u dokumentu, ove države "nastoje da obnove svet prema svojim autoritarnim modelima, koristeći se destabilizacijom i ugrožavajući bezbednost SAD i njihovih saveznika".

Konkretno, američkoj administraciji je zabranjeno da sarađuje sa kineskim kompanijama ZTE Korporacija (ZTE Corporation) i Huavei Tehnologije (Huawei Technologies), koje, kako stoji u zakonu, predstavljaju pretnju po bezbednost SAD.

Takođe, ograničena su i sredstva Pentagona za formiranje programa na kineskom jeziku na američkim univerzitetima.

Mere koje Amerika uvodi protiv Rusije:

• Zamrzavanje saradnje u okviru Sporazuma o otvorenom nebu, koji omogućuje da ruski i američki vojni avioni vrše kontrolne letove preko teritorija obe zemlje
• Više ograničenja na polju vojne saradnje Rusiji i SAD
• Povećanje odbrambenih kapaciteta evropskih partnera SAD, ukoliko je potrebno obuzdati rusku agresiju
• Praćenje i suzbijanje sajber napada koji mogu doći iz Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje.

"Razmere bez presedana"

Ruske vlasti su već negativno reagovale na novi budžet za odbranu SAD.

Zamenik ministra spoljnih poslovoa Sergej Rabkov kaže da je Moskva posebno zabrinuta oko tolikih troškova.

"Oko 720 milijardi dolara - to su neviđeni troškovi za vojne svrhe. To je alarmantno", izjavio je Rabkov za agenciju RIA Novosti.

Takođe, po njegovom mišljenju, dokument sadrži i pokušaj da se "nametne rešenje problema u oblasti kontrole naoružanja".

Portparol predsedinka Rusije Dmitrij Peskov je izjavio da je američko tretiranje Rusije kao pretnje neosnovano, zato što je američki budžet za odbranu oduvek bio veći od ruskog.

Kineske vlasti su takođe kritikovale dokument, nazivajući ga mešanjem u unutrašnje stvari države.

Kako se navodi u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova, restrikcije su "prožete razmišljanjima o Hladnom ratu" i "samo će pojačati kinesko-američke nesuglasice".