Zakon o DNK registru - razočaran i beli medved

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić podelio je na Tviteru fotografiju belog medveda "zabrinutog zbog neustavnosti" usvojenog Zakona o nacionalnom DNK registru.

"Simpatični meda je samo ilustracija. On nije razočaran jer ne zna šta je DNK. Razlog za razočaranost imaju građani Srbije", kaže Poverenik za BBC.

Poverenik kaže da je jedan od glavnih problema novog Zakona neustavnost.

"Tražiću ocenu ustavnosti zakona", najavljuje Šabić.

Zakon o nacionalnom DNK registru usvojen je uprkos protivljenju struke, opozicije, pa čak, što se retko dešava, i poslanika vladajuće većine.

U naredne dve godine, Srbija bi trebalo da dobije nacionalni DNK registar za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnog dela, kao i utvrđivanje identiteta nestalih i nepoznatih lica.

Novim zakonom utvrđena je međunarodna razmena podataka u rasvetljavanju krivičnih dela.

Dok Ministartsvo unutrašnjih poslova tvrdi da će registar pomoći u suzbijanju svih oblika kriminala, stručna javnost i opozicija su upozoravali da Zakon krši ljudska prava. Prema odredbama, na isti način se tretira DNK materijal žrtava i osumnjičenih, odraslih i dece.

• Kako zaštiti podatke na Fejsbuku
• Kembridž analitika: Šta sve znamo do sada

Nije lako izdvojiti glavni problem

"Zakon ima mnogo problema", kaže Poverenik.

Jedan od problema je i čuvanje podataka.

Nije ispoštovana preporuka Saveta Evrope o genetičkoj privatnosti, koja nalaže da DNK podaci ne bi smeli da se čuvaju po zatvaranju slučaja zbog koga su uzeti.

Zakon je suprotan i odlukama Evropskog suda koje drugačije definišu čuvanje DNK padataka osumnjičenjih i žrtava.

"Ovo je krajnje invazivan udar na privatnost. Sve labaratorije su obavezne da predaju DNK podatke Ministarstvu unutrašnjih poslova, kako maloletnih, tako i punoletnih građana", kaže Šabić.

Jedno od glavnih pitanja je i da li registar mora biti u rukama policije, naglasio je Poverenik.

Neustavnost

DNK labaratorije podatke šalju Ministarstvu unutrašnjih poslova/Getty Images

Potrebno je donošenje i podzakonskih akata da bi Zakon mogao da se sprovodi.

Podzakonske akte koji će bliže urediti načine vođenja DNK registra, kako nalaže novi Zakon, trebalo bi da donese ministar policije.

Poverenik je još početkom prošle godine dao mišljenje o Nacrtu sada donetog Zakona, u kome je upozorio da Ustav ne dozvoljava da podzakonski akti regulišu oblast prikupljanja podataka o ličnosti, naročito kada se radi o osetljivim podacima poput genetičkih podataka.

Tokom skupštinske rasprave, ministar policije Nebojša Stefanović nije imao razumevanja za kritike novog Zakona.

Na primedbe da je nedopustivo da građani moraju da se obraćaju sudovima ukoliko žele brisanje genetičkih podataka, Stefanović je u Skupštini rekao da je ono moguće jedino nakon odobrenja suda.

Još uvek se ne zna se kada će podzakonski akti biti doneti.