Novi zakon:Sabiranjem do oduzimanja

Početak decembra 2009. godine je period o kome u poslednje vreme sve više razgovaraju sadašnji, ali i budući vozači.

Razlog je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojen 29. maja, a na snagu stupa 10. decembra.

Vozači strahuju da će novi, stroži propisi dodatno opteretiti njihove budžete, dok se nadležna ministarstva nadaju da će primena nove regulative doprineti smanjenju broja nezgoda na ovdašnjim putevima.

Jedna od osnovnih promena koje donosi novi zakon o bezbednosti saobraćaja odnosi se na sticanje vozačke dozvole i proces edukacije u auto-školama. Tako će kandidati koji u škole dođu posle 10. decembra prvo morati da pohađaju teorijsku nastavu, zatim da je polože, a tek onda će im biti omogućeno sedanje za volan i praktična nastava.

Čak i kada savladaju vožnju i polože vozački ispit pred komisijom, mladi vozači, međutim, neće moći sami da sednu za volan jer je zakonom predviđeno uvođenje restriktivne, odnosno “probne” vozačke dozvole sa kojom im je omogućeno da upravljaju vozilom, ali uz određena ograničenja (prisustvo suvozača koji ima “punu” vozačku dozvolu, zabrana vožnje posle 23 sata...).

Ovakvim režimom, koji traje dve godine, mladi vozači treba da steknu vozačku kulturu jer nepoštovanje ovih propisa može da im uskrati pravo na sticanje stalne dozvole. Ovo je posebno bitno ako se zna da najveći broj stradalih i učesnika u saobraćajnim nezgodama čine vozači starosti od 19 do 25 godina. Ovaj propis je, međutim, poslednjih meseci doveo do prave navale na auto-škole, jer svi žele da se na obuku upišu pre novih pravila, tako da se u pojedinim centrima za obuku vozača prave i liste čekanja od nekoliko nedelja.

Negativno bodovanje

Podaci nadležnih govore da je najveći broj udesa na putevima Srbije posledica ljudske greške, odnosno nepoštovanja propisa. Tu prednjače prekoračenja brzine, nepoštovanje prvenstva prolaza, nepropisna preticanja, nepoštovanja prava pešaka, ali i greške samih pešaka.

Zbog toga su propisi novog zakona znatno restriktivniji, a pored novčanih kazni uvedeno je i dodeljivanje “negativnih” poena saobraćajnim prekršiocima. Ovakav vid kažnjavanja se u evropskim zemljama primenjuje već godinama, a osnovni cilj kaznenih poena je sprečavanje ponavljanja težih prekršaja pošto će poeni biti sabirani. Najviše se može “sakupiti” 18 poena, a takvim vozačima se automatski poništava vozačka dozvola.

Ista mera je predviđena i za one koji počine krivično delo ili izazovu smrt, kao i za vozače koji u periodu od tri godine više od jednom izazovu saobraćajnu nesreću sa velikom materijalnom štetom. Ponovno sticanje dozvole posle oduzimanja je isto kao i kod onih koji prvi put polažu vozački ispit. Pri tom, svaki sledeći put se granica za oduzimanje dozvole ovakvim vozačima smanjuje za tri poena, a moguće je i trajno oduzimanje, bez daljeg prava polaganja vozačkog ispita.

Zakon je uveo i nove zone i propise o ograničenju brzine. Tako vozači koji se kreću pešačkom zonom (na primer, dostavna vozila u Knez Mihailovoj ulici) neće smeti da idu brže od pešaka, a oni koji se kreću u zoni škola neće smeti da pređu brzinu od 30 kilometara na sat, ako se škola nalazi u naselju, odnosno 50 kilometara na sat, ako se nalazi na prometnoj saobraćajnici. Ograničenje u naselju će, umesto dosadašnjih 60, biti 50 kilometara na sat, a van grada će na znakovima, umesto 80, stajati ograničenje od 70 kilometara na sat.

Prekoračenje brzine će, pored novčane kazne od najmanje 6.000 dinara, povlačiti i određeni broj negativnih poena, a u pojedinim slučajevima i zabranu upravljanja vozilom. Oni koji van naselja dozvoljenu brzinu prekorače za više od 40 kilometara na sat moraće, na primer, da plate od 6.000 do čak 20.000 dinara, uz tri kaznena poena i jednomesečnu zabranu sedanja za volan.

Ipak, bez obzira na zakonske propise, najvažnije je obezbediti njihovu implementaciju. Policija je 2002, na predlog stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, sprovela akciju redovnog kontrolisanja upotrebe sigurnosnih pojaseva koja je rezultirala padom broja stradalih za oko 40 odsto, dok je pojas koristilo 95 odsto vozača. Kasnije je, međutim, kontrola smanjena, pa se procenjuje da je i broj vozača koji se “vezuju” spao na 40 do 45 odsto.

I danju sa svetlima

Po novom zakonu će i danju biti obavezno korišćenje oborenih svetala, kako bi vozila na putu bila uočljivija. Nepoštovanje ovog propisa vozača može da “košta” 3.000 dinara.

Crne tačke

Pored nesmotrenosti vozača, uzrok saobraćajnih nesreća može biti i stanje puta. Zbog toga je javno preduzeće “Putevi Srbije”, u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i iRAP-om (International road assessment programe) prošle godine snimilo oko 3.000 kilometara puteva. Merenja su pokazala da je maksimalnu ocenu od pet zvezdica zaslužilo samo jedan odsto snimljenih saobraćajnica. Nešto manje bezbedni, ali i dalje zadovoljavajući su putevi sa četiri i tri zvezdice, kojih je bilo 36, odnosno 30 odsto, koliko je bilo i onih sa dve zvezdice. Najmanje bezbednih puteva, koji su dobili jednu zvezdicu je bilo oko tri odsto i to su uglavnom lokalni putevi sa neadekvatnom horizontalnom signalizacijom i neobezbeđenim ivicama puta.

“Halo” samo uz hands-free

Telefoniranje u vožnji biće na spisku zabranjenih postupaka, osim u slučaju da se koristi hands-free uređaj, dok će se na udaru policije naći i oni koji puštaju preglasnu muziku u automobilu.

Propisi u svetu

Slični zakoni u razvijenim zemljama su na snazi već godinama, a njihova implementacija je rezultirala značajnim smanjenjem broja teških nezgoda. Jedan od najboljih primera je Nemačka koja je, od 1975. do 1993. godine udvostručila broj vozila, a prepolovila broj poginulih i povređenih na putevima. Evropska unija je sa 70.000 poginulih došla do 40.000, a sledeći desetogodišnji plan je da se i taj broj prepolovi.

Upozorenje!

- više od 38.000 ljudi poginulo na putevima u Srbiji od 1980. do 2009. godine
- više od pola miliona ljudi povređeno u saobraćajnim nesrećama u istom periodu
- svaki treći krevet u bolnici zauzima žrtva udesa
- milijardu evra je prosečan godišnji trošak Srbije zbog posledica saobraćajnih nesreća

Piše: Milomir Vujović, Ekonomist