Mazdina vozila na vodonik

Korišćenje alterntativnih goriva za pogon automobila u Srbiji već je odavno uobičajena stvar. Ako vozite benzinca veoma je lako preraditi ga da za kretanje koristi i tečni naftni gas. Odete u servis, tamo vam ugrade još jedan rezervoar u prtljažnik, sprovedu instalacije do benzinskog motora i postave dugme u kabinu.

Piše: Nemanja Pantelić

Glavni motiv pojedinačne građanske inicijative za prelazak na alternativni pogon bila je znatno jeftinija vožnja. Ipak, u početku je među mnogim vozačima i putnicima vladala neizvesnost da li će kompletna skalamerija ekspodirati na putu dok su svi zajedno u kolima.

Godine i godine bez neočekivanih velikih vatrenih kugli uverile su većinu da je ova tehnologija ipak bezbedna. Sada je mreža stanica za dopunu široko rasprostranjena a na putevima svakodnevno viđamo najrazličitije preobraćene modele automobila – od Jugića do skupih Mercedesa i BMWa sa pogonom na TNG a jedino što ih odaje jeste mali crni poklopac za dosipanje gasa negde oko zadnjeg branika.

Takođe, odaje ih i miris koji im izlazi iz auspuha a veoma podseća na karakterističan miris koji se prostire oko MekDonalds restorana štirom sveta.

Mazda RX-8 Hydrogen RE
Mazda RX-8 Hydrogen RE

Ipak, TNG je fosilnog porekla a kako trenutno vlada strah da smo iz naše planete Zemlje već iscedili dobar deo takvih zaliha, mnogi proizvođači automobila već predstavljaju svoje alternative za vožnju u budućnosti.

Još jedan motiv proizvođačima za razvoj ovakvih tehnologija su očuvanje životne sredine i sve oštrije norme o nivou zagađenja koje jedan auto sme da proizvede tokom vožnje.

Honda FCX Clarity koju pokreću gorivne ćelije  jedan je od automobila koji smo predstavili u rubrici Ekologija
Honda FCX Clarity koju pokreću gorivne ćelije jedan je od automobila koji smo predstavili u rubrici Ekologija

Na sajtu Automobila B92 u rubrici „Ekologija“ upoznajemo vas sa poduhvatima koje Honda, Toyota, Mazda, Renault, BMW... i drugi proizvođači ostvaruju na tom polju.

Sredinom jula putovao sam kao jedini predstavnik Srbije u Norvešku kako bih vas sada upoznao sa projektom HyNor u kojem Mazda učestvuje zajedno sa norveškim vlastima.

Ideja je da se na putu između gradova Osla i Stavangera podigne mreža stanica na kojima će biti moguće „sipati“ i vodonik u rezervoar auta. Kako nema baš puno takvih automobila Mazda je prilagodila dva postojeća modela ovom gorivu: Mazdu RX-8 i Mazdu Premacy (Mazda 5 u Evropi) pa je moguće vozati se Norveškom a da vam iz auspuha izlazi samo i jedino voda. Najzelenija moguća vožnja motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koje čovečanstvo može da ponudi u ovom trenutku.

Stav Mazde je da su vozila koja koriste vodonik za pokretanje rotacionog motora sa unutrašnjim sagorevanjem ključni korak između automobila na kakve danas voyimo i veoma efikasnih vozila koja će u društvu budućnosti koristiti gorivne ćelije.

Na instrument tabli nalaze se dva pokazivača za gorivo
Na instrument tabli nalaze se dva pokazivača za gorivo

Rotacioni motor sa unutrašnjim sagorevanjem nije efikasan poput gorivne ćelije ali je veoma sličan standardnom benzincu što ga ne čini skupim za proizvodnju i konverziju a ujedno rešava brojna pitanja izdržljivosti i pouzdanosti koja muče vozila sa gorivnim ćelijama.

Kada bismo skinuli nalepnice sa Mazde RX-8 Hydrogen RE vrlo lako biste je pomešali sa standardnom verzijom. Iako RX-8 koristi isto gorivo kao spejs šatl, Mazda je odlučila da bude diskretna sa ovom tehnologijom.

Pretvaranje Mazde RX-8 u hibrid koji koristi benzin i vodonik za pogon izgleda prilično jednostavno. Motoru sa dva rotaciona klipa ugrađen je još jedan set brizgaljki koje služe za ubrizgavanje vodonika. Vodonik je u tečnom stanju, pod visokim pritiskom, skladišten u rezervoaru br. 2 koji je smešten u prtljažniku.

Na prvi pogled sve izgleda isto kao kod bilo kog benzinca konvertovanog na TNG.

Mazdina tvrdoglavost u korišćenju rotacionih motora, kada su drugi proizvođači odavno već digli ruke od takvog sistema, odjednom se neverovatno isplatila kada je upotreba vodonika došla na red.

Vodonik je više nego zapaljiv. Brzina kojom se njegov plamen kreće skoro je sedam puta veća od brzine kojom se kreće plamen bezolovnog benzina što znači da ukoliko vodonik naiđe na bilo kakav izvor toplote sve do samog trenutka sagorevanja u bloku motora, imaćete Hindenburg situaciju.

Rotacioni motor daleko je pogodniji za sagorevanje vodonika od onog motora koji se najverovatnije nalazi pod haubom vašeg auta.

Za razliku od klasičnog motora, kod kojeg se i ubrizgavanje i sagorevanje odigravaju u istom prostoru, rotacioni motor ima tri zasebne komore (ubrizgavanje, sagorevanje i izduv) tako da se vodonik ubrizgava pod znatno nižom temperaturom nego što bi to bio slučaj kod motora sa klipovima.

Pod haubom se mogu videti jedino senzori za vodonik dok se na zadnjem delu krova automobila nalazi sigurnosni ventil za kontrolisano ipuštanje vodonika u slučaju velikog sudara ili probjanja rezervoara.

U kabini se RX-8 Hydrogen razlikuje od standardnog modela po dva merača količine goriva (za bezolovni benzin i vodonik) kao i po malom prekidaču za odabir vrste goriva.

Držite dve sekunde to dugme pritisnuto i motor će preći sa benzina na vodonik.

Motor će startovati na bilo koju od dve vrste goriva.

Ipak, kada RX-8 ide na vodonik snaga koju motor ostvaruje osetno je manja nego kada se sagoreva benzin. Uprkos svojoj divljoj naravi, određena količina vodonika oslobađa manje energije nego ista količine benzina i to se odražava na performanse motora.

Kako Mazdini inženjeri nisu mogli da izvuku bolje performanse iz vodonika (109KS), odlučili su da smanje snagu koju benzinski motor razvija na istu vrednost i na taj način umanje razlike između vožnje na dve vrste goriva.

Standardna Mazda RX-8 u slabijoj izvedbi inače razvija 192 KS. U teoriji na ovakav motor moguće je dodati turbo punjač kako bi se povećala snaga i Mazda već ima iskustva sa turbo rotacionim motorima ali za sada se ova opcija ne preispituje za vodonične primerke.

Izgleda da je Mazda prva zauzela prtljažnik
Izgleda da je Mazda prva zauzela prtljažnik

Gustina vodonika takođe utiče i na daljinu koju RX-8 može da pređe sa jednim rezervoarom. Iako je vodonik u tečnom stanju skladišten pod pritiskom od 350 bara u velikom rezervoaru zapremine 90 litara, razdaljina koju je moguće preći je oko 100 kilometara.

Cena vodonika nije još uvek precizno formirana ali očekuje se da će 100km vožnje vodonikom koštati isto kao i 100km vožnje na benzin.

Dodatni rezervoar zauzima čitav prtljažnik.

Na trenutak zanemarimo vodonik, ekologiju i zelenilo. Na srpskom tržištu zvaničnim kanalima ne možete kupiti Mazdu RX-8 pa moram podeliti i utiske stečene tokom vožnje najnovijeg, restilizovanog modela. Osmica sada izgleda još moćnije zahvaljujući agresivno dizajniranoj masci hladnjaka, širokim prednjim prednjim krilima, veoma dugoj haubi…

Osim detalja vodoničnog sistema pod haubom, činjenica da ovaj sportski kupe ima par vrata i pozadi čini ga jedinstvenim. Umesto uobičajene gimnastike prilikom uvlačenja na zadnje sedište kupea, na kakvo su putnici osuđeni, RX 8 ima mala skrivena zadnja vrata koja, kada se otvore, pružaju odličan pristup zadnjoj klupi.

Motor ispušta neobičan, visok zvuk. Kada počnete da ubrzavate i kako elementi rotacionog motora počnu brže da se vrte, auto dobija zvuk nekog blendera dok spremate poslasticu od jagoda ili pravite šećer u prahu, i to ne mislim na loš način.



Novi petostepeni menjač pruža odličan osećaj tokom promene stepeni prenosa jer je hod ručice veoma kratak i precizan a ne pruža veliki otpor pri rukovanju. Tokom promene stepeni prenosa imao sam utisak da rukujem nekim velikim klik – klak prekidačem koji ide u H.

Mazda Premacy Hybrid
Mazda Premacy Hybrid

Drugo hibridno vozilo koje sam imao priliku da vozim u Norveškoj je Mazda 5 koja je znatno komplikovanija od RX-8. Osim što kao gorivo koristi benzin i vodonik, Mazda 5, je i električni hibrid pa se može kretati samo na struju.

To znači da se pod limom ovog auta pored svega nalazi jedan rotacioni motor, jedan elektro motor, jedan benzinski rezervoar, dva rezervoara za vodonik i jedno pakovanje baterija.

Mislim da je pravi uspeh bio programirati sve ove elemente da funkcionišu na način na koji je zamišljeno i da se auto uopšte kreće.

Informacije o tome šta vas trenutno pokreće pojavljuju se preko velikog ekrana na centralnoj konzoli. Kako je konkretna Mazda 5 namenjena japanskom tržištu upravljač se nalazi na desnoj strani, odnosno sve je kao u ogledalu u odnosu na naše automobile.

Svaki put kada sam levom rukom želeo da uključim pokazivač pravca, uključio bih brisače, nisam nikako bio siguran koliko je levi par točkova udaljen od linije koja razdvaja trake puta i preticanje je bilo nemoguće jer se sa desnog sedišta ne vidi da li neko ide u susret.

Ako bi neko od vas poželeo da kupi Mazdu sa pogonom na vodonik, moraće da se strpi još neko vreme.

Ovo su ipak rani dani razvoja ovakvih sistema, i mnoge stvari nisu savršene ovde, ali ne zaboravite da kada Mazda ide na vodonik, iz auspuha izlaze samo kapi vode. Nema niti emisije CO2 niti azot oksida (NOx) pa je zelena strana ovog belog auta besprekorna.

Vodonik je na stanicama za dopunu skladišten pod pritiskom od 350 ili 700 bara. Proces dosipanja sličan je kao sa TNGom ali su sigurnosne mere malo veće. Pištolj ima veliku bravu i sistem uzemljenja kako se ne biste slucajno ispolivali vodonikom :)
Vodonik je na stanicama za dopunu skladišten pod pritiskom od 350 ili 700 bara. Proces dosipanja sličan je kao sa TNGom ali su sigurnosne mere malo veće. Pištolj ima veliku bravu i sistem uzemljenja kako se ne biste slucajno ispolivali vodonikom :)

Moramo uzeti u obzir i činjenicu da je sama proizvodnja vodonika tema koja zadaje glavobolje nadležnima i da to dodatno otežava razvoj ovakvih vozila.

Iako bi Mazda mogla već sada da započne masovnu proizvodnju modela na vodonik, pronalaženje stanice za dopunu vodonikom mogao bi vozaču biti problem jer na svetu postoji svega stotinak ovakvih pumpi.

Ovaj problem se svodi na pitanje „jaje ili kokoška?“ jer proizvođači čekaju da neko napravi mrežu stanica za dopunu vodonikom dok dobavljači vodonika čekaju da proizvođači započnu serijsku proizvodnju automobila kako bi obezbedili infrastrukturu.

RX-8 Hydrogen ispred Kraljevske palate u Oslu. Podignuta zastava na jarbolu znači da je prestolonaslednik u dvoru.
RX-8 Hydrogen ispred Kraljevske palate u Oslu. Podignuta zastava na jarbolu znači da je prestolonaslednik u dvoru.

Mazda se odlučila na hrabar korak u Evropi dok je već neko vreme "na drugoj planeti" zvanoj Japan bilo moguće uzeti na lizing RX-8 Hydrogen za 2800 dolara mesečno što je ipak duplo jeftinije od cene vozila na gorivne ćelije. Pored lokalne vlast u Hirošimi, ovakve Mazde koriste se i u japanskim industrijskim gigantima „Idemitsu Kosan” u Tokiju and “Iwatani International Corporation” u Osaki.

Prve krugove automobilima na vodonični pogon Mazda je napravila još 1991. godine. To je bio dvosed HR-X kojeg je pokretao mali rotacioni motor. Zatim su 1992. godine napravili vozilo za golf terene koje se kretalo na gorivne ćelije. Prvi auto koji je testiran na putevima Japana bila je Mazda Capella Cargo karavan (kod nas 626) koja je takođe bila pokretana rotacionim motorom. Zatim su 2001. godine usledeli modeli Premacy sa gorivnim ćelijama i RX-8 Hydrogen RE prototip pre tri godine.

Saznajte više o ovoj temi:

Mazdina hibridna vozila

Mazda RX-8 sa pogonom na vodonik

Mazda na vodonik u Norveškoj

Automobili na vodonik posle 2020.