Opel Agila

Japan je preplavljen maleckim automobilima za čiji oblik niko ni ne pita, zbog čega neki liče na pokretnu trafiku. Iz dobro poznatih razloga, u zemlji Izlazećeg sunca funkcionalnost i racionalnost se stavljaju daleko ispred svih ostalih motiva prilikom kupovine automobila. Pokušaj plasmana takvih ”naprava” u Evropi je uglavnom osuđen na propast.

Sasvim zgodan primer za to bio je produt ”braka” proizvođača Suzuki i Opel, koji je svako zvao sopstvenim imenom. U slučaju Wagon R-a, japanski amblem i nije prošao tako loše, međutim u slučaju Opela, Agila je doživela fijasko, iako u Russelsheimu tvrde da su sa 440.000 prodatih modela ”zadovoljni”. Nije pristojno, ali ipak stavljamo velik znak pitanja da li je zaista toliko prodato. A ako i jeste, pa gde to?!

”Ćoškovi” na vozilima u Evropi nisu u modi već decenijama, a sva funkcionalnost Opel Agile nije uspela da pobedi potpuno odsustvo šarma, ili bar zadovoljavanja osnovnih postulata estetike.

Došlo doba...

Sva sreća pa je došlo doba za smenu generacija i stara, ”dobra”, ”ćoškasta” Agila odlazi u nezasluženu, ali nestrpljivo očekivanu penziju. A još je veća sreća što je nasleđuje normalan mališan A segmenta, koji se neće razmetati rekordnim teorijskim zapreminama utovarnog prostora, nego će šarmirati publiku, koja je u slučaju ove klase vozila dominantno ženska. A tu već treba umeća zavođenja.

Prvi susret sa novim modelom Agile, upriličen na Azurnoj obali, pokazuje da su i Opel i Suzuki, kao ponovni partneri izvukli pouke, izmenili pogrešno, a zadržali dobro.

Agila relativno nije originalan automobil ako se posmatra mehanička platforma. Postavljena je kao nadgradnja Suzuki Swifta, što je svakako dobra vest. Ne behu tako davno testovi Swifta koji su nam potvrdili ono što smo svakako znali, a to je činjenica da Japanci umeju da naprave mali automobil. Ovaj podatak znači da Agila već u startu obećava sasvim solidnu voznu dinamiku, stabilnost i mirnoću pri kočenju.

Nova lepota

Na solidan ”temelj navučena” je jedna, sva sreća, potpuno nova karoserija koja kao imperative nije imala puku upotrebljivost. Agila je postala lepuškast i sasvim dopadljiv mikro monovolumen sa svih 5 vrata, točkova uguranih praktično u odbojnike. Šta više, 0,32 kao koeficijent čeonog otpora za ovako kratak automobil gotovo je rekordna vrednost, ali i podatak koji najavljuje da šumovi vetra neće biti preterano izraženi.

Agila je mali automobil. Dug je samo 3,74 m, a pri tom je duža od stare Agile za čitava 22 cm. Šira je za 6 i na kraju i niža za 7 centimetara. Pri tom je veoma lagana, te se ubraja među danas retke automobile mase ispod 1000 kg. Međutim, to joj ne smeta da ima sasvim ozbiljnu nosivost od 510 kg, koliko okvirno ima i bilo koji drugi putnički automobil.

Od enterijera se ne može očekivati Rolls-Royce. No, Agila je ”spakovana kao kutija šibica” i sve je našlo svoje mesto. Sasvim solidno je opremljena i pregradama i boksovima za sitnice. Prtljažnik je na nivou konkurencije u mini klasi i sa 225 litara služi samo za pakovanje najnužnijeg.

Mnogo pomaže veoma jednostavno i efikasno preklapanje naslona zadnjih sedista čime se brzo obezbeđuje dodatni prostor. Brojke kažu da se utovarna zapremina može povećati do čitavih 1010 litara.

Više šarenila

Prvi utisak uređenja enterijera je sasvim solidan. Iako malena, Agila ne deluje jeftino. Doduše po neka ideja već je viđena, kao što je zaseban minijaturni brojač obrtaja. Koncepcija veselih boja i beg od tradicionalnog crnila Opela uspešno je izveden.

Našlo se u Agili mesta i za multifunkcionalni upravljač, elektropomične prozore, pa čak i klima uređaj. Dobra vest je i podatak da su dva vazdušna jastuka napred i ABS u spisku serijske opreme.

A ima mesta i za ljude. Uspravno sedenje, kao ”lek” za manjak prostora uspešno je primenjeno. Tako se u novi mali Opel u slučaju nužde sasvim korektno mogu smestiti i četiri odrasle osobe.

U motorskoj ponudi neće biti previše šarenila. Polazni motor u gami je jednolitarski trocilindraš sa, u gradu dovoljnih, 65 KS. Drugi od dva je, takođe, benzinac, ali sa četiri cilindra i 1,2 litre, te prijatno živahnih 86 KS. Međutim, ako ne bude preskupa, veoma zanimljiva će biti kombinacija Agile sa CDTi turbodizelom od 1,3 litre i 75 KS, identičnim agregatom koji se nalazi kod modela Corsa i Astra.

Pravi zvrk

Prve vožnje potvrdile su upravo ono što smo i očekivali. Platforma koja obećava i ispunjava. Agila je okretan mali gradski automobil koji se ne stidi ni auto-puta. Povišeno sedenje daje odličnu preglednost, a prečnik punog okreta od samo 9,4 metra dobru snalažljivost u gradu. Kako i dolikuje ovako malom automobilu sve komande su lagane, ali upravljač iako snažno pojačan, dovoljno je precizan.

Kočnice ne respektuju dimenzije. Odlučne su i obećavaju sasvim dovoljnu rezervu zaustavne sile pri maksimalnom opterećenju. Petostepeni manuelni menjač sasvim je korektan, a zanimljiva je i najava četvorostepenog automatika, koji može prijati u gradskoj vožnji.

Sve u svemu, nakon prvog kratkog upoznavanja, Agili možemo proreći mnogo lepšu budućnost nego u prvom izdanju. Jedina prepreka u uspešnoj borbi sa konkurencijom koje ima, i nije naivna, može biti cena koja se još ne zna. Sve ostale atribute nova Agila ima. Naravno, samo na prvi pogled. Duži testovi sigurno će pokazati pravo lice najmanjeg Opela...

Piše: A. Uglješić, Vrele Gume