Šest decenija Lambrete

’Padre’ Inoćenti, kako su ga zvali zbog svog pokroviteljskog odnosa prema radnicima, osnovao je 1920. godine firmu koja se prvobitno bavila proizvodnjom čeličnih cevi, a tokom tridesetih godina XX veka, polojoprivredne opreme, električnih uređaja, i delova za motore.

Iako je razvoj lambreta išao drugačijim putem u odnosu na vespe, malo je nedostajalo da posleratni susret Inoćentija sa Koradinom D’Askanijem, potonjim tvorcem Vespe (1946.), usmeri istorijski tok nastanka italijanskih skutera u drugačijem pravcu. Ipak, njihova lucidna ideja, uz različite koncepte, da se mali dvotočkaši spuštani padobranima iz savezničkih bombardera za potrebe specijalnih vojnih jedinica iskoriste i preoblikuju za izradu jeftinih skutera, bila je u potpunosti primerena teškim posleratnim vremenima. Poznanstvo sa inž. Pjerluiđi Toreom, dovelo je do saradnje koja je bila presudna za nastanak skutera „Lambretta“, imena iskovanog iz naziva male reke Lambro koja protiče kroz predgrađe Milana.

Ono po čemu su se u osnovi lambrete razlikovale od vespi, bio je centralno smešten motor (kod vespe asimetrično-desno), kardanski prenos a kasnije lanac (kod Vespe preko zupčanika), cevasta konstrukcija (livena šasija), a po obliku prva lambreta je izgledala krajnje konstruktivno i svedeno u odnosu na prvu Vespu koja je imala izvajano telo zaobljenih formi.

Lambretta TV serije 1 i Li serije 1

Prva Lambretta sa oznakom M pojavila se krajem 1947. godine, ali ubrzo je preimenovana u „Model A“. Imala je centralno smešten motor od 123 cm3 i 4.3 KS, kardanski prenos, nožni menjač sa tri brzine, točkove od 7 cola i težinu od 60 kg. Model A dostizao je brzinu i do 70 km/h a do kraja oktobra 1948. godine proizvedeno je 9.700 primeraka koji su kod kupaca prošli vrlo zapaženo zbog niske potrošnje goriva i solidne izrade, mada su glavne zamerke upućivane osetljivom menjaču i ponajviše činjenici da vešanje na Modelu A nije ni postojalo. Danas se retki, očuvani primerci prve serije među kolekcionarima procenjuju i do 8.000 funti (oko 12.000 evra).

Sličnog oblika, sa istim agregatima i unapređenim osobinama, modeli „B“ (1948-1950.) i „C“ (1950-1951.) označili su početak masovne produkcije sa 35.000, odnosno 87.500 proizvedenih primeraka. Na modelu B želje kupaca ispunjene su ugradnjom amortizera koji je bio horizontalno montiran ispod motora, dok je Lambretta C predstavljala prvi model koji je Inoćenti izvezao u Britaniju, koja će uskoro postati najveće inostrano tržište ovih skutera.

Model LC (1950-1951, 42.000 proizvedenih primeraka) gde prefiks „L“ označava reč „Lusso“, dakle luksuznu verziju (kod nas poznatija kao „gološijanka“), predstavljala je prvi pravi skuter izraženih oblina gde su najveći delovi konstrukcije, mehaničkih sklopova i motor bili pokriveni kao i na vespama.

Pod licencom, lambreta ovog tipa se proizvodila i u pogonima poznate nemačke fabrike automobila i motorcikala NSU od 1950. do 1956. godine. Prve serije su, uz agregate od 125 cm3, bile gotovo identične originalu, da bi se kasnije serije uz modifikacije, izgledom sve više razlikovale od originalnih lambreta. Kraj licencne saradnje omogućio je kompaniji NSU da proizvodi skutere sa osobenijim stilom gde su se tek u naznakama osećali italijanski koreni.

U bivšoj Jugoslaviji, Pretis iz Vogošće je u saradnji sa NSU-om po licenci proizvodio skutere tokom pedesetih i šezdesetih pod nazivom „NSU Prima Pretis“ od 150 i 175 cm3. Iako retke, prime se još uvek ponekad mogu pronaći u domaćim oglasima.

Modeli D (poslednja „otvorena“ lambreta) i LD, predstavljene 1951. godine, bile su unapeđene verzije prethodnih modela, uz koje je u ponudi prvi put predstavljen novi motor od 150 cm3 i 6 KS. D se proizvodio do decembra 1956. a LD do sredine 1958. godine. Postojao je i model LDA koji je imao elektropokretač na baterije od 6 volti.

Lambretta TV2 175 i Li 150 Special

Model nove TV serije 1 javnosti je prikazan u Milanu aprila 1957. godine, sa osnovnim ciljem da se uhvati u koštac sa glavnim konkurentom Vespom GS ali i da novim rešenjima zadovolji sve veće i probirljivije tržište. TV 1 imala je prepoznatljiv detalj svih kasnijih lambreta, prednji blatobran fiksiran za konstrukciju skutera kao i nepomični prednji far koji se nalazio ispod upravljača. Veći točkovi od 10 cola i poboljšano vešanje, omogućili su bolju upravljivost i udobnost. Potpuno nov motor, najsnažniji u odnosu na sve prethodne lambrete ali i Vespe, od 175 cm3 i 9 KS, sa četiri brzine, dostizao je maksimalnih 105 km/h, imao odlična ubrzanja i pored težine od 120 kg. Uvezeni primerci za britansko tržište imali su još jednu posebnost, bedž sa crvenim krstom Sv. Đorđa i stilizovanim Lavom na prednjem delu. Proizvodila se do jeseni 1959. godine.

Model nove Li serije 1 od 150 cm3 i 6.5 KS predstavljen je aprila 1958., a 125 cm3 i 5 KS u junu iste godine i odmah su postali vrlo prodavani sa oko 150.000 prodatih primeraka do kraja 1959. godine. Novi motori su imali horizontalno postavljen cilindar, prenos snage preko lanca i četiri brzine. Na modelu od 150 cm3 ugrađivan je takođe i bedž sa Krstom Sv. Đorđa.

Lambreta Li serije 2 (oktobar 1959.), ostala je upamćena, pored odličnih voznih osobina i kvaliteta, i po izuzetnoj prodaji za to vreme rekordnih 270.000 primeraka čime je Lambreta postala najprodavaniji i najpopularniji model tog vremena, naročito u Britaniji sa ondašnjim cenama od 155 i 174 funti, nešto nižim od prethodnih modela. Najuočljivija izmena u dizajnu bilo je prednje svetlo, sada smešteno na upravljaču kao i neizbežne insignije Sv. Đorđa na prednjem štitu.

TV serija 2 pojavila se takođe oktobra 1959 i predstavljena je kao lambreta sa sportskim osobinama, ustvari preteča kasnijih sportskih modela. Imala je bolje kočnice, motor snage 8.6 KS i dostizala gotovo 108 km/h. Nabavna cena TV 2 bila je u to vreme 189 funti, za oko deset niže nego kod serije TV 1.

Lambretta SX 200

Li serije 3 sa agregatima od 125 i 150 cm3 (1961-1967.) promovisana je kao vesnik novog stila i kasnijih inkarnacija SX i GP. Uskog i duguljastog oblika, čistih i za to vreme savremenih linija, a pritom niskog težišta i visine, upečatljivo se razlikovala od Vespe.

1967. godine pojavila se i mala serija od oko 1400 komada Li 125 sa internom oznakom S4 koja je prema nekim glasinama bila pripremljena za zahtevnije kupce, uz izmene koje su bile vidljive u odnosu na postojeći model tek pažljivijim zagledanjem.

Serija Li 150 Special predstavljena je 1963. godine kao skuter sa više sportskih osobina od obične Li serije. U Britaniji je Li 150 Special isporučivan sa natpisom ’Pacemaker’ ispod natpisa Special jer su je javno promovisali u to vreme jedni od predvodnika Mercybeat scene, sastav „Gerry and The Pacemakers“.

Slabiji motor od 125 cm3 predstavljen je oktobra 1965. godine kao odgovor kompanije na skuplje takse pri registraciji u Italiji uspostavljene za modele preko pomenute kubikaže, ali i sa primetno snažnijim karakteristikama zahvaljujući izmenama na motoru i većim 20 mm Dell'Orto karburatorom. Dell’Orto je inače od ranih dana stalni pratilac razvoja Lambreta skutera i isporučilac u kontinuitetu. Proizvodeno je ukupno 99.370 primeraka.

TV serija 3 odnosno GT (Grand Tourer, 1962-1965.) imala je pored motora od 175 cm3 i prvi put zvanično predstavljen u to vreme najmoćniji agregat od 200 cm3. Razlog tome bilo je insistiranje direktora prodaje za britansko tržište Pitera Ega, koji je tek posle više napora i upornosti izdejstvovao ono što je radoznalo ostrvsko tržište specifično u odnosu na italijansko željno iščekivalo, brzu mašinu visokih performansi. TV III (GT) 200 imao je 11 KS pri 5700 obr./min., odlično ubrzanje i maksimalnu brzinu od 116 km/h. TV 200 prodavao se još i u Skandinaviji, Americi, Francuskoj, Švajcarskoj, ali ne i u Italiji zbog čega je prodat u priblžno 15.000 primeraka.

Poslednja Lambretta serije GP (1971.) i predlog nove retro lambrete serije L (2007.)

SX serija (Special X) po mnogima predstavlja kako po dizajnu tako i po tehničkim karakteristikama najzreliji i možda najbolji skuter šezdesetih, čista kvintensencija svih prethodnih modela. Popularan u vreme „revival“ Mod scene krajem sedamdesetih, ovaj skuter danas je nesumnjivo predmet želja najvećeg broja potencijalnih kupaca.

Najprepoznatljiviji detalj na SX 200 modelima bio je „strelasti“ hromirani simbol na bokovima, dok je 150-tica bila bliža obliku prethodnog modela Li 150 Special. Slabiji motor imao je 9.4 KS i dostizao 92 km/h, a jači 11 KS i 109 km/h. Postojale su i tzv. „specijalke“, pojačane male serije koje su pojedini britanski prodavci lambreta promovišući svoje prodajne salone i privlačeći kupce, dodatno kastomizovali i frizirali. Tako danas retki SX 225 „Avanti“ postoji u svega nekoliko primeraka (ukoliko nije replika), kao i „S Type“ izvedbe poznatog prodavca skutera Artura Frensisa koji i danas kastomizuje skutere u zavisnosti od zahteva kupaca. Pomenućemo i TV seriju 235cm3 „Low Line“, potom kasniji GP 225, a neki modeli su imali i 250 cm3. Od oktobra 1966. do januara 1969. proizvedeno je 52.111 primeraka.

Britanski modsi nekad.. i sad

Serija GP/DL od 125, 150 i 200 cm3 dizajnirana je u Bertone studiju, kao zamena za SX i Li Specijal. Telo novog GP-a bilo je usko i aerodinamično, čistih i svedenih linija. GP/DL 200 prvi put je imao diskove na prednjim točkovima, dok su završne serije 200 Electronic imale elektronsko paljenje u saradnji sa Ducatijem. Od januara 1969. do aprila 1971. godine proizvedeno je 44.700 skutera, čime je okončana prozvodnja lambreta skutera u Italiji, ali potom nastavljena u Indiji nakon što su prese, mašine i alati prodati jednoj indijskoj kompaniji koja ih je proizvodila sve do 1998. godine.

Pod nazivom Servetta proizvodila se i u Španiji od 1954. godine, a najcenjeniji model među kolekcionarima bio je “Jet” 200 (1966.) nalik modelu “SX”, naročito serije opremljene disk kočnicama. L i LD serije proizvodile su se tokom pedesetih i u Francuskoj, a pod nazivom Siambretta i u Argentini dugi niz godina.

Innocenti je proizvodio u kreaciji Bertonea i manje, za to vreme vrlo moderne skutere od 50cm3 pod nazivom Lui, Vega i Cometa (1968-1971.), a takođe i Lambrete serije “J” od 50 cm3, “Cento” od 100 cm3 i “Starstream” od 125 cm3, sve na istoj platformi, koje su parirale ondašnjoj Vespi 50, ali i pored odličnog kvaliteta nisu dostigle popularnost tadašnje male “Ose” iz Pontedere.

Lambro tricikli, praktična dostavna vozila, proizvodila su se u različitim izvedbama uporedo sa skuterima dugi niz godina sve do 1970. kada je poslednji Lambro 600 V izašao iz fabrike.

Lambrete su najveću ekspanziju imale u Britaniji pedesetih godina prošlog veka, a šezdesetih doživele pravi procvat i gotovo mitski status među novom generacijom mladih koji su sebe nazivali Modsima. Britanija je u to vreme izašla iz recesije, a krajem pedesetih, porast standarda i nova radna mesta, stvorili su preduslove za narastanje nove generacije mobilnih mladih ljudi koji su vozeći skutere obigravali po kafeima, odlazili u noćne klubove i na vikend ture ka primorskim destinacijama, Brajtonu, Margejtu, Hejstingsu i dr.

Nakon prvog talasa odlične prodaje sredinom pedesetih, 1959. godine u Britaniji je prodaja skutera opala. Tako su ljudi poput Edija Grimsteda, inače vlasnika dva prodajna salona na Londonskom East End-u, došli na ideju da ponude uzbudljive stvari poput hromiranih detalja i neobičnih boja. Grimstead je zaslužan i za činjenicu da su i u samom Inoćentiju prihvatili i primenili neke od njegovih šema za bojenje.

Tokom vremena mat boje su postale „in“, novi hromirani izduvi, sečenje bočnih bubrega i njihovo preoblikovanje, sve do potpuno ogoljenih „kostur“ lambreta, dovele su i do izdvajanja prvih autentičnih subkultura u okviru glavne struje, ’skuterbojsa’ (koji su doživeli pravu ekspanziju osamdesetih), a takođe i pojavu ’skuterskinsa’.

„Jedan Mod“- navodi Grimsted, „imao je 27 farova, 4 alpske horne, 6 hromiranih maskota, 4 ogledala i dva bedža. To ga je koštalo u to vreme 75 funti“. Jedan novi Li ili TV koštao je u to vreme oko 160 funti.

Modsi su imali običaj da voze glavnim ulicama gradova u tzv. strelastom rasporedu od po 10-20 skutera od kojih je najlepši i najbolje dekorisani, bio predvodnik a ostali su se strelasto raspoređivali iza, prema hijerarhiji. Nosili su parke sa kapuljačama opšivene lisičijim krznom, koje su, kao i kacige ukrašavali tzv. ’direction’ i ’detour’ simbolima sa saobraćajnih znakova. Fred Perry, Ben Sherman, John Smedley i Clarks Desert Boots bile su najprestižnije odevne etikete koje su Modse predstavljale stilski drugačijim, naročito od rokera i bajkera u to vreme.

Pol Veler, Quadrphenia, Scootering...

Ipak, možda najveći mods današnjice, Pol Veler, na Ostrvu poznat kao ’Modfather’, iz nekadašnjeg sastava The Jam priseća se: „... svirali smo Motown, Stax i Atlanic izdanja. Kupio sam Rickenbacker gitaru, Lambretu GP150 i pokušao da se ošišam kao Stiv Meriot (The Small Faces, prim. aut.) iz negde 1966. Osećao sam se tako posebno i arogantno zbog toga. Bio je to moj mali ezoterični svet, ljudi su bili iznenađeni i mislili da izgledam uvrnuto“. Veler još uvek ima istu lambretu GP.

O uzbudljivoj priči o Modsima i njihovom uticaju na modne i muzičke trendove koji sežu sve do današnjih dana, možda nekom drugom prilikom, ali pomenućemo da Noel Galager, iz grupe Oasis, deklarisani mods, poseduje egzotičnu, ali javnosti nikad prikazanu lambretu SX 200 iz 1969., prema nekim glasinama doteranu i kastomizovanu na poseban način.

Lambrete na prostoru bivše Jugoslavije nikada nisu dostigle popularnost NSU Prime iz Vogošće i posebno Piaggio Vespa skutera. Među malobrojnim domaćim vlasnicima koji su bili osvojeni pre svega njenim odličnim voznim osobinama, izdržljivim agregatima, startnošću i brzinom, lambrete su bile i ostale kao „retke zverke“, pažljivo čuvane, posvećenički održavane i neretko prodavane samo na preporuku.

Srđan Đorđević sa Dorćola, nekada vlasnik Lambrete Li 125 Specijal iz 1966., napominje da je sa svojim ’Lamićem’ prešao preko 60.000 km od 1979-1995, i za to vreme menjao samo filtere za vazduh, svećice, sajlu gasa i pneumatike. Bila je vrlo pouzdana, a gotovo jedini problem bili su osetljivi prednji amortizeri koje je trebalo povremeno menjati. Iako je vozio mnoge skutere, među kojima i vespe, Srđan smatra da se jedna od najboljih osobina kod lambreta, pored udobne vožnje, ogledala u odličnoj upravljivosti zbog nižeg težišta i centralno postavljenog motora koji je bio dugovečan i startan.

Jedan od retkih specijalizovanih restauratora, mehaničara i poznavalaca skutera lambreta, Dragoljub Ristić, takođe sa stručne strane potvrđuje da su lambrete onog vremena bile vrlo pouzdane i imale nadprosečne performanse. Prema nekim podacima, Dragoljub je verovatno bio jedini vlasnik prestižne Lambrete SX 200 na prostorima bivše Jugoslavije. Jedno vreme tokom osamdesetih, glavno okupljanje gradskih skuterista bilo je kod restorana Madera, odakle se odlazilo u lagana krstarenja gradom, ali ponekad i „stajalo na crti“ kada je trebalo dokazivati limite sopstvenih skutera. Od skoro, on restaurira po narudžbini Lambretu TV serije 2 iz 1961. godine, koja je još od 1970. godine pa sve do nedavno bila čuvana u jednom beogradskom podrumu.

U svetu danas postoji veliki broj klubova koji okupljaju vlasnike lambreta različitih godišta i organizuju okupljanja na tzv. „skuter relijima“, kao i mnogobrojni prodajni saloni, tržište rezervnih delova, specijalizovane radionice i restauratori.

I kod nas je svojevremeno početkom devedesetih postojala inicijativa za udruživanje ljubitelja vespi i lambreta sa akcentom na mod scenu. Održano je nekoliko promotivnih klupskih skupova u SKC-u pod okriljem Skuter kluba „Ose“ u osnivanju, ali predstojeće burne godine, jednu zamisao učinili su na kraju neodrživom.

Prema podacima merodavnog britanskog časopisa „Scootering“, cene očuvanih standardnih lambreta iz pedesetih i šezdesetih, danas koštaju od 2.000 do 3.500 funti, dok su cene sličnih modela početkom devedesetih bile od 300-600 funti, što govori o nesmanjenom interesovanju i sve većim cenama. Posebni, kastomizovani modeli sa nikolvanim i hromiranim detaljima, dodatnom opremom i pojačanim motorima dostižu i do 5.500 funti.

Modna marka „Lambretta“, osnovana 1997., danas proizvodi odeću koristeći originalni logo, uglavnom u rangu sa odevnim etiketama poput Fred Perry, Ben Sherman, MERC i French Connection. Takođe, pod sličnim nazivom, postojala je kasnih sedamdesetih i eminentna rivajvl mod grupa “The Lambrettas“, a do nedavno i švedski bend „Lambretta“.

Zanimljive storije o labretama mogu se pronaći u mnogim medijima, knjigama i filmovima od kojih je najeminentniji „Quadrophenia“, priča o uzbudljivim danima mod scene iz 1964. u kojoj glavnu ulogu, pored Fila Danijelsa koji tumači lik pulsirajućeg Džimija Modsa, igra i jedna Lambretta Li serije 3. Izdvojićemo još i film „Talentovani gospodin Ripli“, video spotove ’Good Thing-The Fine Young Cannibals’ sa skuter bojsima na lambretama i vespama, ’Made in England’ Eltona Džona i dr.

Nova Lambretta

Prema poslednjim vestima, u svetskoj javnosti objavljene su informacije o obnavljanju porizvodnje lambreta skutera, upravo na šezdesetogodišnjicu jubileja. Američka kompanija CMSI predviđa početak proizvodnje retro lambrete sa savremenom mehanikom i izgledom kao kod serije GP iz kasnih šezdesetih godina. Takođe, u nekim italijanskim hipermarketima, nedavno su se pojavile i lambrete pod nazivom 125 N najavljujući povratak ovih skutera, ali kineskog porekla i prilično neubedljivog dizajna na žalost mnogih ljubitelja ove milanske marke. Da li u mit zaista nije trebalo dirati, ili je za novi povratak bilo bolje prirediti ono što su svetu automobila podarili novi restilizovani Mini, Fiat 500, VW ’Buba’ i dr. pokazaće, kao i uvek, vreme.