pretraži po celom b92.net
Kretanje cena goriva u Srbiji
Ipak se nisu obistinile kataklizmične najave da će nafta dostići cenu od 200 dolara po barelu. Međutim, nemamo mnogo razloga za radost, jer je i sadašnji nivo cena previsok za naš životni standard. Pogledajmo koliko su koštali gorivo i nafta poslednjih godina.
 |
Često nismo ni svesni koliko cene goriva, a naročito dizela, utiču na ukupne troškove života. Svaki proizvod mora se transportovati, i to nekoliko puta u toku svog “životnog veka”. Vodoinstalater i električar takođe dolaze do našeg stana automobilom koji troši benzin, dizel ili plin.
Stoga naročito boli činjenica da imamo veoma skupo gorivo – ne samo u odnosu na životni standard, već i kada se u obzir uzmu cene iz razvijenih evropskih zemalja.
Kako se formiraju cene
 |
Budući da znamo da imamo skupo gorivo, pogledajmo kako se u Srbiji formira njegova cena. Maloprodajna cena, to jest njena gornja granica, izračunava se tako što se na proizvođačku cenu dodaju akcize, trgovačka marža i PDV. Proizvođačka cena je, kako i samo ime govori, cena po kojoj proizvođač, tj. NIS, prodaje gorivo pumpama. Podsetimo da je uvoz goriva u Srbiju još uvek zabranjen, pa se na svim pumpama toči gorivo prerađeno u NIS-u, osim kada je u pitanju evro dizel.
Akcize su propisane od strane države i fiksne su, a danas iznose 35,91 dinar/litar za benzin i 19,10 dinar/litar za dizel. Inače, Narodna skupština može da ih smanji ukoliko se na tržištu dogode drastične promene. Trgovačka marža od 5 dinara je takođe fiksna, isto kao i PDV od 18%. Vratimo se na proizvođačku cenu – ona može da se menja na svakih 15 dana, a zavisi od prosečne cene sirove nafte tipa Ural, na koju se dodaju troškovi prerade (oko 4 dolara po barelu) i uvoza (oko 2,5 dolara po barelu). Konkretno, proizvođačka cena se može promeniti samo ukoliko je Ural poskupeo ili pojeftinio za 1,5% ili više.
Iako mi koristimo Ural naftu, čija se cena donekle razlikuje od ostalih, treba reći da ona prati dešavanja na međunarodnom tržištu, te ukoliko poskupi nafta u Njujorku ili Singapuru, poskupeće i Ural.
Vremeplov
 |
Bacimo kratak pogled na istoriju. Krajem 2006. godine nafta je koštala 56 dolara, benzin 79,40, a evrodizel 70,40 dinara. Do sredine 2007. godine nafta je poskupela na 66,42 dolara, benzin na 85,10 dinara i evrodizel na 77,30. Kraj 2007. godine već unosi nemir sa naftom od 87,92 dolara, benzinom od 90,60 dinara i evrodizelom od 84,50. Sredinom marta 2008. i najveći optimisti su pali u očaj, jer je Ural skočio na 103,39 dolara, benzin na 99,80 dinara i evrodizel na 92,80.
Nismo dugo čekali do novih, rekordno visokih cena - kraj aprila sa 109,46 dolara iz noćne more pretvorio se u lepo sećanje do kraja maja, kada se Ural prodavao za čak 125,44 dolara. Tada je već benzin koštao 108,10 dinara, a evrodizel 103,10. Agonija se nastavila, te smo početkom jula imali naftu po neverovatnih 137,61 dolara, benzin po 110,70 dinara i evrodizel po 106,30. Kraj avgusta smo dočekali sa naftom od 111,19 dolara, benzinom od 103,19 dinara i evrodizelom od 97,70.
Situacija se iznenada smirila, iako su mnogi stručnjaci tvrdili da se nafta neće zaustaviti dok ne stigne do 200 dolara – na sreću, pogrešili su. Posmatrajući tabelu, teško ćemo doneti zaključak o opravdanosti cena goriva kod nas u odnosu na cenu nafte iz prostog razloga – korekcija cena u Srbiji se, kao što smo već rekli, obavlja previše sporim tempom.
U vremenu od 15 ili 30 dana, nafta može drastično da pojeftini i da se potom vrati na početni nivo. Mi tako nećemo ništa osetiti, iako će prerađivač možda kupovati jeftiniju sirovu naftu i obrnuto. Inače, cene goriva se u Hrvatskoj određuju na nedelju dana, a u SAD na dnevnom nivou. Za sada, u Ministarstvu rudarstva i energetike ne misle da su češće korekcije dobra ideja. Pogledajte tabelu u koju je uključen i tečni naftni gas, pri čemu treba napomenuti da je vremenom dolazilo do značajnih skokova i padova.
Plin
 |
Tečni naftni gas (plin, TNG, LPG) ne potpada pod uredbu Vlade Srbije, te ne prati promene cena ostalih goriva, već se njegova cena formira tržišno, odnosno prema ponudi i potražnji. Tako smo svedoci neujednačnih cena na pumpama širom Srbije, pri čemu je u Beogradu uglavnom skuplji.
Objašnjenje leži u činjenici da se tečni naftni gas ne svrstava u osnovne, već u ostale derivate nafte. Na njega se, inače, plaća akciza od 10 dinara. Ipak, treba napomenuti i činjenicu da je u maju 2005. godine, litar TNG iznosio tačno 27 dinara, kada je BMB 95 koštao 66,30 dinara, odnosno, da je odnos BMB : TNG iznosio 2,45 : 1. Danas, sa aktuelnim cenama, odnos BMB : TNG je 1,90 : 1. Zaključak donesite sami.
Kvalitet goriva
Surova je činjenica da u naše automobile točimo nekvalitetno gorivo. Na primer, eko 3 dizel ima i 20 puta više sumpora u odnosu na evropski. Benzin se, između ostalog, razlikuje po prisustvu aromata koji ne utiču na rad motora, ali su kancerogeni – kod nas ih ima oko 5%, a u Evropi 1%.
Što se tiče sumpora u benzinu, u Evropi je gornja dozvoljena granica 50 miligrama po litru, dok je kod nas čak 650 miligrama. Inače, u proseku ga u benzinu ima oko 350 miligrama.
Jedino je evrodizel na evropskom nivou, pošto je dozvoljen njegov uvoz.
Dok se situacija ne promeni, ostaje samo savet da birate pumpe koje imaju veći promet, jer bi tako trebalo da bude manje taloga u gorivu.
Uzroci poskupljenja nafte
 |
Recimo prvo da potražnja za naftom konstantno raste, a eksplozivan ekonomski razvoj brojnih azijskih zemalja dovodi nas do zaključka da će ovaj trend samo dobijati na snazi – predviđa se rast od čak 40% do 2030. godine. Stručnjacima, ipak, ne treba slepo verovati, budući da su brojni analitičari svetskog glasa debelo pogrešili kada su pre nekoliko meseci predviđali da će nafta danas koštati preko 200 dolara.
Vratimo se uzrocima poskupljenja - slabljenje dolara, rast potražnje, prirodne nepogode, ratovi, teroristički napadi, nestajanje prirodnih zaliha, politički sukobi i na kraju najvažnije - špekulacije na globalnom nivou. Nažalost sve ovo je realnost savremenog sveta i u skorijoj budućnosti ništa od toga neće biti prevaziđeno. Shodno tome, ne može se ni očekivati neko poboljšanje na tržištu fosilnih goriva, već samo još veća i veća kriza, a onda naravno i novi skokovi cena...
Međutim, interesantno je da na našem tržištu uvek postoji neka specifičnost, odnosno disproporcija...
Piše: Dragan Romčević, Vrele Gume
