Ferrari na baterije

Italijanska autoindustrija udružila se sa naukom, univerzitetima i istraživačkim centrima, u cilju da naprave sistem “održivog prevoza”. Održivog - tako što će, ako ne eliminsati naftu, onda barem svesti upotrebu sve skupljeg goriva na minimum i uvesti sve moguće i još nemoguće alternativne pogone.

I premda još niko ne može da zamisli ni FIAT, a kamoli Ferrari bez karakterističnog zvuka motora sa unutrašnjim sagorevanjem, budućnost će, izgleda, biti tiha i pripadati električnom automobilu.

Gotovo 70 italijanskih auto-kuća i sedamnaest naučnih centara uskaču, naime, u vagon voza koji se već zahuktao: predviđa se da će već 2015. električni automobili predstavljati najmanje 10 odsto tržišta automobila, sa tendencijom rasta geometrijskom proporcijom.

Italijani su ocenili da je krajnje vreme da se o tom tržištu ozbiljno razmišlja, a njihovi stručnjaci misle da već i kasne za ostatkom Evrope.

To ne znači da dosad ništa nije rađeno. Pininfarina je već razvio prototip električnog automobila, FIAT-ov istraživački centar na tome takođe radi, a grad Milano je potpisao sporazum sa francuskim Renaultom o promovisanju automobila “sa nultim zagađenjem”, koji praktično znači zajedničko postavljanje 270 stubova za punjenje električnih kola.

“Korijere dela sera” je za Italijane, zaljubljene u svoje motore sa unutrašnjim sagorevanjem, napravio svojevrstan vodič za novu rasu četvorotočkaša.

Citroen C-Zero

Samostalan na drumu

Već krajem 2010. godine trebalo bi da stigne na tržište električni automobil koji se, po istraživanjima javnog mnjenja, najželjnije očekuje: Citroen C-zero. Reč je o minijaturnom gradskom automobilu koji je francuski proizvođač razvio u saradnji sa Mitsubishijem. Japanci su dali praktično svu tehnologiju, pa je mali Citroen replika japanskog modela i-MiEV: ima isti motor od 60 ks i litijum-jonske baterije koje mu daju autonomiju od čak 130 kilometara. Baterije se u običnoj kućnoj mreži pune šest sati, a na specijalnim stanicama za pola sata. C-zero se može naručiti preko sajta.

Kako se voze?

Mnoge su prednosti električnog automobila, u odnosu na “rođaka” sa benzinskim motorom.

Zagađuje neuporedivo manje, pre svega nema nikakvog dima iz auspuha, ni otrovnih azotnih oksida i ugljen-dioksida. Ali, osim tog uzornog ponašanja prema životnoj sredini, električni automobil može da bude prava mala zver iz prostog razloga što motor odmah dostiže punu snagu. Dakle, 0-100, barem teoretski, za 0 sekundi. To znači da električni automobil može da bude još “sportskiji”, još zabavniji od dobrog starog, bučnog i smrdljivog “benzinca”. A što se tiče ponašanja na drumu, ni tu nimalo ne zaostaje.

Toyota Prius III

Da li su svi isti?

Ne, sasvim su različiti. Pre svega, postoje potpuno električni i hibridni. Kombinacija znači da uz tradicionalni motor ima i električni pogon. Ali, i ta klasifikacija je nedovoljna, jer se hibridni međusobno razlikuju po učešću električnog pogona u vuči.

Porodica hibrida se, tako, deli na četiri grupe. U prvoj su takozvani mikrohibridi, kod kojih je učešće električnog pogona minimalno.

Svode se samo na sisteme stop/start (koji gase automatski motor na semaforu i pale ga čim dodirnete papučicu gasa), kao i, ponekad, na sistem korišćenja energije kočenja. Za stepen iznad njega je “blagi hibrid” (engleski “mild hybrid") sa električnim motorom koji nije potpuno samostalan, već obavlja deo zadataka motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

I u tom slučaju, baterije se pune prilikom kočenja i usporavanja.

Na trećem stepenu je “puni hibrid” (full hybrid). To je automobil koji može da koristi samo električni pogon - i u tom slučaju ima nula štetnih izduvnih gasova, ali mu je autonomija takvog kretanja svedena na bednih jedan do pet kilometara.

Toj vrsti pripada Toyotin Prius, prvi i do danas najprodavaniji “električni” hibrid na svetu, sa milion i po prodatih primeraka. I na vrhu je “hibrid na uključivanje” (Hybrid plug-in), čije se baterije pune tako što se uključe u običan šteker za struju, bilo u garaži, kući ili bilo gde na ulici - kad utičnica postoji.

Ni postavljanje uličnih utičnica, na specijalnim stubićima, nije naročito veliki trošak.

Što se potrošnje i autonomije tiče, ona zavisi od toga koliko pritiskamo gas, ali je mnogo veća nego kod prethodnika - 70-80 kilometara.

Današnja ponuda električnih automobila se, praktično, svodi na hibride ove četiri grupe. Stoprocentno električni automobil je još uglavnom san, ali, ne zadugo.

Veliki štediša

Nemački proizvođač ušao je na tržište električnih hibrida ambiciozno, sportsko-utilitarnim modelom Touareg. U odnosu na ostale “džipove” istih dimenzija i odlika, Touareg zahvaljujući električnom dodatku u gradu štedi čak 25 odsto potrošnje goriva (8,2 litara na 100 kilometara), a količinu štetnih emisija svodi na 193 grama po kilometru. Za cenu od 73.400 evra dobija se motor V6 od 333 ks. Struju koristi za pokretanje benzinskog motora, koji zauzvrat puni baterije smeštene pozadi, na mestu rezervnog točka.

Renault Fluence Z.E.

Spreman za 3 minuta

Renault se godinama bori za popularisanje električnog automobila i njegov model Fluence konačno treba da stigne na tržište početkom 2011. Električni motor od 70 KS davaće autonomiju od 160 kilometara, a maksimalna brzina biće 135 km/h. Paket litijum-jonskih baterija spakovan je iza zadnjeg sedišta i može da se puni na tri načina: za 6-7 sati u običnoj, kućnoj mreži od 220 volti, za 30 minuta na stanici za brzo dopunjavanje i inovativnim sistemom rezervnih baterija, koji omogućava da se potrošena baterija odmah zameni punom (postupak traje tri minuta). Fluence se već naručuje preko interneta na sajtu

Da li je to novina?

Danas jeste, jer može da ostvari tako željeni cilj - prevoz bez dodatnog zagađenja. Ali, električni pogon star je koliko i automobil - samo ga je pobedio motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Još 1899. godine auto sa dva električna motora nesrećno nazvan “žame kontont” (nikad zadovoljna) oborio je sve rekorde vozeći brzinom od 106 kilometara na sat.

Auto je izgledao kao da je izašao iz neke od naučnofantastičnih knjiga svog savremenika Žila Verna: trup u obliku rakete, četiri točka koja bi “stajala” današnjim motociklima, sa “Mišlenovim” gumama.

Prednosti i mane

Zasad, mane su još nametnute tehnološkim ograničenjima. Do danas električni automobil ne uspeva da stekne dobar odnos autonomije i težine baterija. To će, možda, promeniti poslednja generacija litijum-jonskih baterija - istih onih koje su nam smanjile kompjutere i mobilne telefone i dale im energiju za celodnevni i celonedeljni rad.

Ali, one su još vrlo skupe, barem u dimenzijama i snazi koje su potrebne za automobil. Jedan “paket” baterija za prototip FIAT 500 EV košta, recimo, 30.000 evra. Osim toga, teoretskih 150-200 kilometara autonomije gradski uslovi smanjuju za bar trećinu...

San o osvajanju

FIAT se nada da će ovaj mali model postati pravi Trojanski konj za osvajanje američkog tržišta - koje će svakako morati da se polako odriče svojih navika razbacivanja goriva. “Fića” je idealan za gradove, a u SAD će ga proizvoditi FIAT-ova nova akvizicija - Chrysler. Mališa će, koliko se sada zna, imati jednu manu: cenu od 32.000 dolara (oko 24.000 evra).

Nissan LEAF

Nissan LEAF: Dvostruko punjenje pod kontrolom mobilnog telefona

Električni automobil iz Nissana koji treba da se pojavi već 2010. godine u SAD (i prodaje za oko 24.000 evra) napravljen je u obliku udobne, prostrane limuzine sa petora vrata, veličine Golfa. Pogon su mu litijum-jonske baterije koje se pune osam sati u običnoj mreži (pola sata na specijalnim stanicama), a punjenje može da se kontroliše i preko mobilnog telefona. LEAF ima prilično veliku samostalnost od 160 kilometara, između ostalog, zahvaljujući nizu “trikova” koji štede potrošnju energije, od dobre aerodinamičnosti do LED-sijalica.

Sve o bezbednosti

Pri maloj brzini, električni auto proizvodi jedva čujna tri decibela, dok pri najvećoj brzini “ronda” kao - ne naročito glasan usisivač. I gume kakve se koriste na električnim automobilima su “suviše diskretne”, pa je japansko Ministarstvo saobraćaja donelo propis da električni automobili moraju da prizvode zvuk između 2,5 kiloherca i 2,600 herca.

Nissan LEAF, japanski električni automobil, prvi je uzeo u obzir ovu opasnost i uveo “akustični bezbednosni sistem za pešake”, koji nečujnom motoru daje glas, ne naročito snažan, ali ipak čujan. LEAF, osim toga, upozorava na prepreke.

I drugi proizvođači su poslednjih godina radili na tome, pa su se pojavila razna rešenja, do toga da iz zvučnika izlazi moćno brundanje Harley-Davidsona... Problem je, još, u radu.

Opel Ampera

Novi modeli

Opel Ampera je s pravom nazvan hibridom sa produženom autonomijom.

Litijumske baterije daju električnom motoru energiju za 60 kilometara, kad se to potroši počinje da radi benzinski motor koji radi i kao generator, odnosno puni baterije.

Da bi ih napunio potrebno mu je 500 kilometara, ali je Opel na taj način ipak rešio veliki trenutni problem električnih automobila - manjak stanica za punjenje baterija. Opel Ampera ubrzava od 0-100 za 9 sekundi, ima maksimalnu brzinu 160 km/h i proizvodi se od kraja aprila 2010. godine - u Americi. U Evropi se očekuje tek krajem 2011. i očekuje se da će koštati oko 40.000 evra.

Ferrari 599 HY-KERS: ”Konjić” u zelenom - sa (odbačenim) rešenjem Formule 1

Predstavljen u martu na salonu u Ženevi hibridni Ferrari je sve iznenadio.

Sagrađen na osnovi F 599 GTB fjorano, zeleni Ferrari HY-KERS pomoću električnog motora smanjuje potrošnju goriva i štetne gasove čak do 35 odsto u niskom režimu rada - a tako najčešće i radi, jer gotovo nigde nije dozvoljeno voziti ga ”do daske”.

Osim uobičajenog načina na koji ostali hibridi upotrebljavaju električni motor, Ferrari je, iz imena se vidi, u svoj model uveo i KERS - uređaj za korišćenje kinetičke, odnosno energije kretanja. KERS je isproban 2009. godine u Formuli 1 i od njega se neslavno odustalo, jer je sam uređaj pretežak za krhke bolide, pa im u krajnjoj računici samo odmaže. Kod ovog drumskog ”trkača” ta težina je svakako manji problem, ali i nužno zlo. Čak i Ferrari, naime, mora nekako da smanji emisije i potrošnju goriva - da bi se uskladio sa sve strožim propisima EU.

Izvor - NovostiOnline

Pročitajte više o modelu Renault Fluence Z.E.

Pročitajte više o modelu Citroën C-Zero