Kakva goriva donosi budućnost?

Motori SUS sazdani su oko derivata nafte, pa naftne kompanije pokušavaju da pronađu zamenu sličnih ili čak boljih svojstava. U njihovim istraživanjima najčešće se polazi od prirodnog gasa kao globalno prisutnog ugljovodonika, za čiju su eksploataciju već dobro opremljene kako uređajima, tako i kadrovima. Sledi priča o trenutnim dometima, dakle, o tome šta se već može naći na svetskom tržištu.

Sintetička goriva

Svesni činjenice da se velika nalazišta prorodnog gasa nalaze u regionima u kojima za tim resursom postoji mala potreba, velike naftne kompanije najpre su razvile postupke kojima se iz gasa dobija gorivo za dizel motore. Ovaj metod nazvan je GTL (Gas To Liquid), a jedna varianta je Shell-ov SMDS (Shell Middle Distillates Synthesis).

Ovim postupkom se dobija visoko kvalitetno, ekološki prihvatljivo dizel gorivo pod imenom SynFuelâ. Upotrebom ovog goriva smanjena je emisija čestica za 50%, a azotovih oksida za 20% u poređenju sa pogonom na Eurodizel. Problem koji moćni Shell još uvek nije prevazišao jeste cena koja je osetno veća od cene konvencionalnog goriva i trenutno sprečava širu afirmaciju sintetičke varijante.

Navedeni primer ilustruje mogućnost promene oblika energenta pod snagom ljudske tehnologije, no mi smo sada sposobni da odemo i dalje. Na današnjem stepenu razvoja, ljudska civilizacija u stanju je da proizvede goriva koja bi imala optimalan molekulski sastav za pogon motora SUS. Zapravo, ako celu stvar podvrgnemo detaljnijoj analizi shvatićemo da goriva sama po sebi nisu energija, već nosioci energije. U njima je akumulirana energija u vidu potencijala za hemijsku reakciju u kojoj se oslobađa toplota.

Nafta u sebi sadrži energiju hemijske reakcije. Ona je pretežno produkt dugotrajnog rada bakterija na razlaganju nagomilanog bezbroja telešaca morskog planktona u dubini Zemljine kore. Kada je organski materijal pretvoren u smešu raznolikih ugljovodonika, nama je ostalo samo da je izvučemo na površinu i razdvojimo na frakcije različitih svojstava. Dakle, rad na pakovanju energije obavila je priroda, mi smo samo prepoznali resurs i našli mu brojne primene. Sve je lepo i jeftino, jedino što kvari idiličnu sliku jesu ograničene rezerve i oslobađanje ugljendioksida vezanog iz atmosfere u eonima davne praistorije...

Kod sintetičkih goriva, čovek na sebe uzima i posao pakovanja energije, te sirovine podvrgava procesu transformacije do željenog oblika. To znači da se rad na transformaciji mora «uložiti» u gorivo, ali i da čovek bira i polazni i krajnji oblik što otvara mnogo mogućnosti. Posve sigurno, sirovina će biti obnovljive prirode i izabrana tako da troškovi po jedinici budu što manji. Kako su nam za motore SUS potrebna ugljovodonična goriva lako dolazimo do pretpostavke da će značajan izvor sirovina biti biomasa, odnosno, novi poljoprivredni proizvodi.

U tu svrhu potrebno je uzgajati useve koji se brzo razvijaju, koji su otporni na atmosferske nepogode, razne bolesti i najezde insekata. E, ovo već miriše na potragu za «superkorovom», ili još preciznije na genetski inženjering. Iako se jedan deo čovečanstva grčevito bori protiv konzumiranja hrane od genetski modifikovanih organizama, za očekivati je da će se sa manjom isključivošću protiviti poljima veštački stvorenih biljaka u svrhu dobijanja goriva. Posao proizvođača je da obezbede pristojne mere ekološke bezbednosti i uvere poljoprivrednike da je u pitanju siguran i dugoročan posao. Sve ostalo učiniće tržište.

Ovde treba uvideti da usevi za svoj rast najpre vezuju ugljendioksid koji će potom kroz sagorevanje u motoru biti vraćen u vazduh. Ovo znači da nema dodavanja ove materije u atmosferu, pa ni bojazni od inteziviranja efekta staklene bašte. Goriva koje odlikuje ova osobina nose etiketu «CO2 neutral».

Već danas su primetni razvojni napori koje čine vodeći proizvođači vozila u kooperaciji sa distributerima energenata u cilju proizvodnje sintetičkih goriva. Setimo se samo razvoja na polju ulja i maziva. Sa mineralnih ulja prešlo se na polusintetička, a ubrzo potom i na sintetička. Slična evolucija bogla bi se desiti i u svetu goriva.

Jedna varijanta sintetičkog dizel goriva koja se dobija iz biomase metodom BTL (Biomass To Liquid) jeste SunFuelâ, ili SunDieselâ kako se još naziva. Kompanije Volkswagen, DaimlerChrysler i Choren zajednički rade na uvođenju ovog goriva u masovnu upotrebu. Visoka poizvodna cena još uvek je ograničavajući faktor u tom poslu. Interesantno je da su SynFuelâ i SunFuelâ gotovo identična po sastavu, što znači da se sirovina za dobijanje energenta može varirati, motori to jednostavno neće osetiti.

Mane i prednosti

Posve očigledno, upravo je cena ono što sprečava sintetička goriva da uzmu veće učešće u pogonu sredstava mobilnosti. Razvoj jeftinijih postupaka njihovog tretmana čini se neminovnim za njihovu širu afirmaciju. Ipak, ovi nosači energije imaju i neke prednosti koje se mogu pokazati ključnim za njihovo šire angažovanje. Kao prvo, velika prednost sintetičkih goriva jeste što bi se ona mogla distribuirati kroz postojeću, dobro razgranatu mrežu transportnih sredstava i pumpnih stanica.

Kao drugo, usled mogućnosti variranja njihovih karaktristika u postupku izrade, ona mogu pokrenuti novi razvojni talas u gradnji motora. Već sada u laboratorijama na ovo čekaju brojni koncepti. Spomenimo samo VW-ov CCS (Combined Combustion System) koji, kroz hibridne postupke sagorevanja, veoma uspešno kombinuje ekonomičnost dizel i ekologičnost oto motora. Ekspanzija ovakvih rešenja značila bi dalja unapređenja karakteristika motora što svakako vodi ka nižoj potrošnji goriva kod motora novog naraštaja...