Podmićuju da polože, posle se čude što ginu na putevima

Procenjuje se da je skoro trećina vozačkih dozvola u Indiji izdata kao rezultat podmićivanja, što znači da oko 30% vozača u ovoj mnogoljudnoj zemlji nije dobilo dozvolu na osnovu pokazanog znanja i veštine u upravljanju automobilom, piše sajt Quartz India.

U zemljama sa razvijenom kulturom koruptivnog ponašanja, ljudima je jednostavnije da nešto postignu zaobilaženjem pravila, nego da do toga dođu na zakonom propisan način, dok sa druge strane za korupciju neprestano okrivljuju političare i birokratski aparat.

Međutim, većina običnih ljudi koji učestvuju u takvom lancu podmićivanja nesvesna je da njihova kolektivna aktivnost hrani ukupnu korupciju društva, pomaže joj da opstane i da čak ojača.

Oni koji bolje poznaju situaciju u Indiji tvrde da su troškovi koje građani imaju kada nešto žele da ostvare regularnim, legalnim putem, često veći nego kada do istog cilja pokušavaju da dođu podmićivanjem. Zato je stvorena klima da čak i oni koji ne žele da budu deo koruptivnog lanca moraju da poštuju “pravila igre”, jer su destimulisani da rade na pošten način.

Nedavno istraživanje pokazalo je da je skoro trećina ispitanika u Nju Delhiju dala neku vrstu mita u protekloj godini, dok je njih 26% imalo iskustvo sa podmićivanjem u regionalnim kancelarijama za izdavanje vozačkih i saobraćajnih dozvola (RTO).

Sa druge strane, pokazalo se da je u mnogim oblastima građanima u velikom procentu odbijen zahtev za izdavanje određene dozvole (na primer za priključak za gas ili za vodu), kada su pokušali da svoja prava ostvare legalnim putem.

Posebno je zabrinjavajuće to što je najveći procenat odbijanja zabeležen u procesu izdavanja vozačkih dozvola, kada su se polaznici opredeljivali da do dozvole za upravljanje motornim vozilom dođu regularnim putem, a ne podmićivanjem.

Čak su i neki zvaničnici označili RTO kao “leglo korupcije”, poput ministra saobraćaja Nitina Gadkarija, koji je izjavio da je skoro trećina vozačkih dozvola dobijena nelegalno, odnosno podmićivanjem državnih službenika.

Neke studije istraživale su vezu između korupcije i broja poginulih na putevima u zemljama širom sveta i utvrdile su da je tamo gde je vladavina prava na niskom nivou, broj mrtvih u saobraćajnim nezgodama na 1.000.000 stanovnika veći, u poređenju sa državama sa malim stepenom korupcije.

Kada neko želi da dođe do vozačke dozvole u Indiji, on ima dve opcije – da pokuša da to ostvari kroz redovnu proceduru i legalne kanale, ili da to uradi preko takozvanog posrednika, koji će mu omogućiti da do dozvole dođe u znatno kraćem roku i da možda uopšte i ne polaže vozački ispit.

Ako se odluči za prvu varijantu, osim što će morati da pokaže vozačko znanje, izgubiće i dosta vremena. Kada pojedinac treba da bira između te dve opcije, on će pri donošenju odluke verovatno uzeti u obzir i kako se u sličnoj situaciji ponašaju drugi u njegovoj okolini.

Ako bi on znao da svaki kandidat za vozača u Indiji do dozvole dolazi legalnim putem, i sam bi se opredelio za tu opciju, a putevi u toj zemlji bili bi mnogo bezbedniji. Međutim, ako kandidat vidi da su pravila igre takva da može da potplati posrednika i da ne polaže test, a da dođe u posed dozvole, postaviće sebi pitanje zašto bi uopšte gubio vreme pokušavajući da dobije vozačku dozvolu legalnim putem.

Ista analogija može da se primeni i u drugim oblastima kada su u pitanju javne usluge u Indiji, piše Quartz.