Bentley, Porsche? Hakeri ih obijaju kao da su "jugo"

Podsećamo, Flavio Garsija sa Univerziteta iz Birmingema i njegove holandske kolege, Baris Ege i Roel Verdut, "provalili" su sigurnosni kod tako što su otkrili jedinstveni algoritam koji automobilu omogućava da prepozna identitet ključa za "paljenje" motora. Oni su planirali da svoj naučni rad objave u avgustu na simpozijumu o sigurnosti u Vašingtonu, ali je britanski Vrhovni sud u međuvremenu privremeno zabranio objavljivanje tog teksta.

U prvoj reakciji na sudsku odluku, britanski i holandski naučnici rekli su da će poštovati sudski nalog da ne objavljuju rad u kome se iznose detalji "razbijanja" kodova za startovanje motora pomenutih automobila marki.

Volkswagen nije izričito tražio da se rad zabrani, već da se iz njega izostave neki delovi u kojima se otkrivaju sigurnosni kodovi, na šta autori teksta nisu pristali. Nemački proizvođač je u obrazloženju svog zahteva izneo tvrdnju da bi objavljivanje publikacije trojice naučnika "omogućilo sofisticiranim kriminalnim organizacijama da, uz odgovarajuću opremu, razbiju sigurnosni kod i ukradu automobil".

Iako je reč o modelima luksuznih automobilskih marki, kao što su Bentley, Porsche i Lamborghini (svi u vlasništvu VW grupacije), u Volkswagenu su posebno zabrinuti da bi lopovi mogli da se ustreme i na njihov cenovno pristupačniji brend, Audi, koji je takođe zaštićen istim Megamos Crypto algoritmom. U tom slučaju, potencijalno bi bili ugoroženi milioni vlasnika ovih automobila.

I dok su u nemačkom automobilskom gigantu zadovoljni zabranom, Univerzitet u Birmingemu izrazio je razočarenje sudskom odlukom.

"Iako nismo zadovoljni što sud nije podržao akademske slobode i javni interes, poštovaćemo njegovu odluku", izjavio je portparol univerziteta. Ipak, u toj obrazovnoj ustanovi ne odustaju od borbe da naučni rad ugleda svetlost dana.

"Odlučeno je da se objavljivanje publikacije u bilo kojoj formi odloži, a dalje pravne mere preduzećemo u konsultacijama sa našim advokatima, u nastavku sudske parnice."

Holandski naučnici izjavili su da "rade odgovoran naučni posao i da im je cilj poboljšanje sigurnosti, a ne pomoć kriminalcima da kradu luksuzne automobile". Oni tvrde da vlasnici automobila imaju pravo da znaju koje su slabosti sigurnosnih protokola na koje se oslanjaju i da automobilska industrija i kriminalci to znaju, a javnost ne.

"Čip koji se koristi u zaštiti datira iz sredine devedesetih godina 20. veka i od tada je zastareo, ali je ipak i dalje u širokoj upotrebi u auto-industriji", kaže se u njihovom saopštenju.

"Naš rad pokazuje slabosti u zaštiti od krađe na osnovu matematičkih proračuna i zasnovan je na javno dostupnim informacijama. On ne opisuje kako da se lakše ukrade automobil, jer su za tako nešto lopovima neophodne dodatne informacije", tvrde holandski naučnici.

Oni kažu da čak i ako lopovi pokušaju da iskoriste podatke iz njihovog naučnog rada, krađa bi u slučaju svakog automobila trajala dva dana, koliko je kompjuterskom programu potrebno da obavi odgovarajuće proračune.

Holanđani ističu da su još u novembru 2012. obavestili proizvođača koji čipovima snabdeva Volkswagen o otkrivenim slabostima, tako da su u međuvremenu mogle biti preduzete mere da se nedostaci isprave.

Međutim, Volkswagen je tokom sudskog postupka saopštio da nije bio upoznat sa sadržajem rada sve do maja 2013, kada se i obratio sudu radi zaštite.

Inače, tehnologija koju Volkswagen od kraja devedesetih upotrebljava za zaštitu od neželjenog startovanja motora na automobilima koristi transponder ugrađen u ključ, koji vozilu šalje kodirani radio signal. Nakon što auto primi signal, sigurnosni sistem se deaktivira i motor je moguće startovati.

Istu tehnologiju koriste i neki drugi proizvođači, kao što su FIAT i Honda.

Spor oko objavljivanja naučnog rada, o čemu je prvi pisao britanski Gardijan, pokrenuo je debatu u ostrvskim medijima o tome kako izbalansirati interese industrije i naučne zajednice, i to ne samo u automobilskom sektoru, već i u drugim, još osetljivijim oblastima poput medicine.