Reciklaža automobila

Za razliku od pojedinih postrojenja koja samelju ceo automobil, ova firma poseduje posebnu mašinu, takozvanog „šredera”, čija se cena kreće od 5.500.000 do 8.000.000 evra.

Specijalna mašina za reciklažu motornih vozila u Železniku reciklira 70 odsto mase automobila, a od metala odvaja plastiku, staklo, čak i farbu sa limarije.

– Ta mašina je visine petospratnice i dužine je oko 150 metara. U njoj se ne recikliraju samo automobili, već i kamioni i autobusi – kaže Dejan Dubajić, predstavnik „Centra za reciklažu”, dodajući da se ovo preduzeće bavi „preradom” automobila još od 1982. godine, te da priče da u Srbiji nema ko da reciklira stare automobile nisu tačne.

Proces reciklaže započinje u otkupnim centrima ovog preduzeća, kojih u Srbiji ima 35 – objašnjava Dubajić.

Najpre se sa vozila skidaju gume, akumulator i izvadi se sva tečnost, poput antifriza, ulja i goriva. Akumulator i tečnost iz njega predstavljaju opasan otpad i zahtevaju poseban način postupanja. Zato se odlažu u posebne kontejnere.

Kada se u otkupnim centrima sakupi veći broj vozila, iz Beograda se šalju kamioni sa presama koje automobil sabijaju i prave kvadar dimenzija 100x40x60 centimetara. Tako „prerađeni” automobili se železnicom šalju u Beograd, a naredna „stanica” u reciklaži je „šreder”. Sistem vodenih i vazdušnih filtera u ovoj mašini od metala odvaja plastiku, staklo, gumene dihtunge, platno, a skida čak i farbu sa vozila.

U roku od jednog minuta od četvorotočkaša se dobijaju kocke čistog metala veličine desetak centimetara. Ova mašina, jedina u zemlji, nedavno je remontovana, a njen kapacitet je 300 vozila dnevno.

– Od automobila teškog jednu tonu dobije se nekoliko takvih kocki ukupne težine 700 kilograma, što znači da se uspešno reciklira oko 70 odsto delova motornih vozila. Plastika i staklo se takođe samelju – kažu u „Centru za reciklažu”.

Oni naglašavaju da bi taj procenat bio i veći kada bi dobijali automobile u boljem stanju. Poređenja radi, u Nemačkoj se uspešno reciklira i više od 70 procenata mase automobila jer se njima dopremaju automobili koji nisu korodirali i koji nisu toliko rashodovani i stari, kakav je kod nas slučaj.

I sastav automobila otkriva složenost procesa reciklaže. Staklo čini oko tri odsto mase automobila i trenutno se zbog složenog hemijskog sastava ne prerađuje u pogonima za proizvodnju stakla, ali često se usitnjeno koristi u građevinarstvu kao dodatak betonu.

Iz „Centra za reciklažu” staklo, kao i plastika idu „direktno u đubre”, kako nam je rečeno, jer u ovom trenutku te sirovine nemaju kome da prodaju. Razne vrste tečnosti (gorivo, ulje, rashladne tečnosti) čine oko šest odsto težine motornih vozila. One komplikuju proces reciklaže zbog svog hemijskog sastava i toksičnosti, tako da je neophodno voditi računa o njihovom istakanju i skladištenju. Po istakanju, ove tečnosti se sortiraju i transportuju do hemijskih postrojenja gde mogu da se prerade.

Na gume odlazi četiri odsto težine četvorotočkaša, a na plastiku osam. U razvijenim zemljama i gume odlaze na industrijsku preradu i koriste se u proizvodnji raznih vrsta podnih obloga. Ostatak, više od 70 odsto, čine metali – čelik, aluminijum i bakar. Stručnjaci kažu da se na Zapadu oko 40 odsto novog čelika dobije reciklažom.

Dva načina reciklaže automobila

Trenutno se primenjuju dve tehnologije u procesu recikliranja automobila. Prva, koja se zasniva na takozvanoj optičkoj separaciji, podrazumeva ručno odvajanje sastavnih delova automobila, poput stakla, gume i plastike, a metalni delovi ostaju i šalju se u presu.

Druga tehnika koristi kombinaciju više metoda i najpre se ceo automobil usitni u specijalnim drobilicama, a onda se sadržaji odvajaju i odlaze na dalju preradu. Ove dve metode često se kombinuju.

Piše: S. Despotović, Politika