Žuto nije isto što i zeleno, pa zašto onda prolazimo?

Vožnja po Beogradu daleko je od idilične čak i kada su sve gradske ulice u funkciji. Kada su neke od "žila kucavica" grada raskopane i van upotrebe, kretanje automobilom postaje noćna mora.

Zbog istovremenog odvijanja radova na više lokacija koje su veoma važne za funkcionisanje saobraćaja u gradu, strpljenje i kolegijalnost vozača u poslednjih par meseci stavljeni su na probu.

Jedan od "testova" na kome kao vozači često padamo jeste odluka da uđemo u raskrsnicu na žuto, iako se gužva ispred nas nije raščistila i nemamo gde dalje da prođemo.

Ne samo što na taj način nismo dobili ništa, osim što smo se u koloni koja stoji pomerili za nekoliko metara i ponovo zaustavili, već smo bespotrebno preprečili put onima kojima se uključilo zeleno na semaforu, pa sada ne mogu da prođu od našeg automobila iako je njihov pravac kretanja prohodan.

Uloga "crvene mreže"

Baš zbog ovakvih situacija, pre nekoliko godina uvedena je nova vrsta horizontalne saobraćajne signalizacije u vidu iscrtane crvene mreže na asfaltu. Ako je raskrsnica obeležena ovim crvenim linijama to znači da vozilo, iako mu je to prvenstvom prolaza ili svetlosnim signalom dozvoljeno, ne sme da prođe ako time blokira druge učesnike u saobraćaju.

U praksi, vozač mora da proceni da li će na vreme moći da izađe iz raskrsnice (pre nego što se svetlo na semaforu promeni u crveno). Ukoliko će zbog saobraćaja morati da se zadrži celom dužinom ili delom vozila u raskrsnici ili na pešačkom prelazu i time omesti druge vozače, ne sme da rizikuje i blokira ostala vozila.

U svetu se za obeležavanje ove signalizacije obično koristi žuta boja, a u Beogradu mreža crvenih linija. Crvena je odabrana zbog dobre uočljivosti i zato što je boja apsolutne zabrane.

Uz crvene linije na asfaltu postoji prateći vertikalni znak sa natpisom "ne blokiraj raskrsnicu". Na žalost, ni ovo dodatno upozorenje ne sprečava mnoge vozače da uđu u raskrsnicu i zakrče je, nakon što se njihovo zeleno promeni u crveno.

"Žuto" nije "zeleno"

One koji smatraju da žuto svetlo na semaforu znači da je prolaz kroz raskrsnicu dozvoljen podsećamo da se odredba Zakona o bezebednosti saobraćaja na putevima koja reguliše prolazak kroz žuto svetlo na semaforu nije promeneila donošenjem aktuelnog zakona iz 2009. godine.

U njemu piše da "žuto svetlo označava zabranjen prolaz, osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka".

Drugi deo rečenice koji definiše izuzetak od ove odredbe ključan je za razumevanje prolaska kroz žuto. Izuzetak kada je dozvoljen prolazak podrazumeva da se vozilo u trenutku kada se uključi znak žutog svetla na semaforu nalazi na takvom rastojanju od pomenutog znaka da, s obzirom na brzinu kretanja, vozač ne može da ga zaustavi bez naglog usporenja (tzv. forsiranog kočenja).

To svakako nije slučaj u situaciji sa početka teksta kada se nalazimo u koloni koja mili beogradskim ulicama i kada je brzina kretanja manja od 20 km/h. Ako tada prođemo na žuto, samo da ne bismo čekali sledeće zeleno, mi zloupotrebljavamo ovo pravilo i ometamo druge vozače, ali i kršimo saobraćajne propise.

Jasno je da nikom nije prijatno da svakodnevno provodi desetine minuta, pa i sate za volanom u stani-kreni režimu saobraćaja i da to dodatno troši već istanjene živce vozača.

Ipak, trebalo bi da uložimo makar mali napor kako ne bismo dodatno otežavali ionako tešku situaciju u saobraćaju za sve nas. Ne činimo u vožnji ono što ne bismo voleli da nama drugi čine.