Kako su se Holanđani izborili za bicikle na ulicama?

Korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva na putu do posla, škole ili prodavnice višestruko je korisno. Pored toga što je predstavlja poželjan vid fizičke aktivnosti savremenog čoveka, koji sve više vremena provodi na poslu sedeći, bicikl je na kraćim relacijama ekološki prihvatljiva alternativa automobilima i drugim motornim vozilima jer utiče na smanjenje saobraćajnih gužvi i nivoa zagađenja vazduha u gradskim jezgrima.

Holanđani imaju dugu tradiciju upotrebe bicikala u svakodnevnom životu, a danas mogu da se pohvale i izuzetno razvijenom i bezbednom mrežom biciklističkih staza koje su uglavnom razdvojene od pešačkih koridora i saobraćajnih traka kojima se kreću automobili.

Biciklističke staze postojale su u ovoj zemlji i pre Drugog svetskog rata, kada je na putevima i ulicama holandskih gradova bilo neuporedivo više bicikala nego motornih vozila. Ipak, te staze su bile uske i međusobno nedovoljno povezane.

Protest biciklista u Amsterdamu

Posle rata, Holandija se ubrzano razvijala, standard stanovništva je rastao, realna prosečna zarada je u periodu 1948-1970. godine porasla za 222%. Vreme ekonomskog blagostanja dovelo je do toga da je sve više ljudi bilo u mogućnosti da sebi priušti automobil. Broj četvorotočkaša je dramatično porastao, pa su na inače skučenim ulicama starih holandskih gradova koje nisu bile projektovane za automobile počele da se stvaraju saobraćajne gužve.

Kako bi se dobilo više prostora za motorna vozila, ulice u gradovima su proširene, često na račun nekadašnjih biciklističkih staza, a trgovi su pretvarani u parkirališta. Osim toga, modernizacija i razvoj holandskih gradova dovela je do toga da su stanovnici ove zemlje dnevno prelazili sve veće relacije. Dok su 1957. godine svakog dana prosečno prevaljivali 3,9 ks, do 1975. prosečna distanca porasla je na čak 23,2 km.

Žrtve savremenog načina života postali su bicikli, pa je njihov broj počeo da opada za 6% godišnje. Osim toga, veći broj automobila na putevima i ulicama gradova, doveo je i do naglog povećanja broja saobraćajnih nezgoda i nastradalih putnika. Samo 1971. godine na putevima je poginulo čak 3.300 ljudi, od čega su više od 400 bila deca mlađa od 14 godina.

Primer savremene biciklistièke staze u Holandiji

Upravo taj tragični bilans bio je okidač da se nacija pokrene i reaguje. Ljudi su izašli na ulice i protestovali kako bi se stradanje dece na putevima zaustavilo. Ipak, bilo je potrebno da se dogodi još nešto da bi se Holandija ponovo okrenula ka masovnoj upotrebi bicikala u saobraćaju.

Bila je to svetska energetska kriza iz 70-tih godina 20. veka. Cene nafte vrtoglavo su porasle, a vožnja automobila postala je sve skuplja, pa je na kraju reagovala i holandska vlada koja je počela da stimuliše građane da što više koriste bicikle, kako bi sa smanjila zavisnost države od energenata. Mere, poput zabrane vožnje automobila nedeljom, da bi se uštedelo na gorivu, podsetile su ljude kako bi njihovi gradovi izgledali bez automobilskog saobraćaja - i ta slika im se dopala.

Nastavilo se sa pretvaranjem gradskih centara u pešačke zone i protestima biciklista koji su tvrdili da je masovna motorizacija dovela do velikog broja žrtava u saobraćaju. Upornost se isplatila, pa je u društvu stvorena svest o potrebi da se bicikli sve više koriste kao svakodnevno prevozno sredstvo.

Najzad, polovinom sedamdesetih, počela je izgradnja savremenih biciklističkih staza u većim nekim gradovima, poput Haga. Staze su projektovane tako da su potpuno razdvojene od pešačkog i saobraćaja motornih vozila, a bile su dovoljno široke da biciklisti iz dva suprotna smera mogu lako da se mimoiđu. Bio je to začetak moderne biciklističke mreže koja danas može da se vidi u svim holandskim gradovima, kao i na deonicama koje spajaju susedne gradove.

Mreža biciklistièih staza danas je dobro povezana

Izgradnja biciklističke infrastrukture dovela je do značajnijeg rasta broja bicikala u saobraćaju, pa je tako na ulicama Haga posle izgradnje odvojenih biciklističkih staza broj dvotočkaša skočio za 30-60%, a u Tilburgu čak za 75%.

Brojni faktori uticali su da se promeni politika prema biciklistima, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou: veliki broj žrtava u saobraćajnim nesrećama, stari gradovi sa uskim ulicama koji više nisu mogli da podnesu ubrzani rast broja automobila, naftna kriza, preuređenje gradskih centara, masovni građanski protesti...

Četiri decenije kasnije, Holandija je jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja Evrope. Ima razgranatu mrežu kvalitetnih autoputeva, na kojima se i dalje odvija izuzetno živ automobilski saobraćaj. Ipak, nisu odustali od bicikala, koji su glavno prevozno sredstvo u gradovima ove zemlje.

Na kraju, masovna upotreba bicikala, ali i povećanje opšte bezbednosti saobraćaja, uticalo je na to da se broj stradale dece na putevima smanji sa čak 400, u 1971, na 14 u 2010. godini.

Pogledajte video: